Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
07:17
Slagalica, kviz
07:39
Datum
07:45
Verski kalendar
08:00
Pepa prase
08:05
Super krila
08:18
Mirakulus
08:44
Bontonovići
08:59
Neven
09:31
Kukuriku šou
09:53
E-TV
10:30
Od zlata jabuka
10:46
Upravo zbog tih milionskih žrtava zadatak istoričara je da, uvažavajući i milione sačuvanih istorijskih izvora, i poštujući naučne metode, ponude što pouzdanije tumačenje Velikog rata. Rat nisu samo čuvene pobede, velike vojskovođe i strategije, rat je i veliko stradanje, pogibija i vojnika i civila, rat su zločini, razaranja i svake druge patnje koje uvek opominju savremeni svet s nadom da se tako nešto nikada ne ponovi. Pored reportaža o Pošti Srbije, Srpskoj državnoj železnici, Vojnom arhivu, Narodnoj banci, dve epizode posvećenu su putu i radu Vlade i Vrhovne komande. Ova dokumentarna emisija, utemeljena na istorijskim faktima, potkrepljena bogatom dokumentacijom, istorijskim izvorima, uz stručnu saradnju eminentnih istoričara, naučnih radnika i istraživača prati hronološki put Vlade i Vrhovne komande od početka rata, napada na Srbiju, velikih bitaka, teških istorijskih odluka, putem nezapamćenog stradanja prilikom povlačenja, života u egzilu, do konačne pobede i povratka u otadžbinu. U drugom ovom, drugom delu, reportaža se bavi organizovanjem vojske i države van otadžbine, koje je usledilo posle nezapamćenog stradanja prilikom povlačenja i prebacivanja na ostrvo spasa, Krf. Bio je to jedinstven slučaj da jedna država funkcioniše van svoje teritorije u svim državnim nivoima.Gledaoci će imati priliku da saznaju niz nepoznatih činjenica iz perioda rada na Krfu, sa Solunskog fronta, podatke o samom proboju Solunskog fronta i povratku u otadžbinu. Prvi put će gledaoci imati priliku da čuju i originalni snimak pesme Pevačkog zbora Jorgovan, srpskih dobrovoljaca iz Amerike, koja je snimljena neposredno posle Prvog svetskog rata. Urednik i scenarista: Milica Bajić Đogo Direktor fotografije: Vasko Vasović Montažer: Obrad Popović Režija: Lela Janić i Milica Bajić Đogo Obrada: redakcija Aktuelnosti.
11:36
Verski mozaik Srbije
12:21
Otkako je sveta i veka jedni su upućeni na druge, stari na mlade i mladi na stare. Postoji ta tajna veza, jer dok je čovek mlad radi, odvaja za fond i penziju, a kada dođe starost taj fond je izvor prihoda za penzionere. No, ako 51 000 ljudi napusti Srbiju postavlja se pitanje šta će biti sa penzijama i penzionerima pogotovu što je penzionerska imovina devastirana u vreme sankcija i kriza! Kako žive penzioneri danas i jesu li penzije dovoljne za pristojan život i kakva je sudbina penzija kao neprikosnovene imovine objašnjava predsednik Saveza penzionera Srbije dr Andreja Savić.Na svetu trenutno živi 705 miliona ljudi starijih od 65 godina i oko 680 miliona dece do četiri godine života. Srbija se nalazi u samom vrhu u grupi zemalja sa najstarijom starosnom strukturom, a kakve su demografske prognoze za naredne decenije govori demograf Goran Penev. Ako svet hoće da opstane, mora se na vreme razmišljati o dugoročnim planovima održivog razvoja. Da li je zelena ekonomija srpska šansa i koje su naše najveće prednosti na kojima treba da radi i država i lokalna zajednica objašnjava rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović. Urednik emisije: Miloš Tanasković Novinar istraživač: Milica Brković Realizacija: Zorica Mijaiović Montažer: Vladimir Krstić.
12:48
Kulturako aresipe
13:17
Sve boje života
13:43
Novi ciklus serijala Filozofija i... koji će se emitovati na drugom kanalu od 13:30 nedeljom, započinje dvema poluigranim emisijama posvećenih Viizantijskoj misli. Iako pripadamo Vizantijskoj kulturi o Vizantijskoj misli i filozofiji se veoma retko govori i u širim krugovima malo zna. Hiljadu godina postojanja Vizantije ostavilo je neizbrisiv trag u kulturi ali se njen filozofski značaj, čuvanje antičke i hrišćanske misli na zapadu tek otkriva.U Drugoj emisiji ovog serijala govorimo o uticaju antičke filozofije, koliko je antička misao negovana u Vizantiji ali i koliko je bila razvijena u to doba srpska srednjevekovna misao. Gost emisije je jedan od najpoznatijih poznavaoca filozofije i vizantijske misli kod nas prof. dr Bogoljub Šijaković.Urednik i autor: Jasmina Vujnović Milošević Nedelja 22. Septembar u 13.30 drugi kanal RTSa.
14:13
Magazin Lige šampiona
14:37
Ekološka svest raste, pa tako stanovnici u neboderima gaje povrće i začinsko bilje u saksijama na prozorima, terasama, ali i u stanovima. U ovonedeljnoj epizodi eko - minijatura Sa Đoletom u bašti sređujemo jedan francuski balkon u centru Beograda, čiji će vlasnik upravo to začinsko bilje koristiti za svoje kulinarske čarolije.Urednik emisije Nataša Todorović, reditelj Milica Mitrović, scenarista i voditelj Đorđe Dragićević Nedelja, 22.09.2019,14:37, RTS2.
14:42
U nedeljnom magazinu Redakcije ekološkog programa čućete šta su mogućnosti najsavremenije mobilne mreže. Videćete prvu eksperimentalnu baznu stanicu koja je postavljena u Naučnom parku u Beogradu. O drugoj strani medalje 5G mreže govoriće naučnici iz Evropskog centra za vremensku prognozu u Engleskoj. Oni tvrde da ta mreža ometa njihov rad što može da izazove katastrofalne posledice naročito kada znamo koliko je važna blagovremena najava velkih nepogoda.Biće reči i o novom satelitu koji Švedska šalje u orbitu nakon osamnaest godina od lansiranja prvog satelita ove države. Saznaćete i kako se sa posledicama klimatskih promena bore stanovnici Fidžija koji su konstantno izloženi velikim opasnostima. Objavićemo i veliko sitraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje dovodi u direktnu vezu težinu bebe na rođenju sa njenim kompletnim zdravstvenim stanjem, predisponiranim bolestima i potencijalnim problemima. Biće predstavljeni i konkretni rezultati višegodišnje studije Američke asocijacije onkologa koja se odnosi na uticaj ishrane na zdravstveno stanje obolelih od kancera dojke... Ako ste mislili da su paunovi prelepo društvo jedna priča iz Kanade nateraće vas da dobro promislite da li ih želite u svom komšiluku. A koliko je muzika univerzalna i ne poznaje granice ni razlike, saznaćete od dirigenta koji je počeo da komponuje muziku za mačke. Urednik emisije Nataša Nešković.
15:13
Velikom istorijskom događaju kada se birao novi Papa u Vatikanu prisustvovala je Mira Adanja Polak koja je među 7000 novinra iz čitavog sveta čekala proglašenje novog Pape. Mira Adanja Polak je tada imala mogućnost da sretne i pojedine članove papskog veća koji su joj govorili o svemu što rade i šta očekuju od novog Pape.Za mnoge je tada izbor Horhe Maria Bergolia bilo iznenađenje, a za neke bio je to i izbor pomirenja - da Papa bude Italijan; a i da dolazi iz Južne Amerike.Papa Franja ima italijansko i argentinsko državljanstvo i njegova biografija je tada obišla svet u sekundi. Skromnost i otsustvo potrbe za preterivanjima su odmah privukli pažnju javnosti, a sada gledajući već sa distance dokazao je svoju mudrost i neverovatnu diplomatsku umesnost u uzavrelom današnjem svetu konflikata.U Vatikanu je tada uočena impresivna i neverovatna organizacija koja je bila dovedena do perfekcije. Onog momenta kada dobijete saglasnost da budete u Vatikanu bez obzira na vreme i najvećih tenzija i pritisaka zbog biranja pape svi su nesebično odvajali potrebno vreme za razgovore zabeležene u emisiji. Nije bilo žurbe, nije bilo pritisaka, niti požurivanja. Ali na zakazane intevjue moralo se doći tačno u minut.Monsignor Stanislav Hocevar beogradski nadbiskup u to vreme bio je u Vatikanu i Miri Adanji Polak odgovarao na mnoga pitanja i objasnio neke procedure ovog velikog svetskog događaja. Autor Mira Adanja Polak.
15:59
Kao predstavnik tadašnje Jugoslavije je sledeće godine prikazan u konkurenciji Kanskog festivala. Često se navodi da zbog stila i tona predstavlja prvo ostvarenje, odnosno preteču crnog talasa, pokreta koji će dominirati jugoslovenskom kinemtaografijom 1960-ih. Mirko je slučajno sreo Jovanu, i zaljubivši se u nju, nastavio je da je traži. Oni se upoznaju i zavole. Godinu dana traje njihova veza, dok jedne večeri Jovani ne preostaje ništa drugo osim da se suoči sa istinom da je ljubav prošla, da je Mirko ne voli više.Uloge: Beba Lončar, Miha Baloh, Miloš Žutić... Režija: Aleksandar Petrović.
17:27
Predsednik opštine prvi građanin male varoši podržava plan devojke koja je arhitekta i projektant u koju je zaljubljen ali da bi građanima dokazao da stari centar ne ruši pod njenim uticajem počinje da izbegava devojku a ona se udaje za drugog.Uloge: Rade Marković, Jelena Žigon, Ljuba Tadić, Mija Aleksić, Ljubinka Bobić, Dragomir Bojanić Gidra... Režija: Puriša Đorđević.
19:06
Od uključivanja struje zavisi da li će Pavle, kog muči ljubomora, ubiti bivšeg ljubavnika svoje žene koji radi na dalekovodu ili će spasiti rudare.Uloge: Rade Marković, Milanka Udovički, Jovan Milićević, Pavle Vuisić... Režija: Jovan Živanović.
20:34
I uprkos proganjanju, zatvaranju i mučenju od strane okupatora, mladi ilegalci uspevaju da uspostave kontakt sa partizanskim odredom na Kosmaju.Uloge: Rade Marković, Irena Koleser, Jovan Gec, Milutin Tatić, Miloš Branković... Režija: Vojislav Nanović.
22:24
Džejmstaun, serija
23:18
Nakon malo turbulencija, zamrzivač se pokvari i ona se budi, a zatim pretvara u zombija... Zaraza se širi na sve putnike u avionu... Uloge: Skot Tomas Režija: Dejvid Čisum, Kristen Ker, Kevin Džej O'Konor..
01:02
Dvoje, film
02:18
Prvi grđanin male varoši, film
03:43
Te noći, film
05:04
SAT
06:31
Slagalica, kviz
06:53
Datum
07:00
Verski kalendar
07:11
Prijatelji zemlje
07:28
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa prase
08:05
Super krila
08:17
Mirakulus
08:42
Bontonovići
08:54
Neven
09:28
Kukuriku šou
09:40
Prijatelji zemlje
09:48
Mali dnevnik
09:58
Mnogo je pitanja u mislima jednog brucoša. Kako i da ih ne bude, kada za brucoše kažu da su atipična vrsta studenata - srećni neiskusni predstudenti. Bez obzira na to odakle dolaze promene ih očekuju. Epizoda Sutra sam ja brucoš je informator i savetnik: stariji studenti sećaju se svojih brucoških dana, psiholog i lekari sa Studentske poliklinike daju savete o prilagođavanju, dok iz Studentskog centra i Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković podsećaju na uslove i povlastice koje studenti imaju. Novinar i voditelj: Marija Tošić Reditelj: Milica Mitrović.
10:26
Sve boje života
10:52
Predrag Peđa Ristić, arhitekta (Beograd, 17. januar 1931 - Beograd, 5. avgust 2019) Predrag Ristić, arhitekta. Uža specijalnost rekonstrukcija predistorijske i crkvene arhitekture; autor preko 1000 realizovanih arhitektonskih projekata; bavi se multimedijalnim umetničkim aktivnostima, grafikom, akustikom i konstruisanjem muzičkih instrumenata (drndafon); gradio sojenice i kuće na drveću. Profesor Akademije Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju, član ULUPUDS-a , gost - profesor Univerziteta u Gracu, Beču i Parizu. Glavna dela: projekti za rekonstrukciju i izgradnju preko 50 sakralnih objekata i za adaptaciju preko 100 beogradskih tavana u stanove i ateljea; projekti Doma svetog Kneza Lazara u Birmingemu, Sabornog hrama u Podgorici, Svetosavskog centra u Hanoveru; rekonstrukcija kuće u Lepenskom viru i dr. Nagrade: Orden Svetog Save II reda,1990; I nagrada princa Čarlsa za projekat crkvenog doma u Birmingemu u Engleskoj (Sivic trust award), 1989; Srebrna nagrada za naučni film na međunarodnom filmskom festival u Zapadnom Berlinu, 1974; Prva nagrada za Jugoslovenski naučni TV film godine, 1970; Nagrada za životno delo ULUPUDS-a; Prva nagrada za radio dramu RTS, 1984. i dr. Antropologija/arheologija Peđe Isusa - O svom digogodišnjem prijatelju Peđi Ristiću, koji još od rane mladosti nosi nadimak Isus, govori Prvoslav Plavšić, istraživač komunikacija, direktor Centra za istraživanje RTS-a i urednik časopisa Teorija i praksa. Plavšić govorio o Peđi Isusu kao misliocu i nekonvencionalnom autoru mnogih projekata i kaže na početku emisije: Čitajući ponovo njegova dela i sećajući se kako se nije držao ustaljenih shema, mislim da je on ustvari bio antropolog. Prema njegovom stavu o životu i spoznajući celokupno stvaralaštvo - on se uvek bavio čovekom. Peđa je polazio od toga kako se sam čovek ponaša, gde živi, kako se kreće, šta jede, kako se druži... i na osnovu toga je stvarao zaključke i osnovu za svoj rad... po formalnom obrazovanju je bio arhitekta, ali ja mislim da je on bio antropolog, on se bavio čovekom... Ideje koje je Peđa imao bile su vrlo smele, a njegove teorije ni dan danas nisu valorizovane... Razgovor je ilustrovan snimcima iz Programskog arhiva RTS-a. Učesnici: psiholog Prvoslav Plavšić, sagovornik Bojana Andrić Urednik istraživač Marijana Cvetković, tehn.vođstvo Dušan Martinović i dežurna posada Studija 3, snimatelji zvuka Nikola Filipović, Dejan Dimitrijević, Marko Adamović; dizajner svetla Nenad Cvetković, kamermani Slobodan Momčilović, Milan Grbić, Vladan Stančić, organizator Dušica Hovjecki, video mikser Duška Balov, reditelj Sunčica Jergović, grafička obrada Milena Marković, montažer Aleksandar Andrijevski, autor Bojana Andrić Snimano 12.08.2019, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju Radovi pored puta, Izgubljeni grad - Dva barda arhitekture, Predrag Ristić i Vukota Vukotić, na plaži Svetog Stefana, razgovaraju o načinu na koji bi gradovi budućnosti trebalo da se grade. Koji bi zakoni trebalo da se uvažavaju, zakoni prirode ili zakoni koje ljudi donose. U toj još uvek netaknutoj prirodi zalažu se za filozofiju očuvanja zemlje i slobodnih gradova. Istrajni u svojim stavovima, zaključuju po onome što se dešava sada, da se bliži opasnost da nas uskoro neće biti. Učesnici: arh. Predrag Ristić, arh. Vukota Vukotić Emisiju realizovali: Petar Ivić, Milan Vukanović, Ljerka Božović, Ljiljana Bibić, Dragan Bogdanović, Stevan Živkov, Branislav Žegarac; snimatelji Časlav Pantelinac, Predrag Todorović; montažer Ksenija Klem, scenarista i reditelj Stojan Stojčić Proizvedeno 1983; Redakcija naučnog programa, urednik Dušan Milovanović.
11:59
Sedmi Šopen fest
12:49
Dobro je, dobro je znati ...
13:15
Mali dnevnik
13:21
Balkanskom ulicom
14:01
Škorpija, serija
14:46
Velvet, serija
16:07
Prvi građanin male varoši, film
17:40
Klasična medicina jedan lek daje svim osobama koje imaju određenu bolest. Lekovi su isti a pacijenti nisu. Samo dve trećine pacijenata ima korist od svoje terapije. Razlog je jednostavan bolesti su različite kao što se i ljudi razlikuju. Moderna medicina je razvila i testove koji mogu utvrditi da li je neki lek odgovarajući ili ne. Medicinska nauka donosi neverovatne pomake u dijagnostici i lečenju bolesti. Digitalna revolucija u zdravstvu omogućava novi način sakupljanja i obrade vrlo kvalitetnih podataka od različitih pacijenata sa istim oboljenjem i povezuje ih u veliku bazu sa informacijama bitnim za analizu bolesti. Ti podaci pomažu da se dobije jasnija slika kod svakog obolelog a samim tim i precizniju terapiju. Sada naučnici, lekari i farmaceutska industrija imaju isti cilj, pronalaženje nove generacije lekova koji će biti namenjeni svakom pacIjentu. Terapija po meri pacijenata 23.9.2019. RTS Drugi program u 17.45 č. Autor i urednik: Jugoslava Đurica.
18:13
TV Mreža
18:39
Lajmet
18:44
Andre Riju: Dobro došli u moj svet
19:26
Iste godine, dijagnostikovana mu je neizlečiva bolest bubrega i saopšteno da mu je preostala jedna godina života. Samo uz pomoć volje i nesmotrenog entuzijazma uspeo je da proživi još 40 godina, ispunjavajući ih nizom izuzetnih šahovskih uspeha, neobjašnjivim neuspesima, ljubavnim osvajanjima i po život opasnom igrom mačke i miša sa KGB-om. Režija: Stanislavs Tokalovs.
20:30
Fudbal: Fifine nagrade najboljima 2019, prenos
22:07
Po motivima prepiske slavnog pesnika Gijoma Apolinera i Lujze de Kolinji Šatijon, pesnikove velike ljubavi, drama govori o sudbini pesnika u ratnom haosu, o ljubavi koja biva razorena strašnim društvenim poremećajima.Dramski prosede sadrži dva stava: umetnički, zasnovan na zanosu avangardnih stremljenja prve polovine XX veka, i emocionalni, koji predstavlja snažnu osudu rata sa referencama na aktuelni rat u prethodnoj Jugoslaviji. Drama je rađena povodom 80 godina od Prvog svetskog rata, budući da je Apoliner bio blizak našim pesnicima okupljenim oko Zabavnika srpskih novina koji je izlazio na Krfu između 1917. i 1918. godine i da je sa velikim simpatijama pratio epopeju srpske vojske u borbi protiv nadmoćnog neprijatelja. Od drame je realizovan polučasovni festivalski specijal Pogubljeni pesnik, koji je učestvovao na XIV festival videa d'Estavar-Livia, 1996. godine.Uloge tumače: Ljubivoje Tadić (Gijom Apoliner), Milica Tomić (Lujza de Kolinji), Bojan Dimitrijević (Rastko Petrović), Mića Tomić (Todor Manojlović), Jovan Ćirilov (Gijom Loransen), Lazar Stojanović (Vladimir Uspenski), Mišel Kolarević (Simona Kolone), Biljana Pajkić, Mladen Đaković, Branimir Stojanović Trša, Miša Savić, Gordan Maričić, Branko Klanšček, Uroš Otašević, pesnik Velimir Lukić, sviraju Emin Golubović i Humberto Jagnjović, peva Andrea Despotović.  urednik ciklusa: Marko Novaković reditelji i scenaristi: Bojana Andrić i Mira Otašević direktori fotografije: Vojislav Lukić i Darko Bogdanović scenograf: Tomislav Mijatović kostimograf: Mira Čohadžić snimatelj zvuka: Milan Utržan montažer: Radomir Todorović.
22:56
Hronika BITEF-a
23:25
Put, film
01:30
Lajmet
01:39
Gomora, serija
02:33
Trezor
03:25
Prvi građanin male varoši, film
04:50
Vreme praznih stranica, film
06:32
Slagalica, kviz
06:53
Datum
06:59
Verski kalendar
07:09
Lajmet
07:15
Prijatelji zemlje
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa prase
08:05
Super krila
08:17
Mirakulus
08:40
Bontonovići
08:52
Neven
09:27
Kukuriku šou
09:47
Mali dnevnik
10:00
Pazi mladost
10:25
Blago iz dubina
11:00
Uigran u epohu, Predrag Ristić, prvi deo - Tragom sačuvanih i ne sačuvanih filmova kojima je inicijator, autor ili učesnik bio profesor Ristić, ekipa Trezora provela je sa njim jedan dan junski dan ove godine. Na sebi svojstven način profesor je govorio o svom bogatom ličnom i profesionalnom životu. Smenjivale su se teme o teoriji akustike, njegovoj diplomskoj temi, problemima više matematike, o zvučnim efektima koje je pravio i koristio u toku svog rada na filmu i televiziji, o tome kako je nastao njegov muzički instrument drndafon... Glavna tema, ipak, bio je preistorijski lokalitet Lepenski vir značajan za poznavanje kulture čoveka. Ristić podseća da ni četiri decenije od otkrića, Lepenski vir nije pristupačan posetiocima kao arheološko nalazište od izuzetnog značaja; govori o inicijativi osnivanja i rada Društva Lepenski vir. Inicijativa je pokrenuta od strane mlađih arhitekata takođe poštovalaca ovog dragocenog lokaliteta. Emisija obiluje arhivskim materijalom. Učesnici: Prof. arh. Predrag Ristić, sagovornik Bojana Andrić Snimatelj Borislav Ristović, asistent snimatelja Bojan Danilović, snimatelj zvuka Bojan Kovačević, mikroman Nikola Mišić, rasvetljivač Dejan Mitić, saradnik Milena Jekić, organizator Dušica Hovjecki, urednik istraživač Vesna Ignjatović, montažer Branislava Teodosić, autor Bojana Andrić Snimano 25.06.2009. u sobi 100 u Takovskoj 10; Premijerno emitovano u Trezoru 16.12.2009; reprizirano 25.01.2010, 24.09.2019; Redakcija za istoriografijuMaštom u Lepenski vir - dokumentarni film Obrazovne redakcije o arhitekti Predragu Ristiću. Arhitekta Ristić sa saradnicima u Lepenskom viru, objašnjava svoju hipotezu trouglastog građenja kuće, pokazuje sistem građenja pomoću štapa, kanapa i šatorskog krila, te svoju teoriju o virovima ilustruje skačući i sam u opasne vode Dunava. Autor propratnog teksta je Vojislav Čolanović. Film je proglašen za najbolju emisiju na šestom JRT festivalu na Bledu 1971. godine. Emisija sadrži dopunske podatke iz Tevetekinih istraživanja. Učesnik: arh. Predrag Ristić Reditelj Ljubiša Đokić, urednik Vojislav Čolanović Premijerno emitovano 08.10.1970, Redakcija obrazovnog programa, urednik Vojislav Čolanović. Reprizirano 26.10.1998. u Teveteci; 16.12.2009, 25.01.2010, 24.09.2019. u Trezoru.
12:00
Art link 2016: SO RTS
12:45
Prijatelji zemlje
13:00
Pazi mladost
13:25
Obrok u Gostuši
13:50
Mali dnevnik
14:00
Znanje imanje
15:05
Škorpija, serija
15:50
Vreme praznih stranica, TV film
16:45
Luda kuća, film
18:25
Čini se, nigde kao na poljima kosovskim i poljima metohijskim, ne oseća se ta nostalgična ljubav i vezanost prožeta patnjom onih koji su otišli i onih koji su ostali.Sestre Grozdana i Ljiljana u Orahovac dolaze sporadično, tek da setu na trenutak odagnaju... U ovom metohijskom gradu je do 1999. godine živelo tri hiljade Srba, a sada oko tri stotine i to u nekoliko uličica oko crkve. Veliku Hoču sve češće pohode organizovane grupe turista. Najviše je onih koji su sa prostora Kosova i Metohije otišli tražeći bezbednije mesto za život. Porodica Petrović se generacijama bavi proizvodnjom vina vrhunskog kvaliteta, po kome je poznat čitav ovaj kraj. O ostanku na zemlji pradedova nemaju dilemu ni najmlađi članovi porodice.Jozefina je jedina žena u Gračanici i okolini koja se bavi taksiranjem. U sredini gde se tradicionalni modeli teško menjaju ona podstiče radoznale poglede, ali i pomera granice. I ne samo to - svojim foto-aparatom beleži i ostavlja trag o životu ovdašnjem onako kako ga ona kroz objektiv vidi, o ljudima, događajima i dragocenom istorijskom nasleđu...U crkvi posvećenoj Svetom caru Urošu, po kome Uroševac i nosi ime, svakog 11. septembra obeležava se praznik Usekovanije glave Svetog Jovana Krstitelja. U novije vreme to je dan okupljanja, dan kada se sreću oni koji su raseljeni i oni koji su ostali da žive u Uroševcu.Da li je teže onima koji su otišli ili onima koji su ostali? Teško pitanje... Preteško svima... Ljubav je ogromna, to je nesumnjivo.Autorka i urednica emisije: Tatjana Manojlović Reditelj: Bojan Vorkapić Snimatelj: Hadži Vladan Mijailović Montažer: Goran Tomić.
18:55
Lajmet
19:00
TV feljton: Vukov sabor
19:30
Autoportret: Vasil Hadžimanov
20:05
Kina: Kineski dokumentarni film
21:00
Velvet, serija
22:20
Horizont: Tajna tamne energije
23:10
Džejmstaun, serija
00:00
Lajmet
00:05
Point Blank - Gitarologija
01:00
Trezor
02:00
Luda kuća, film
03:35
Horizont: Tajna tamne energije
04:25
Znanje imanje