Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:04
Muzika za dobro jutro
07:47
Slagalica, kviz
08:09
Datum
08:14
Verski kalendar
08:26
Lola i Mila
08:36
Moj mali poni
08:57
Ovako vas vidimo
09:17
Svet je bajka
09:34
Prema svetlosti
10:06
E-TV
10:30
Tenis - Šangaj, finale, prenos
12:30
Od zlata jabuka
13:00
U vreme turskih osvajanja, rudarstvo u Srbiji je potpuno zamrlo. Postoje zapisi da su se Srbi setili svojih starih rudnika već u Karađorđevoj buni, ali obnovu rudarstva pokrenuće knez Miloš Obrenović posle Hatišerifa 1833. U Srbiju je pozvan nemački geolog Zigmund fon Herder koji je tri meseca putovao Srbijom, izradio prve geološke karte i locirao rudna nalazišta: Majdanpek, Bor, Kostolac, Milivu kod Despotovca, Dobru u Đerdapu... Godine 1837. otvoren je prvi rudnik uglja u selu Miliva, a potom i rudnik bakra u Majdanpeku. Knez Miloš je 1834. poslao u Rusiju na školovanje Savu, sina Vuka Karadžića koji je trebalo da bude prvi srspski rudaraski inženjer. On je međutim razbolevši se umro, a Srbija će svoje prve inženjere dobiti sredinom 19. veka. Bili su to Đorđe Branković, Stevan Pavlović i Vasilije Božić. Autor i urednik: Božidar Đuran Snimatelji: Dušan Živković i Hadži Vladan Mijailović Montaža: Goran Mijić Obrada: redakcija Aktuelnosti.
13:27
Verski mozaik Srbije
14:07
A mi smo ujedinjeni u sličnostima, pod nazivom Dunavska kultura. Civilizacije su kroz istoriju nastajale pokraj velikih reka, a jedna takva stvorena je i duž Dunavskog toka. Sa buđenjem svesti o Dunavskoj kulturi budi se i svest o postojanju Dunavske regije. Sa ciljem implementacije Dunavske strategije održan je u Novom Sadu osmi Dunavski biznis forum pod Pokroviteljstvom Pokrajinske vlade, Privredne komore Srbije i grada Novog Sada, u organizaciji novosadske agencije Media invent, Unije poslodavaca Srbije, Udruženja za evropsku teritorijalnu saradnju Teris sa sedištem u Sloveniji, Instituta evropskih regiona iz Salcburga i klastera Eko panonija iz Novog Sada.Diskutovalo se, razmenjivala iskustva i rađale nove biznis ideje. Mlade nade i iskustvo na jednom mestu. Volja za jačanjem regionalne saradnje je korak u dobrom pravcu, ali šta nam je činiti objašnjavaju: - Profesor dr Branko Kovačević, Elektrotehnički fakultet Beograd; - Profesor dr Radovan Pejanović; - Miloš Nenezić, predsednik Skupštine Privredne komore Srbije; - Prof. dr Vidoje Vujić, Hrvatska gospodarska komora; - Martin Bratanič, direktor Regionalne razvojne agencije Posavje; - Istok Radovanov, Tehnički remont Bratunac. Urednik emisije: Miloš Tanasković Novinar istraživač: Milica Brković Realizacija: Zorica Mijailović Montažer: Vladimir Krstić.
14:36
Sve boje života
15:06
Neverbalna komunikacija
15:12
Srpska muzika kroz vekove
15:22
Neverbalna komunikacija
15:30
Magazin Lige šampiona
16:00
Kros RTS
16:13
Od tada se osnovni koncept bicikla nije bitno menjao, osim što su današnji bicikli daleko lakši za upravljanje i sigurniji. Pretpostavlja se da danas na svetu postoji preko milijardu bicikala. U avgustu 1979. godine otvorena je prva biciklistička staza u Beogradu. To je staza koju i danas poznaju mnogi Beograđani, duga je 1.800 metara, široka 2,5, a proteže se od Ušća do Hotela Jugoslavija. Do tada je mesto za bicikle bilo rezervisano isključivo po parkovima i trotoarima, a oni koji su se usudili da voze kolovozima veoma su rizikovali. Stanje na terenu, danas je daleko od onoga kakvo bismo želeli da bude. Alternativni predlozi, poput ideje da se stare napuštene železničke trase koriste za zelene staze zainteresovali su mnoge. Juče ćirom, sutra biciklom, glavni je moto koncepta zelenih trasa kojima su nekada išli vozovi. Projekat je decenijski poznat u svetu i podrazumeva korišćenje tih staza za turiste i rekreativce, pešake, bicikliste, nordijske skijaše ili za one koji jašu konje. Ponegde se obnavljaju i ponovo koriste i atraktivni delovi starih pruga na kojima se uvode turistički vozovi. Često se i na još uvek sačuvanim šinama koriste posebna vozila koja se kreću prugama uz pogon pedalama, a napuštene železničke stanice postaju privlačna mesta za odmor. Širom Evrope, biciklisti i pešaci uveliko koriste hiljade kilometara staza. U Srbiji postoji oko 1.300 kilometara ovakvih mogućnosti. Deo je pretvoren u gradske ulice i bulevare, a veći deo je neiskorišćen. U Užicu će vas s ponosom pozvati na druženje na svojoj zelenoj stazi duž nekadašnje trase starog Ćire, od hidrocentrale na Đetinji do Staparske banje. U Priboju predstaviti, koncept, ideju, želje i planove, a biciklisti žaliti što i dalje pričamo samo o delićima Eurovelo staza.Scenarista: Milica Barjaktarević Urednik: Jelena Radović Jovanović.
16:38
U prvoj emisiji gledaoci će se upoznati sa rudnikom Šuplja stena na Avali, koji je zatvoren 1973. godine. Urednik: Vitka Vujović Voditelj-glumac: Aleksandar Kecman Snimatelj: Vuk Ćetković Reditelj: Milan Jovanović.
16:49
Na nacionalnom takmičenju Ekotrofelia studentski timovi su kreirali eko-inovativne prehrambene proizvode. Naša zemlja se pridružila svetskim naporima za smanjenje zagađenja prirode plastikom. Traže se načini da se plastika manje koristi a više reciklira. Predstavljamo rezultate istraživanja o navikama građana u pogledu korišćenja plastičnih kesa. Paralelno sa neumerenim konzumerizmom koji je uveliko prisutan u razvijenim zemljama, raste i svest o nužnosti promene odnosa prema otpadu. Otpad je resurs. Tema našeg priloga je reciklaža tekstilnog otpada. Preko 90% tekstilnog otpada može se reciklirati i ponovo upotrebiti za izradu nove odeće, proizvodnju energije ili kao industrijski izolacioni materijal. Predstavljamo Crvenu knjigu faune o pravokrilcima koja je nastala kao plod decenijskog istraživanja u Srbiji. Urednik serijala: Jelena Radović Jovanović.
17:15
Važno je uvek imati tačne podatke, posebno onda kada se nekome sudi. Važno je izbeći netačne informacije i interpretacije. Uvek treba da u sudski zapisnik sa suđenja uđu tačne činjenice i da nikada ne dođe do grešaka u prenosu izgovorenih reči. Najnoviji uređaj koji se ne nalazi u upotrebi u par sudova dovšće do objektivnih suđenja i smanjenju grešaka kod izricanja presuda.Više neće daktilograf kucati ono što mu izgovara sudija već će ono što izgovara optuženi, sudija, advokat i svedoci imati digitalni zapis koji će uvek moći da se presluša i ponovo razmatra. Na ovom uređaju, njegovoj primeni i obuci, radi bračni par Milanković. Izložbom u kući porodice Homen u Kotoru koja je već tradicionalna izložene su skice Olje Ivanjicki koje je crtala za izvođenje pretstave u Narodnom pozorištu. Nada Momirović Art direktor Mone je skice iz svojih radionica a danas kolekcije prenela u galeriju Homen i izložila ih očima posetilaca.Autor izlozbe Dušanka Subotić Homen ovom izložbom želela je da obeleži desetogodišnjicu smrti slikarke Olje Ivanjicki koja je za života u ovoj galeriji imala tri izložbe.Često dobijamo upozorenja ali ako se javnosti obrati prof dr Nenad Ilijevski vaskularni hirurg i upravnik klinike za vaskularnu hirurgiju na Dedinju onda treba najozbiljnije shvatiti koliko je važno poslusati njegove savete i ne zanemariti da nam do mozga idu dve artirerije koje retko proveravamo, a da nam od njihove prohodnosti zavisi život.
17:50
On je došao sa sela i radi u železari, a ona je zaposlena u radničkom restoranu. Život im se menja onog trenutka kada se upoznaju i zavole.Uloge: Bekim Fehmiu, Ana Matić, Dušica Žegarac , Stole Aranđelović, Stevo Žigon... Režija: Dragoslav Lazić.
19:10
Tri boje zvuka
19:30
141. Skupština interparlamentarne unije, prenos svečanog otvaranja
20:40
U želji da promene svet, nadahnuti tekstovima mladog Karla Marksa, odlaze u sela i fabrike, da probude svest ljudi, da ih ohrabre u borbi za emancipaciju i dostojanstven život. U tom boravku i radu na terenu se suočavaju sa primitivizmom i bedom ali i sa sopstvenim ograničenjima, slabostima, nemoći, ljubomorom. Bivaju i hapšeni. Frustrirani što je planirana revolucija neostvarena, tri mladića odlučuju da eliminišu Jugoslavu, svedoka njihove nesposobnosti. Pucaju u nju, prekrivaju je partijskom zastavom, pale njeno telo, pa od nameravane akcije ostaje taman stub dima koji se diže u nebo. Poruka na kraju filma glasi: Oni koji revoluciju izvedu tek do pola, samo kopaju sebi grob. Antoan de Sen ŽistPripada ostvarenjima crnog talasa. Film je od strane cenzure odobren za javno prikazivanje 8. marta 1969, a pod optužbom uznemiravanja jugoslovenske javnosti bio na sudskom procesu koji je počeo 23. juna 1969. Film je prvobitno zabranjen a tek 1982. odobren za javno prikazivanje. Uloge: Milja Vujanović, Bogdan Tirnanić, Marko Nikolić... Režija: Želimir Žilnik.
22:00
Džejmstaun, serija
22:50
Tokom dve nedelje trajanja festivala, RTS priprema dve Hronike Bemusa u kojima će predstaviti sve zvezde ovogodišnjeg programa. Uz emitovanje najatraktivnijih delova koncerata, gledaoci će imati priliku da čuju razgovore sa učesnicima kao i sa odgovornim ljudima koji su osmislili program. Urednice Hronika Bemusa su Tijana Paunković i Tamara Petković.
23:17
Ljudi koji su preživeli su zarobljeni u svojim kućama i moraju da nose elektronske implantate, rizikujući spaljivanje ako pokušaju da izađu napolje...Uloge: Ben Kingsli, Džilijan Anderson, Kalan Makolif... Režija: Džon Vrajt.
00:56
Tenis - Šangaj, finale, r.
02:36
Magazin Lige šampiona
03:00
Tople godine, film
04:13
SAT
04:58
Tri boje zvuka
06:52
Slagalica, kviz
07:15
Datum
07:21
Verski kalendar
07:32
Životna sredina i zdravlje
08:00
Kocka, kocka, kockica
08:30
Lola i Mila
08:37
Moj mali poni
09:01
Ovako vas vidimo
09:18
Mali dnevnik
09:27
Sutra sam ja
09:53
Sve boje života
10:22
Balkanskom ulicom
10:58
Luka Radoja iz 2012. i 1992. godine Luka Radoja rođen je 1939. u Glamoču. Po struci je doktor biotehničkih nauka. Prvi posao je bio u IMT-u, kasnije u Institutu za primenu nauke u poljoprivredi, deset godina je predavač na Poljoprivrednom fakultetu u Istočnom Sarajevu, ali je najduže stručni saradnik i konsultant za poljoprivredu u Televiziji Beograd, danas Televiziji Srbije. U televizijski svet uveo ga je Zaharije Trnavčević, 1969. godine. Radio je u serijama Znanje imanje i Selo bez seljaka, samostalno je uradio i šest emisija o zemljoradnji, bio saradnik i Naučnog programa, radio je priloge za TV dnevnik... Autor je više naučnih radova i knjiga iz agrarne oblasti. Dobitnik je Nagrade za životno delo koju dodeljuje Udruženje novinara za selo i poljoprivredu i Plakete za doprinos selu od Centra za sociologiju sela. Član je Nacionalnog tima za preporod sela Srbije. Ove godine Luka Radoja obeležava 80 godina života i 50 godina od prvog priloga za Televiziju Beograd. I dalje je stalni član televizijske ekipe serije Znanje imanje koju sada urednički vodi Jasmina Nikitović Stojičić. Knjiga ispod noža - prisustvujemo u Štampariji Draslar partner izlasku poslednjih tabaka knjige Luke Radoja Majstor poljoprivrede i razgovori se odvijaju dok svuda oko nas sve mašine i svi radnici obavljaju poslednje radove na Lukinoj novoj knjizi; prihvataju tabake, seku, slažu, koriče, opsecaju i prvi primerak knjige koja i u bukvalnom smislu izlazi ispod noža, predaju autoru, a drugi televizijskoj ekipi.  Ovaj udžbenik, za mlade poljoprivrednike, uči ih kako da pravilno primene nauku u poljoprivredi. Trudio sam se, kaže Luka Radoja, da pomognem da sazna šta je zemljište, da neproduktivna zemljišta popravi i  kasnije pravilno koristi a produktivna sačuva od propasti; da se pravilno služi alatom, tj. poljoprivrednom mehanizacijom, da se ne povredi, da sazna šta su hranila za biljke... Dakle, ovde je sabrano znanje iz mnogih naučnih dela, časopisa i mog ličnog iskustava. I evo još jednog citata: U istoriji ljudskog roda zapisano je: ko go je radio u poljoprivredi i nije se obogatio i neće. Našeg zemljoradnika bogatstvo čeka u narednoj sezoni, pa mu stalno izmiče i nikad neće biti bogat. Ali ima li ikakvu prednost na nas varošane? Ja kažem da ima: duže živi, manje boluje i lakše umire. To mu je prednost - Učesnici: Jaroslav Draslar, direktor štamparije; Miško Subotić, direktor Centra za unapređenje životnih aktivnosti; dr Luka Radoja, autor knjige Majstor poljoprivrede; Lazar Radusinović, ofset mašinista; Rajka Tomić, mašina za sečenje i obrezivanje knjige; Tamara Srdić, tul mašina (šivenje knjige); Branko Paunović, falc mašina (šivenje tabaka); sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Vesna Došen, snimatelj Božidar Loos, asistent Dalibor Stanković, snimatelj zvuka Dragan Ušendić, rasvetljivač Zoran Đorđević, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Milena Marković, montažer Aleksandar Andrijevski, autor Bojana Andrić - Snimano 13. decembra 1912, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju Luka Radoja savremeni narodni učitelj, Naučni intervju - Nagli procvat svih nauka možda se primenom najviše odrazio u poljoprivredi. Mašine raznih namena ulaze u njive i voćnjake, a u rečnik poljoprivrednih proizvođača potpuno nove reči. Poslovična istina nema hleba bez motike preokrenula se u nema hleba bez nauke ili nema hleba bez hemije. Između stare i nove poslovice stoji Luka Radoja, tragač za merom, tumač komplikovanog. Bezmalo četvrt veka govori sa ekrana, po salama seoskim, na njivama, svud gde je pitan ili gde ima šta da pita. A zapravo uvek govori isto. Priroda nam stoji na raspolaganju ali moramo je koristiti tako da joj pomažemo da nam pomogne. Luka Radoja navodi principe svog rada: 1) ono što je ostavio Vuk Karadžić u nasleđe kada je kazao da svi oni ljudi koji znaju više treba da idu u narod i uče ga boljitku. Nema svetlije dužnosti od te. Ja tu dužnost sam pokušao da obavim a to seljaci Srbije znaju. 2) Učeći ih kako treba da rade razmišljao sam kako da te alate, sa kojima rade, napravim boljim, da utroše manje vremena truda i energije. 3) Učim ih kako ćemo povećati prinos a da ne narušimo biološku ravnotežu u prirodi, da ostavimo prostora da gajimo i šume, livade i pašnjake. Da budemo radosni učesnici u životu a ne mučenici. - Učesnici: narodni učitelj Luka Radoja, sagovornik i urednik Verosava Tadić - Milena Stojićević, Milija Ivanović, Sofija Trifunović Čizmić, Nenad Kamidžorac, Mirko Mihajlović, Loreta Vukotić, Aleksandar Andolšek, Dragana Kaucki, Sreten Stanojević, Mile Bojić, Vera Stojanović - Proizvedeno 1992, Redakcija naučnog programa.
12:04
SO RTS: Pobeda i ideali
12:43
Novi srpski umovi
12:57
Od pigmenta do koncepta: Simbolika boje
13:09
Mali dnevnik
13:15
S Tamarom u akciji
14:20
Škorpija, serija
15:08
Viktorija, serija
16:24
Sofka, film
18:21
Srbija u britanskoj štampi tokom Velikog rata
18:51
Nenad uživa u svojoj laboratoriji dok pravi nove mirisne note, ali se i pribojava neizvesne budućnosti. Kao pravi alhemičar, on se trudi da pronađe mirisnu notu za svakog čoveka, zadovolji sva čula i oživi najlepša sećanja. Glavni junaci dokumentarnog serijala Plodovi mašte su obični ljudi, različitih profesija, a zajednička im je izrazita potreba za kreativnim stvaranjem. Trenutak kada pronađu svoju strast i način da ožive prizore iz svoje mašte, menja njihov život nabolje. Autor serijala: Maja Kukavica Produkcija: produkcijske kuće YU-BI-NET.
19:11
Lajmet
19:22
Andre Riju: Dobro došli u moj svet
20:00
U senci finansijske krize, javno mnjenje poziva na reformu bankarske privatnosti i međunarodne poreske sporazume. To je stvorilo diplomatske krize između nacija i napetosti na finansijskim tržištima. Jedna od figura u središtu rasprave je francusko - italijanski informatičar Erve Falsijani. Erve Falsijani je 2008. napustio posao u švajcarskoj filijali HSBC, sa sobom je uzeo - bez odobrenja - hard disk koji sadrži bazu podataka sa 130.000 bankovnih računa, koju su imali građani iz 180 zemalja. Ova baza podataka našla se u rukama mnogih svetskih vlada. Svrha ovog filma je da ispita raspravu o porezu na jedan kritički i efektivan način ... Režija: Ben Luis.
21:00
Drugi naslov Dramskog ponedeljka u oktobru, koji u okviru ciklusa Majstori TV režije - Aleksandar Đorđević emitujemo na programu RTS 2 u ponedeljak 14. oktobra, je televizijski film Glineni golubovi, snimljen po scenariju Radomira Putnika 1991. godine. Milutin, nekadašnji moćnik u malom gradu, smrtno je bolestan. Članovi njegove porodice okupljaju se oko njegove postelje na dan krsne slave. Uz Milutina i njegovu suprugu Julijanu tu su i Julijanine sestre Katarina i Anica, koja dolazi sa svojim sinom Zlatkom i njegovom verenicom Sofijom.Ovaj susret je ujedno prilika da se svi oni, mada nevoljno, još jedanput podsete događaja iz prošlosti koji su im svima izmenili živote. Istovremeno, ovaj susret je i poslednja šansa da raskrste sa tom prošlošću i otpočnu novi život. Ova televizijska drama predstavlja grupni portret jedne porodice u vremenu intenzivnog pranja duša...uloge tumače: Ljuba Tadić, Ksenija Jovanović, Maja Dimitrijević, Renata Ulmanski, Vojislav Brajović, Zlata Numanagić, Milan Mihailović, Nikola Milić urednik ciklusa: Marko Novaković režija: Aleksandar Đorđević scenario: Radomir Putnik direktor fotografije: Aleksandar Ribić scenograf: Dagmar Stojanović kostimograf: Mira Čohadžić kompozitor: Vojislav Kostić montažer: Petar Putniković.
22:03
Potpomognut sjajnom glumačkom ekipom ovaj film oživljava američku okupaciju Japana u nepredvidivim danima Drugog svetskog rata posle predaje imperatora Hirohita.Kada general Daglas MekArtur odjednom postaje de facto lider jedne strane nacije, on traži pomoć od stručnjaka japanske kulture - generala Bonera Felersa, da istraži veliko pitanje koje lebdi nad nacijom: da li japanski imperator, obožavan od strane naroda ali i optužen za ratne zločine, treba da bude kažnjen ili spasen?Uloge: Metju Foks, Kolin Moj, Tomi Li Džons... Režija: Piter Veber.
23:58
Gomora, serija
00:52
Lajmet
00:58
Dafer Jusef kvartet
02:00
Trezor
03:00
Sofka, film
04:33
Dramski ponedeljak: Glineni golubovi, TV film
06:53
Slagalica, kviz
07:15
Datum
07:20
Verski kalendar
07:30
Lajmet
07:36
Životna sredina i zdravlje
08:00
Kocka, kocka, kockica
08:30
Lola i Mila
08:36
Moj mali poni
08:57
Ovako vas vidimo
09:15
Mali dnevnik
09:30
Pazi mladost
09:55
Blago iz dubina
10:30
Magazin Lige šampiona
11:00
Zelena revolucija - Luka Radoja je ili negde na njivama Srbije, ili u televiziji, ili daje savete, ili piše knjige - u svakom slučaju slobodnog vremena nema, pa ni Trezoru nije lako stići do njega. Tek je drugi put naš gost u Studiju 3 i koliko god da Trezorci vole da snimaju na autenitičnim mestima, u Studiju se, priznaju i oni, najmirnije razgovara i najviše sazna. Povod sadašnjeg razgovaranja je Lukina knjiga To sam ja, mili moji. Luka Radoja govori ovog puta o svom detinjstvu, porodici, školovanju, o radu u Industriji mašina u traktora, o svojim televizijskim učiteljima, Zahariju Trnavčeviću, Zoranu Gajiću, Kosari Balabanović, Veroslavi Tadić... I naravno o seljacima, zemljoradnicima, poljoprivrednicima... o svom iskustvu iz dva veka. No, u svemu tome  najčešće spominje svoju majku, sa ogromnim poštovanjem citira njene rečenice, one koje mu je govorila još kao malom dečaku, a koje vrede za ceo život. Moglo bi se reći da sve ono što Luka i danas radi, radi da se oduži majci za njenu blagost i mudrost koja mu daje snagu i dan-danas. Voli da ponovi majčin savet Nauči orati i nemoj varati. Sve što znaš bolje od drugih kaži, ne budi samoživ. Tako se Luka i dalje obrazuje, čita i uči o zemlji, promenama u prirodi, a svoje znanje i lično iskustvo, strpjivo prenosi drugima, nogom ide od sela do sela, govori, pokazuje, pomaže... - Učesnici: dr Luka Radoja, stručni saradnik serije Znanje imanje; Bojana Andrić, urednik serije Trezor - Urednik istraživač Vesna Došen, tehničko vođstvo Miša Baćević i dežurna posada Studija 3, snimatelji zvuka Dejan Dimitrijević, Dušan Petrović,  dizajner svetla Predrag Mišić, kamermani Slobodan Momčilović, Vladan Stančić, Goran Prokić; organizator Gordana Grdanović, video mikseri Sofija Trifunović, Dragana Matijević; reditelj Katarina Rogić, grafička obrada Milena Marković, montažer Aleksandar Andrijevski, urednik Bojana Andrić - Snimano 4. februara 2019, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju Ko hrani Beograd - Televizijska ekipa prati Luku Radoja da jednom od njegovih uobičajni obilazaka gazdinstava, odlazak na njivu, razgovor sa domaćinima. Postavlja desetine pitanja, procenjuje njihove odgovore, razume ih, savetuje, ohrabruje... dolazi, odlazi, ponovo se vraća, za mesec, godinu, dve. Poznaje nekoliko generacije iz istog domaćinstva. Sva su vrata u Srbiji širom otvorena za Luku Radoja. U domaćinstvo Ljubiše Perišića dolazi prvi put. Oni Luku poznaju dobro, zato i imaju tremu pred njim, ne pred našim kamerama. Na kraju posete Luka govori o zadacima Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, čiji je član. - Učesnici: dr Luka Radoja, otac Ljubiša Perišić, sinovi Stefan i Ivan, sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Milena Jekić Šotra, snimatelj Aleksandar Stipić, asistent Milan Resavac, snimatelj zvuka  Milan Đorđević, mikroman Marko Adamović, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Goran Ergarac, montažer Aleksandar Andrijevski, autor Bojana Andrić - Snimano u Velikom selu nadomak Beograda, 25. jula 2019, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju.
12:00
46. BEMUS: SO RTS
13:00
Pazi mladost
13:25
Pitajte prirodu
13:40
Priče iz prirode
13:55
Mali dnevnik
14:00
Znanje imanje
15:00
Škorpija, serija
15:45
Glineni golubovi, TV film
16:45
Klopka za generala, film
18:25
Koridori
18:55
Lajmet
19:00
Svet bele kocke
19:30
Autoportret: Jasminka Petrović
20:05
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Viktorija, serija
21:50
Sveta Gora - nebeski grad: Bogorodičin vrt
22:20
Skrivena Indija: Zemlja promena
23:10
Džejmstaun, serija
00:05
Lajmet
00:10
Beogradski manifest: Viva Vox
00:55
Trezor
01:55
Klopka za generala, film
03:30
Skrivena Indija: Zemlja promena
04:20
Znanje imanje
05:15
Beogradski manifest: Viva Vox