Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 3
06:55
16. Gitar art festival: Koncert Jorgosa Dalarasa, 2. deo, r.
08:05
Moja lepa Srbija: Pirot, r.
08:28
Iza kulisa –Veliki rat: Mihajklo Pupin, r.
08:35
Inujaša 26-26, r.
09:04
Srbi na Krfu, r.
10:48
Kultura življenja: Morin hur ili duša mongolskih konjanika, r.
11:47
Buena Vista Social Club, 2 deo, r.
12:27
Hektor Berlioz: Faustovo prokletstvo, r.
14:55
16. Gitar art festival: Koncert Jorgosa Dalarasa, 2. deo, r.
16:05
Ekonomski i društveni preobražaj srpskog društva i države, od 1804. godine do Prvog svetskog rata, jeste borba da se savladaju, za današnje prilike, nezamislivi nedostaci. Srbija tog vremena je zemlja bez institucija, puteva i škola, sa skoro potpuno nepismenim stanovništvom koje živi po selima. Prvi plan za izgradnju železnice nastao je u vreme vladavine kneza Miloša, a prva trasa provučena je 1867. godine. Repriza, 20. novembar u 00:05 i 08:05.
16:35
Mitove starih Grka prenosili su mnogi pesnici, poput Homera koji je u svom epu Ilijada opevao Trojanski rat. To su priče o nastanku i toku rata, neustrašivim junacima i lukavim vojskovođama, o Parisovom sudu, odnosu između Sparte i Troje, o Ahilu, sinu boginje i smrtnika, ratnika naizgled bez mane, o Trojanskom konju i trijumfalnom osvajanju Troje, zahvaljujući mudrom i lukavom junaku Odiseju. Repriza, 20. novembar u 00:35 i 08:35.
16:53
Mihajlo Pantić, rođen 1957. godine u Beogradu, pripovedač, književni kritičar, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu; objavio jedanaest zbirki priča i tridesetak knjiga eseja, prevođen na dvadesetak jezika, nosilac brojnih priznanja i nagrada. Reditelj, producent, autor originalnog koncepta: Rastko Šejić; kompozitor, montažer tona: Vladimir Lešić; kamera: Časlav Petrović (DP), Marko Ristić; montažer: Milan Pejnović; dizajner: Zoran Mujbegović; menadžer produkcije: Slobodan Vidić; spiker: Aleksandar Novaković; čamdžije: Ljubomir Miljević, Srđan Rusić, Jovo Čanak; intro animacija: Kosta Milovanović, Miroslav Spajić. repriza, 20. novembar u 00:53 i 08:53.
17:05
Stevan Mihaldžić, sveštenik, istoričar, političar i geograf, rođen je oktobra 1861. godine i potiče iz srpske svešteničke porodice. Godine 1890. postao je najmlađi član Narodnog crkvenog sabora, najvišeg tela Srba u Habzburškoj monarhiji, a uskoro i član mnogih crkvenih i prosvetnih tela. Jedan je od osnivača Prve srpske zemljoradničke zadruge. Zalagao se za prisajedinjenje Baranje Kraljevini SHS i učesnik je, kao ekspert, Mirovne konferencije u Parizu. Sarađivao je sa Jovanom Cvijićem i Mihajlom Pupinom. Njegovo delo Baranja od najstarijih vremena do danas smatra se neprevaziđenim. repriza, 20. novembar u 01:05 i 09:05.
17:14
RTS Poletarac: Restorančić zalogajčić
17:44
RTS Poletarac: I bez muke ima nauke-Tajna
18:04
Izučavao je poreklo i migracije stanovnika Balkana. Tokom migracija, Bugari su uspeli da očuvaju stare etnografske oblasti. Srbi su se izmešali sa Hrvatima i Slovencima na zapadu Balkana, a udaljili se od matice i ispraznili svoju istorijsku kolevku Kosovo, Metohiju i staru Rašku, koju su zaposedali islamizovani Albanci. Dramatično je upozoravao 1902. na posledice širenja Albanaca, tvrdeći da je front prema Albancima najslabija strana srpskog naroda i uopšte Slovena na Balkanu. Cvijić u Srpskom književnom glasniku piše da BiH znače za Srbiju, kao i Moskva za Rusiju. Ako se BiH sa Srbijom i Crnom Gorom ne sjedine, ili ne dobiju autonomiju, biće bure baruta pored velike vatre koja sa svih strana liže. Urednik i scenarista serije je Momir Karanović, a reditelj Ivan Popović. repriza, 20, novembar u 02:04 i 10:04.
18:20
Jovan Jovanović Pižon bio je srpski diplomata, političar, ministar i pisac. Rodio se u Beogradu 1869. godine gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, kao i prava na Velikoj školi. Zatim je nastavio studije prava na univerzitetu u Parizu, gde je i diplomirao. Po povratku, maja 1892. godine postavljen je za pisara u beogradskom Varoškom sudu, a potom je, tokom više decenija obavljao više značajnih državnih i diplomatskih funkcija u Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji. repriza, 20. novembar u 02:20 i 10:20.
18:27
Hor i Big bend RTS-a: Noć Brodveja
19:25
Podunavlje je naziv za sva manja i veća mesta koja su locirana uz reku Dunav. Kroz Jugoslaviju plovimo pored Apatina, Beočina, Novog Sada, Sremskih Karlovaca, Zemuna, Beograda, Golupca, Smedereva, sve do Đerdapske klisure. repriza, 20. novembar u 03:25 i 11:25.
20:00
Snegom pokrivene ravnice Tokači na japanskom ostrvu Hokaidu… Vetar i sunce stvaraju očaravajući pejzaž sa bezbroj lica. Tokači godišnje ima samo desetak dana obilnih snežnih padavina i pošto je nebo vedro skoro svakog dana, temperature često padnu i ispod trideset Celzijusovih stepeni. Kad se sunce potpuno izdigne na nebu, snežna ravnica izgleda kao da lebdi negde u vazduhu i nalik je na izmaglicu. Čak su i grane drveća obavijene ledom kao kakvom belom tkaninom. Repriza, 20. novembar u 04:00 i 12:00.
20:27
Veliki beogradski koncert benda Bad Copy održan je u Hali sportova 14. februara 2014, kako su sami muzičari rekli: za sve zaljubljene pivopije. Popularni reperi Ajs Nigrutin, Wikluh Sky i Timbe godinama grade karijeru u hip-hop žanru i marljivo rade i na svojim solo albumima, pronoseći glas, stav i ideje uporno i predano. repriza, 20. novembar u  04:27 i 12:27.
21:18
Frenk Sinatra: Američko zlatno doba
22:13
Kina je domovina drveća čaja. Kinezi su prvi počeli da upotrebljavaju ovu biljku pre više od 3.000 godina. Gajili su i pili čaj u provinciji Sičuan. Veština gajenja čaja, polako se širila i čaj je počeo da se pije u celoj Kini. Kina je stvorila jedinstvenu kulturu i kult čaja još pre 1.000 godina. Danas se čaj pije u svim delovima sveta, ali su njegov izvoz, uključujući i način sađenja, i kultura ispijanja krenuli iz Kine. Priča o istoriji te korisne i zdrave biljke govori o civilizaciji i nasleđu, čije plodove danas i mi umnogome koristimo. Repriza, 20. novembar u 06:13 i 14:13.
23:02
Jubilarnim koncertom, Partibrejkersi su u Hali sportova na Novom Beogradu, 3. marta 2012. obeležili 30 godina rada. Temperamentnim dvočasovnim nastupom, beogradska grupa Partibrejkers oduševila je oko 5.000 posetilaca. Čuveni rokeri publiku su podigli na noge brojnim hitovima. Urednik: Uroš Marković Realizacija: Natalija Mićević. Repriza, 20. novembar u 07:02 i 15:02.
00:05
Privredna istorija Srbije, 7-9, r.
00:35
Mitovi i legende: Trojanski rat-Ilijada, 2. deo, r.
00:53
Na veslu priča: Ukraj vode-prof.dr.Mihajlo Pantić, r.
01:05
Velikani srpske Vojvodine: Stevan Mihaldžić, 24-28, r.
01:14
RTS Poletarac: Restorančić zalogajčić, r.
01:44
RTS Poletarac: I bez muke ima nauke-Tajna, r.
02:04
RTS Poletarac: Velikani-Jovan Cvijić, r.
02:20
Iza kulisa - Veliki rat: Jovan Jovanović Pižon, r.
02:27
Hor i Big bend RTS-a: Noć Brodveja, r.
03:25
Sa svih meridijana: Podunavlje Jugoslavije, r.
04:00
Lepota japanskih pejzaža: Simfonija snežne ravnice-Ravnice Tokači, Hokaido, 8-13, r.
04:27
Bad Copy: Ljubav ili pivo, r.
05:18
Frenk Sinatra: Američko zlatno doba, r.
06:13
Kineski čaj: Zavičaj, 1-6, r.
07:02
Partibrejkersi u Hali sportova, 2. deo, r.
08:05
Privredna istorija Srbije, 7-9, r.
08:35
Mitovi i legende: Trojanski rat-Ilijada, 2. deo, r.
08:53
Na veslu priča: Ukraj vode-prof.dr.Mihajlo Pantić, r.
09:05
Velikani srpske Vojvodine: Stevan Mihaldžić, 24-28, r.
09:14
RTS Poletarac: Restorančić zalogajčić, r.
09:44
RTS Poletarac: I bez muke ima nauke-Tajna, r.
10:04
RTS Poletarac: Velikani-Jovan Cvijić, r.
10:20
Iza kulisa - Veliki rat: Jovan Jovanović Pižon, r.
10:27
Hor i Big bend RTS-a: Noć Brodveja, r.
11:25
Sa svih meridijana: Podunavlje Jugoslavije, r.
12:00
Lepota japanskih pejzaža: Simfonija snežne ravnice-Ravnice Tokači, Hokaido, 8-13, r.
12:27
Bad Copy: Ljubav ili pivo, r.
13:18
Frenk Sinatra: Američko zlatno doba, r.
14:13
Kineski čaj: Zavičaj, 1-6, r.
15:02
Partibrejkersi u Hali sportova, 2. deo, r.
16:05
Rađanje srpske muzičke kulture: Šlezinger, 6 -8
16:36
Odrastao je sa sinovima knjaza Miloša Milanom i Mihailom, pod budnim okom kneginje Ljubice. Školovao se u Beču i Parizu. Doktorirao je pravo na Sorboni 1849. godine. Filip Hristić (1819-1905) je jedan od onih ljudi koji su obrazovani u Evropi i postavili osnove za stvaranje moderne Srbije u 19. veku. Filip Hristić je bio ministar spoljnih poslova, ministar prosvete, u važnoj diplomatskoj misiji u Carigradu između 1870. i 1878. Bio je naš poslanik u Beču i prvi poslanik Srbije u Londonu. Napisao je pet udžbenika iz nekoliko predmeta, bio je na čelu komisije koja je napravila program i pratila tok obrazovanja i vaspitanja kneza Milana Obrenovića i izveštavao o njegovom napretku. Iz istorije Srbije neće ostati zaboravljen zahvaljujući naučnom radu dr Jelene Paunović Štermenski. Ona je priredila za štampu dnevničke beleške Filipa Hristića koje su objavljene 2015. godine. Takođe je 2015. godine izašla knjiga dr Jelene Paunović Štermenski Filip Hristić. Urednik i scenarista: Dragan Kolarević Reditelj: Milan Jovanović. Repriza, 21. novembar u 00:36 i 08:36.
17:05
Ljudevit Mičatek je rođen u Kisaču 1874. godine. Imao je samo četiri godine kada je ostao siroče. Završio je studije prava u Budimpešti i bio izvanredan đak i student. Kao advokat u Novom Sadu zastupao je i branio prava Slovaka i pripadnika svih ostalih nacionalnosti. Bio je predsednik Čehoslovačkog saveza u Jugoslaviji i aktivan u državnim institucijama i pri crkvi. Umro je 1928. godine u Beču. Repriza,  21. novembar u 01:05 i 09:05.
17:15
Međunarodni pozorišni festival Tvrđava teatar, Smederevo, nametnuo se kao jedan od najkvalitetnijih ambijentalnih festivala u Evropi. Reditelj Predrag Sinđelić je adaptirao i režirao za televizijsku predstavu Tvrđava teatra, Ja sam vetar, norveškog pisca Juna Fosea, u režiji Stevana Bodrože. Repriza, 21. novembar u 01:15 i 09.15.
18:06
Reč je o advokatu Rudolfu Cistleru koji je branio članove Mlade Bosne, okrivljene za ubistvo Franca Ferdinanda u Sarajevu. To je priča o moralnosti, hrabrosti i nepokolebljivosti advokata koji je zastupao okrivljene, poštujući pravo i pravni sistem, ali je sila i politika austrougarskih vlasti odnela prevagu nad zakonom. Repriza, 21. novembar u 02:06 i 10:06.
18:15
U meki za bogate i slavne, Rej Donovan obavlja prljave poslove za poznate i moćne ličnosti Los Anđelesa. U ovoj jednočasovnoj seriji, Lijev Šrajber (nominovan za nagrade Emi i Zlatni globus) tumači glavnu ulogu - čoveka koji može da učini da problemi slavnih ličnosti, poznatih sportista i bogatih biznismena nestanu.
19:09
Ivana Dimić, pripovedač i dramaturg, objavila je pet zbirki priča. Pet njenih drama postavljeno je u pozorištima; bila je dramaturg preko 130 pozorišnih predstava. Scenarista je tri TV serije. Prevodi drame i romane sa engleskog i francuskog. Reditelj, producent, autor originalnog koncepta: Rastko Šejić; kompozitor, montažer tona: Vladimir Lešić; kamera: Časlav Petrović (DP), Marko Ristić; montažer: Milan Pejnović; dizajner: Zoran Mujbegović; menadžer produkcije: Slobodan Vidić; spiker: Aleksandar Novaković; čamdžije: Ljubomir Miljević, Srđan Rusić, Jovo Čanak; intro animacija: Kosta Milovanović, Miroslav Spajić  Projekat podržala: Gradska uprava grada Beograda - Sekretarijat za zaštitu životne sredine. Produkcija: Udruženje Šta hoćeš. Repriza, 21. novembar u 03:09 i 11:09.
19:19
Početkom juna 2016. godine, u Kolarčevoj zadužbini je održan koncert Simfonijskog orkestra RTS-a kojim je dirigovao Fabio Mastranđelo. Solista na koncertu je bio istaknuti pijanista Aleksandar Serdar, koji je izveo Koncert za klavir i orkestar Edvarda Griga. Osim ovog dela, izvedene su i Enigma varijacije Edvarda Elgara, kao i Muzika Sioranu Žarka Mirkovića. Repriza, 21. novembar u 03:19 i 11:19.
20:10
Vojislav Stanimirović, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, diplomirao je na Etnološkom i antropološkom odeljenju Filozofskog fakulteta, studirao arapski jezik i književnost, objavio knjigu kratkih priča i jedan je od obnovitelja tradicionalnog takmičenja u besedništvu. Urednik i autor emisije je Gorica Zarić, reditelj Vanja Milanović, muzički urednik Nevena Popović. Repriza, 21. novembar u 04:10 i 12:10.
20:36
U emisiji Studio 6, gostuju Čeka i Mario Lažinja, umetnici sa Zelenortskih ostrva i iz Portugalije. Njihovi nastupi u Budimpešti i u Beogradu jesu jedna vrsta ekskluzivnog i retkog događaja, pošto su zajedno nastupili samo dva puta do sada: na Marsiac jazz festivalu u Parizu, i u Portugaliji. Čeka je jedna od vodećih figura savremene muzičke scene Zelenortskih ostrva. Deo nove generacije muzičara stasalih na talasima nasleđa Sezarije Evore. Njegova muzika zvuči prirodno i nepretenciozno, a opet u njoj se sustiču reference na brojne zelenortske žanrove (batuku, funana, funason, tabanka, morna i koladera), afrički džez, folk, bluz i rok, uz stalno prisustvo narativnih formi sa kojima je odrastao. Autorsko urednički tim: Nevena Popović, Ksenija Stevanović i Ivana Neimarević Direktor fotografije: Igor Milićević Dizajn zvuka: Zoran Marić Reditelj: Ivan Milanović. Repriza, 21. novembar u 04:36 i 12:36.
21:46
Priča se temelji na stvarnim događajima iz leta 1919, kada Ef-Bi-Aj agentu Vilijamu Flinu bude dodeljen zadatak da pronađe osobe odgovorne za više bombaških paketa dostavljenih lokalnim političarima i poslovnim ljudima u Njujorku. Flin otkriva da je reč o anarhističkoj zaveri sa ciljem uništenja demokratije u Americi. Tokom istrage i sam Flin postaje meta anarhista. Repriza, 21. novembar u 05:46 i 13:46.
23:23
Povodom dvesta godina od rođenja najznačajnijeg engleskog romanopisca 19. veka Čarlsa Dikensa, Redakcija za kulturu i umetnost pripremila je emisiju posvećenu tom velikanu svetske književnosti. O životu Čarlsa Dikensa, viktorijanskoj Engleskoj i Londonu 19. veka, a posebno o Dikensovom književnom stvaralaštvu, u emisiji će govoriti prof. dr Zoran Paunović, šef Katedre za anglistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu, i profesor engleske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. U emisiji su korišćeni inserti iz filmova snimljenih po delima velikog pisca, i to: Oliver Tvist, Dejvid Koperfild, Velika očekivanja, Božićna priča. Urednik emisije je Svetlana Ilić, a reditelj je Ivan Popović. Repriza, 21. novembar u 07:23 i 15:23.
00:05
Rađanje srpske muzičke kulture: Šlezinger, 6 -8, r.
00:36
Iz senke prošlosti: Uspomene Filipa Hristića, r.
01:05
Velikani srpske Vojvodine: Ljudevit Mičatek, 25-28, r.
01:15
RTS Drama: TV teatar – Ja sam vetar, r.
02:06
Iza kulisa - Veliki rat: Hrabri advokat, r.
02:15
Saveznik sa kamerom
03:09
Na veslu priča: Istina-Ivana Dimić, r.
03:19
SO RTS-a i Aleksandar Serdar, r.
04:10
Ostavi sve i čitaj: Vojislav Stanimirović, r.
04:36
Studio 6: Čeka i Mario Lažinja, r.
05:46
Bez boga i gospodara, r.
07:23
TV feljton: Čarls Dikens-još veća očekivanja, r.
08:05
Rađanje srpske muzičke kulture: Šlezinger, 6 -8, r.
08:36
Iz senke prošlosti: Uspomene Filipa Hristića, r.
09:05
Velikani srpske Vojvodine: Ljudevit Mičatek, 25-28, r.
09:15
RTS Drama: TV teatar – Ja sam vetar, r.
10:06
Iza kulisa - Veliki rat: Hrabri advokat, r.
10:15
Saveznik sa kamerom, r.
11:09
Na veslu priča: Istina-Ivana Dimić, r.
11:19
SO RTS-a i Aleksandar Serdar, r.
12:10
Ostavi sve i čitaj: Vojislav Stanimirović, r.
12:36
Studio 6: Čeka i Mario Lažinja, r.
13:46
Bez boga i gospodara, r.
15:23
TV feljton: Čarls Dikens-još veća očekivanja, r.
16:05
Obraćajući se publici na početku koncerta, Minja Subota najavljuje: Ovo veče se vraćamo svingu i džezu, koji se malo povukao uvređen što se svet okrenuo drugoj vrsti muzike... tu smo da vas vratimo staroj ljubavi zato smo ovo veče nazvali povratak svingu. Sving je stilsko razdoblje u džez-muzici sa elementima crnačke i evropske muzike. Oko 1930. godine, nekoliko istaknutih muzičara, među kojima klarinetista Beni Gudmen, stvorilo je tzv. sving, koji se oslanja na zvučnost velikih orkestara i pisane aranžmane. Kroz ovo putovanje pratiće nas Džez orksetar RTB i dirigent Vojislav Simić. Pevaće nam prve dame Jugoslovenskog džeza koje se pored postignutih upeha u zabavnoj muzici bave i svojom prvom ljubavi - džezom. Učesnici: Nada Knežević, Bisera Veletanlić, Elda Viler, Ditka Haberl; voditelji Zorica Nenadović, Minja Subota. Proizvedeno 1982, Redakcija muzičkog programa, urednik Vartkes Baronijan. Repriza, 22. novembar u 00:05 i 08:05.
16:34
Pešter ili Pešterska visoravan nalazi se u jugozapadnoj Srbiji na području Raške između reka Lima i Ibra, na nadmorskoj visini od 900 do 1.200 metara. Bogata je prirodnim lepotama, biljnim i životinjskim zaštićenim vrstama i izvorište je najkvalitetnijeg treseta u svetu. Kako se danas živi na tom prostoru i na koje probleme nailaze stanovnici ovog dela Srbije, videćemo u ovoj epizodi. Repriza, 22. novembar u 00:34 i 08:34.
17:05
Rođen je u Mokrinu 1878. godine. Studirao je prava, a potom i filozofiju u Budimpešti, Parizu i Lajpcigu. Godine 1912. pokrenuo je časopis Novi Srbin u kojem se zalagao za čvršću i moderniju politiku srpskog naroda. Predvodio je Reformistički srpski nacionalni pokret mlade vojvođanske inteligencije. Zbog socijalističkih ideja bio je proganjan i često osuđivan. Biran je za sekretara Matice srpske i urednika Letopisa. Posle Drugog svetskog rata izabran je za doživotnog predsednika Matice srpske. Repriza, 22. novembar u 01:05 i 09:05.
17:13
RTS Kolo: Gala koncrt-Deronje do Holivuda
18:14
Bila je mlada i neobično hrabra. Radila je u austrougarskoj pošti u Klenku kraj Šapca u najtežim danima 1914, kada se prva faza borbi u Srbiji bližila kraju. Njeni poslodavci su verovali da je lojalni podanik carevine, ali se na kraju pokazalo da je radila za srpsku vojsku i svoj patriotizam platila je životom. Iza nje je ostalo samo ime - Zorka. U dokumentu koji opisuje rad i žrtvovanje mlade Srpkinje za sunarodnike s druge strane tadašnje granice, austrougarski obaveštajci ne navode njeno prezime. Bila je prilično visoka i snažna dvadesetogodišnjakinja. Imala je plavu kosu, poput čvrstog nemačkog devojčurka. Ipak, njene vatrene crne oči nisu krile pravu srpsku ženu, piše pukovnik Egon Orotel u izveštaju Špijunaža na frontovima centralnih sila. Repriza, 22. novembar u 02:14 i 10:14.
18:21
Rej Donovan, 8-60
19:15
Mileta Prodanović, rođen 1959. godine u Beogradu, pisac i slikar, predaje na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, objavio deset romana, četiri knjige priča, po dve knjige putopisa i eseja i jednu zbirku poezije. Njegovi radovi prevođeni su na dvanaest evropskih jezika. Izlagao je u zemlji i inostranstvu. Nagrađivan. Reditelj, producent, autor originalnog koncepta: Rastko Šejić; kompozitor, montažer tona: Vladimir Lešić; kamera: Časlav Petrović (DP), Marko Ristić; montažer: Milan Pejnović; dizajner: Zoran Mujbegović; menadžer produkcije: Slobodan Vidić; spiker: Aleksandar Novaković; čamdžije: Ljubomir Miljević, Srđan Rusić, Jovo Čanak; intro animacija: Kosta Milovanović, Miroslav Spajić. Projekat podržala: Gradska uprava grada Beograda - Sekretarijat za zaštitu životne sredine. Podrška: 350.org i Climate Action Network Europe Produkcija: Udruženje Šta hoćeš. Repriza, 22. novembar u 03:15 i 11:15.
19:30
Orkestar bez granica ili No borders orchestra, nastao je iz želje da se osnuje regionalni profesionalni simfonijski orkestar koji poziva na novu vrstu komunikacije. Čine ga muzičari koji potiču iz svih zemalja nastalih na prostoru bivše Jugoslavije, a predvodi ga idejni tvorac ovog projekta - uvaženi dirigent mlađe generacije Premil Petrović. Orkestar bez granica je 2012. godine otvorio 44. Bemus, a na programu su bila dela Prokofjeva, Ajvza, Betovena i Kodalja. Danas emistujemo deo tog koncerta. Repriza, 22. novembar u 03:30 i 11:30.
20:27
Takuto je student koji je omiljen u društvu i među devojkama. Međutim, on izbegava bilo kakvo dublje emotivno vezivanje jer saznaje da je njegova bolest neizlečiva i progresivna i da ima još malo vremena. Istražuje mogućnosti koje su mu preostale i ima pozitivan stav, a u tome ga podržava i porodica. Sve nas pita, da li smo u svom životu učinili najbolje što smo mogli. Repriza, 22. novembar u 04:27 i 12:27.
21:20
Nišvil 2017: Del Arno bend
22:05
Kerol je adaptacija polubiografskog romana Cena Soli, koju je napisala Patriša Hajsmit. Radnja je smeštena u Njujork tokom pedesetih godina prošlog veka, a priča prati dve žene različitog društvenog staleža koje doživljavaju ljubavnu aferu. Tereza je devojka u ranim dvadesetim koja radi u prodavnici, želi da bude fotograf i mašta o boljem životu. Na poslu upoznaje Kerol, otmenu ženu zarobljenu u raljama konvencionalnog braka, i između njih dve buknu varnice. Zaplet nastaje kada Hardž, Kerolin muž, u brakorazvodnoj parnici počne da koristi njenu seksualnu orijentaciju protiv nje, u bespoštednoj borbi za starateljstvo nad ćerkicom.. Uloge: Runi Mara, Kejt Blanšet, Kajl Čendler... Režija: Tod Hajnes. Repriza, 22. novembar u 06:05 i 13:05.
00:05
Povratak svingu: Jugoslovenske džez dame, r.
00:34
Prag sela Srbije: Pešter, 1. deo, r.
01:05
Velikani srpske Vojvodine: Vasa Stajić, 26-28, r.
01:13
RTS Kolo: Gala koncrt-Deronje do Holivuda, r.
02:14
Iza kulisa - Veliki rat: Srpska Mata Hari, r.
02:21
Hroničari pozorišnog života slažu se u tome da je retko koji jubilej obeležen tako bogato kao 150-godišnjica rođenja Branislava Nušića. Pored izložbi, posebnih izdanja i naučnih skupova, pečat jubilarnoj godini dala je upravo intenzivna pozorišna produkcija. Nušić je igran u originalu, klasično, u vidu reinterpretacija ili po tekstovima inspirisanim njegovim opusom. Da Nušića nikad nije dosta, pokazalo je to što su pojedina pozorišta, koja ga već imaju na repertoaru, ponovo posegla za njegovim komedijama. Narodno pozorište u Beogradu premijerno je izvelo mladalački Nušićev komad Narodni poslanik. Emisija Mislim, Nušić, Kulturno-obrazovnog programa RTS-a, bavi se Nušićevim ostvarenjima - njih je 11 - koje je u 2014. videla beogradska publika. Kako prići Nušiću, koje zamke čekaju reditelje, šta je danas ključna aktuelnost Nušićeve komike... to su samo neke teme o kojima govore Dušan Kovačević, Branislav Lečić, Radovan Vujović, Nebojša Bradić, Igor Vuk Torbica, Radoslav Milenković, Radmila Živković, dr Raško Jovanović, Snežana Trišić, Jovana Tomić, Kokan Mladenović, Dimitrije Kokanov, Milica Kralj, Ivan Medenica, Branimir Brstina, Saša Gabrić. Montaža: Svetlana Crnjanski i Marija Bogićević. Autor i urednik: Branka Krilović Reditelj: Miško Milojević. Repriza, 22. novembar u 10:21.
03:15
Na veslu priča: Mladunče-Mileta Prodanović, r.
03:30
Orkestar bez granica, r.
04:27
Sati mog života 11-11, r.
05:20
Nišvil 2017: Del Arno bend, r.