Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:19
Koncert za dobro jutro
07:03
Slagalica, kviz
07:25
Datum
07:30
Verski kalendar
07:40
Lajmet
07:46
Priobalje je zatrovano piritom, pa su meštani onemogućeni da se bave poljoprivredom. Dodatni problem stvara i kolektor rudnika bakra Veliki Krivelj, pun otpadnih voda, koji je u veoma lošem stanju i koji bi mogao da ugrozi priobalje Dunava, sve do Crnog mora. Da li se zatrovana reka može vratiti u život i kako se meštani rudarskog grada Bora i okoline nose sa svakodnevnim zagađenjima, otkrivamo u emisiji Na umoru reka, u okviru serijala Eko perspektive. Urednik emisije Nataša Todorović, snimatelj Slobodan Grče.
08:17
Kocka, kocka, kockica
08:42
Mašine strašne priče
08:48
Mirakulus
09:12
Sve(t) je bajka
09:27
Bleja
09:38
Mali dnevnik
09:47
Škola je jedan od ključnih činilaca u očuvanju srpske kulture i jezika u Rumuniji i najsvetlija tačka srpskog obrazovanja u dijaspori. Nastava na srpskom jeziku u Rumuniji ima tradiciju dugu skoro dva i po veka, a posebno mesto u očuvanju jezika naše manjine u toj zemlji zauzima baš ova gimnazija. Za izuzetno zalaganje, ova škola je dobila Vukovu nagradu, a već decenijama se vodi Dositejevim geslom Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporci.
10:13
Elementi: Uran
10:15
Neverbalna komunikacija
10:20
Srpska muzika kroz vekove
10:33
Neverbalna komunikacija
10:40
Čitanje pozorišta
11:12
Uoči pedesetog kongresa KGH - U Beogradu će se od 4. do 6. decembra 2019, u Sava centru, održati 50. međunarodni kongres i izložba o klimatizaciji, grejanju i hlađenju (KGH). Tradicionalo ga organizuje Društvo za KGH Srbije, u okviru Saveza mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije (SMEITS). Društvo je osnovano 1970 godine, okuplja inženjere i tehničare termotehničke i srodnih struka koji su angažovani na realizaciji sistema grejanja, hlađenja i klimatizacije u okviru Saveza mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije (SMEITS), radi unapređenja nauke i struke, poboljšanja uslova života i očuvanja životne sredine. O Kongresu smo razgovarali sa profesorom Branislavom Todorovićem, predsednikom Društva za KGH Srbije i inženjerom Slobodanom Pejkovićem, predsednikom Komiteta za rashladnu tehniku, toplotne pumpe i energetsku efikasnost. Ovaj trodnevni skup svake godine okuplja sve više priznatih stručnjaka koji se bave klimatizacijom, grejanjem i hlađenjem. Najznačajnije teme poslednjih godina odnose na energetsku efikasnost, korišćenje obnovljivih izvora energije i druge aktuelne teme iz oblasti tehnike hlađenja. - Učesnici: prof. Branislav Todorović, inž. Slobodan Pejković; sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Marijana Cvetković, tehn.vođstvo Dejan Belovuković i dežurna posada Studija 3 - snimatelj zvuka Marko Adamović, dizajner svetla Dobrivoje Marković, kamermani Darko Dokmanović, Dragan Stanar, Dragan Aleksić, organizator Gordana Grdanović, sekretarica režije Jelena Vukadin, video miker Lela Mihajlović, reditelj Katarina Rogić - grafička obrada Milena Marković, montažer Aleksandar Andrijevski, urednik Bojana Andrić - Snimano 29.07.2019, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju KGH u RTS - U novoizgrađenom prostoru petog sprata Proizvodno emisionog centra RTS-a u Aberdarevoj 1, posebna pažnja posvećena je obezbeđivanju udobnih uslova rada. Klimatizacija je napravljena po najvišim standardima. Centralne komore rade sa sto posto svežim vazduhom, kao u bolnicama. Uvedeni su najmoderniji pricipi filtriranja vazduha, koji će u centru grada omogućiti svež planinski vazduh. - Učesnik: inž. Đorđe Jovanović, sagovornik Bojana Andrić - Snimatelj Nikola Đurović, asistent Milan Resavac, snimatelj zvuka Milutin Babić, rasvetljivač Mile Ilić, organizator Dušica Hovjecki, grafička obrada Milena Marković, montažer Tijana Todorović, urednik Bojana Andrić - Snimano 15.08.2019, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju.
12:17
Hristić: Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj
13:02
Dositej u srcu Temišvara
13:28
Eko minijature
13:39
Blago iz dubina
14:04
Mali dnevnik
14:10
SAT
15:00
Tenis - London: Nadal - Cicipas, prenos
16:32
Škorpija, serija
17:19
Ženski raj, serija
18:32
Tada je u Srbiju došlo i mnogo Čeha, inžinjera, apotekara, industrijalaca, muzičara. Koliko su Česi zadužili našu prestonicu govori i podatak da su neke od najlepših građevina u Beogradu urađene po planovima njihovih arhitekata - od zgrade današnjeg Predsedništva Srbije na Andrićevom vencu do Kapetan Mišinog zdanja i astronomske opservatorije na Zvezdari. Češka zajednica u Srbiji danas je malobrojna, a njeni pripadnici se trude da sačuvaju svoje običaje, tradiciju i kulturu.O Česima u Srbiji za emisiju Da nam nije ... autobiografija o mom narodu govori Milan First, predsednik udruženja Češka beseda Beograd.
18:47
Moždani udar i povreda kičmene moždine najčešći su uzroci paralize - funkcionalne onesposobljenosti voljnog pokreatanja delova tela čime se direktno narušava kvaliteta života.U Srbiji preko 20 000 ljudi godišnje doživi moždani udar, od toga gotovo četvrtinu čine mladi.U Evropskoj uniji taj broj je oko 700.000 godišnje, što ukupno iznosi oko 3.5 miliona ljudi.Dok se broj povreda kičmene moždine u Evropskoj uniji procenjuje na 11 000 godišnje.Naučnici različitih profila a posebno elektro i mašinski inženjeri godinama traže načine da veštačkom stimulacijom umanje posledice cerebralne paralize.Ideja da se pomoću električnih impulsa umanje posledici paralize nije nova ali se neprestano traga za efikasnijim i jeftinijim rešenjima kako bi što veći broj ljudi bio u mogućnosti da koristi rezultate savremene nauke.Upravo o tome, o električnom stimulatoru koji pomaže paralizovanim ljudima da vežbaju, voze bickl, hodaju, svedoči nova epizoda serijala Novi srpski umovi u kojoj ćete upoznati mlade naučnike koji su svoja istraživanja pretočili u konkretne proizvode.
19:06
Od pigmenta da koncepta
19:20
Lajmet
19:26
Ona traga za počecima moderne nauke, otkriva koje su to društvene okolnosti odredile pravac njenog razvoja i koji su to konkretni ljudi, otkrića ili izumi bili ključni. Pokušava da odgonetne i da li su geniji izumrli, uvodi u priču o tome koliko je nauka promenila čovekov svet i kako se oblikuje njena društvena uloga.U emisiji govore: molekularni mikrobiolog dr Jelena Begović, fizičar dr Aleksandar Bogojević, antropolog i istoričar nauke prof. dr Aleksandar Petrović, mašinski inženjer prof. dr Aleksandar Sedmak, novinar i dipl. inž. tehnologije Vladimir Jelenković. Urednik serije je Aleksandra Šarković, scenarista Dubravka Marić, a reditelj je Ivan Popović.
19:59
Ženski raj, serija
21:00
Tenis - London: Medvedev - Zverev, prenos
22:30
Studio znanja
23:36
Dokumentaristička uverljivost i životnost, crnotalasno interesovanje za svet, običaje i kulturu sa margine i likovi žilavih pojedinaca čine zavodljivi svet televizijskih serija Dragoslava Lazića. U tom razbarušenom, živopisnom opusu i danas žive Burduš, Lepi Cane, Milorad, Sekula, muzikanti, seljaci, gastarbajteri i drugi građani Lazićevih sela, dokazujući da provincija nije geografska, već odrednica duha. Na samom početku, pre početka tog bogatog televizijskog sveta, bili su dokumentarci i legendarna ostvarenja crnog talasa. Njegove serije : Parničari, Muzikanti, Ljubav na seoski način, Građani sela Luga, Doktorka na selu... obeležile su jedno poglavlje u istoriji Televizije Beograd.Sve je počelo dokumentarnim ostvarenjem Zadušnice, prvim zabranjenim filmom u SFRJ, za koji je na Festivalu u Firenci dobio glavnu nagradu. Ovo delo smatra se začetkom Crnog talasa. Njegov film Tople godine, bio je veoma zapažen u Manhajmu, Pezaru, Londonu i Njujorku. A Sirota Marija, donela mu je nagradu Jugoslavija filma za najgledanije filmsko ostvarenje u 1968. godini. Lazić je režirao desetak igranih i dokumentarnih filmova i isto toliko TV drama. Za RTS je uradio šest TV serija. U emisiji učestvuju: Dragoslav Lazić, reditelj i scenarista, Prvoslav Plavšić, psiholog i Nenad Milenković, direktor Festivala domaćih igranih serija FEDIS.Glavni i odgovorni urednik Kulturno - umetničkog programa Vladimir Kecmanović, odgovorna urednica Redakcije za kulturu i umetnost Danijela Purešević, urednik serijala Lidija Božić, dramaturg Kristina Đuković, snimatelj Dušan Živković, monatažer Milan Radičević, pomoćnik reditelja Ljiljana Reković, realizator Sanja Redžić.
00:13
Horizont: Jesu li video igrice zaista štetne
01:04
Lajmet
01:14
Ju grupa
02:11
Trezor
03:10
Tenis - London
06:21
Slagalica, kviz
06:44
Datum
06:50
Verski kalendar
07:01
Znanje imanje
08:01
Mašine strašne priče
08:07
Mirakulus
08:30
Sve(t) je bajka
08:43
Bleja
08:54
Muzički karusel Jele Čelo
09:11
Posetili smo Vladimira Rackovića u njegovom muzičkom studiju. Sa njim smo razgovarali o tome kako nastaje muzika za dečje filmove, ali smo saznali i zašto je pod u studiju mekan kao da hodamo po oblacima! I ono što nam je posebno bilo zanimljivo jeste da Vlada Racković jedini u našoj državi svira bendžo! Nego, znate li vi šta je benđzo? U Narodnom muzeju smo prisustvovali radionici Razgovaramo sa slikama. Najmlađi posetioci su ovom prilikom razgovarali sa slikom uz pomoć muzike i mašte. Zamišljajući gde bi prikazane ličnosti živele, sa kime bi se družile i šta bi danas radile. Bilo je ovo jedno prelepo druženje ispunjeno muzikom, crtanjem i naravno dečjom maštom.A Bobo baloons je za nas pravio najrazličitije oblike balona! Bilo je to jedno veoma lepo druženje! Saznali smo kakvi baloni su idealni za naše rođendane, šta sve možemo sa magičnim balonima u obliku slova, ali i da li postoji neki balon kojim bismo našoj simpatiji pokazali svoja osećanja. Gledajte nas u subotu 16. Novembra, od 09:10 na Drugom programu Televizije Srbije. Ove subote vas očekuju naše male voditeljke Teodora i Tijana.Novinar: Ana Jakovljević Urednik emisije: Mirjana Popović.
09:37
Nulta tačka
10:02
Elementi: Polonijum
10:07
Zemlja hrane
10:38
Nas je 10%
11:10
Kako je govorio i šta nas je savetovao, videćemo u insertu iz emisije koleginice Biljane Savić, Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle. Gost emisije, dr Jovan Janjić, čije su knjige Budimo ljudi i najnovija, Biti čovek, svedočanstva o životu i delu omiljenog srpskog patrijarha.Music Art Project (MAP), EL Sistema Serbia, deo je svetskog programa koji je pre nekoliko decenija potekao iz Venecuele, a danas broji 60 zemalja i oko 4 miliona dece iz celog sveta, u Srbiji je osnovana 2010. godine, sa ciljem da se kvalitetno muzičko obrazovanje učini dostupnim svakom detetu, sa posebnim osvrtom na decu sa nižim socioekonomskim statusom, pružajući svima adekvatne uslove za rast i razvoj.Među mnogim muzičarima volonterima je i gošća emisije, Đurđa Papazoglu, koja nam donosi i ekskluzivne snimke nastupa dece u Milanskoj skali, iz Beča, sa beogradskog Kolarca i drugih prestižnih muzičkih dvorana.Ivana Popović je kompozitorka, violinistkinja i pozorišna glumica koja živi u Torontu. Njena kamerna muzika je izvođena u Kanadi, Americi i Evropi. Komponovala je za nekoliko pozorišnih predstava u Torontu, profesionalnim kanadskim, ali i amaterskim na srpskom jeziku. Njena misija je da spaja dve zemlje, a kako to radi, govorila je za našu emisiju, kada je boravila u Beogradu. Olivera Peruničić, Beograđanka koja je posle završenih master studija psihologije u rodnom gradu, poželela da uči glumu u Americi, i danas je student glume na prestižnoj akademiji Stela Adler u Los Anđelesu. Boraveći nedavno u Beogradu, otkriva nam mnogo toga zanimljivog o poznatim glumcima i školi koju pohađa.Muzički gosti emisije su Dejan Rakonjac i Bridž bend, i vokalni solista Radio Beograda, Biljana Petković. Urednik emisije Suzana Gvozdenović Puzović Reditelj Dragica Gačić.
11:47
Dozvolite...
12:23
Građanin
12:56
Studio znanja
13:56
Svet budućnosti
14:45
Na početku tog neverovatnog putovanja saznaćemo kako je u stvari nastala Zasavica, prostor Specijalnog rezervata prirode gde su snimljene sve epizode ovog serijala.Zasavica je jedan od retkih preostalih tresetno močvarnih kompleksa i zahvaljujući tome ovde su opstale neke glacijalne reliktne vrste. Potiču još iz ledenog doba, preživele su različite periode i promene, a danas dobro skrivene i samo stručnom oku dostupne žive svoj život na tresetnom tlu ovog područja. Naoružani velikim strpljenjem Mila i Miša povešće nas u potragu za močvarnom koprivom, naoko nežnom i tananom biljkom, ali jakog korena, koja je zahvaljujući tome preživela ledeno doba i opstala do danas. Uprkos mnoštvu negostoljubivih močvarnih insekata Miša i Mila uspeće da oku gledaoca predstave neverovatnu Zuku i Srčka , kao i Barsku Ivu, vrste koje nam mogu držati lekciju o preživljavanju, hrabrosti i snalažljivosti i za koje verujemo da će još dugo živeti kao znak i primer čiste prirodne sredine.
15:00
Tenis - London
16:37
U ovoj epizodi saznajemo o izumima, prisutnim u svakodnevnom životu, u kojima je primenjen upravo taj princip. Biće reči o geometrijskim oblicima i matematičikim zakonima za koje se verovalo da su konstrukt ljudskog uma, a u stvari oduvek postoje u prirodi. Sa dr Tanjom Vukov iz Instituta za biološka istraživanja Siniša Stanković govorimo o izumima inspirisanim gekonovim stopalima ili krilima insekata. Sa dr Ivanom Atanasovskom iz Matematičkog instituta SANU saznajemo gde u prirodi se mogu naći oblici poput točka i zupčanika. Otkrivamo kakve izume su inspirisali: morski psi, tukanov kljun, paukova mreža, grbavi kit. Urednik serijala: Jelena Radović Jovanović Novinar saradnik: Aleksandra Filipović.
16:55
Od priče o zagriženom neonacisti do jednog od najznačajnijih suđenja u istoriji Nemačke. Kriminalističke drame su u fokusu Velike iluzije u kojoj govorimo o Koži, filmu o životu obojenom mržnjom i o Slučaju Kolini, istinitoj priči za koju dugo niko nije želeo da čuje.Iz rakursa kritičara Dragana Jovićevića preporučujemo jednan od najiščekivanijih televizijskih projekata godine, seriju Nadzirači (Watchmen).U rubrici Premotavanje istorijska šetnja vraća nas u 1979. - godinu kultnog filma Kramer protiv Kramera.U Kontraplanu ove nedelje, sa dobitnikom Zlatne palme Bong Džon Hoom, čiji film Parazit otvara 25. Festival autorskog filma. Autor i urednik: Sandra Perović Saradnici: Selina Lovren Aksentić, Jelena Carević, Zoran Janković Realizacija: Tijana Todorović, Svetlana Perović, Marko Jeftić.
17:26
Ijan Pejsli i Martin MekGinis su prisiljeni da, iako kratko, putuju zajedno. Tokom putovanja budi se nada da možda čak i zakleti neprijatelji mogu pronaći zajednički jezik kada je budućnost Severne Irske u igri. Kako će se kasnije ispostaviti, njihovi zajednički kilometri će promeniti tok istorije... Uloge: Timoti Spal, Kolm Minej, Džon Hart... Režija: Nik Ham.
19:10
Ova drama nastala u peruanskao-špansko-američkoj koprodukciji, prikazuje koliko daleko su ljudi spremni da odu kako bi dobili ono što žele...Uloge: Stiven Dorf, Dejvid Stratern, Bruk Langton... Režija: Barni Eliot.
21:00
Tenis - London
22:30
Okupirani, serija
23:22
Svet sporta
23:43
Žarijev komad, sa velikim uspehom, režirao je u Ateljeu 212 1964. godine Ljubomir Muci Draškić. Predstava se na repertoaru održala narednih 14 godina, stekla kultni status i postala jedno od obeležja ovog pozorišta, čiji se repertoar inače od samog osnivanja bazirao na otkrivanju novih teatarskih jezika i izraza. Vizuelno upečatljiva i stilizovana, Draškićeva predstava ostaje upamćena pre svega po maestralnoj ulozi Zorana Radmilovića, koji je tumačio lik Ibija. U subotu 16. novembra, gledaoci TV Teatra imaće priliku da se podsete televizijske adaptacije ove predstave, koja je snimana u studiju Televizije Beograd 1973. godine. Uloge: Zoran Radmilović, Maja Čučković, Milutin Butković, Tatjana Beljakova, Nikola Milić, Petar Kralj, Boro Stjepanović, Taško Načić, Zoran Ratković, Božidar Pavićević, Dejan Čavić, Aleksandar Gruden, Nikola Milić Urednica TV Teatra: Tamara Baračkov.
01:26
Noć muzike
02:24
Tenis - London
06:11
Muzika za dobro jutro
07:54
Slagalica, kviz
08:16
Datum
08:22
Verski kalendar
08:38
Mašine strašne priče
08:44
Mirakulus
09:06
Sve(t) je bajka
09:19
Bleja
09:29
Radoznalci
09:48
Digitalna azbuka
09:56
E-TV
10:23
Od zlata jabuka
10:48
Međutim, nastojanja da se izgradi železnica trajaće skoro pola veka. Neposredno pred Berlinski kongres 1878. posebnim ugovorom sa Austrougarskom Srbija je prihvatila obavezu da za tri godine izgradi prugu od Beograda do Niša.Kod današnjeg mosta Gazela, knez Milan je srebrnim budakom u julu 1881. godine označio početak izgradnje pruge Beograd - Niš, do tada najvećeg građevinskog i tehnološkog poduhvata. Prema projektu Dragutina Milutinovića u avgustu 1884. otvorena je beogradska železnička stanica.Iz Beograda su za Niš, 23. avgusta 1884. godine u 8.30, krenula dva svečana voza, a ministar saobraćaja Jevrem Gudović je svečano otvorio prugu. Mada su karte bile skupe, prve godine prugom Beograd - Niš putovalo je oko 15.000 putnika. Sledećih dvadeset godina, uglavnom ručno, izgrađeno je gotovo 1.000 kilometara nove pruge. To je u potpunosti izmenilo lice tadašnje Srbije.Snimatelj: Dušan Živković Montaža: Ksenija Savićević Autor i urednik: Božidar Đuran Obrada: redakcija Aktuelnosti.
11:21
Verski mozaik Srbije
12:01
Zemlje Balkana, ma kako se one zvale, pa makar to bio i mali Šengen, žele ono što i Evropa, hoće slobodno kretanje ljudi, robe i kapitala, hoće izvesnost, budućnost, hoće da izađu iz taktičkih lažnih obećanja. Dosta je više priča da je na Balkanu košulja uvek bliža telu od kaputa i da ne treba rizikovati i tako izgubiti svoje blagostanje. Vreme je za više!Do juče nam je bilo važno da smo dobre komšije, ali izgleda da to nije dovoljno za dobar život ljudi na Balkanu, za sigurnost, za sreću. Vreme je da iz carstva nužnosti pređemo u novo carstvo saradnje, udruživanja, u carstvo balkanskog dobra kako bismo bili i ostali svoji na svome. A o sadašnjem ekonomskom trenutku i budućnosti u ovom Profilu i profitu razgovaramo sa potpredsednikom Pokrajinske vlade i pokrajinskim sekretarom za ekonomiju i turizam Ivanom Đokovićem. Urednik emisije: Miloš Tanasković Novinari: Milica Brković, Dragan Stojev Montažer: Vladimir Krstić Realizacija: Zorica Mijailović.
12:34
Sve boje života
12:39
Kulturako aresipe
13:00
Klizanje (egzibicije): Gran pri (Moskva), prenos
15:30
Neverbalna komunikacija
15:36
Srpska muzika kroz vekove
15:47
Neverbalna komunikacija
15:59
Magazin Lige šampiona
16:23
Imao je samo 9 godina, bio je učenik trećeg razreda, kada je jedva preživeo ranjavanje iz vatrenog oružja. Slavlje povodom podizanja krova na komšijskoj kući u njegovom Pervanu se kod Banja Luke pretvorilo u tragediju posle pucnja pijanog i neodgovornog čoveka koji kasnije nije ni pitao za zdravlje povređenog komšije.Borio se Draža i posle toga, bio je dete za primer i ponos svoje porodice, a onda je odlučio da dođe u Beograd i uspe. Zahvaljujući velikom radu i još većoj upornosti, pronašao je sebe u atletici, iako je pre toga igrao košarku u kolicima. Od 2005. godine počeo je da osvaja medalje, a najdraže su mu srebrne sa Paraolimpijskih igara u Pekingu i Londonu. Sada je Draženko Mitrović akademski građanin, diplomirao je na Visokoj sportskoj i zdravstvenoj školi u Beogradu, a želja mu je da stečeno znanje i iskustvo prenosi na mlade sportiste. U svemu jedinstven Draženko zrači pozitivnom eneregijom i optimizmom.
16:59
Bunar, koji je pogrešno nazvan rimskim izgrađen je 1731.godine pod upravom princa Aleksandra Virtemberškog. Njegova osnovna namena bila je da posluži kao alternativno rešenje u slučaju oštećenja vodovoda ili u vreme opsade Beograda. Otkrivamo istorijske, građevinske i arhitektonske detalje, kao i mnogobrojne legende o ovom beogradskom objektu. Urednik i scenarista: Vitka Vujović Voditelj: glumac Aleksandar Kecman Snimatelj: Vuk Ćetković Reditelj: Milan Jovanović.
17:04
Do 2025. godine u Evropi će se godišnje reciklirati 80 hiljada tona stakla i kablova. Istraživači u laboratoriji na severu Italije pokušavaju da nađu odgovor na pitanje kako tretirati otpad na održivi način. Velike količine otpada u našoj zemlji završavaju u prirodi dok domaća preduzeća koja se bave preradom otpada, otpad uvoze. Istraživali smo zašto je to tako. Inženjeri koji učestvuju u istraživačkom projektu Evropske Unije veruju da poboljšavajući sadašnji dizajn mogu napraviti efikasniji avion koji manje zagađuje. Inovacija uključuje postavljanje ventilatora sa električnim pogonom na zadnji deo aviona. Otkrivamo da li ova ideja funkcioniše u praksi. Tri veterinarske klinike u Danskoj su po prvi put angažovale telepatu za životinje, koji, kako kaže, može da govori psećim jezikom. Svrha je da se vlasnicima pruži mogućnost da saznaju što više o svojim ljubimcima. U Velikoj Britaniji, veterinar Alfonzo Kamasa na neobičan način leči krave. Smatra se da muzika može imati umirujući efekat na životinje, pa je ovaj veterinar rešio da kravama peva opere.Urednik serijala: Jelena Radović Jovanović.
17:35
Dr Rajko Medenica je lekar koji je devedestih godina zaokupljao pažnju svetske javnosti oko svog metoda lečenja raka mimo svih protokola.Osnovao je i svoju laboratoriju u Hilton Hedu, Južna Karolina u Americi koju sam tada posetila. Njegova istraživanja privlačila su pažnju. Pacijenti su ga hvalili i osuđivali. Nakon sudskog procesa koji je imao sa jednom pacijntkinjom proglašen je krivim. Pre samog odlaska na odsluženje zatvorske kazne umro je 1997. godine u Njujorku. U svojoj zemlji Jugoslaviji Dr Rajko Medenica bio je osuđen na 20 godina zatvora zbog afere sa falsifikovanim i uvećanjin računima socijalnog osiguranja.Ime Rajka Medenice vezivalo se sa jedne strane za afere u zemlji, a u Americi proglašen je šarlatanom. Pacijenti su mu bili poznati ljudi. Bilo je tu kongresmena uglednih poslovnih ljudi, a lečio je i Muhameda Alija za koga se priča da mu je produžio život. Da li je bio neko ko je gledao unapred ili je bio šarlatan željan slave.Njegova supruga Smilja Medenica napisala je i knjigu o svim događajima kojima je bila neposredni svedok.Prilikom njene posete Beogradu napravljen je razgovor koji sa distance gleda na ono što se događalo.
18:02
Muzej garavih senki
19:02
Tenis - London, finale, prenos
20:37
Vozač je bila devojka i da su u kolima bila četiri maloletna lica. Počinje potera na autostradi. Devojka koja je bila za volanom napušta kola i nestaje u noći, a odmah zatim auto doživljava težak udes. Milicija nalazi unesrećene u olupini, ali među njima nema devojke. Potraga za nepoznatom devojkom se nastavlja i u Beogradu. Ona uspeva da se sakrije u kabini jedne hladnjače, rekavši vozaču da je šumareva ćerka.Tokom vožnje on se zaljubljuje u nju. U motelu, milicija saznaje da je devojka otišla sa vozačem hladnjače, ali u trenutku kada patrola stigne hladnjaču devojka neopaženo uspeva da pobegne u šumu. Potera se nastavlja. Uloge: Milena Dravić, Ana Krasojević, Marko Todorović, Voja Mirić... Režija: Kokan Rakonjac.
21:57
Okupirani, serija
22:50
Fudbal (U-17) - SP, finale, prenos
00:55
Tenis - London, finale, r.
02:35
Fudbal (U-17) - SP, finale, r.
04:23
Magazin Lige šampiona
04:47
SAT