Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 3
06:27
SO RTS-a: Čajkovski-Koncert za violinu i orkestar , r.
07:08
Skandinavska umetnost: Demokratski dizajn, 3-3, r.
08:05
Volim svoju tašnu, r.
09:00
Pesničke vedrine: Branko Miljković, r.
09:23
Umetnost kuvanja sa Mimi: Rakovi, 5-12, r.
09:52
Nešto lepo: O kafanama, r.
10:01
Vreme televizije: Dokumentarni program ,15-21, r.
11:06
Koncert Električnog orgazma, 1. deo, r.
12:02
Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom: Šta je bilo pre početka svega, 1-8, r.
12:51
Mini koncert: Milenijum, r.
13:27
Hvarang-cvet viteštva, 4-20, r.
14:27
SO RTS-a: Čajkovski-Koncert za violinu i orkestar , r.
15:08
Skandinavska umetnost: Demokratski dizajn, 3-3, r.
16:05
Izveli su različite poznate klasične džez, flamenko i pop teme iz regiona i sveta. Repriza, 21. oktobar u  00:05 i 08:05.
17:05
Hvarang – cvet viteštva, 5-20
18:10
Iako danas spada među njegova najizvođenija dela, kompozicija nije bila zapažena sve do 1922. kada ju je za orkestarsko izvođenje priredio Moris Ravel, po narudžbini Sergeja Kusevickog, dirigenta Bostonskog simfonijskog orkestra. Francuski kompozitor, pijanista i dirigent bio je zadivljen muzikom svog ruskog kolege. Već tada smatran velikim majstorom orkestra, Ravel je uz neznatne izmene stvorio orkestraciju koja se i danas smatra najuspelijom. Međutim, tek će izvođenje orkestarske verzije u Parizu, 1922. godine i objavljivanje partiture 1930. godine, kao i prvi snimci ovog dela, svrstati Slike sa izložbe među najizvođenija i najvoljenija dela klasične muzike. Preko deset kratkih stavova, Musorgski je pokušao da muzičkim sredstvima dočara deset Hartmanovih slika. Promenada koju čujemo na početku predstavlja samog kompozitora koji šeta od slike do slike, a čućemo je još tri puta u toku dela. Zatim slede stavovi: Gnom, Stari zamak, Tiljeri, Bidlo, Igra pilića u ljuskama, Dva Jevreja - bogati i siromašni, Pijaca u Limožu, Katakombe, Baba Jaga i Velika vrata u Kijevu.  Repriza, 21. oktobar u  02:10 i 10:10.
18:51
Električni orgazam, jedan od najznačajnijih domaćih bendova, objavio je više žanrovski izuzetno raznolikih albuma kao što su: novotalasni debi Električni orgazam, psihodelični Lišće prekriva Lisabon, rokenrol Distorzija i živi Braćo i sestre, eklektični Zašto da ne ili poslednji, gruvajuće fankoidni To što vidiš to i jeste. Repriza, 21. oktobar u  02:51 i 10:51.
19:27
Papina rezidencija je prava umetnička riznica - krase je dela Rafaela, Mikelanđela i mnogih drugih umetnika. Svi oni su bili u službi poglavara, na prestolu Svetog Petra. Predstavljamo vam dve hiljade godina dugu istoriju papstva, koju su činile nadahnute, ali i kontroverzne pape, poput Bordžija, onih koji su našli utočište u Avinjonu, pa sve do papa našeg doba. Zakoračićemo na drevnu teritoriju Svete stolice, mesto gde su arheolozi ispod bazilike otkrili grob Hristovog apostola Svetog Petra i čuveni grčki natpis Petros eni - u prevodu, Pjetro je ovde. Repriza, 21. oktobar u  03:27 i 11:27.
21:18
Postoji više vrsta ikebane. Stare - koje poštuju osnovne postavke, i nove - koje stvaraju originalna i kreativna dela u stalnoj potrazi za novom lepotom. Umetnici su razvili savremene forme ikebane i kao sredstva oblikovanja prostora. Kreiraju velike instalacije koristeći bambus i mnoge druge materijale. Mnogi ljudi izvan Japana uživaju u japanskom aranžiranju cveća, jer se ova veština uči širom sveta.Ovaj program je obezbeđen uz pomoć Japanske fondacije. Repriza, 21. oktobar u  05:18 i 13:18.
21:44
Kad veštačka inteligencija dostigne sposobnost razmišljanja, zaključivanja i izražavanja ideja, poput ljudi, sve će se promeniti. Vaši pametni automobili će menjati oblik a faksom ćete slati trodimenzionalne predmete i, ako im to dozvolite, inteligentne mašine upravljaće vašim životom. Ključno pitanje je: da li će tada mašine vladati nama, ili ćemo i dalje mi vladati svetom?  Repriza, 21. oktobar u 05:44 i 13:44.
22:33
Na scenu je izašao sam i za klavirom odsvirao 12 vanvremenskih Arsenovih numera, među kojima su Sve što znaš o meni, Kuća pored mora, Ni ti, ni ja i Tvoje nežne godine. Prema njegovim rečima, sa oprezom svira Arsenovu muziku iako nijednog momenta ne želi da podilazi publici jednostavnijim muziciranjem u odnosu na džez koncerte po kojima je nadaleko poznat. Trudim se da muziku koju je napisao moj otac izvodim onako kako ju je on zamislio, rekao je poznati džez pijanista. Repriza, 21. oktobar u 06:33 i 14:33.
00:05
Kings of Strings - The Youngsters, r.
01:05
Hvarang – cvet viteštva, 5-20, r.
02:10
Simfonijski orkestar RTS-a svira Musorgskog, r.
02:51
Koncert Električnog orgazma, 2. deo, r.
03:27
Tajne iz istorije: Da zidovi Vatikana progovore, r.
05:18
Tradicionalna japanska kultura: Ikebana, r.
05:44
Svet budućnosti: Inteligencija budućnosti, 5-14, r.
06:33
Matija svira Arsena, r.
08:05
Kings of Strings - The Youngsters, r.
09:05
Hvarang – cvet viteštva, 5-20, r.
10:10
Simfonijski orkestar RTS-a svira Musorgskog, r.
10:51
Koncert Električnog orgazma, 2. deo, r.
11:27
Tajne iz istorije: Da zidovi Vatikana progovore, r.
13:18
Tradicionalna japanska kultura: Ikebana, r.
13:44
Svet budućnosti: Inteligencija budućnosti, 5-14, r.
14:33
Matija svira Arsena, r.
16:05
Učesnici: Ana Sofrenović, Gorica Popović, Vladana Marković, Teodora Bojović, Ivana Peters, Tanja Banjanin, Danica Maksimović, Goran Sultanović, Boda Ninković i drugi.  Repriza, 22. oktobar u 00:05 i 08:05.
16:51
Sati mog života, 4-11
17:48
Lepota snalaženja
18:01
Obavljao je važne funkcije u nacionalnoj kulturi, od urednika tribine mladih u Novom Sadu, do direktora Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, direktora Zavoda za kulturu Vojvodine i člana UO Radio-televizije Srbije. Uređivao je nekoliko književnih časopisa. Dobitnik je najznačajnijih nacionalnih književnih nagrada. Reditelj, autor koncepta: Rastko Šejić; kompozitor: Vladimir Lešić; direktor fotografije: Aleksandar Kalezić, DP; snimatelj: Marko Ristić, Lav Boka (dron); montažer: Milan Pejnović; art direktor: Zoran Mujbegović; spiker: Aleksandar Novaković; čamdžije: Franc Špes, Davor Čupković, Aleksandar Kocan, Slavko Vrndžić; intro animacija: Kosta Milovanović, Miroslav Spajić.Produkcija: Šta hoćeš Projekat podržali: Grad Novi Sad, Ministarstvo kulture i informisanja, JKP Vode Vojvodine Repriza,  22. oktobar u 02:01 i 10:01.
18:22
Muzički se uglavnom kreće u žanrovima indi roka i američkog folka, ali i sa brojnim drugim uticajima koje na specifičan način meša i od njih pravi autentičnu zvučnu sliku. Aktivno svira od decembra 2012. godine, a posle uspešnih koncerata u Srbiji i zemljama u okruženju i velikog solističkog koncerta u Domu omladine Beograda u novembru 2013, usledila je evropska turneja (Austrija, Italija, Švajcarska, Rusija) sa frontmenom grupe Strej dog, Dušanom Strajnićem. Ana je 2014. godine nastupala na prestižnom Waves festivalu u Beču, kao i u rasprodatoj zagrebačkoj Tvornici kulture (22. novembra), gde je bila specijalna gošća na koncertu hrvatske kantautorke Lovely Quinces. Repriza, 22. oktobar u 02:22 i 10:22.
19:19
Otvaranje Dečjeg muzejona, postavka pod motom Srbi i Francuzi - braća po oružju kojom je Srbija u Parizu obeležila vek od završetka Velikog rata, kao i prilagođavanje dela stalne postavke slepim i slabovidim osobama, samo su neki od razloga zbog kojih je ovom muzeju pripala Nagrada Mihailo Valtrović. Narodni muzej u Leskovcu i ove godine proglašen je za najbolji u Srbiji. Istu nagradu su dobili i 2015, za obnovu dela stalne postavke.Proglašavajući Leskovčane za najbolje u prošloj godini, Muzejsko društvo Srbije je odalo priznanje rezultatima koji po stručnom i naučnom značaju predstavljaju istaknuti doprinos razvoju kulture. Jug Srbije u Velikom ratu, kao i priča o ratnom putu legendarne Moravske divizije, samo su neke od brojnih postavki kojima se leskovčani mogu ponositi. Dragoceno je i to što su izgradili kolektivni duh koji je neophodan da bi se realizovali ovako veliki projekti. Autori emisije: Slavica Stefanović i Aleksandra Daničić Repriza, 22. oktobar u 03:19 i 11:19.
20:01
Paleta kulturnog nasleđa: Pesme za dušu
20:19
Samosvojni i odvažni mislilac, ostvario je izuzetnu sintezu različitih nauka i društveni život tumačio matematičkim zakonitostima. U knjizi Tumačenje fizičkih i socijalnih pojava, opsežno je razradio zamisao da se pomoću termodinamičkih kategorija može upravljati društvenim tokovima. Ideja o takvoj celovitosti, kasnije je postala poznata kao kibernetika. Došao je, da kao sveštenik nauke, u ovom hramu, propoveda velike istine koje se dotle nisu čule. Matematička fizika bavi se mrtvom prirodom, ali je njega interesovao ceo svet, njega je interesovao život. Zato je katedra bila uska za njegov rad. Stojanovića je zanimao društveni život - ta živa mašina sa milionima točkova, koju je zvao društvo, i na kojoj je primenio zakone termodinamike. Tako je sazidao prvi most između teorijske fizike i socijalnih pojava. Svojim položajem i iskustvom bio je najpozvaniji, u celom naučnom svetu, da velikim iskustvima Prvog svetskog rata da oblik matematičkih zakona. Milutin Milanković.Ovu epizodu iz serijala Istorija nauke realizovali su: urednik i scenarista Borislava Nikolić, stručni konsultant koji je ujedno i oživeo lik ovog naučnika prof. dr Aleksandar Petrović, snimatelj Dragoslav Bojković, kostimograf Biljana Mihailović, scenograf Mirjana Andrejević, organizator Milka Jovanović, montažer Đorđe Anđelković, reditelj Ivan Milanović.Repriza, 22. oktobar u 04:19 i 12:19.
20:37
Svečani koncert SO RTS-a sa italijanskim solistima, 1. deo
21:30
Na drugom primeru pratimo rekonstrukciju tipične, male slovenačke spavaće sobe. To je bio intiman, lični prostor u koji ulazi manje posetilaca i zbog toga se, prilikom opremanja stana, često taj deo zaboravljao i zanemarivao.  Repriza, 22. oktobar u 05:30 i 13:30.
22:06
Jedan je od najznačajnijih filmskih scenarista u jugoslovenskoj kinematografiji (Sjećaš li se Doli Bel, Otac na službenom putu, Kuduz). Repriza, 22. oktobar u 06:06 i 14:06.
22:59
Horizont nas vodi na daleko i dugo putovanje od praistorijskih okeana Marsa do metanskih jezera na najvećem Saturnovom mesecu Titanu, za čije istraživanje NASA namerava da konstruiše podmornicu. Ali hoćemo li na tim dalekim mestima naići i na neke oblike života? U ovoj epizodi Horizont upoznaje naučnike koji na najsuvljim, najvrelijim, najkiselijim, najhladnijim predelima Zemlje sa najekstremnijim uslovima tragaju za oblicima života koji bi možda mogli da prežive i u svemiru. Obrada: Redakcija Naučnog programa RTS Odabrala: Marija Stevanovi Repriza, 22. oktobar u  06:59 i 14:59.
00:05
Dame pevaju Bonda, r.
00:51
Sati mog života, 4-11, r.
01:48
Lepota snalaženja, r.
02:01
Na veslu priča: Vladimir Kopicl, r.
02:22
Koncert Ane Ćurčin, r.
03:19
Paleta kulturnog nasleđa: 70 godina Narodnog muzeja Leskovac, r.
04:01
Paleta kulturnog nasleđa: Pesme za dušu, r.
04:19
Istorija nauke: Kosta Stojanović, r.
04:37
Svečani koncert SO RTS-a sa italijanskim solistima, 1. deo, r.
05:30
Ambijenti, 9-24, r.
06:06
TV lica: Abdulah Sidran, r.
06:59
Horizont: Okeani Sunčevog sistema, 3 -8 , r.
08:05
Dame pevaju Bonda, r.
08:51
Sati mog života, 4-11, r.
09:48
Lepota snalaženja, r.
10:01
Na veslu priča: Vladimir Kopicl, r.
10:22
Koncert Ane Ćurčin, r.
11:19
Paleta kulturnog nasleđa: 70 godina Narodnog muzeja Leskovac, r.
12:01
Paleta kulturnog nasleđa: Pesme za dušu, r.
12:19
Istorija nauke: Kosta Stojanović, r.
12:37
Svečani koncert SO RTS-a sa italijanskim solistima, 1. deo, r.
13:30
Ambijenti, 9-24, r.
14:06
TV lica: Abdulah Sidran, r.
14:59
Horizont: Okeani Sunčevog sistema, 3 -8 , r.
16:05
Krajem juna 2008, u beogradskom Centru Sava, Stefan Milenković, violina, i Ani Aznavurijan, violončelo, održali su koncert sa orkestrom Beogradske filharmonije. Stefan i Ani su izveli Bramsov koncert za violinu, violončelo i orkestar u a-molu, Op. 102. Urednik: Čedna Hodžić Reditelj: Miško Milojević Repriza, 23. oktobar u  00:05 i 08:05.
16:51
Stanovnici Taketomija su se još osamdesetih godina 20. veka udružili kako bi sačuvali tradicionalnu arhitekturu ostrva i veoma su ponosni što i dalje žive u tim dragocenim građevinama i vode brigu o njima. Zaštićen toplinom i brigom svojih stanovnika, Taketomi i dalje uspešno odoleva vetrovima promena. On je živi dragulj drevnog mora.Ovaj program je obezbeđen zahvaljujući Japanskoj fondaciji Repriza, 23. oktobar u 00:51 i 08:51.
17:19
Kao predstavnik pokreta okrenutog američkoj folk-indi muzici, Grupa Strej dog pronalazi svoje mesto kako na našoj, tako i na muzičkoj sceni u regionu.  Repriza, 23. oktobar u 01:19 i 09:19.
18:11
Prihvati izazov. Postoji samo tvoj put, ni levo ni desno, tvoje je pravo. Vezu sa svojom prirodom ne moraš da izmišljaš, ali moraš da je nađeš, ako sanjaš osmeh. I ne plaši se da kopaš duboko. Miris peska, ilovače, gline, kamena, toplota jezgra. Svoja si Zemlja. Poseduj vreme. Osvajaš odlučnošću i nesebičnošću. Nema odustajanja ako si prava. Viša sila će pomoći. Zašto je, inače, Bog stvorio anđele? Reditelj, autor koncepta: Rastko Šejić; kompozitor: Vladimir Lešić; direktor fotografije: Aleksandar Kalezić, DP; snimatelj: Marko Ristić, Lav Boka (dron); montažer: Milan Pejnović; art direktor: Zoran Mujbegović; spiker: Aleksandar Novaković; čamdžije: Franc Špes, Davor Čupković, Aleksandar Kocan, Slavko Vrndžić; intro animacija: Kosta Milovanović, Miroslav Spajić. Projekat podržali: Grad Novi Sad, Ministarstvo kulture i informisanja, JKP Vode Vojvodine Produkcija: Šta hoćešRepriza, 23. oktobar u  02:11 i 10:11.
18:27
Škorpija, 44-94
19:17
Svečani koncert SO RTS-a sa italijanskim solistima, 2. deo
20:05
Istorija nauke: Jovan Cvijić
20:21
Nešto lepo: Trg Republike
20:36
Pisac Radovan Beli Marković u ambijentu lajkovačke biblioteke, kojoj je posvetio čitav život, govori o bibliotekama koje stvaraju gradove, poluistinama u polustvarnosti, kategoriji stida u današnjem vremenu i o jeziku kojim čuvamo našu najdragoceniju imovinu - sebe i naše sopstvo. U emisiji Ostavi sve i čitaj Radovan Beli Marković se priseća kako je u ranom detinjstvu ukućanima naglas čitao Hajduk Stanka, Srpsku trilogiju, Stojana Mutikašu, otkriva kako su mu čitavog života srpski pisci bili oslonac i poziva gledaoce na čitanje rečenicom: „Onaj ko ume da čita, a ne čita, taj je samog sebe opasno poharao. Autor i urednik emisije je Gorica Zarić, muzički urednik Nevena Popović, reditelj Ivan Milanović. repriza, 23. oktobar u 04:47 i 12:47.
21:09
Aušra proučava klimatske promene na glečeru Tujuksu u društvu svog vernog psa i sive mačke u staroj istraživačkoj stanici iz sovjetskog doba na 3.500 metara nadmorske visine. Uživa u samoći i tišini koju joj donosi taj mukotrpan posao.Prekrasni kadrovi krajolika i njen svakodnevni rad isprepleteni su arhivskim snimcima ljudi koji su stajali na istom mestu pre jednog veka. Čini se da se nije mnogo toga promenilo. Gledamo led koji se topi u impozantnim pećinama, potoke koji se probijaju kroz puste planinske prelaze i njene ljubimce koji se igraju u gotovo potpunoj tišini. Živeći s njom u samoći koju je sama izabrala, dve životinje imaju samo jedna drugu. Dostojanstvena tišina planina diskretno je naglašena zvukom tradicionalnog instrumenta koji dopire daleko, daleko odozdo. Režija: Audrijus Stonis Repriza, 23. oktobar u  05:20 i 13:20.
21:20
Hronično haotični 12
00:05
Stefan Milenković i Ani Aznavurian, r.
00:51
Lepota japanskih pejzaža: Blago Južnog mora-Ostrvo Taketomi, Okinava, 2-13, r.
01:19
Koncert grupe Strej Dog (Stray dogg), r.
02:11
Na veslu priča: Ildiko Lovaš, r.
02:27
Vreme televizije: Dramski program, 16-21
03:29
Svečani koncert SO RTS-a sa italijanskim solistima, 2. deo, r.
04:17
Istorija nauke: Jovan Cvijić, r.
04:24
Inujaša, 23 i 24-26, r.
04:33
Nešto lepo: Trg Republike, r.
04:47
Ostavi sve i čitaj: Radovan Beli Marković, r.
05:20
Žena i glečer, r.