Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:49
Slagalica, kviz
07:11
Datum
07:17
Verski kalendar
07:26
Lajmet
07:32
Eko perspektive
08:00
Kocka, kocka, kockica
08:31
Mašine strašne priče
08:37
Mirakulus
08:59
Sve(t) je bajka
09:13
Bleja
09:25
Mali dnevnik
09:34
Džordž Bul je jedan od najznačajnijih engleskih matematičara 19. veka. On je tvorac algebre sa logičkim istinitosnim vrednostima koja je osnova razvoja kompjuterske revolucije. Urednik serije: Tanja Čanić-Mlađenović Dramaturg: Nikola Fišeković (Rene Dekart) Reditelj: Nenad Krkelić Scenograf: Mirjana Andrejević Kostimograf: Suzana Gligorijević.
09:53
Elementi: Fosfor
09:55
Nauka 2019
10:00
Sednica Narodne Skupštine, prenos
10:22
Koridori
10:49
Trezor
11:52
48. Bemus: Bavarski kamerni orkestar
12:43
Evropa i Srbi: Darko Tanasković
13:16
Mali dnevnik
13:21
Potera, kviz
14:21
Škorpija, serija
15:07
Tenis - London: Medvedev - Nadal, prenos
17:55
Rukomet (ž) - PS: Jagodina - Bekament, prenos
20:01
Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao.Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu.Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega.Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva... Uloge: Đuzi Bušemi, Đuzepe Zeno, Kristijane Filanđeri..
21:00
Tenis - London: Cicipas - Zverev, prenos
22:30
Kraj bipolarnog svetskog poretka značio je uvod u jedan novi poredak koji je za jedne trebalo da bude ispunjenje sna o slobodi dok su drugi ukazivali na opasnost od procesa globalizacije. Odgovor na pitanje šta su bile nade i očekivanja a kakve smo rezultate dobili na polju kulture i umetnosti, u području borbe protiv cenzure i na polju lične i kolektivne emancipacije u uslovima skoro dominantnog liberalnog kapitalizma, u emisiji donose novinar i književni prevodilac Dragoslav Dedović, istoričar Stanislav Sretenović i umetnik Milovan De Stil Marković. Gost Beograda je fotograf i antropolog Frederik Brener i za Kulturni centar govori o svom radu i shvatanju ličnog i kolektivnog identiteta u uslovima neprekidnih kretanja i promena.Književni prevodilac Zoran Paunović govori o pesničkom opusu Boba Dilana, predstavljamo animiranu verziju neobičnog života poznate porodice Adams, izložbu didaktičkih skulptura Marka Crnobrnje, knjigu Ivana Čolovića Slike i prilike koja je ovenčana novoustanovljenom nagradom Doma kulture Studentski grad za najbolju nefikcionalnu prozu, govorimo o mogućoj reafirmaciji novog brutalizma u pozorištu, podsećamo na lik i delo Čarlsa Bukovskog a za našu rubriku Tanka linija govori reditelj Vladimir Blaževski. Razgovor nedelje vodili smo sa Branislavom Jakovljevićem, predavačem na katedri za pozorište i studije izvođenja univerziteta Stanford u Kaliforniji. Urednica serijala: Danijela Purešević Urednica emisije: Marija Nenezić Kreativni direktor: Boris Miljković.
23:23
Jedan od najvažnijih pank rok sastava, Bolesna Štenad, proslavljaju jubilej - 10 godina rada. Sa Aleksandrom Markovićem Lamom razgovarali smo o slavljeničkom koncertu koji će biti održan u Domu omladine Beograda, 15. novembra. Bunt Rok Festival u Festu je nova serija događaja, koji za cilj imaju promociju mladih autorskih bendova. Prvi u seriji koncerata, zakazan je za 22. novembar (petak) i tada će pred publikom čuvenog zemunskog kluba nastupiti bendovi Viva Vops (pobednici 3. Bunt Rok Festivala), Wajz i Logička Greška (finalisti 5. Bunt Rok Festivala). O značaju ovog načina promocije dobre muzike, za ovo izdanje emisije Bunt govorio je Aleksandar Ćurčić, frontmen benda Viva Vops.Bunt je bio i na promociji Glitch records-a gde su nastupili Nataleé i Weird Fishes. Nova nezavisna izdavačka kuća želi da promoviše mlade autore, kažu da će se potruditi da u prvi plan stavljaju fleksibilnost i transparentnost u saradnji na novim izdanjima. Kora, drugoplasirani bend sa prvog Bunt Rok Festivala, uskoro izdaje drugi album Kome da priznam. Tim povodom, imaćete priliku da premijerno pogledate spot za numeru Umoran. Knjiga Long Play - zabeleške u vremenu je monografija fotografija koja sadrži 1332 portreta 333 muzičara iz regiona. Autor ove publikacije je Borislav Pešić Blagoja, sa kojim smo razgovarali o ovom nesvakidašnjem projektu. Bigru i Paja Kratak su reperi koji neguju tvrđi rep zvuk i muzičku estetiku stare škole hip- hopa. Sa njima smo razgovarali o njihovim počecima, albumima i zašto su odabrali baš taj muzički stil. U najnovijem izdanju emisije Bunt, u sredu uveče na RTS 2 - predstavljamo pet novih predloga za novembarsku Top Listu Bunt. Autor emisije: Branka Glavonjić Novinari: Stefan Jovčić i Katarina Vujović Reditelj: Jovan Bačkulja.
00:01
Okupirani, serija
00:46
Lajmet
00:56
Nišvil: Kenny Garrett guintet
01:34
Trezor
02:32
Tenis - London
05:15
Rukomet (ž) - PS: Jagodina - Bekament, r.
06:02
Koncert za dobro jutro
06:51
Slagalica, kviz
07:14
Datum
07:19
Verski kalendar
07:29
Lajmet
07:35
Eko perspektive
08:01
Kocka, kocka, kockica
08:31
Mašine strašne priče
08:37
Mirakulus
08:59
Svet(t) je bajka
09:14
Bleja
09:24
Mali dnevnik
09:32
Ipak, u mnogim delovima Evrope, pa i u Srbiji početkom 20. veka, on je važio samo na papiru: od ukupnog stanovništva 76,97 odsto je nepismenih, a od ukupnog broja žena - 92,64 odsto. Sliku donekle popravljaju upravo oni koji se za vreme Velikog rata školuju u inostranstvu. Pored Francuske gde se tokom rata obrazuje najviše srpskih đaka, Velika Britanija, Tunis, Rumunija, Rusija i druge zemlje postaju nastavne baze gde se u različitim uslovima održava nastava za srpske đake, uključujući i onu u vagonima voza u pokretu. Po oslobođenju zemlje, ti mladi ljudi, školovani na raznim stranama Evrope i sveta, donose novine u srpsku nauku, umetnost i način života.
09:57
Elementi: Aluminijum
09:59
Edu global
10:00
Sednica Narodne Skupštine, prenos
10:26
U svetu
10:54
Veliki ispit struke - Tragičan događaj u Rumuniji koji je sa zebnjom i nemirom posmatrao ceo svet, imao je brojne junake. Uz omladinu i herojski rumunski narod, po opštoj oceni, bili su to i novinari-izveštači, kamermani i fotoreporteri, koji su izlažući se rafalima dostojanstveno i mirno obavljali svoj posao. Prvi put u istoriji čovečanstva, revolucija je imala direktan televizijski prenos. To je događaj revolucionaran i za sam medij, koji je uvek kasnio za radijom. Ovoga puta, što zvuči neverovatno, redakcija je bila ta koja objavljuje ne samo vest u trenutku njenog događanja, već pruža i sliku... Tako je pisao list kolektiva RTB Informator u januarskom broju, 1990. Iz istog broja prepisujemo i imena onih koji su izveštavali iz Rumunije, decembra 1989: Snežana Rodić (godišnja nagrada Udruženja novinara Svetozar Marković), Ljubomir Sekulić (godišnja nagrada Udruženja novinara Svetozar Marković), Vlado Milišić, Nebojša Janković, Veljko Đurović, Siniša Dimitrov, Goran Marić, Viktor Papić, Branko Pelinović, Aleksandar Arnautović, Saša Dukić, Dušan Čukić, Željko Malić, Ljubiša Špegar, Miodrag Popov, Miodrag Stojičić, Dejan Mladenović, Dragiša Jelić, Dejan Maleš, Milorad Jovanović, Miloš Marković, Aleksandar Ćetković, Miljan Đukić, Rade Bubalo, Milorad Komrakov, Srbislav Manojlović, Tomislav Magoči, Željko Petrović, Dušan Ilijin, Dušan Janković, Aleksandar Stipić, Predrag Pejović, Nevenko Mišković, Dragan Petrović, Rade Brankov, Azra Nuhefendić, Milorad Jović, Nebojša Spaić, Đorđe Vlajić. Ovom spisku na kojem su posebno označena imena onih koji su posle 20 godina svedočili za Trezor, dodajemo i druga imena učesnika u trezorskim sećanjima: pesnik Adam Puslojić, tadašnji dopisnici Televizije Novi Sad iz Vršca Remus Avramesku i Damir Čubrilo; tehničar Terminala veza u Aberdarevoj Ljubomir Milisavac; producent Informativnog programa Zlatan Šaran. Direktan TV prenos revolucije - Iz izveštaja sekretara za informacije Saveznog izvršnog veća Darka Marina: ... Radijski i televizijski poslenici osigurali su da budemo očevici i svedoci događaja koji su nekoliko dana potresali svet. Iako podaci još nisu sasvim sređeni, već sada znamo da su direktan prenos sa Vršačkog brega preuzimale sve zemlje članice Evrovizije, zatim Mađarska, Bugarska, tri najveće američke TV mreže, britanski Sky Chanel i Visnews, tri japanske TV stanice, brazilska O Globo i druge, a preko 2.500 minuta izveštaja naših novinara sa lica mesta otišlo je takođe u svet putem 200 izveštaja... Ekipa Trezora krenula je na put u Vršac, granični prelaz Vatin i Vršački breg da snimi one koji su zaslužni za snalažljivost, hrabrost i visoku profesionalnost. - Učesnici: novinar Remus Avramesku, snimatelji Damir Čubrilo, Branko Pelinović; tadašnji tehičari u smenama na predajniku Vršački breg Rajko Ciganović, Branko Korać-Koki, Jon Pašer-Nelu, Dragan Pavlov; tehničar Terminala veza u Aberdarevoj Ljubomir Milisavac; producent Informativnog programa Zlatan Šaran. - Snimatelj Branko Pelinović, asistent Bojan Danilović, snimatelj zvuka Slobodan Mišić, rasvetljivač Dragan Urošević, vozač Rade Jovanović, saradnik Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, urednik Bojana Andrić - Premijerno emitovano 22.12.2009, reprizirano u Trezoru 09.12.2014, Redakcija za istoriografiju 1100 dana - VHS kasetu sa emisijom 1100 dana ustupio je za emitovanje u Trezoru Remus Avramesku, dopisnik RTS iz Vršca. Emisija je snimljena tokom obeležavanju tri godine revolucije u TEMIŠVARU. Remus je 16.12.1989. bio u Temišvaru na mestu gde je počeo rumunski prevrat, oko 100.000 ljudi skupilo se i tražilo silazak Čaušeskog. A tri godine kasnije na istom mestu Asocijacija 17. decembar organizuje obeležavanje, polaganje venaca, konferenciju za štampu i traži i dalje da se otkrije istina ko je naredio i ko pucao 1989. na demonstrante. Radnik Milan Todorov opisuje kako je ubijen njegov 17-godišnji sin Miroslav, 17. decembra 1989. Oktavijan Stoja, radnik, koji je zapamtio dolazak televizijske ekipe iz Dopisništva TV NS kaže da je poginulo 100 Srba u Temišvaru i okolnim mestima, o tome govori i dr Mihalj Dragoj, predsednika Asocijacije 17. decembar, Temišvar. - Učesnici: Remus Avramesku, Milan Todorov, Oktavijan Stoja, dr Mihalj Dragoj - Emisiju realizovali: Remus Avramesku, Damir Čubrilo, Aleksandar Avramesku, Marioara Grbav - Emitovano TVB - TVNS 1992; reprizirano 22.12.2009. i 09.12.2014. u Trezoru.
12:00
Beogradska filharmonija
12:58
Đaci u Velikom ratu
13:29
Dobro je, dobro je znati ...
13:57
Mali dnevnik
14:03
Svadba iz mog kraja
15:00
Tenis - London: Tim - Beretini, prenos
16:30
Nije nego, film
18:12
Lov i ribolov
18:43
Lajmet
18:48
Naši stručnjaci i enolozi bili su prisutni i u sudijskoj komisiji. Lepo je bilo biti predstavnik Srbije tog oktobarskog vikenda u ovom delu Lombardije, jer smo po broju zlatnih medalja osvojili drugo mesto, iza Italije, a ispred mnogo poznatijih vinarskih zemalja Španije, Portugalije, Nemačke, Argentine... Vodimo vas i na berbu našeg prokupca, na brežuljke iznad Blaca. Bili smo i na poznatoj Rapskoj fjeri, novoj verziji srednjovekovnog sajma na ovom jadranskom ostrvu.Posetili smo vinare i proizvođače autohtonog grožđa, babića i plavca malog. U Grozdu govori i poznati rabski, barbatski proizvođač vrhunskog maslinovog ulja Davor Andrić.Španski vinogradari, blokirali su puteve svojim traktorima i mašinama, nezadovoljni niskom otkupnom cenom grožđa. Zanimljiva slika stigla nam je iz Praga gde je organizovana nesvakidašnja degustacija vina.Urednik: Dušan Veličković.
19:39
Dragocenost iz Trezora - U oktobru 2003. godine, prilikom uobičajnog presnimavanja starih traka, presnimljeno je i 14 minuta jednog neidentifikovanog zapisa. Naknadnim istraživanjem u Trezoru utvrđeno je da se radi o slučajno sačuvanih 14 minuta TV komedije realizovane po pričama Stevana Sremca u režiji Vladimira Petrića i Jovana Konjovića i emitovane 23. oktobra 1961. godine. Ako se zna da je prvi magnetoskop počeo da se koristi (probno jula 1961) a redovno od 1. septembra iste godine, i da je tek od tada počelo postupno da se prelazi sa živog emitovanja na snimanje i odložno emitovanje, onda je ovih 14 minuta prava dragocenost. Komentar o ovom otkriću daće za Trezor prof. Vlada Petrić, jedan od prvih reditelja na Televiziji Beograd, profesor Fakulteta dramskih umetnosti, profesor Harvardskog univerziteta, teoretičar i istoričar filma, autor prve knjige eseja objavljene kod nas Osma sila - televizija kao komunikativno i izražajno sredstvo, za koju je dobio nagradu na prvom konkursu RTB za delo iz oblasti masovnog komuniciranja. Sećanje na davne dane prvih snimanja i o ovom najstarijem TV snimku, izneće i Dragan Stojanović, kamerman koji je u Televiziji Beograd radio od 1958 do 1996. godine. - Učesnici prof. dr Vlada Petrić, kamerman Dragan Stojanović, sagovornik Bojana Andrić - Snimatelj Slobodan Ratković, grafička obrada Nebojša Rašić, montažer Vladica Igov, autor Bojana Andrić - Premijerno emitovano u Trezoru 04.02.2004. Redakcija za istoriografiju, odgovorni urednik Bojana Andrić; reprizirano 19.08.2004, 07.03.2013, 30.05.2016 i 12.06.2018 Mica i Mikica - Sažimanjem i adaptacijom nekolikih priča Stevana Sremca, dramski pisac Aleksandar Obrenović sačinio je komediju Ono naše što negda bijaše ili Mica i Mikica za televizijsko izvođenje. - Uloge: Dara Čalenić, Đuza Stojiljković, Kapitalina Erić, Miodrag Popović, Slavko Simić, Nevenka Mikulić, Aleksandar Stojković, Mića Tomić, Ružica Sokić, Radmilo Ćurčić, Radmila Savićević, Mlađa Veselinović, Stevan Štukelja, Petar Matić, Mirjana Vacić, Miodrag Nikolić, Mirjana Cijan - Snimatelj zvuka Miloš Ljucović, teh. vođstvo Milivoj Šarčević, kompozitor Đorđe Karaklajić, lektor Obrad Nedović, kostimograf Mara Finci, kamermani Nikola Đonović, Milan Stefanović, Dragan Stojanović; sekr. režije Nada Srdanov, asist. režije Milica Jocić, reditelji Vladimir Petrić, Jovan Konjović - Premijerno emitovano 23.10.1961, Redakcija dramskog programa, urednik Jovan Konjović; reprizirano 04.02, 24.06, 19.08. i 27.08.2004, 21.05.2013, 19.08.2014. i 12.06.2018 u Trezoru.
20:20
Fudbal (U-17) - SP, Meksiko - Holandija, prenos
22:17
Ženski raj, serija
23:27
Ako mi se dogodi
23:58
Fudbal (U-17) - SP, Francuska - Brazil, prenos
01:51
Trezor
02:50
Tenis - London
06:14
Koncert za dobro jutro
06:58
Slagalica, kviz
07:19
Datum
07:24
Verski kalendar
07:34
Lajmet
07:40
Priobalje je zatrovano piritom, pa su meštani onemogućeni da se bave poljoprivredom. Dodatni problem stvara i kolektor rudnika bakra Veliki Krivelj, pun otpadnih voda, koji je u veoma lošem stanju i koji bi mogao da ugrozi priobalje Dunava, sve do Crnog mora. Da li se zatrovana reka može vratiti u život i kako se meštani rudarskog grada Bora i okoline nose sa svakodnevnim zagađenjima, otkrivamo u emisiji Na umoru reka, u okviru serijala Eko perspektive. Urednik emisije Nataša Todorović, snimatelj Slobodan Grče.
08:05
Kocka, kocka, kockica
08:30
Mašine strašne priče
08:36
Mirakulus
08:57
Sve(t) je bajka
09:10
Bleja
09:30
Škola je jedan od ključnih činilaca u očuvanju srpske kulture i jezika u Rumuniji i najsvetlija tačka srpskog obrazovanja u dijaspori. Nastava na srpskom jeziku u Rumuniji ima tradiciju dugu skoro dva i po veka, a posebno mesto u očuvanju jezika naše manjine u toj zemlji zauzima baš ova gimnazija. Za izuzetno zalaganje, ova škola je dobila Vukovu nagradu, a već decenijama se vodi Dositejevim geslom Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporci.
09:55
Elementi: Uran
10:00
Neverbalna komunikacija
10:05
Srpska muzika kroz vekove
10:20
Neverbalna komunikacija
11:00
Uoči pedesetog kongresa KGH - U Beogradu će se od 4. do 6. decembra 2019, u Sava centru, održati 50. međunarodni kongres i izložba o klimatizaciji, grejanju i hlađenju (KGH). Tradicionalo ga organizuje Društvo za KGH Srbije, u okviru Saveza mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije (SMEITS). Društvo je osnovano 1970 godine, okuplja inženjere i tehničare termotehničke i srodnih struka koji su angažovani na realizaciji sistema grejanja, hlađenja i klimatizacije u okviru Saveza mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije (SMEITS), radi unapređenja nauke i struke, poboljšanja uslova života i očuvanja životne sredine. O Kongresu smo razgovarali sa profesorom Branislavom Todorovićem, predsednikom Društva za KGH Srbije i inženjerom Slobodanom Pejkovićem, predsednikom Komiteta za rashladnu tehniku, toplotne pumpe i energetsku efikasnost. Ovaj trodnevni skup svake godine okuplja sve više priznatih stručnjaka koji se bave klimatizacijom, grejanjem i hlađenjem. Najznačajnije teme poslednjih godina odnose na energetsku efikasnost, korišćenje obnovljivih izvora energije i druge aktuelne teme iz oblasti tehnike hlađenja. - Učesnici: prof. Branislav Todorović, inž. Slobodan Pejković; sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Marijana Cvetković, tehn.vođstvo Dejan Belovuković i dežurna posada Studija 3 - snimatelj zvuka Marko Adamović, dizajner svetla Dobrivoje Marković, kamermani Darko Dokmanović, Dragan Stanar, Dragan Aleksić, organizator Gordana Grdanović, sekretarica režije Jelena Vukadin, video miker Lela Mihajlović, reditelj Katarina Rogić - grafička obrada Milena Marković, montažer Aleksandar Andrijevski, urednik Bojana Andrić - Snimano 29.07.2019, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju KGH u RTS - U novoizgrađenom prostoru petog sprata Proizvodno emisionog centra RTS-a u Aberdarevoj 1, posebna pažnja posvećena je obezbeđivanju udobnih uslova rada. Klimatizacija je napravljena po najvišim standardima. Centralne komore rade sa sto posto svežim vazduhom, kao u bolnicama. Uvedeni su najmoderniji pricipi filtriranja vazduha, koji će u centru grada omogućiti svež planinski vazduh. - Učesnik: inž. Đorđe Jovanović, sagovornik Bojana Andrić - Snimatelj Nikola Đurović, asistent Milan Resavac, snimatelj zvuka Milutin Babić, rasvetljivač Mile Ilić, organizator Dušica Hovjecki, grafička obrada Milena Marković, montažer Tijana Todorović, urednik Bojana Andrić - Snimano 15.08.2019, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju.
12:00
Hristić: Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj
13:10
Eko minijature
13:15
Blago iz dubina
13:40
Mali dnevnik
13:45
SAT
14:30
Škorpija, serija
15:20
Ženski raj, serija
16:20
Čuvar plaže u zimskom periodu, film
17:50
Tada je u Srbiju došlo i mnogo Čeha, inžinjera, apotekara, industrijalaca, muzičara. Koliko su Česi zadužili našu prestonicu govori i podatak da su neke od najlepših građevina u Beogradu urađene po planovima njihovih arhitekata - od zgrade današnjeg Predsedništva Srbije na Andrićevom vencu do Kapetan Mišinog zdanja i astronomske opservatorije na Zvezdari. Češka zajednica u Srbiji danas je malobrojna, a njeni pripadnici se trude da sačuvaju svoje običaje, tradiciju i kulturu.O Česima u Srbiji za emisiju Da nam nije ... autobiografija o mom narodu govori Milan First, predsednik udruženja Češka beseda Beograd.
18:05
Moždani udar i povreda kičmene moždine najčešći su uzroci paralize - funkcionalne onesposobljenosti voljnog pokreatanja delova tela čime se direktno narušava kvaliteta života.U Srbiji preko 20 000 ljudi godišnje doživi moždani udar, od toga gotovo četvrtinu čine mladi.U Evropskoj uniji taj broj je oko 700.000 godišnje, što ukupno iznosi oko 3.5 miliona ljudi.Dok se broj povreda kičmene moždine u Evropskoj uniji procenjuje na 11 000 godišnje.Naučnici različitih profila a posebno elektro i mašinski inženjeri godinama traže načine da veštačkom stimulacijom umanje posledice cerebralne paralize.Ideja da se pomoću električnih impulsa umanje posledici paralize nije nova ali se neprestano traga za efikasnijim i jeftinijim rešenjima kako bi što veći broj ljudi bio u mogućnosti da koristi rezultate savremene nauke.Upravo o tome, o električnom stimulatoru koji pomaže paralizovanim ljudima da vežbaju, voze bickl, hodaju, svedoči nova epizoda serijala Novi srpski umovi u kojoj ćete upoznati mlade naučnike koji su svoja istraživanja pretočili u konkretne proizvode.
18:20
Od pigmenta da koncepta
18:35
Ona traga za počecima moderne nauke, otkriva koje su to društvene okolnosti odredile pravac njenog razvoja i koji su to konkretni ljudi, otkrića ili izumi bili ključni. Pokušava da odgonetne i da li su geniji izumrli, uvodi u priču o tome koliko je nauka promenila čovekov svet i kako se oblikuje njena društvena uloga.U emisiji govore: molekularni mikrobiolog dr Jelena Begović, fizičar dr Aleksandar Bogojević, antropolog i istoričar nauke prof. dr Aleksandar Petrović, mašinski inženjer prof. dr Aleksandar Sedmak, novinar i dipl. inž. tehnologije Vladimir Jelenković. Urednik serije je Aleksandra Šarković, scenarista Dubravka Marić, a reditelj je Ivan Popović.
19:05
Lajmet
19:10
Od svih zvezda u istoriji Holivuda, niko nije imao snažniju mešavinu glamura i tragedije nego Merilin Monro. Film istražuje život i misli ove filmske zvezde i kako je ona ostvarila svoj san odlučnošću i smelošću. Osim toga, kroz razgovore sa Merilinim kolegama i poznanicima, otkrivamo njenu emocionalno samouništenje pod seksističkim pritiscima Holivuda.U glavnim ulogama: F. Marej Ejbraham, Elizabet Benks, Ejdrijan Brodi... Režija: Liz Garbus.
21:00
Ženski raj, serija
22:00
Studio znanja
23:00
Dokumentaristička uverljivost i životnost, crnotalasno interesovanje za svet, običaje i kulturu sa margine i likovi žilavih pojedinaca čine zavodljivi svet televizijskih serija Dragoslava Lazića. U tom razbarušenom, živopisnom opusu i danas žive Burduš, Lepi Cane, Milorad, Sekula, muzikanti, seljaci, gastarbajteri i drugi građani Lazićevih sela, dokazujući da provincija nije geografska, već odrednica duha. Na samom početku, pre početka tog bogatog televizijskog sveta, bili su dokumentarci i legendarna ostvarenja crnog talasa. Njegove serije : Parničari, Muzikanti, Ljubav na seoski način, Građani sela Luga, Doktorka na selu... obeležile su jedno poglavlje u istoriji Televizije Beograd.Sve je počelo dokumentarnim ostvarenjem Zadušnice, prvim zabranjenim filmom u SFRJ, za koji je na Festivalu u Firenci dobio glavnu nagradu. Ovo delo smatra se začetkom Crnog talasa. Njegov film Tople godine, bio je veoma zapažen u Manhajmu, Pezaru, Londonu i Njujorku. A Sirota Marija, donela mu je nagradu Jugoslavija filma za najgledanije filmsko ostvarenje u 1968. godini. Lazić je režirao desetak igranih i dokumentarnih filmova i isto toliko TV drama. Za RTS je uradio šest TV serija. U emisiji učestvuju: Dragoslav Lazić, reditelj i scenarista, Prvoslav Plavšić, psiholog i Nenad Milenković, direktor Festivala domaćih igranih serija FEDIS.Glavni i odgovorni urednik Kulturno - umetničkog programa Vladimir Kecmanović, odgovorna urednica Redakcije za kulturu i umetnost Danijela Purešević, urednik serijala Lidija Božić, dramaturg Kristina Đuković, snimatelj Dušan Živković, monatažer Milan Radičević, pomoćnik reditelja Ljiljana Reković, realizator Sanja Redžić.
23:30
Horizont: Jesu li video igrice zaista štetne
00:25
Lajmet
00:30
Ju grupa
01:30
Trezor
02:30
Horizont: Jesu li video igrice zaista štetne
03:20
Tenis - London