Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:20
Slagalica, kviz
06:41
Datum
06:46
Verski kalendar
06:56
Naučni intervju: Prof. dr Erik G. Tangalos
07:23
Kocka, kocka, kockica
07:53
Mašine strašne priče
07:59
Moj mali poni
08:22
Prodavnica najmanjih ljubimaca
08:43
Dvorištvance
09:08
Mia i ja
09:32
Bejblejd
09:55
Mali dnevnik
10:00
Sednica Skupštine Srbije, prenos
10:01
Polje čarolija, film
11:21
Klasici književnosti na filmu - Korešpodencija Zlatnog runa. Koje dileme stoje pred Ahmedom Nurudinom, Banovićem Strahinjom, Leoneom Glembajem, učiteljem koji postavlja Hamleta u Mrduši Donjoj, Gospođom Dalovej? Koji tonovi odjekuju Gluvim barutom, a koje se niti pletu Zlatnim runom. U ovoj epizodi ovog ciklusa magistar književnosti Lidija Mustedanagić i profesorka književnosti Jasmina Ahmetagić tumačiće dramu Korešpodencija koju je Borislav Mihailović Mihiz napisao na osnovu jednog toka radnje u četvrtom tomu Zlatnog runa Borislava Pekića. U emisiji pratimo tumačenje oslanjajući se na odlomke čuvene pozorišne postavke Korešpodencije u režiji Arsenija Jovanovića i nezaboravne podele sa Ružicom Sokić, Zoranom Radmilovićem, Mirom Banjac, Batom Stojkovićem, Milanom Mihailovićem. Autor serije: Valentina Delić Montažer: Ksenija Savićević.
11:48
Sve boje života
12:17
Simfonijski orkestar RTS, dirigent Stanko Jovanović
12:55
Zločini, serija
14:48
Most, serija
15:54
Fudbal - SP: Saudijska Arabija - Egipat, prenos
18:00
Mali dnevnik
18:10
Narodni muzej svedok vremena: Dupljanska kolica
18:15
Siva ekonomija predstavlja ozbiljan izazov na putu ekonomskog razvoja u državama u tranziciji. Nelegalne ekonomske transakcije i korupcija negativno utiču na rast srpske ekonomije. Vlada Republike Srbije sprovodi brojne mere u smeru smanjenja ekonomskih aktivnosti na sivom tržištu, međutim učešće nelegalnih ekonomskih transakcija i dalje čine značajan deo domaćeg BDP-a. Nelegalna trgovina, korupcija i delatnosti u okviru takozvane sive ekonomije su integralni deo sveobuhvatne ekonomske slike Republike Srbije. Predstavnici vlasti u Srbiji aktivno rade da bi smanjili ili u potpunosti ukinuli takve negativne ekonomske delatnosti, međutim geografski položaj Republike Srbije, veoma nizak životni standard građana, kao i siromašno okruženje posmatrano sa regionalnog ugla, onemogućavaju efikasan i efektivan obračun sa aktivnostima na sivom i crnom tržištu. O negativnim posledicama sive ekonomije i korupcionaških aktivnosti na razvoj domaće privrede, o značaju elektroprenosnog sistema na pospešivanje ekonomskog rasta i privlačenja stranih investitora, o rastu domaće valute i procesu restrukturiranja javnih preduzeća, o merama za samozapošljavanje koje nudi Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i o najnovijim vestima iz sveta domaće i globalne ekonomije i kretanjima na produktnom berzanskom tržištu za Srpsku ekonomiju govore: prof. dr Dragan Đuričin, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Jovica Milanović, Elektrotehnički fakultet u Mančesteru, Jelena Pavlović, predsednica Američke privredne komore, Veselin Milošević, pomoćnik direktora Uprave carina, Stefano Beti, zamenik generalnog direktora Transnacionalne alijanse za borbu protiv nelegalne trgovine i Tanja Bjelobrk iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
18:35
Trag: Etos vranjske pesme - stih stihuje, srce ne miruje
19:09
Dela Rajka Maksimovića povezuju reči. Od monumentalnih horskih i vokalno-instrumentalnih među kojima su Buna protiv dahija, kad su živi zavideli mrtvima, Testamenat vladike crnogorskog Petra Petrovića Njegoša i Pasija Svetoga kneza Lazara do lirskih i prefinjenih Možda spava ili Tri haiku. Osim u rečima, Rajko Maksimović traži intonaciju i u prošlosti - i ličnoj i arhetipskoj. Muzikom je počeo da se bavi iz inata, a već decenijama dosledno stvara nagrađivanu muziku, ujedno istorijske nacionalne portrete. Promišljanje o muzici i posvećen rad čine ga aktivnim i u devetoj deceniji, a njegov stvaralački portret postaje i životna lekcija. Urednik emisije Dragana Pantić.
19:50
Na Svetskom prvenstvu u Rusiji, u nedelju u 19.55, sastaju se Španija i Maroko. Direktan prenos je na Prvom programu.
21:55
Narodni muzej svedok vremena: Dupljanska kolica
22:00
Originalna srpska TV drama. Poslednji naslov Dramskog ponedeljka u junu, koji 25. juna na RTS 2 emitujemo u okviru ciklusa Originalna srpska TV drama, je ekranizacija teksta Nevidljivi čovek, snimljena 1976. godine po tekstu i u režiji Radivoja-Lole Đukića. Nevidljivi čovek je komedija koja obrađuje jednu aktuelnu društvenu temu na satiričan način. Da bi izbegli inspekciju i druge kontrole, kao i da bi sredili prilike u samom preduzeću, trojica članova uprave sklapaju zaveru.. uloge tumače: Mića Tatić, Dragutin-Guta Dobričanin, Slobodan Đurić, Đokica Milaković, Predrag Tasovac, Božidar Stošić, Vladimir Savčić Čobi. urednik ciklusa: Marko Novaković reditelj: Radivoje-Lola Đukić scenarista: Radivoje-Lola Đukić direktor fotografije: Milan Stefanović scenograf: Aleksandar Milović kostimograf: Vladanka Đorđević.
23:05
U drugoj epizodi serije Dekalog žena koja je trudna sa muškarcem koji nije njen muž traži od doktora da se izjasni da li će njen bolesni muž živeti ili umreti. Ona to mora da zna da bi odlučila da li da abortira ili ne. Doktor se tome odlučno protivi. On ne želi da glumi Boga. (1989). Sama priča, narativno, podseća na sapunsku operu, ali razlika je u tome što na kraju nudi kompleksno i neočekivano rešenje, na indirektan način. Veliki pisac Dostojevski i čitavo njegovo grandiozno delo govore o tome da je čovek isuviše širok i da ni u čemu ne vidi konačnu, poslednju reč. On smisao ljudskog života vidi u tom otporu konačnosti. Na RTS 2, na samom kraju ciklusa filmova poljskog režisera Kšištofa Kišlovskog emitujemo jedno od svakako njegovih najpoznatijih dela - serijal kratkih televizijskih filmova - Dekalog, koji je Kišlovski režirao po Deset božjih zapovesti. Vremenski okvir dešavanja je Poljska osamdesetih godina, prošlog veka u toku promena političkih sistema. Kišlovski je izbegao svakodnevne aspekte života u Poljskoj toga vremena, a bavio se onim temama koje su univerzalne. Ova kontroverzna mini-serija se sastoji od deset epizoda koje nisu striktno vezane za pojedine zapovesti. Neke obuhvataju više njih, a neke celokupan etički sistem koji treba da prikažu. Tematika ovih priča je religijska, a struktura biblijska. Kao što je rečeno, bazirana je na deset božjih zapovesti, ističući njihovu aktuelnost. Likovi, koji su živeli život izvan organizovanih religioznih pravila, suočeni su u određenom trenutku sa etičkim i moralnim problemima koje moraju da reše. Svi su oni stanari jednog kompleksa zgrada, a pojavljuje se i jedan momak koji ništa ne govori, a koji može da predstavlja samog Hrista. Scenario za Dekalog su zajedničkim snagama pisali Kišlovski i njegov verni saradnik i imenjak Pisevic. Prvobitna namera bila je da angažuju deset različitih reditelja kako bi realizovali projekat, ali od toga odustalo pa se režije prihvatio sam Kišlovski uz kompromis da direktor fotografije bude različit u svakoj epizodi.
00:09
Fargo, serija
01:04
Viva voks
02:00
Fudbal - SP: Saudijska Arabija - Egipat, r.
03:40
Fudbal - SP: Španija - Maroko, r.
06:10
Slagalica, kviz
06:32
Datum
06:38
Verski kalendar
06:48
Naučni intervju: Psihodrama - dr Potkonjak
07:17
Kocka, kocka, kockica
07:49
Mašine strašne priče
07:55
Moj mali poni
08:18
Prodavnica najmanjih ljubimaca
08:39
Dvorištvance
09:04
Mia i ja
09:27
Bejblejd
09:52
Mali dnevnik
10:00
Hana, desetogodišnja devojčica iz Barselone, u bolnici upoznaje Kaboa, dečaka iz afričkog plemena Bušmana. (Magic Journey to Africa, 2010). Kada se Kabo vrati kući, Hana će sa svojim krilatim konjem poći na magično putovanje da ga potraži. U Africi će upoznati novog prijatelja, Mela, koji će putovati s njom po ovom opčinjavajućem kontinentu. Na svom putovanju Hana će sresti još mnogo zanimljivih ljudi, životinja i magičnih stvorenja. Oni će je naučiti koliko je važno maštati. Film je režirao Hordi Ljompart.
11:30
Po rečima Vuka Karadžića Miloš nije bio nejunačan knez, bar u prvom ustanku. Posle Hadži Prodanove bune Osmanlije su zavele još žešći teror. Narodne vođe sklonile su se u zbegove. Narod je zatražio da Miloš bude vođa novog ustanka. On je 1815. na Cveti razvio u Crnući barjak, a okupljenom narodu uputio je čuvene reči: Evo mene, a eto vama rata sa Turcima! Imao je 32 godine. Objavio je i lozinku da ne ratuje protiv sultana, nego protiv onih koji su se odmetnuli od njega. Istu politiku prema Turskoj primenjivao je Karađorđe. Učvršćenju vladajuće pozicije knjaza Miloša najviše su doprineli vojni uspesi u bojevima na Ljubiću, Paležu, Požarevcu, Dublju... Za razliku od Karađorđa, on je znao kako da vojne pobede pretoči u političku vlast. Da bi tu vlast održao, nije prezao ni od ubistava onih koji su suprotno mislili. Oni koji hoće slobodnim postati, govorio je, imaju svakakvim putem ka tome ići. Miloš će uspeti da samostalnost Srbije ozakoni hatišerifom, pročitanim na Tašmajdanu 1830. Bio je i ostao nepismen, ali je imao izuzetno pamćenje. Dugo je pisarima diktirao prepisku, a oni su morali da njegove misli doslovno prenose na hartiju. Ostavio je za sobom 84 državne, opštinske i seoske škole, prve gimnazije, i najviše škole, Bogosloviju i Licej. Ni za jednog drugog vladara u Srbiji nije dignuto ili obnovljeno više manastira i crkava. Umesto starih narodnih vidara sve više je školovanih lekara. Epidemija kuge tako je sprečena, a sifilis iskorenjen. Znatno su unapređeni i poljoprivreda, rudarstvo, poštanska služba itd.. Urednik i scenarista serije je Momir Karanović, a reditelj Ivan Popović.
11:36
U seriji Znakopis govorimo i o značajnim srpskimslikarima. U ovoj epizodi govorimo o životu i delu slikarke Milene Pavlović-Barili. Milena je rođena je u Požarevacu 5. novembra 1909. godine, a umrla u Njujorku 6. marta 1945. godine. Milena je bila srpska slikarka i jedna od najinteresantnijih ličnosti umetničke Evrope između dva rata. Od 1932. godine živi i radi u Parizu, a od 1939. u SAD, gde i umire, prerano, u 36. godini života. Svoja dela uspešno je izlagala i na brojnim samostalnim i grupnim izložbama širom Evrope, a kasnije i u Americi, gde sarađuje u modnom časopisu Vog. Njeno delo je domaćoj javnosti otkriveno tek 50-ih godina 20. veka, zahvaljujući slikaru, likovnom kritičaru, teoretičaru i istoričaru umetnosti Miodragu Protiću, koji je njeno delo otkrio srpskoj (i jugoslovenskoj) javnosti 50-ih godina 20. veka. Sa Radojicom Živanovićem Noem Milena Pavlović-Barili je jedini afirmisani predstavnik nadrealizma u srpskom slikarstvu. Urednik serije: Kosovka Ivković-Bobić Scenarista: Dr Gordana Nikolić Snimatenj: Mr Branko Pelinović Montaža: Marija Aranđelović Reditenj: Marko Jeftić.
11:49
Životna sredina i zdravlje
12:18
80 godina Simfonijskog orkestra RTS (solist A. Madžar)
13:00
Kulturna baština Srbije
13:29
Edu global
13:54
Mali dnevnik
14:00
Zločini, serija
15:50
Fudbal - SP: Australija - Peru, prenos
17:50
Ciklus Nevidljivi čovek, TV film
18:53
Koridori
19:20
Junsku emisiju Vavilona otvara prilog posvećen Olgi Tokarčuk, poljskoj književnici koja je ove godine nova dobitnica Bukera. O njoj i njenom stvaralaštvu govori prevodilac Milica Markić koja ju je i uvela u našu književnost prevodeći njene knjige za IK Paideju, a u emisiji će biti zabeleženo i uključenje posredstvom linka same Olge Tokarčuk. U ovoj emisiji predstavljamo i dva pisca mlađe generacije, pesnika Bojana Savića Ostojića sa kojim razgovaramo o njegovom novom, eksperimentalnom romanu Punkt i prozaistu Ota Oltvanjija koji otkriva kakva je razlika između magije i misterije u njegovoj novoj zbirci pripovedaka Priče magije i misterije. Mala izdavačka kuća IPC media, odlučila se na veoma ambiciozan projekat, objavljivanje obimnog romana, Pustolovine i nedaće Makrola osmatrača, nama do sada nepoznatog ali veoma nagrađivanog latinoameričkog klasika, Alvara Mutisa. O Mutisu i o romanu govore prevodilac Dragana Bajić i urednik Aleksandar Božić. Poeziju ovoga puta čita Branislav Živanović, čija se zbirka Sidro našla u najužem izboru za nagradu Branko Miljković. U Vavilonu će još biti reči i o Festivalu fantastične književnosti, Art anima i o studiji Dimitrija Tasića, Dno i sjaj, posvećenoj poeziji Dušana Matića. U sećanje na nedavno preminulog Vojislava V. Jovanovića, govori Marjan Čakarević. Osmišljava i uređuje: Jasmina Vrbavac Režija: Marko Šotra.
19:55
Fudbal - SP: Nigerija - Argentina, prenos
21:50
Most, serija
22:55
Narodni muzej svedok vremena: Pablo Pikaso
23:00
U većini važnih muzeja i galerija žene su modeli i muze, ali umetnica nema. Zašto je to tako. Istoričarka umetnosti, profesor Amanda Vikeri, u ovoj trodelnoj Bi-Bi-Sijevoj seriji, u potrazi za odgovorom na ovo pitanje, nastavlja svoje istraživanje u Britaniji i Francuskoj. U 18. veku, Britanija se isticala svojim bogatstvom, industrijom i inovacijama. Arhitektura i umetnost tog perioda, kao i ranije, izgledali su kao spomenik talentovanim muškarcima. Javnost je smatrala da žensku umetnost i radove treba da vide samo prijatelji i porodica. Nikako nije trebalo da je vidi publika, niti da se prodaje za novac. Filozofi poput Rusoa znali su na šta žene treba da se ograniče: Ni po koju cenu ne bih želeo da nauče kako se slikaju pejzaži, a još manje ljudske figure. Zelenilo, voće i cveće jeste sve što im je potrebno da poznaju kako bi izvezle svoj goblen. Ali, mada su ih smatrali umetnički inferiornim, neke izuzetne žene su iskoristile trenutak i nisu stvarale koristeći samo tradicionalne forme, već su svoju kreativnost ispoljavale na sasvim nov način. To je bilo i doba dinamičnih tehnoloških i ekonomskih promena, što je stvorilo bezbroj novih mogućnosti koje su promućurne žene mogle da iskoriste. Pojavila se žena koja je postala prva britanska vajarka čije su skulpture naručivali plemeniti i dobri ljudi, dizajnerka koja je osvežila britansku industriju svile i proslavila svoje haljine širom sveta ili slikarka istorijskih scena koja je svojom umetnošću ulepšala britanske stolove postavljene za obed. Za to vreme u Francuskoj, drugoj velikoj ekonomskoj sili osamnaestog veka, dve žene, portretista i modna kreatorka, učinile su kraljicu simbolom najbleštavijeg evropskog dvora. Svojom dovitljivošću ove žene su izgradile, ulepšale, istkale i obukle taj sjajni novi svet.
00:03
Gomora, serija
01:03
Bijelo dugme - best of
01:33
Fudbal - SP: Australija - Peru, r.
03:20
Fudbal - SP: Nigerija - Argentina, r.
06:27
Slagalica, kviz
06:49
Datum
06:54
Verski kalendar
07:05
Naučni intervju: Meteorologija - prof. dr Zaviša Janjić
07:32
Kocka, kocka, kockica
08:00
Mašine strašne priče
08:06
Moj mali poni
08:25
Prodavnica najmanjih ljubimaca
08:47
Dvorištvance
09:08
Mia i ja
09:30
Bejblejd
09:55
Mali dnevnik
10:00
Jednog jesenjeg jutra, na putu do škole koji vodi kroz šumu, devojčica ugleda lisicu. Fascinirana do te mere da zaboravlja strah, usuđuje se da joj priđe. (Le Renard et l'enfant, 2007). Na trenutak nestaju sve barijere koje razdvajaju dete i životinju. To je početak najneverovatnijeg i najdivnijeg prijateljstva. Zahvaljujući lisici, devojčica otkriva divlje i tajanstveno okruženje, i tako počinje avantura koja će promeniti njen život i pogled na svet.. Uloge: Luk Žake, Bertil Noel-Brunu, Tomas Laliberte, Izabel Kare.. Režija: Milan Živković, Vuksan Lukovac.
11:30
U jednoj pomalo netipičnoj porodici, koju čine baka, unuci Nađa i Vuk i Nađin stalno prisutni drug Miloš, pokazaće se da književni pojmovi nisu vezani samo za školu i časove. Na duhovit, zanimljiv način, kroz razne situacije i odnose članova porodice, biće objašnjeni termini poput epiteta, fantastike, ironije, groteske.. Nesvesna koliko su ti pojmovi prisutni u njenom svakodnevnom životu, porodica ima jednu prednost - najmlađeg člana, Vuka, koji sa lakoćom uočava da su svakodnevna komunikacija i razne situacije preplavljeni metaforama, anegdotama, metonimijom, tokom svesti i raznim drugim pojmovima iz književne terminologije. Serija Književno blokče ima deset epizoda od po deset minuta, a svaka epizoda bavi se jednim pojmom. Namenjena je pre svega starijim osnovcima i srednjoškolcima, ali i najširem gledalištu. -->. Četvrta epizoda - fantastika. Baka i Nađa se dogovaraju da se odviknu od radija, odnosno interneta. Problem se javlja kada obe postaju zavisne od - televizije. Baka je opčinjena prodajom raznoraznih jedinstvenih pomagala preko televizije, a njenu impulsivnu kupovinu pokušavaju da zaustave ostali ukućani. Od Vuka, koji sve to posmatra sa naučnog stanovišta, saznaće da iako fantastika, kao književni žanr, star koliko i književnost, barata natprirodnim elementima, ona, kao ni sama književnost, nikada nije odvojena od života. Još od bajki i mitova, pa do epske i naučne fantastike, uvek se bavi promišljanjem života - pa čak i kada je TV prodaja u pitanju. Uloge tumače: Nada Blam (baka), Aleksa Kovačević (Vuk), Teodora Drljača (Nađa) i Igor Demirović (Miloš). Urednik serije: Tatjana Cvejić Reditelj: Igor Basorović Stručni tekst: Natalija Jovanović Scenario: Kristina Đuković Izvršni producent: Ana Todorov Direktor fotografije: Dragoslav Bojković Scenograf: Aleksandar Cvijanović Kostimograf: Aleksandra Aleksandrić Tonski snimatelj: Srđan Bajski Majstor svetla: Zoran Milošević Glavni organizator: Jelka Guk Vlatković Pomoćnik reditelja: Marko Rajić.
11:40
Đura Jakšić - Ustanak Crnogoraca. Na slici Ustanak Crnogoraca Đure Jakšića, inspirisanoj crnogorsko-turskim ratom, prikazana je grupa ljudi komponovana u obliku piramide kako stoji na steni u žaru borbe protiv Turaka. U prvom redu je čovek, identifikovan kao vojvoda Bačević, tu su i četiri muškarca sa oružjem i jedna žena ogrnuta belom maramom sa turskom glavom u ruci. Svi akteri odeveni su u crnogorske nošnje. Pozadinu slike čini kameniti pejzaž, dok je horizont obasjan purpornom svetlošću. Urednik: Ljiljana Strahinjić.
11:55
Šta su sve tehnologije uradile za nas
12:25
Mali dnevnik
12:30
Elemental culture collective
13:00
Zločini, serija
14:50
Most, serija
15:50
Fudbal - SP: Koreja - Nemačka, prenos
17:50
Youth heroes
18:25
Dugo očekivana revolucija u građevinarstvu najzad dobija zamah. Pored dronova, virtuelne realnosti i nano tehnologije koje su već postale naša stvarnost, mnogo brže nego što možemo i da zamislimo živećemo u kućama od staklenog betona, voziti se autoputevima sa samoobnavljajućim asfaltom i koristiti prozirno drvo. Ako ne verujete da je to moguće razuverićemo vas - ti materijali već postoje. Novi materijali, donose i nove izazove. Kakvi nam gradovi budućnosti trebaju. Da li oni treba da budu tek još jedan gedžet u našim kolekcijama modernih igračaka, blještava mesta zabave za turiste, ili nešto što će istinski pobooljšati naš nivo življenja. O pametnom betonu, prozirnom aluminijumu, 3D štampi i našem mestu u svemu tome, u narednom izdanju emisije Arhitektura danas - novi materijali. Autor i urednik Ljiljana Đurović.
19:00
Nema ko se i danas ne seća reklama Mače, idem kod Kluza, koja je bila deo svakodnevnice televizijskim gledaocima sedamdesetih godina. Simpatičnom crnom mladiću iz Kenije je ova reklama učvrstila već stečenu poziciju popurarnosti na jugoslovenskoj estradi. Došao je u Beograd da studira, ali su njegov talenat za scenu iskoristili mnogi tadašnji menadžeri i danas poznati muzičari, čija je karijera tek kretala, te ga pozivali na svoje nastupe. Stiv Hanington Džungo Čokue je sa 15 godina iz Kenije došao u Beograd. Kao stipendista vlade SFRJ upisao je 1965. godine srednju medicinsku školu a potom i studije psihologije. Muzika ga je odvukla od studija, osnovao je grupu Kaja funga i izdao 2 albuma. Glumio je na filmu, u pozorištu Doma kulture Vuk Karadžić i Branko Krsmanović. Imao je nekoliko svojih emisija na radiju i televiziji. Učestvovao je na omladinskim radnim akcijama sedamdesetih godina i bio je pobornik i zaljubljenik u bratsvo i jedinstvo nesvrtane Jugoslavije. Početkom 90 tih odlazi u Keniju na mesec dana, ali ostaje punih 26 godina. Pre godinu i po dana se vratio, kako kaže u emisiji, da nastavi tamo gde je stao. Okupio je ponovo muzičare u grupu Kaja funga, koje ćemo videti u studiju na poslednjoj probi pred snimanje novog CD-a. Osnovao je Društvo srpsko-kenijskog prijateljstva i Jedinstveni svetski forum za mir kako bi dao trajni pečat i doprinos u borbi protiv nepravde, čime se ujedno zalaže za dobrobit svakog čoveka kao pojedinca. I danas, kada ima 69 godina, Stiv Hanington je uporan da uspe kao nekada. Priprema Kenijski internacionalni festival. Pripreme se vrše i u Najrobiju i u Bogradu, te ovde okuplja muzičare i poziva na promotivnu turneju po Srbiji i po gradovima bivše Jugoslavije. Tako je već održao nekoliko koncerata na kojima su učestvovali Bora Čorba, Cile iz Crnih bisera, Biljana Krstić, Žika Jelić iz Ju grupe i mnogi muzičari novije generacije. U emisiji će se Stiv sastati sa svojim prijateljima, Čuturom, legendom jugoslovenskog rokenrola i Ciletom iz grupe Crni biseri i evociraće uspomena na školske dane, prve svirke, na vreme ozbiljnog rokenrola u bezbrižnoj mladosti. Zašto su Stiva prozvali Steva Šumadinac objasniće nam njegovi drugovi iz Topličke ulice na Zvezdari sa kojima će se Stiv sastati posle 26 godina i ponovo zaigrati fudbal na istom mestu. Stiv je oduševljen što ga ljudi ni posle 26 godina odsustva iz Beograda nisu zaboravili, što ga prepoznaju na ulici, u prevozu, na javnim mestima. Ušli smo u prodavnicu ploča, gde se na gramofonu vrtela njegova ploča, koju danas traže didžejevi. Snimili smo u Knez Mihajlovoj ulici, na mestu gde je nekada postojao Kluz, rimejk njegove reklame. Kada gledaoci, koji su živeli svoju mladost sedamdesetih i osamdesetih godina, budu videli kako Stiv izgleda u svojoj 69. godini, vratiće se u to vreme i pomisliće da ono možda još uvek traje - kaže autorka i urednica Ranka Jakšić. Autor i urednik: Ranka Jakšić Reditelj: Ivana Stivens Snimatelji: Dragoslav Bojković i Dušan Živković Montažer: Zorica Blagojev Muzički urednik: Valdana Marković Organizator: Dušica Hovjecki.
19:40
Odbojka na pesku
19:50
Fudbal - SP: Švajcarska - Kostarika, prenos
21:50
Most, serija
22:50
Narodni muzej svedok vremena
22:55
Bunt
23:30
Gomora, serija
00:30
Koncert grupe Električni orgazam
01:00
Fudbal - SP: Koreja - Nemačka, r.
02:40
Fudbal - SP: Švajcarska - Kostarika, r.
04:20
Arhitektura danas: Novi materijali
04:45
Stranac u Srbiji
05:15
Koncert grupe Električni orgazam