Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS Nauka
06:00
RTS ordinacija
07:00
Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom: Da li ćemo preživeti prvi kontakt
07:48
Od pigmenta do koncepta:Umetnost umetnosti
08:00
Sanjajmo budućnost:Muzika u budućnosti
08:53
Svet i nauka
08:58
Širok prostor netaknute prirode Srbije nudi ogromno bogatstvo tema i dilema - od netaknute prirode do problema upravljanja ovim dobrima; od mogućnosti korišćenja koje se pružaju, kako ljudima koji u tim područjima žive, tako i onima koji žive u gradovima, sve do krucijalnog pitanja kako te predele sačuvati od negativnog uticaja čoveka. Ovo je priča o Đerdapu - našem najvećem najvećem nacionalnom parku.
09:24
Videćete kako se, zahvaljujući veštini, strpljenju i majstorskom umeću mnogih generacija, prave peglana kobasica i pirotski kačkavalj. Način pripreme pirotskog kačkavalja ušao je na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, a proizvod ima oznaku geografskog porekla.
09:53
Matematika:Algebarska geometrija
10:00
Umetnost TV-a: Reditelji serija,Beri Levinson
10:30
Radoznali:Prva emisija
11:00
Najveće tajne svemira:Jedanaesta emisija
11:43
Svet i nauka
11:48
CPN: Džejms Tenton, eksplodirajuće matematičke tačke
11:56
Svetski:Milenko Stevanović
12:26
Arhiktetura danas:Urbanizam-antiurbanizam
12:54
Matematika:Algebarska geometrija
13:00
Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom: Da li ćemo preživeti prvi kontakt
13:44
Odyssey:Najbolji način za očuvanje ekosistema je podivljavanje
14:00
Sanjajmo budućnost:Muzika u budućnosti
14:53
U Veneciji štampa svoju čuvenu pesmu pesmu „Vostani Serbie, ali zašto baš tamo? Kako se, uprkos finansijskom blagostanju za kojim je žudeo tokom života, ipak odlučuje da krene dalje.
15:21
Bavi se umetničkim i primenjenim radom predmeta koji su napravljeni od stakla formiranog u peći. Do sada je u prestižnim galerijskim prostorima realizovao 18 samostalnih izložbi. Sudeći po nameni i formi, ukupno stvaralaštvo Aleksadra M. Lukića moglo bi da se svrsta u desetak ciklusa, međutim, vitraž umetničkog karaktera uvek ostaje njegov intuitivni prostor za građenje novih ideja. Izložba je posvećena stvaralački plodnom ciklusu tehnoloških mogućnosti stakla. Tu postoje različite forme izrade, počev od vitraža do izrade objekata i predmeta primenjene dekoracije.
15:46
Svet i nauka
15:51
Istorija nauke:Jovan Cvijić
16:00
Umetnost TV-a: Reditelji serija:Beri Levinson
16:30
Radoznali:Prva emisija
16:55
Svet i nauka
17:00
Najveće tajne svemira:Jedanaesta emisija
17:43
Čisti matematičar se na studijama u Americi vraća svojoj prvoj ljubavi - biologiji - i obe oblasti diplomira u Kaliforniji. Odlučuje da ode u Mičigen, gde postaje deo revolucionarnog eksperimenta evolucione biologije, dodajući svojoj ekspertizi informatiku i seks, kao „osnov svega.
18:13
Prašume spadaju u prvu kategoriju, a ako znamo da nacionalni parkovi spadaju u drugu, onda je vrednost prašuma i više nego očigledna. Naravno, evo dobre prilike da se zapitamo šta od Iskonskih bukovih šuma mi imamo da ponudimo za Uneskov Popis svetske baštine. U jeziku naših predaka, reč bukva nije značila samo vrstu drveta, nego i ono što mi danas podrazumevamo kad kažemo slovo: pisani znak za glas. Jedno ipak malo ko sazna: vezu između bukvara i bukve i kako je sama reč nastala..
18:38
Priče iz prirode: Podunavski mrmoljak
18:53
Matematika:Algebarska geometrija
19:00
Od titanijuma imamo velike koristi u medicini, jer služi za izradu najrazličitijih ortopedskih pomagala. Galijum je semimetal, prava zamena za silicijum. Efekti kalijuma su nemerljivi - odgovoran je za balans soli i normalan krvni pritisak.
19:25
Svet i nauka
19:30
Arhitektura danas:Urbanizam-antiurbanizam
20:00
Na sva ova interesantna pitanja odgovor potražite u emisiji „Suština stvari.
20:29
Od pluga do digitalne farme:Tradicija
20:56
Rečnik ekologije:Spomenik prirode:
21:00
Da li će vozovi moći da zamene avione? Možda, ako budu bili dovoljno brzi. Jednu od najneverovatnijih novih tehnologija koja bi mogla da unese velike promene u gotovo sve oko nas predstavljaju izuzetno jaki, takozvani, supermagneti. Voz maglev već juri prugama brzinom od nekoliko stotina kilometara na čas, a biće još brži. I gorivo koje će pokretati vozove budućnosti uticaće na očuvanje životne sredine. Vodonik i solarna energija, kao i gorivo dobijeno iz otpada, biće pokretači vozova budućnosti.
21:45
Velikani srpske Vojvodine:Laza Kostić
21:53
Matematika: Algebarska geometrija
22:00
Sve više vlada u svetu pravi projekte koji će u budućnosti štedeti ogromne količine energije - od 35 do 50 posto dosadašnjih kapaciteta.
22:51
Od pigmenta do koncepta:Umetnost umetnosti
23:03
Parkovi prirode: Đerdap,1.priča
23:29
Od pluga do digitalne farme: Tradicija
23:57
Rečnik ekologije: Spomenik prirode
00:00
Oni su ugrožena vrsta, na svetu je ostalo svega 2.400 jedinki i zato je uzgoj ptića u veštačkim gnezdima od izuzetne važnosti. Da bi dobili što više jedinki, istraživači, na neki način, varaju i prirodu i ždralove.
00:51
Matematika:Algebarska geometrija
00:58
Svetski:Milenko Stevanović
01:30
CPN: Džejms Tenton, eksplodirajuće matematičke tačke
01:38
Odyssey:Najbolji način za očuvanje ekosistema je podivljavanje
01:48
Dositej, putnik prosvećenosti: Prvi udžbenici
02:16
Paleta kulturnog nasleđa:Magija stakla
02:41
Svet i nauka
02:46
Istorija nauke:Jovan Cvijić
02:56
Trag u prostoru:Bukvar, bukva, prašuma
03:21
Priče iz prirode: Podunavski mrmoljak
03:40
Arhitektura danas:Urbanizam-antiurbanizam
04:10
Velikani srpske Vojvodine:Laza Kostić
04:20
Parkovi prirode: Đerdap,1.priča
04:46
Od pigmenta do koncepta:Umetnost umetnosti
05:00
Kina: Crvenokapi ždral, 1 deo
05:51
Od pluga do digitalne farme: Tradicija
06:18
Svetski:Milenko Stevanović
06:48
CPN: Džejms Tenton, eksplodirajuće matematičke tačke
07:00
Svakodnevni elementi:Treća emisija
07:30
Endokrini disruptori mogu preko placente da pređu sa majke na plod. Takođe, majka ih na dete može preneti i dojenjem. Ove hemikalije štetno utiču na celokupnu ljudsku populaciju. Stručnjaci su posebno zabrinuti jer se endokrini disruptori nalaze u proizvodima koje svakodnevno koristimo. U naš organizam dospevaju preko hrane, vode, prašine, prisutni su i kao gasovi i čestice u vazduhu, a ozbiljnu brigu predstavlja i podatak da ih organizam može apsorbovati preko kože. Ove opasne supstance utiču na pojavu gojaznosti i dijabetesa i imaju negativno dejstvo na celokupan endokrini i neurološki sistem čoveka. Naučnici tvrde da su direktno odgovorne i za pojavu nekih oblika neuroendokrinih karcinoma.
07:56
Rečnik ekologije:Antropogene promene
08:00
Suština stvari:Peta emisija
08:29
Kulturna baština Srbije:Nacionalni park Đerdap, 2 deo
08:56
Naučno dokazano:Kao sneg na suncu
08:58
Nauka u pokretu:Nove tehnologije u obrazovanju, 1. deo
09:24
Socijalne veštine:Berza, analiza akcija
09:50
CPN: Kristofer Fenjesi, kreativnost matematike
10:00
Svet budućnosti:Vozovi budućnosti
10:48
Istorija nauke:Atanasije Nikolić
11:00
Tačka bez povratka:Igra energetske moći
11:51
Ekologija materijala:Papir
12:16
Minijatura Memento:Vladeta Jerotić
12:21
Kako misli Akademija:Pravo i pravda, Tibor Varadi
12:55
Svet i nauka
13:00
Svakodnevni elementi:Treća emisija
13:30
Vilijam Rouan Hamilton je, pored Džordža Bula, jedan od o najznačajnijih engleskih matematičara 19. veka. Dao je ogroman doprinos razvoju algebre i bavio se kvaternionima.
13:52
Velikani:Stefan Nemanja
14:00
Suština stvari:Peta emisija
14:29
Putevi rimskih careva:Konstantinova zadužbina - Nais i Medijana
15:07
Eko minijature:Podzemne tajne, 6. emisija
15:12
Nauka u pokretu:Nove tehnologije u obrazovanju, 1. deo
15:38
Beogradsko blago: Botanička bašta Jevremovac
15:54
Svet i nauka
15:58
Naučno dokazano:Kao sneg na suncu
16:00
Svet budućnosti:Vozovi budućnosti
16:48
Istorija nauke:Atanasije Nikolić
17:00
Tačka bez povratka:Igra energetske moći
17:51
Za vreme epidemije virusa korona, dva puta je bio u Kini. Prvi put u delegaciji Ministarstva zdravlja Rusije, a drugi put kao predstavnik Rusije u delegaciji Svetske zdravstvene organizacije u kojoj su bili i eksperti iz Sjedinjenih Država, Nemačke, Japana i Kine. Njihov zadatak je bio da nezavisno ocene situaciju u Kini i daju preporuke. Dr Semenev je 2014. godine sa delegacijom ruskih lekara učestvovao i u suzbijanju ebole u Africi.
18:11
Kraljevina Jugoslavija je još 1928. godine formirala prvu flotu podmornica sa dve podmornice koje su u luku Tivat uplovile 8. aprila 1928. godine. Prve podmornice stigle su iz Engleske, a nešto kasnije stižu još dve iz Francuske. Kako je tekao razvoj podmorničarstva u Jugoslaviji i sa kakvim su se sve opasnostima suočavali, saznaćete od bivših podmorničara sa kojima smo ronili duboko u prošlost i u dubine Jadrana.
18:42
Novi srpski umovi:Motimove
18:55
Svet i nauka
19:00
Ista vrsta životinja, ne izgleda isto u različitim delovima sveta, ali maju isti miris, istu fiziologiju, potrebe, životni vek ili otrov kojim se suprostavljaju grabljivcima. Razlike se kriju u genomima.
19:48
Životinje u carstvu metafora: Bik
20:00
Na to, pre svega, utiče način života i unošenje hemijskih supstanci na različite načine. Merenja pokazuju da koncentracija spermatozoida u semenoj tečnosti treba da bude 15 miliona po mililitru, a pokretljivos veća od četrdeset procenata.
21:00
Da bi obavili svoju funkciju i pomogli daljem razvoju društva, na fakultetu se primenjuje takozvano prevazilaženje disciplina, radi donošenja novih ideja i novih rešenja.
21:22
Nauka u pokretu:Nove tehnologije u obrazovanju, 1. deo
21:48
CPN: Kristofer Fenjesi, kreativnost matematike
21:57
Rečnik ekologije:Antropogene promene
22:00
Ipak, zbog straha od letenja i činjenice da avionske nesreće imaju veliki broj žrtava, veoma je bitno unaprediti sistem zaštite i bezbednosti, kako bi se smanjila panika. Ljudi bi trebalo da znaju da se tek deset odsto nesreća tragično završi. Ljudi se plaše poletanja i samog leta, ali najveći broj nesreća, čak 49 procenata, dešava se prilikom sletanja.
22:29
Priče o velikim matematičarima:Vilijam Hamilton
22:51
Velikani:Stefan Nemanja
23:00
Kako izgleda ukrcavanje i iskrcavanje, snabdevanje, zaštita i bezbedbost na ovom brodu? Koliko hrane je potrebno za nedelju dana i ima li mesta za modne i kulinarske ludosti.
23:53
Minijatura Memento:Vladeta Jerotić
00:00
Tradicionalna pekinška opera proglašena je „feudalističkom i „buržoaskom tokom Kulturne revolucije (1966-1976) i zamenjena je revolucionarnim operama kao sredstvom propagande i indoktrinacije. Nakon Kulturne revolucije, ove transformacije su u velikoj meri poništene. Poslednjih godina pekinška opera se reformisala. Promene, koje uključuju poboljšanje kvaliteta performansa, prilagođavanje novih elemenata izvođenja i izvođenje novih i originalnih predstava, naišle su na podeljena mišljenja u kineskoj javnosti.
00:53
Životna sredina i zdravlje:Hemikalije takmaci hormona
01:20
Rečnik ekologije:Antropogene promene
01:25
Kulturna baština Srbije:Nacionalni park Đerdap, 2 deo
01:53
Istorija nauke:Atanasije Nikolić
02:04
Nauka u pokretu:Nove tehnologije u obrazovanju, 1. deo
02:30
Socijalne veštine:Berza, analiza akcija
03:00
CPN: Kristofer Fenjesi, kreativnost matematike
03:10
Moja draga prijateljica nauka: Profesionalna karijera
03:36
Ekologija materijala:Papir
04:02
Putevi rimskih careva:Konstantinova zadužbina - Nais i Medijana
04:40
Profesionalci:Aleksandar Semenev
05:00
Kina, pekinška opera:Revolucija
05:53
Priče o velikim matematičarima:Vilijam Hamilton
06:15
Kako misli Akademija:Pravo i pravda, Tibor Varadi
06:50
Eko minijature:Podzemne tajne, 6. emisija
07:00
Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom:Da li postoji superiorna rasa
07:48
Novi srpski umovi:Motimove
08:00
Prekretnice u medicini:Problemi sa kvalitetom sperme
08:51
Ova emisija serijala „Dobro je ... dobro je znati posvećena je dometima ortopedske hirurgije u lečenju bolesti zglobova. Dr Vladan Stevanović, specijalista ortopedije sa traumatologijom iz Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti Banjica, objasniće savremene karaktersitike ortopedskih hirurških procedura i odgovoriće na pitanje šta nauka danas pouzdano zna. Sagledaćemo realne prednosti koje je naučni i tehnološki razvoj novih aparata i materijala doneo ortopedskoj hirurgiji i kako sve to ukupno utiče na produženje i poboljšanje kvaliteta života pacijenata. Fizikalna rehabilaticija je svakako neophodna posle hirurških procedura, ali nije mali broj pacijenata koji bi voleli da nam ovaj način izbegnu operaciju tako da pažnju posvećujemo i preventivnoj i rehabilitacionoj fizikalnoj terapiji.
09:17
Beogradsko blago:Botanička bašta Jevremovac
09:33
Moja draga prijateljica nauka: Profesionalna karijera
09:54
Matematika:Kalabi-Jau mnogostrukost
10:00
Zašto je važno:Prava istina o avionima
10:24
Svet i nauka
10:29
Kvadratura kruga:Podmorničari
11:00
Veliki sistemi:Deseta emisija
11:48
Svet i nauka
11:53
Ipak, veliki broj stambenih objekata u Srbiji, koji su i dalje u upotrebi, kao i deo našeg kulturnog nasleđa (neki od dvoraca u Vojvodini) napravljeni su od ovog materijala. Arhitekta Dragana Kojičić, stručnjak za zemljanu arhitekturu, i grupa mladih učesnika volonterskog kampa, podsetili su nas kako je to izgledalo kad je zemlja bila - kuća.
12:20
Kada su u pitanju lekoviti faktori prirodnih i veštačkih peloida, perspektive Srbije, a posebno Vojvodine, u tom pogledu veoma su velike. Peloid je prirodni sediment oligomineralne koloidalne strukture i sadrži biološki aktivne supstance i žive mikroorganizme. Nastaje taloženjem u prirodnim izvorima vode, radom vulkana ili u blatnim gejzirima. Peloid ima visok toplotni kapacitet i sposobnost zadržavanja toplote, a po pravilu sadrži terapijski aktivne materije - soli, gasove i biostimulatore.
12:44
Istorija nauke:Todor Seleković
12:54
Matematika:Kalabi-Jau mnogostrukost
13:00
Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom:Da li postoji superiorna rasa
13:49
CPN: Mauro Ferari, predsednik ERC-a
14:00
Prekretnice u medicini:Problemi sa kvalitetom sperme
14:51
Svet i nauka
14:56
Velikani:Stefan Nemanja
15:04
Istorija nauke:Todor Seleković
15:14
Kako je nastalo Đerdapsko jezero, gde su nestali drevni gradovi, ostrva i narodi? Kako danas žive ljudi na desnoj obali reke i šta smo sačuvali od spomenika i utvrđenih gradova? Gde je nestao rimski put kroz klisuru i na koji način se nekada kroz nju plovilo? Ovo su samo neka od pitanja na koja smo potražili odgovore u poslednjoj epizodi serije.
15:55
Svet i nauka
16:00
Zašto je važno:Prava istina o avionima
16:24
Osnovna ideja je filozofska matrica kulture, koja je kolektivni čin čovečanstva. S druge strane, umetnost kao njen neodvojiv deo afirmiše pojedinca. Elaborirajući ove teoretske pretpostavke, vajar i filozof Dragan Radenović u emisiji predstavlja autentičan način stvaranja svojih skulptura kompilacijom gotovih predmeta, upotrebom radova drugih autora ili korišćenjem legitimnih kič objekata. Tako ovaj umetnik klasičnim modelovanjem stvara novo i jedinstveno umetničko delo. Na njegovim skulpturama često je prisutan ekspresivno modelovan gavran Ananda, biće iz indijske religije i filozofije, koje pamti nastanak sveta.
16:50
Rečnik ekologije:Održivi saobraćaj
16:55
Svet i nauka
17:00
Veliki sistemi:Deseta emisija
17:53
Ona danas sa porodicom učestvuje u raspodeli svih kućnih poslova, a ono što je posebno raduje je kontakt sa novim tehnologijama i muzičkim instrumentima. Pohađa muzičku školu u Požarevcu. Komponuje i svira klavir. Njen naredni cilj je da upiše muzičku akademiju i posveti se muzičkom obrazovanju dece sa problemima u razvoju.
18:23
Životna sredina i zdravlje:Od smetlišta do deponije
18:47
Odyssey:Kako dobro izgraditi argument
18:54
Matematika:Kalabi-Jau mnogostrukost
19:00
Da li znate šta su Zenonovi paradoksi? Dve istine rečene na različite načine o jednoj stvari, ne mogu istovremeno biti istina. Saznaćete i šta je dihotomija, paradoks strele i apsurd.
19:25
Arhitektura danas:Kulturno nasleđe
19:55
Svet i nauka
20:00
Sigurno ste se divili Olimpijskom stadionu u Atini, oblacima od stakla na stadionu u Minhenu, nagnutoj kuli stadiona u Montrealu ili fudbalskom stadionu u Johanezburgu.
20:54
Matematika:Kalabi-Jau mnogostrukost
21:00
Moja draga prijateljica nauka: 7. epizoda Sa Vladanom Vuletićem
21:30
Projekat sutrašnjica:Pedeset sedma emisija
21:56
Rečnik ekologije:Održivi saobraćaj
22:00
Više od radoznalosti:Prva emisija
22:25
Svet i nauka
22:30
Kako nastaju solarni sistemi, da li se i kako pomeraju planete i da li je moguće kontrolisati gravitaciju i bezdan crne rupe.
23:18
Životinje u carstvu metafora:Bik
23:30
Obrazovno ogledalo:De facto ART
00:00
Zalogaj Kine: Domaća kuhinja
00:53
Moja draga prijateljica nauka: 7. epizoda Sa Vladanom Vuletićem
01:18
Dobro je ...Dobro je znati:Ortopedska hirurgija
01:44
Svet i nauka
01:49
Blago iz dubina,blago zemlje :Zlakusa
02:15
Nauka 2019: O peloidima do lepote i zdravlja
02:40
Istorija nauke:Todor Seleković
02:50
Matematika:Kalabi-Jau mnogostrukost
02:56
CPN:Mauro Ferari, predsednik ERC-a
03:08
Velikani:Stefan Nemanja
03:16
Tvrđave na Dunavu:Tvrđava Fetislam
04:00
Obrazovno ogledalo:De facto ART
04:25
Rečnik ekologije: Održivi saobraćaj
04:30
Zajedno:Lora Ivić
05:00
Zalogaj Kine:Domaća kuhinja