Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:30
Slagalica
06:50
Datum
07:00
Verski kalendar
07:10
Naučni intervju
07:30
Kocka, kocka, kockica
07:55
Papa Prase
08:00
Super krila
08:10
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:20
Majk vitez
08:35
Anđelina balerina
08:50
Čak i prijatelji
09:10
Jagodica Bobica
09:35
Bejblejd
09:55
Mali dnevnik
10:05
Godine 2017. navršava se 150 godina od turske predaje ključeva grada knezu Mihailu Obrenoviću i izrade prvog urbanističkog plana Beograda. Tim povodom ekipa Redakcije školskog programa RTS-a prošetala je Beogradom vođena prof. dr Urošem Radosavljevićem sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu tražeći tragove transformacije grada iz neuređene orijentalne varoši u modernu evropsku metropolu. U emisiji Urbanističko planiranje Beograda u 19. veku moći ćete da saznate kako je izgledao Beograd u vreme oslobođenja od Turaka, čije su smele ideje zaslužne za današnji karakter grada i zašto urbanizam ne podrazumeva samo fizičke elemente grada već i humane ideje i vrednosti. Urednik emisije: Tamara Vešković Narator i scenarista: Uroš Radosavljević Direktor fotografije: Hadži Vladan Mijailović Montažeri: Marko Tisovec i Marko Dragojević Reditelj: Ivana Stivens.
10:30
Nauka 2018: Nove tehnologije u obrazovanju
10:55
Druga poseta Trezora Centru za digitalizacijhu SANU. Pionirski koraci, Audiovizuelni arhiv i centar za digitalizaciju, druga emisija - Upravnik Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU Radoslav Zelenović, vodi nas istim prostorima kao i pre 217 dana, samo što ekipa Trezora ne prepoznaje baš ništa od onog ranijeg izgleda, jer su svi su građevinski radovi završeni, sve blista od poda do plafona, od zida do zida, vrata, stepeništa, liftova koji će dovoziti dragocenosti prošlih vekova na digitalizaciju, sistema hlađenja osetljivih uređaja čiji se dolazak uskoro očekuje, a već su stigli serveri, ormari za arhiviranje... Soba za prijem materijala, server sala, tonsko odeljenje, soba za skeniranje i kopiranje, soba za posetioce, soba za direktora, kroz sve prozore pogled i levo i desno na Knez Mihailovu ulicu i tako dalje sve do multimedijalne sale sa pedesetak mesta, projekcionim platnom, tablom za predavanja... a tek ono što se ne vidi a ugrađeno je u zidove, podove, desetine kilometara kablova, cevi, senzora...  Predsednik SANU V. Kostić ne krije zadovoljstvo i kaže: Jedan san koji smo imali polako dobija obrise, time polako počinje da gubi na svojoj draži, počinjemo sada da sanjamo novi san..... upravnik Bugarčić govori o organizaciji rada budućeg Centra, nabavci uređaja, rokovima... predsednik Stručnog saveta A. Kostić govori o istrajnom radu na izradi Knjige sandarda i protokola, o organizaciji probnog rada Centra koji predstoji, sa ugradnjom svih uređaja...   arhitekta Vasev (autor projekata rekonstrukcije zgrade muzeja Nikole Tesle i zgrade Jugoslovenska kinoteke), o novim iskustvima prilikom sadašnje rekonstrukcije,  o istorijatu zgrade u Knez Mihailovoj 36... Zelenović, naizmenično sa suzama radosnicama i suzama tuge što se jedna tako uzbudljiva faza već završila, no iznad svih emocija je ozbiljnost, briga i svest o ogromnoj  odgovornosti koju preuzima kao rukovodilac digitalizacije sveukupne nacionalne baštine...  domaćin Đorđe ostaje posle svih još dugo sa našim snimateljem koji želi da snimi sada detaljno svaki prostor kroz koji smo prolazili tokom tročasovne posete u mikro klimi sa makro poslovima Centra za digitalizaciju. - Učesnici:  prof. dr Vladimir Kostić, predsednik SANU; prof. dr. Aleksandar Kostić, dopisni član SANU; pravnik dr Bojan Bugarčić, Upravnik poslova SANU; Radoslav Zelenović, Upravnik Audio vizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU. arh. mae Pavle Vasev, autor projekta rekonstrukcije Centra za digitalizaciju; Đorđe Svilanović, domaćin Centra za digitalizaciju; sagovornik Bojana Andrić. - Istraživač Milena Jekić Šotra, snimatelj Milan Ilić, snimatelj zvuka Dragan Sever, mikroman Ivan Roganović, rasvetljivač Mladen Perić, organizator Marko Stanić, sekr. režije Jelena Vacić, grafička obrada Milena Marković, montažeri Aleksandar Andrijevski, Nada Dodig Zildžić; autor Bojana Andrić. - Snimano 12.06.2018, premijerno emitovaanje; Redakcija za istoriografiju. Urednice: Bojana Andrić, Milena Jekić Šotra.
11:55
Kroz lepote Afrike u ovoj emisiji gledaoce vodi Bušman iz plemena San. Bušmani u Africi žive hiljadama godina. Poznaju afričku zemlju, njenu prirodu i životinje bolje od bilo koga drugog. U potpunoj su harmoniji sa prirodom. Bušmani smatraju da je najlepše to što u njihovom okruženju živi mnogo različitih vrsta životinja, počevši od divljih mačaka, preko malih insekata i velikih ptica pa sve do najmanjih glodara. Gledaoci će moći da prate ponašanje geparda, leoparda, lavova... Upoznaće šumsku kudu antilopu, kirk-dik-dik antilopu i antilopu springbok koja se nalazi na grbu Južnoafričke republike. Kroz način života Bušmana, prikazuju se i specifičnosti afričkog slona, zebri, žirafa, nosoroga. Objašnjavajući lov, Bušmani nas takođe upoznaju i sa papkarima poput gnuova. Gnuovi su biljojedi a žive u prostranim stepama ili šumovitim savanama Afrike. Bušmani ih love samo tokom sušnih perioda kad ne mogu da pronađemo drugu hranu jer na njih , tvrde, gledaju kao na braću i sestre.
12:50
Potera, kviz
13:50
Najveći slikari sveta
14:40
Mali dnevnik
14:50
Birmingemska banda, serija
15:50
Ženski raj, serija
16:50
Kostarika - rezervat Kvanakaste. Iako su pejzaž i biodiverzitet u vodi i na kopnu bogati, mnoga čuda prirode su ugrožena. Većina njih se nalazi u zemljama Trećeg sveta čije stanovništvo jedva preživljava. Zato dolazi do krčenja prašuma i istrebljenja retkih životinjskih vrsta. Ljudi jedva opstaju, a od krivolova profitiraju nemilosrdni trgovci. Unesko se od 1972. godine trudi da spreči takva dešavanja dodeljujući ovim mestima naziv svetsko prirodno nasleđe koji veoma privlači turiste. Turizam omogućava vezu između prirode i zarade zbog koje su meštani shvatili da treba da čuvaju svoju okolinu. Na zapadu Kostarike, oblast Gvanakaste počinje na samoj obali Pacifika. Ona je 1999. godine proglašena svetskim prirodnim nasleđem. Sastoji se od nacionalnih parkova Santa Rosa, Gvanakaste i Rinkon de la Vjeha. Prostire se na sto hiljada hektara zemljišta, od pacifičke obale, preko planina duboko u kopnu koje su visoke i do dve hiljade metara, pa sve do ravnica preko puta Kariba. Na ovom području ima oko dvesta trideset hiljada biljnih i životinjskih vrsta. Šuma zauzima šezdeset hiljada hektara i jedna je od retkih zona te vrste u Srednjoj Americi. Na obali Pacifika se nalaze rt Sveta Helena i prirodni rezervat San Antonio.
17:45
U svetu
18:15
Traganja putujuće izložbe antikviteta
18:45
Beograd ne predstavlja susret Istoka i Zapada samo u arhitekturi i običajima, već i u poslastičarstvu. Svi zato znaju da se jednako baklave, kao i krempite služe vekovima. Malo ko zna da se već treći vek u Beogradu služi i sladoled, koji se pravi još od prvog dana u poslastičarnici Mustafe Pelivana. Ko sve danas pravi sladoled i koliko vrsta ga ima u Beogradu, gotovo se ne može kazati niti prebrojati. U četvrtoj epizodi, nazvanoj Slatki led Beograda ekipa dokumentarnog programa RTS i urednik Aleksandar Gatalica predstavljaju najbolje i najneobičnije sladolede Beorada. Sladoled se pravi praktično u svakoj poslastičarnici, ali tragajući za najneobičnijima, ekipa emisije Slatki led Beograda došla je do dva jedinstvena ukusa koji se mogu naći samo u po jednoj poslastičarnici: sladoled sa makom i sladoled od crne limunade. Prvi sladoled od maka pravi se u jednoj od najstarijih poslastičarnica DJ koja posluje i radi s uspehom već osamdeset dve godine, a drugi, sladoled od crne limunade (sa aktivnim ugljem) u jednoj od najmlađih ali i najposećenijih sladoledarnica u Beogradu, Moric Ajs, koja je osnovana pre pet godina. Kakvi su ovo sladoledi i kako će na njih reagovati urednikovi mladi degustatori, voditelji RTS-ovog malog dnevnika Dunja i Pavle, pogledajte u emisiji Slatki led Beograda. Direktor fotografije: Periša Đinđić, montaža emisije Milica Živojinović, urednik i voditelj Aleksandar Gatalica.
19:20
Marta i Niki je dokumentarac o plesu, odnosno o dve mlade žene koje osvajaju svet pomoću hip hopa. Uglavnom su muškarci dominirali celom uličnom plesnom scenom. Sve do sada kada konačno imamo dve žene koje su u centru pažnje. (Martha & Niki, 2016). Marta i Niki su prve žene u istoriji koje su postale svetski šampioni u hip hop uličnom plesu. Film prati njihovu borbu da budu priznate, da ostvare svoje ciljeve i snove, a gledaoci moraju da osete koliko je teško uspeti, i to ne samo na plesnom podijumu, već i u areni gde ima jako malo žena. Ovo nije film o pobeđivanju ili gubljenu, ovo je film o tome da ljudi rade ono u šta veruju. Ljubav i umetnost plesa, težnje, uspeh, nedaće, pronalaženje spostvenog mesta u svetu, izazovi prijateljstva pod stalnim pritiskom.. Na neki način bi se moglo reći da je film tradicionalna ljubavna priča: u ovom slučaju ljubavna priča o prijateljstvu. Posle zaluđenosti jedne prema drugoj, postaju realne i počinju da shvataju kako su, ustvari, različite, i kako njihovo prijateljstvo nije tako lako održavati kako su one mislile. Režija: Tora Martens.
21:00
Ženski raj, serija
22:10
Sve ono što je stvarano u znoju udarnika pod čvrstom rukom druga Tita, decenijama je posmatrano, pre svega, kroz ideološku prizmu. No, vizure se menjaju. Brojne su naznake da je naše socijalističko kulturno i umetničko nasleđe postalo in. Tome u prilog govori i izložba Ka betonskoj/konkretnoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji 1948-1980 koja traje u njujorškom Muzeju modene umetnosti. Šta zapravo čini kulturno i umetničko nasleđe socijalističke Jugoslavije - taj kompleksan fenomen, koji je, udružen sa modernističkim tendencijama, iznedrio globalno jedinstvene proizvode, čiji identitet i dalje nije dovoljno istražen. Toj pojavi posvećen je večerašnji Kulturni centar. Gosti emisije su: arhitekta, doktorantkinja na beogradskom Arhitektonskom fakultetu, Ljubica Slavković, istoričar umetnosti, profesor istorije i teorije umetnosti na Visokoj školi za likovnu i primenjenu  umetnosti, dr Branislav Dimitrijević, fotografkinja, docentkinja na Fakultetu za medije i komunikaciju, Goranka Matić, zatim, pisac Vule Žurić, Feti Dautović, professor filmske produkcije na Fakultetu FEFA, Goran Injac, dramaturg i umetnički direktor Slovenskog mladinskog gledališča, muzikolog, naučni saradnik Muzikološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, dr Ivana Medić. Gost nedelje je arhitekta, profesor, akademik Branislav Mitrović. Rubrika Jubilej posvećena je 200-toj godišnjici od rođenja Karla Marksa i 170-ogodišnjici od objavljivanja njegovog Kapitala, o čemu govore istoričar, prof. dr Aleksej Timofejev i filozof, prof. dr Igor Štiks. Fenomen na koji Kuturni centar ukazije u ovonedeljnoj emisiji je - postkomedija, koju razjašnjavaju filmski kritičar Đorđe Bajić i reditelj Milorad Milinković. U rubrici Tanka linija gostuje nemačka kustoskinja i teoretičarka Dorotea fon Hantelman. Dizajner Slavimir Stojanović govori o tome na koji način je na njega uticalo stvaralaštvo Slobodana Mašića, čija je retrospektiva u toku u beogradskom Muzeju primenjene umetnosti. Biće reči i o tome na koji je način je likovni umetnik Milija Nešić svoje shvatanje čoveka izrazio kroz svoj umetnički rad, zatim, o rimejku filma Predator, kao i o knjizi Prilog istoriji radosti češke spisateljice Ratke Denemarkove. Glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa: Nebojša Bradić. Kreativni direktor: Boris Miljković Urednik serijala i emisije: Danijela Purešević Reditelj: Ivan Bukvić Montažeri: Goran Mijić Autori rubrika: Ana Tasić, Aleksandar Janković, Jasmina Vrbavac, Dragana Pantić, Danijela Purešević, Jasmina Mijić, Marija Nenezić, Hristina Vasilijević Voditelj: Željko Maksimović.
23:05
Bedem Fest u Nikšiću ove godine se održao deveti put za redom. Prethodne tri godine, letnja Bunt Rok turneja bi se završavala upravo na ovom festivalu, ali je ove, četvrte godine saradnje, Bedem Fest održan nešto ranije na starim zidinama nikšićke tvrđave. Ovaj ambijent daje posebnu dimenziju nastupima bendova, dok nikšićka publika svojim učešćem i energijom podigne atmosferu do samog usijanja. U ovoj emisiji pogledajte nezaboravne trenutke sa nastupa Beogradskog Sindikata, Masima Savića, Električnog orgazma zajedno sa Anicom Dobrom, Kaliopi, Smoke Mardeljana, Bolesne Štenadi, Kia, Obojenog programa, Repetitora, Auf Wiedersehena, kao i nastup ovogodišnjeg pobednika Bunt Rok Festivala - Sergio Lounge-a. Od crnogorskih bendova je nastupio sastav OFF Duty iz Nikšića, koji ove godine proslavlja jubilej od deset godina postojanja. Isti jubilej sledeće godine će proslaviti i Bedem Fest, za koji najavljuju velika iznenađenja. Autorka emisije: Branka Glavonjić. Novinarka: Katarina Vujović. Reditelj: Jovan Bačkulja.
23:30
Viktorija, serija
00:25
Svetski prirodno nasleđe
01:20
Trezor
02:15
Divna Afrika
03:10
Marta i Niki, dokumentarni film
04:40
Slatki led Beograda
05:10
Bunt Rok Festival - 9. Bedem Fest Nikšić
06:35
Slagalica
06:55
Datum
07:00
Verski kalendar
07:10
Naučni intervju
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Papa Prase
08:05
Super krila
08:15
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:50
Čak i prijatelji
09:10
Jagodica Bobica
09:35
Bejblejd
09:55
Mali dnevnik
10:05
Najlepši ukrasi sveta i ove godine našli su se na dečijem međunarodnom festivalu Kreativna čarolija u Banji Vrujici. Deca iz raznih delova Srbije i drugih zemalja maštu i kreativnost prikazali su kroz likovno, muzičko, literarno, filmsko i dramsko stvaralaštvo. Tema ovogodišnjeg festivala je svemir, a poruka koja se šalje je da nebo nije granica. Poseban deo festivala činili su i ekskluzivni gosti, učitelji I nastavnici iz Rusije, Grčke i Španije, koji su odabrani u pedeset najboljih nastavnika sveta. Svi učesnici festivala podsećaju nas da je moguće stvarati čarobne svetove kreativnosti i obrazovanja, samo ako obrišemo sve granice. Urednik: Marija Tosić.
10:30
Čovek je u izvesnom smislu mikrokosmos kosmosa, zato objašnjenje čoveka vodi objašnjenju kosmosa, smatra filozof Dejvid Bom? Zbog čega Martin Hajdeger opominje da je čovek biće okrenuto smrti? Zvuče li apokaliptično reči Stivena Hokinga da će ljudi iščeznuti? Hoće li genetski usavršeni čovek lakše opstati u budućim nepovoljnim uslovima? Da li je mudro usavršavati čoveka da bude srećniji i dugovečniji. Pedeset ni po čemu nije osobit broj, ali nije ni nezanimljiv. Pitagorejci ga nisu slavili, iako su brojevima pripisivali božanska svojstva. Ni savremeni matematičari ga ne izdvajaju. Deljiv je sa 1, 2, 5, 10, 25 i sa samim sobom, rimski se piše kao veliko latinično slovo L, u računarskom ili digitalnom obliku to je niz od 110010, u Kabali postoji 50 kapija mudrosti i 50 kapija nečistoće, u religiji - pa i u svakodnevnom životu - obeležava veliki jubilej, u procentima označava savršenu polovinu, u fizici je jedan od sedam magičnih brojeva koji predstavljaju zbir izuzetno čvrsto povezanih protona ili neutrona u jezgru atoma, a u hemiji je to atomski broj kalaja. U sledećim sedmicama naši sagovornici razotkriće vam šta svaki od navedenih pojmova oličava u duhu najnovijih naučnih saznanja i u svetlu najdrevnijih tumačenja. U ovoj epizodi Nauke 50 autor serije Stanko Stojiljković razgovara sa prof. dr Slobodanom Kanjevcem. Svaki čovek po prirodi teži znanju. Zato i jeste biće sposobno da živi u društvu, jer od živih bića jedino čovek ima razum. O čoveku kao jedinki u emisiji govori nam profesor doktor Slobodan Kanjevac predsednik Srpskog filozofskog društva, i profesor filozofije. Autor serije: Stanko Stojiljković Urednik serije: Aleksandra Daničić Montaža: Vladimir Jović Režija: Milica Mitrović.
11:00
Emisija o Srpskoj akademiji naka i umetnosti iz serije Izvesna pitanja. -->