Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS Nauka
06:15
Zelene zablude:Najprecizniji kalendar
06:20
Nulta tačka: Kvantna medicina
06:46
CPN: Priče iz Mejkersa- Robot koji pravi narukvice prijteljstva
06:51
Matematika:Simpletička geometrija, 1 ep
07:00
Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom:Kako izgledaju vanzemaljci
07:45
Tehnologije i mi:ETRAN 2020
08:11
To su najbrži vetrovi koji nastaju na malim geografskim širinama, a brzina vetra koji kruži oko centra uragana dostiže i 300 kilometara na čas. Fenomen njihove razorne moći je za zvaničnu nauku i dalje intrigantan, jer nema jedinstvenog odgovora na pitanje šta je zapravo uragan. „Surove dame - Katrina, Sendi, Rita i Irma - vodu okeana podizale su na 35 metara visine, i iza sebe uvek ostavljale pustoš. Pošto se uragani javljaju iznad vode, postavlja se pitanje da li je za njihovu razornu moć zadužena snaga okeana ili im je pak izvorište u vatri..
08:32
Meditacija i umerene vežbe obezbediće balans vašem telu i duhu, a časovi prilagođeni vama spremiće vas za svakodnevne izazove. Meditacija je ne samo put ka dobrom stanju duha, već i čitavog organizma.
08:55
Matematika:Simpletička geometrija, 2 ep
09:00
Kina, priča o porcelanu:Četvrta emisija
09:52
CPN:Ben Sparka, matematika u notama
10:00
Pod naponom
11:37
Narandžasta je često omiljena boja ženama, ali oba pola je doživljavaju kao boju sreće. Ako bismo samo bojom želeli da dočaramo radost igre, izbor bi pao na narandžastu. Ipak, ona je tek u 16. veku dobila sopstveno ime - do tada su je nazivali crveno-žuta, prema bojama od kojih je nastala.
12:00
Podvodni svet:Ponovno rađanje iz pepela
12:27
U novom izdanju serijala Miroslav Stojanović, diplomirani inžinjer pejzažne arhitekture, predstaviće svoju ideju i plan o Beogradu kao zelenoj prestonici i govoriće o zanimljivom i lako izvodljivom konceptu čije je osnovno polazište uspostavljanje održivog sistema zelenih površina. Taj koncept treba da objedini biljnu autohtonost i jedan vid nacionalne kreativnosti. Zamisao je da gradske celine izgledom asociraju na najleše krajeve Srbije, planine, reke, kulturno-istorijske spomenike... Tako bi Novi Beograd, na primer, mogao da predstavi lepote Deliblatske peščare i Fruške gore, Vračar bi bio simbolični omaž Ceru i oblasti koja okružuje Kolubaru, a Voždovac bi trebalo da uspostavi asocijativnu vezu sa Zlatiborom..
12:51
Svet i nauka
12:55
Matematika: Simpletička geometrija, 2 ep
13:00
Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom:Kako izgledaju vanzemaljci
13:45
Beogradsko blago: Kolekcija najstarijih ploča u NBS
14:00
Kina, priča o porcelanu:Četvrta emisija
14:50
Edu global
15:16
Svet i nauka
15:21
Mnogi ljudi veruju u njegovu moć, pokušavajući da svoj životni ritam usklade sa njegovom ćudi. Uticajem Meseca na ljude bavili su se još Aristotel, Paracelzus, Plinije Stariji, verujući da, naročito pun Mesec, vrši jak uticaj na ljudski organizam. Najdalje u svojim istraživanjima otišli su Pitagora i njegovi sledbenici. Mnoga narodna verovanja vezuju se za Mesečeve mene - pre svega za mlad i pun Mesec. Čovek je u svojim nastojanjima da osvoji Mesec uspeo da kroči na njegovo tlo, ali nauka i dalje nije dokazala u kojoj meri on utiče na život na našoj planeti.
15:49
Čovek i kamen:Taorska
16:00
Pod naponom
17:35
Čućete zašto Nasini astronauti moraju biti specijalizovani inžinjeri a često i svestrani naučnici.
18:02
Podvodni svet: Ponovno rađanje iz pepela
18:29
Svet i nauka
18:34
Kliker za biznis
18:47
CPN: Ben Sparka, matematika u notama
18:55
Matematika:Simpletička geometrija, 2 ep
19:00
Pod „lupom će se naći dve slike iz poznatog Konstablovog korpusa „Scene engleskog pejzaža - „Kej u Jarmutu i „Morska plaža u Brajtonu. Forenzička ekspertiza sprovešće višestruke analize stilskog i konzervatorskog karaktera. Osim toga, sama dela biće podvrgnuta i hemijskim analizama. Mišljenje će dati i najbolji poznavaoci umetnosti ovog majstora iz aukcijske kuće „Sotbi. Posebna pažnja u vezi sa utvrđivanjem autentičnosti biće neophodna, budući da je Konstabl, osnivač pejzažnog impresionizma, imao vrlo takmaca - falsifikatora njegovih dela Džejmsa Oroka, koji je i sam bio vrsni slikar.
20:00
Ipak, njegova snaga korišćena je i u druge svrhe. U istoriji ratovanja, nuklearna oružja korišćena su dva puta tokom Drugog svetskog rata. Najpre su 6. avgusta 1945. godine, Sjedinjene Države bacile atomsku bombu na japanski grad Hirošimu. Ova bomba bila je napravljena na bazi reakcije nuklearne fisije od uranijuma 235. Fisija je cepanje nuklearnog jezgra. Drugi događaj odigrao se tri dana kasnije, kada je bomba bačena na japanski grad Nagasaki. Ova bomba bila je napravljena fuzijom plutonijuma 239. Fuzija je spajanje nuklearnog jezgra. Budući da je bila drugačije konstruisana od uranijumske bombe bačene na Hirošimu, snaga njene eksplozije bila je jedan i po put veća. Pretpostavlja se da je u tim napadima poginulo 129.000 ljudi, dok je dva puta više umrlo od posledica radijacije, gladi i opekotina.
20:48
Čovek i kamen:Taorska
21:00
Zato ptice, kao što su soko i orao, imaju specifične očne jabučice, dok vilin konjic vidi i ultraljubičasto svetlo, pa za njega kažu da je najefikasnija grabljivica u životinjskom svetu. Za sve ove pojave zaduženo je veoma kompleksno čulo vida.
21:26
Svet i nauka
21:31
Eko perspektive:prof. Mira Petrović
21:55
Matematika:Simpletička geometrija, 2 ep
22:00
Pridružujemo se borbi protiv raka, upozoravajući da svake godine u svetu od karcinoma grlića materice oboli oko 600.000 žena, a 230.000 ne pobedi bolest. Kako je moguće da je u praksi takvo činjenično stanje deset godina posle Nobelove nagrade za identifikaciju veze između humanog papiloma virusa i karcinoma? To je jedan od retkih karcinoma za koje nauka s velikom sigurnošću zna najčešći uzrok.
22:30
Njegove priče o budućnosti obogaćene su oštrim društvenim komentarima. Ekonomska kriza između dva rata, njegova neuspešna vojna i politička karijera, siromaštvo... Sve to utiče na Hajlajna, koji pokušava da nađe posao i prijavljuje se na konkurs jednog časopisa za najbolju naučnofantastičnu priču. Njegova najpoznatija dela su „Stranac u stranoj zemlji, „Metuzalemova deca, „Građanin galaksije, „Broj zveri..
23:15
Obrazovno ogledalo:Opčinjeni mesecom
23:45
Novi srpski umovi
00:00
Prvu pećinu napravio je monah Ločuan 366. godine, kao mesto za budističku meditaciju i obrede. U narednim vekovima u stene je uklesano više od hiljadu drugih pećina, kao i dve ogromne statue Bude. Nakon 14. veka, područje pećina Mogao počelo je da propada i služilo je samo za hodočašća. Pećine Mogao sadrže zidne slike koje zauzimaju površinu od 45.000 kvadrata, 3.400 bareljefa i trodimenzionalnih zidnih skulptura, hiljade stubova s motivima lotosa, podne pločice sa cvetnim motivima i pet ukrašenih drvenih škrinja izrađenih za vreme vladavine dinastije Tang.
00:50
Tehnologije i mi: ETRAN 2020
01:17
Nauka 2019: Nastanak uragana
01:40
Nulta tačka: Meditacija
02:02
Matematika:Simpletička geometrija, 2 ep
02:07
CPN:Ben Sparka, matematika u notama
02:18
Retuširanje:Narandžasta
02:42
Eko perspektive:Beograd zeleni grad
03:08
Beogradsko blago:Kolekcija najstarijih ploča u NBS
03:18
Kliker za biznis
03:35
Moja draga prijateljica nauka: 8. epizoda Sa Gordanom Vunjak Novaković
04:02
Čovek i kamen:Taorska
04:14
Eko perspektive:prof. Mira Petrović
04:40
Matematika:Simpletička geometrija, 2 ep
04:46
Novi srpski umovi
05:00
Pećina Mogao:Izgradnja za hiljadu godina
05:48
CPN Ben Sparka, matematika u notama
06:00
Edu global
06:26
Dobro je ... Dobro je znati:Budućnost iz mikroskopa
06:52
Svet i nauka
07:00
Original ili falsifikat:Konstabl
08:00
Kako se zemlja ponaša:Stenovite planine i stvaranje atomske bombe
08:46
CPN: Jasna Jovićević, Sedim i brinem za nju
08:55
Svet i nauka
09:00
Superčula:Nebo
09:28
Obrazovno ogledalo:Opčinjeni mesecom
09:56
Svet i nauka
10:00
O događanjima iz tog vremena, zabranjivanim performansima u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, uticajima i kontroverzama avangardnog pokreta Zenit, u drugoj epizodi serijala govore dr Irina Subotić, dr Ješa Denegri i dr Miško Šuvaković.
10:32
Bio je mudar političar, veliki ratnik i vitez, ljubitelj kulture i umetnosti, zadužbinar i pisac. Njegovu biografiju obeležili su veliki događaji: tragičan gubitak oca, dvostruko vazalstvo: tursko i ugarsko i velike bitke u kojima je učestvovao - na Rovinama, kod Nikopolja i Angore. Za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića, Beograd je po prvi put postao prestonica Srbije, a ovaj mudri i veličanstveni vladar podigao je i manastir Manasiju, poslednju vladarsku zadužbinu u srednjovekovnoj Srbiji.
11:00
RTS ordinacija
11:55
Svet i nauka
12:00
Vizionari Naučne fantastike: Robert Hajnlajn
12:45
Odgonetanje tela: U oku umetnika
13:00
Original ili falsifikat:Konstabl
14:00
Kako se zemlja ponaša:Stenovite planine i stvaranje atomske bombe
14:45
Naučno dokazano:Parazit zvani noćna mora
14:47
Istorija nauke:Vladimir Jakšić
15:00
Superčula:Nebo
15:32
Životinje u carstvu metafora: Sova
15:45
Savremena psihijatrija lažna sećanja prepoznaje kao fenomen. Lažna sećanja se svrstavaju u grupu poremećaja pamćenja. Pamćenje je jedna od važnih psihičkih funkcija, koja nam daje mogućnost sagledavanja prošlosti, kako one daleke, tako i one bliske. Lažna sećanja su kvalitativni poremećaj pamćenja. Lažna sećanja mogu biti jedan od pratećih simptoma nekih bolesti: depresije, manije, bipolarnog poremećaja, nekih poremećaja ličnosti, psihoza, čak se sreću i u šizofreniji. Međutim, vrlo su česta i kod zdravih ljudi.
16:11
Druga je stigla sto godina kasnije, zahvaljujući upotrebi električne energije u masovnoj proizvodnji. Sto godina kasnije, u drugoj polovini 20. veka, digitalna revolucija označila je treću industrijsku revoluciju, koristeći elektorniku i informacione-tehnologije u automatizaciji proizvodnje. Međutim, četvrta industrijska revolucija, čiji smo savremenici, došla je vrlo brzo kao nastavak i unapređenje načina proizvodnje svoje prethodnice. Taj korak karakterišu autonomni sajber-fizički sistemi koji međusobno komuniciraju koristeći inetrnet stvari, internet sisteme, veštačku inteligenciju i velike količine podataka skladištene u takozvanim oblacima. Četvrta industrijska revolucija pokrenula je velike promene u načinu rada, čime je izmenila poslovne modele i uzburkala tržište rada, govore analize Svetskog ekonomskog foruma iz Davosa. Tehnološki napredak sve brže pomera granicu između poslova koje obavljaju ljudi i onih koji obavljaju mašine i algoritmi, zahtevajući od ljudi nova znanja i veštine.
16:40
Poznati nemački matematičar Gaus, jedini je obratio pažnju na njegova velika otkrića. Tek nakon Gausove smrti objavljeno da je on prihvatao teorije i dostignuća Lobačevskog. Iznenađena naučna javnost tada je prvi put čula za ime velikog ruskog matematičara. Lobačevski je autor postupka za numeričku aproksimaciju korena algebarske jednačine.
17:00
Vizionari Naučne fantastike: Robert Hajnlajn
17:48
Odyssey:Budućnost čovečanstva zavisi od pčela
18:00
Životna sredina i zdravlje:Lekovito bilje
18:31
Novi srpski umovi:Institut Mihajlo Pupin
18:46
Minijatura Memento:Prokletije
18:53
Naučno dokazano:Parazit zvani noćna mora
18:55
Svet i nauka
19:00
Planete sa procentom kiseonika kakav ima Zemlja u svemiru su retkost. Možda će baš kiseonik privući goste iz svemira. A ukoliko budu došli, da li ćemo za njih biti samo novi izvor hrane i energije ili budući prijateljski nastrojeni saradnici.
19:49
Istorija nauke:Milutin Milanković
20:00
Muzika je specifičan način prenošenja emocija i poruka, ali ima i bitno kulturološko značenje. Danas su se postojećim akustičnim i električnim muzičkim instrumentima pridružili i internet instrumenti. U budućnosti, muzika će nastajati pomoću digitalnih tehnika, pokreta i toplote ljudskog tela.
20:57
Rečnik ekologije:Estivacija
21:00
Nauka 2019:Lažna sećanja
21:27
Nauka u pokretu:Industrija 4 0
22:00
U svom opusu ima veliki broj ostvarenja koja su postala klasici filmske umetnosti. Za dramu „Kišni čovek dobio je Zlatnog medveda na Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu, kao i Oskara za režiju.
22:30
Radoznali:Prva emisija
23:00
Da li je naš univerzum jedini u kojem postoji život? Šta je bilo pre Velikog praska i kako je do njega došlo? Da li univerzum ima granice i šta je iza njih? Postoje li paralelni, identični svetovi i da li se razlikuju od našeg? Skako od ovih pitanja iza sebe krije još mnogo novih.
23:48
Odyssey:Budućnost čovečanstva zavisi od pčela
00:00
Do onih vrsta čajeva koji imaju izražena lekovita svojstva, ponekad je teško doći. Po pravilu, ove biljke rastu na nepristupačnim mestima i teško se prilagođavaju drugim sredinama. Različite obrade iste vrste čaja mogu dati dragocene napitke koji imaju različite namene i dejstva.
00:51
CPN: Jasna Jovićević, Sedim i brinem za nju
01:00
Naša istorijska avangarda:Glavom kroz zid
01:31
Moravska Srbija:Stefan Visoki
02:00
Odgonetanje tela:U oku umetnika
02:12
Naučno dokazano:Parazit zvani noćna mora
02:14
Istorija nauke:Vladimir Jakšić
02:23
Životinje u carstvu metafora: Sova
02:36
Nauka 2019: Lažna sećanja
03:07
Nauka u pokretu:Industrija 4 0
03:35
Priče o velikim matematičarima:Nikolaj Ivanovič Lobačevski
04:00
Odyssey:Budućnost čovečanstva zavisi od pčela
04:12
Životna sredina i zdravlje:Lekovito bilje
04:32
Novi srpski umovi:Institut Mihajlo Pupin
04:46
Minijatura Memento:Prokletije
04:53
Rečnik ekologije: Estivacija
05:00
Kineski čaj: Putovanje
05:51
Istorija nauke:Milutin Milanković
06:00
RTS ordinacija
07:00
Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom: Da li ćemo preživeti prvi kontakt
07:48
Od pigmenta do koncepta:Umetnost umetnosti
08:00
Sanjajmo budućnost:Muzika u budućnosti
08:53
Svet i nauka
08:58
Širok prostor netaknute prirode Srbije nudi ogromno bogatstvo tema i dilema - od netaknute prirode do problema upravljanja ovim dobrima; od mogućnosti korišćenja koje se pružaju, kako ljudima koji u tim područjima žive, tako i onima koji žive u gradovima, sve do krucijalnog pitanja kako te predele sačuvati od negativnog uticaja čoveka. Ovo je priča o Đerdapu - našem najvećem najvećem nacionalnom parku.
09:24
Videćete kako se, zahvaljujući veštini, strpljenju i majstorskom umeću mnogih generacija, prave peglana kobasica i pirotski kačkavalj. Način pripreme pirotskog kačkavalja ušao je na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, a proizvod ima oznaku geografskog porekla.
09:53
Matematika:Algebarska geometrija
10:00
Umetnost TV-a: Reditelji serija,Beri Levinson
10:30
Radoznali:Prva emisija
11:00
Najveće tajne svemira:Jedanaesta emisija
11:43
Svet i nauka
11:48
CPN: Džejms Tenton, eksplodirajuće matematičke tačke
11:56
Svetski:Milenko Stevanović
12:26
Arhiktetura danas:Urbanizam-antiurbanizam
12:54
Matematika:Algebarska geometrija
13:00
Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom: Da li ćemo preživeti prvi kontakt
13:44
Odyssey:Najbolji način za očuvanje ekosistema je podivljavanje
14:00
Sanjajmo budućnost:Muzika u budućnosti
14:53
U Veneciji štampa svoju čuvenu pesmu pesmu „Vostani Serbie, ali zašto baš tamo? Kako se, uprkos finansijskom blagostanju za kojim je žudeo tokom života, ipak odlučuje da krene dalje.
15:21
Bavi se umetničkim i primenjenim radom predmeta koji su napravljeni od stakla formiranog u peći. Do sada je u prestižnim galerijskim prostorima realizovao 18 samostalnih izložbi. Sudeći po nameni i formi, ukupno stvaralaštvo Aleksadra M. Lukića moglo bi da se svrsta u desetak ciklusa, međutim, vitraž umetničkog karaktera uvek ostaje njegov intuitivni prostor za građenje novih ideja. Izložba je posvećena stvaralački plodnom ciklusu tehnoloških mogućnosti stakla. Tu postoje različite forme izrade, počev od vitraža do izrade objekata i predmeta primenjene dekoracije.
15:46
Svet i nauka
15:51
Istorija nauke:Jovan Cvijić
16:00
Umetnost TV-a: Reditelji serija:Beri Levinson
16:30
Radoznali:Prva emisija
16:55
Svet i nauka
17:00
Najveće tajne svemira:Jedanaesta emisija
17:43
Čisti matematičar se na studijama u Americi vraća svojoj prvoj ljubavi - biologiji - i obe oblasti diplomira u Kaliforniji. Odlučuje da ode u Mičigen, gde postaje deo revolucionarnog eksperimenta evolucione biologije, dodajući svojoj ekspertizi informatiku i seks, kao „osnov svega.
18:13
Prašume spadaju u prvu kategoriju, a ako znamo da nacionalni parkovi spadaju u drugu, onda je vrednost prašuma i više nego očigledna. Naravno, evo dobre prilike da se zapitamo šta od Iskonskih bukovih šuma mi imamo da ponudimo za Uneskov Popis svetske baštine. U jeziku naših predaka, reč bukva nije značila samo vrstu drveta, nego i ono što mi danas podrazumevamo kad kažemo slovo: pisani znak za glas. Jedno ipak malo ko sazna: vezu između bukvara i bukve i kako je sama reč nastala..
18:38
Priče iz prirode: Podunavski mrmoljak
18:53
Matematika:Algebarska geometrija
19:00
Od titanijuma imamo velike koristi u medicini, jer služi za izradu najrazličitijih ortopedskih pomagala. Galijum je semimetal, prava zamena za silicijum. Efekti kalijuma su nemerljivi - odgovoran je za balans soli i normalan krvni pritisak.
19:25
Svet i nauka
19:30
Arhitektura danas:Urbanizam-antiurbanizam
20:00
Na sva ova interesantna pitanja odgovor potražite u emisiji „Suština stvari.
20:29
Od pluga do digitalne farme:Tradicija
20:56
Rečnik ekologije:Spomenik prirode:
21:00
Da li će vozovi moći da zamene avione? Možda, ako budu bili dovoljno brzi. Jednu od najneverovatnijih novih tehnologija koja bi mogla da unese velike promene u gotovo sve oko nas predstavljaju izuzetno jaki, takozvani, supermagneti. Voz maglev već juri prugama brzinom od nekoliko stotina kilometara na čas, a biće još brži. I gorivo koje će pokretati vozove budućnosti uticaće na očuvanje životne sredine. Vodonik i solarna energija, kao i gorivo dobijeno iz otpada, biće pokretači vozova budućnosti.
21:45
Velikani srpske Vojvodine:Laza Kostić
21:53
Matematika: Algebarska geometrija
22:00
Sve više vlada u svetu pravi projekte koji će u budućnosti štedeti ogromne količine energije - od 35 do 50 posto dosadašnjih kapaciteta.
22:51
Od pigmenta do koncepta:Umetnost umetnosti
23:03
Parkovi prirode: Đerdap,1.priča
23:29
Od pluga do digitalne farme: Tradicija
23:57
Rečnik ekologije: Spomenik prirode
00:00
Oni su ugrožena vrsta, na svetu je ostalo svega 2.400 jedinki i zato je uzgoj ptića u veštačkim gnezdima od izuzetne važnosti. Da bi dobili što više jedinki, istraživači, na neki način, varaju i prirodu i ždralove.
00:51
Matematika:Algebarska geometrija
00:58
Svetski:Milenko Stevanović
01:30
CPN: Džejms Tenton, eksplodirajuće matematičke tačke
01:38
Odyssey:Najbolji način za očuvanje ekosistema je podivljavanje
01:48
Dositej, putnik prosvećenosti: Prvi udžbenici
02:16
Paleta kulturnog nasleđa:Magija stakla
02:41
Svet i nauka
02:46
Istorija nauke:Jovan Cvijić
02:56
Trag u prostoru:Bukvar, bukva, prašuma
03:21
Priče iz prirode: Podunavski mrmoljak
03:40
Arhitektura danas:Urbanizam-antiurbanizam
04:10
Velikani srpske Vojvodine:Laza Kostić
04:20
Parkovi prirode: Đerdap,1.priča
04:46
Od pigmenta do koncepta:Umetnost umetnosti
05:00
Kina: Crvenokapi ždral, 1 deo