Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:35
Slagalica
06:55
Datum
07:00
Verski kalendar
07:10
Naučni intervju
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Papa Prase
08:05
Super krila
08:15
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:55
Čak i prijatelji
09:20
Jagodica Bobica
09:40
Bejblejd
10:00
Mali dnevnik
10:10
Ima pretpostavki, ali ne i dokaza da su čuvena solunska braća Ćirilo i Metodije između 856. i 863.godine, zabeležili na pergamentu, prve znakove slovenskog pisma. To pismo, koje će docnije naučnici nazvati glagoljicom, označiće početak rađanja slovenske pismenosti. Mešanjem Ćirilove azbuke i grčkog pisma stvoreno je novo, ćirilica. Cela ta epoha, koja ide od kraja 9. pa do druge polovine 12. veka imaće ćirilskometodski karakter. Veliko delo koje su otpočela solunska braća, okončaće Vuk Stefanović Karadžić čija ortografska reforma są 30 slova konačan su i trajan vid ćirilice, standardnog pisma u srpskom jeziku. Urednik i scenarista: Momir Karanović.
10:35
Ako je Krf ostrvo spasa, ako je Vido ostrvo smrti, onda je Kajmakčalan vrh nade. Jesen 2016. godine posvećena je obeležavanju ove bitke. Tim povodom obrazovno-naučni program RTS realizovao je emosiju u dva dela pod nazivom Kajmakčalan - kapija slobode. Prva etapa u proboju Solunskog fronta i u konačnoj pobedi saveznika u Velikom ratu vezuje se za Kajmakčalan. Vrhovna komanda srpske vojske znala je da bez osvajanja tog vrha na visini od 2525 m ne može biti ni konačne pobede. Zbog toga se ova bitka ubraja u najveće u celokupnoj srpskoj istoriji, a u vojnim analima ostala je opisana kao izuzetan ratnički podvig. Iskusni vojni stručnjaci, i saveznički i neprijateljski, smatrali su ovaj vrh neosvojivim. Dominantni prirodni položaji na planini Nidži, kojoj pripada i vrh Kajmakčalan, dodatno utvrđeni i opremljeni tadašnjim najmoćnijim naoružanjem, koje je držala bugarska vojska uz pomoć Nemaca, predstavljali su neprelaznu tvrđavu za povratak srpske vojske u otadžbinu. Teške rovovske borbe za osvajanje ove planinske tvrđave trajale su danonoćno cele druge polovine septembra 1916. godine. Najzad, u silovitom jurišu Drinska divizija je, uz velike gubitke, osvojila Kajmakčalan. Žrtve su i na jednoj i na drugoj stani bile ogromne. Mnogi su ostali zauvek tu na pragu otadžbine. Posle osvajanja Kajmakčalana stvoreni su uslovi za novu bitku, poznatu u istoriji kao Bitka u luku Crne reke. Zato se kaže da Kajmakčalan nije jedna bitka. To je niz većih i manjih bitaka u pokretu, koje su trajale do kraja novembra 1916. Borbe su se vodile za svako utvrđenje, svaki vrh, gotovo svaki kamen, posle čega je tadašnji komandant svih savezničkih snaga na Solunskom frontu, francuski general, Moris Saraj rekao: Srbi, vi ste prvi otvorili put, vi ste najzad videli naše neprijatelje u bekstvu. Ekipa Obrazovno naučnog programa RTS prošla je putevima bitaka od vrha Kajmakčalana do Bitolja i po izuzetno teškom terenu snimila prvi put mesta koja su do sada bila nezabeležena. Oko samog vrha i danas su vidljivi ostaci rovova i mitraljeskih gnezda. Ispod samog vrha vidljivi su ostaci rovova. Ni posle stotinu godina priroda nije uspela da izbriše tragove odsudne bitke. U rovovima danas cveta endemična biljka natalija ramonda neposredno iznad ostataka municije, koju kiše i snegovi povremeno izbace na površinu. Pored luka Crne reke, tu su neverovatna neprijateljska utvrđenja duž čuvene kote 1050, koje je branila nemačka 11. armija. U ovim artiljerijskim gnezdima i danas se mogu naći ostaci granata, municija i delovi vojničke opreme. Imali smo istraživačku sreću da snimimo unutrašnjost tih utvrđenja i pronađemo ostatke nemačke i francuske municije koju je koristila srpska vojska. Padine Kajmakčalana i planine Nidže posejane su grobovima srpskih vojnika. Gotovo da nema crkve, crkvišta gde nema srpskog groblja. Ali, groblja su i duboko u šumama, kao i pojedinačni grobovi, ili po nekoliko u grupama. Naišli smo na jedno takvo groblje, gde su još vidljivi natpisi na sačuvanim nadgrobnim spomenicima. Sve su to mladići od dvadesetak godina, koji su prošli golgotu povlačenja, završili vojnu obuku na Krfu, prebačeni na Solunski front i ostali zauvek tu, u podnožju Kajmakčalana. Sa ekipom RTS išao je i direktni potomak ratnika sa Kajmakčalana, koji je ujedno i potomak Milunke Savić. Njegova svedočanstva takođe, su ostala trajno zabeležena u ovom serijalu. Kajmakčalan je još pre punog veka bio inspiracija mnogim umetnicima, pesnicima, piscima, vajarima, slikarima. Nešto od tih dela videće i gledaoci ovog serijala. Poseban deo posvećen je i kapeli na samom vrhu pored kojeg je zvonik sa Pupinovim zvonom, a ispod same kote 2525 je kosturnica u kojoj danas počivaju divovi Kajmakčalana. U emisiji pored stručnjaka-istoričara, učestvuju i potomci ratnika ove presudne bitke u Velikom ratu. Autor serijala je Milica Bajić Đogo, snimatelj Hadži Vladan Mijailović, ton Nenad Mišić, montaža Tihomir Dukić i Goran Mijić, režija Jelisaveta Janić i Milica Bajić Đogo.
11:05
Na gradilištu Centra za digitalizaciju SANU. Gradilište, Audiovizuelni arhiv i Centar za digitalizaciju, prva emisija - Gledaoci Trezora pamte da smo oktobra 2016. posetili Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti, tada razgovarali i sa presednikom SANU prof. dr Vladimirom Kostićem koji nam je govorio o inicijativi i početku priprema za osnivanje Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU. Godina dana posle toga, evo ekipe Trezora na gradilištu nove institucije.  U Knez Mihailovoj ulici, na broju 36, mada se spolja ništa ne primećuje, unutra je veliko gradilište, za sada samo  građevinskih radova, ali svakog dana se promene vidljive, pa će se željeni plan sigurno i ostvariti i polovinom 2018. godine Centar će proraditi. U emisiji ćete saznati o organizaciji rada Centra, šta je izabrano da bude prvo digitalizovano od svih vekovno starih arhivalija, o tome kako će sve biti od početka izloženo javnosti, kakva će saradnja biti sa ostalim institucijama u Srbiji i svetu i ono što nam se čini za sada najvažnijim da će tim stručnjaka brižljivo ispisati Knjigu standarda, o rukovanju, arhiviranju, digitalizaciji i upotrebi sveukupnog nacionalnog nasleđa. Naši domaćini, pioniri novog projekta,  govorili su o svemu, odgovarali  ni naša radoznala pitanja i u svemu tome, videćete i sami, otkriva se njihova pojedinačna i zajedničku rešenost, upornost, istrajnost, velika energija, strast i još veća odgovornost za ono što su pokrenuli a što će tek neke buduće generacije okončati. U emisije je korišćena poema Gradilište koju kazuje pesnik Branislav Petrović. - Učesnici: prof. dr Vladimir Kostić, Predsednik SANU; prof. dr Aleksandar Kostić, dopisni član SANU; dr Bojan Bugarčić, Upravnik poslova SANU; Radoslav Zelenović, Upravnik Audio vizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU; sagovornik Bojana Andrić. - Urednice Milena Jekić Šotra, Marijana Čuturilo; snimatelj Dušan Živković, asistent Milorad Ševo, snimatelji zvuka Dragan Sever, Milan Đorđević; rasvetljivač Mladen Perić, organizator Gordana Grdanović; grafička obrada Milena Marković, montažer Jovan Banović, autor Bojana Andrić. - Snimano 16.11.2017, premijerno emitovano u Trezoru 10.01.2017; Redakcija za istoriografiju. Urednice: Bojana Andrić, Milena Jekić Šotra.
12:00
Simfonijski orkestar RTS: Veče Šuberta
12:30
Znanje imanje
13:30
Najveći slikari sveta
14:25
Nepristupačne zimzelene šume, bezbroj životinjskih i biljnih vrsta, tropske temperature i obimne padavine. Zbog svega toga kišne šume su tako zadivljujuće. Kada govorimo o kišnim šumana, obično mislimo na pojas tropskih kišnih šuma koje okružuju Zemlju. Tropskih kišnih šuma ima u Južnoj i Centralnoj Americi, Africi i jugoistočnoj Aziji, kao i u Australiji. Ima ih sa obe strane ekvatora, i to do otprilike desetog stepena geografske širine, s tim što se mestimično prostiru i znatno dalje. Izuzeci su, na primer, regija Anda u Južnoj Americi i oblast pasata i monsuna u Istočnoj Africi. Raznolikost vrsta u prašumi je posebno fascinantna. Usled stalnog nadmetanja životinjskog i biljnog sveta, kao i izazova ekstremnih klimatskih uslova, prirodni svet se neprestano menja i usavršava. Posebna simbioza bezbrojnih biljaka i životinja nije obična gomila živih organizama koji su se slučajno našli na jednom mestu, već fino istkano tkanje koje funkcioniše kao celina..
15:20
Mali dnevnik
15:30
Birmingemska banda, serija
16:40
Everglejds - močvare mangrova, aligatori - netaknuta priroda istočne obale Floride. Morske krave žive u Severnom Atlantiku, i u Meksičkom zalivu. Retko se sreću u okeanu, ali zimi, kad je voda hladna, plivaju rekom uzvodno da bi se ugrejale. Paj-haj-o-či ili u prevodu - reka trave. Tako lokalno stanovništvo naziva divlji predeo Everglejdsa. Plićak i visoka trska, ili rogoz, pa ogromna ravnica čija najviša tačka se nalazi na manje od šest metara nadmorske visine. Aligator - kralj Everglejdsa - mogao bi da bude na njegovom grbu! Aligatori se ovde sreću u velikom broju. Svi znaju za njih i plaše ih se. Ali stanovnici Floride su naučili da žive s njima. Na svakih osmoro ljudi dolazi po jedan primerak ove drevne vrste. Mogu biti ogromni, dugi i do šest metara. Naravno, svake godine se dešavaju i nezgode. Smena plime i oseke određuje životni ciklus u Everglejdsu. Svake godine, plima i oseka iznova određuju sudbinu ovdašnje flore i faune. Najveća raznolikost zastupljena je, naravno, u rupama na dnu. One su presudne za životinjski svet. Između novembra i marta, u plitkim toplim vodama ovog kraja boravi oko dve hiljade morskih krava. Leta radije provode na morskoj obali gde ih čekaju zelene livade morske trave.
17:40
Pravo na sutra
18:00
Divlji zapad, oružje i srebro... Veliki kanjon, Džon Vejn i Indijanci. To su slike koje pruža Arizona, u jugozapadnom delu Sjedinjenih Američkih Država, nedaleko od Meksika. U nacionalnom parku Sagvaro, na samom jugu Arizone, nailazimo na zaštitni znak ovog kraja - sagvaro kaktus. U nacionalnom parku Sagvaro raste više od hiljadu endemskih vrsta biljaka: opuncije, razne vrste žbunastog bilja i okotiljo kaktusi. Borova i kleke ima u višim planinskim predelima. Biljke šarenih cvetova poput vučjeg boba i maka rastu tokom letnje sezone. Pustinja nije tako beživotna kao što se na prvi pogled može učiniti. Ovde ima mnogo divljih životinja: zečeva, kojota i pekarija. U višim predelima su pume i crni medvedi koji love belorepe jelene. Tu žive i mnoge vrste lisica, rakuna, koatija, tvorova i jazavaca. Ptica ima preko dve stotine vrsta. Zaštitni znak države Arizone je carić kaktusar, a tu je i detlić koji pravi gnezda u stablima kaktusa. Istočni deo parka se nalazi na nadmorskoj visini od dve hiljade šeststo metara. Ta stenovita teritorija pripada Indijancima. Pripadnici plemena Navaho je smatraju svetom zemljom. Pripadnici plemena Hopi su ustanovili kulturu pueblo, to jest naselja sa kolibama od blata, koje su kasnije zamenile kamene kuće.
19:05
Priča o 80-im godinama prošlog veka preti da postane u celini urbana legenda bez poente za generacije koje dolaze, dok ih se oni koji su ih proživljavali, sećaju kao godina istinskog procvata, kreacije i sreće. Realnost ili nostalgija i iskrivljena sećanja, pitaju se danas mnogi, više od četvrt veka kasnije. Da li je ta eksplozija slobode i kreativne energije bila jedini koordinatni sistem u okviru koga se kretalo posttitoističko društvo? Da li smo danas skloni nostalgiji ili kritici toga vremena. U ovoj epizodi Vavilona, specijalno posvećenoj isključivo fenomenu 80-ih, na mnoga od postavljenih pitanja odgovaraju pisci koji su rešili da svojim knjigama ovekoveče čitavo jedno vreme u kome su kultura, umetnost i duhovni razvoj bili primarni životni cilj. Sticajem za sada nerazjašnjenih okolnosti, sve knjige o 80-im su gotovo sinhrono objavljene u poslednjih godinu dana. U Vavilonu učestvuju pisci Goran Gocić, Vladimir Đurić Đura, Mladen Vuruna i Goran Skrobonja koji su napisali romane o tim godinama. Otprilike  istovremeno su izašle i dve knjige o Margiti Stefanović Magi iz grupe Ekatarina Velika, koje je priredila Lidija Nikolić, knjiga o grupi Idoli, koju je priredila Ana Marija Grbić i fotomonografija Zorana Vujića Vuje, koju je priredio Petar Jončić. Autor i urednik emisije: Jasmina Vrbavac Režija: Marko Šotra.
19:35
Savremeni svetski pisci: Ju Nesbe
20:10
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Ženski raj, serija
22:10
Patagonija
23:05
Viktorija, serija
23:55
Najveći slikari sveta
00:45
Avantura u Everglejdsu - morske krave Kristal rivera
01:45
Trezor
02:35
Američki jugozapad - od Velikog kanjona do Doline smrti
03:35
Patagonija
04:30
Znanje imanje
06:25
Slagalica
06:45
Datum
06:50
Verski kalendar
07:00
Naučni intervju
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Papa Prase
08:05
Super krila
08:15
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:50
Čak i prijatelji
09:10
Jagodica Bobica
09:35
Bejblejd
09:55
Mali dnevnik
10:05
Godine 2017. navršava se 150 godina od turske predaje ključeva grada knezu Mihailu Obrenoviću i izrade prvog urbanističkog plana Beograda. Tim povodom ekipa Redakcije školskog programa RTS-a prošetala je Beogradom vođena prof. dr Urošem Radosavljevićem sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu tražeći tragove transformacije grada iz neuređene orijentalne varoši u modernu evropsku metropolu. U emisiji Urbanističko planiranje Beograda u 19. veku moći ćete da saznate kako je izgledao Beograd u vreme oslobođenja od Turaka, čije su smele ideje zaslužne za današnji karakter grada i zašto urbanizam ne podrazumeva samo fizičke elemente grada već i humane ideje i vrednosti. Urednik emisije: Tamara Vešković Narator i scenarista: Uroš Radosavljević Direktor fotografije: Hadži Vladan Mijailović Montažeri: Marko Tisovec i Marko Dragojević Reditelj: Ivana Stivens.
10:30
Nauka 2018: Nove tehnologije u obrazovanju
11:00
Druga poseta Trezora Centru za digitalizacijhu SANU. Pionirski koraci, Audiovizuelni arhiv i centar za digitalizaciju, druga emisija - Upravnik Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU Radoslav Zelenović, vodi nas istim prostorima kao i pre 217 dana, samo što ekipa Trezora ne prepoznaje baš ništa od onog ranijeg izgleda, jer su svi su građevinski radovi završeni, sve blista od poda do plafona, od zida do zida, vrata, stepeništa, liftova koji će dovoziti dragocenosti prošlih vekova na digitalizaciju, sistema hlađenja osetljivih uređaja čiji se dolazak uskoro očekuje, a već su stigli serveri, ormari za arhiviranje... Soba za prijem materijala, server sala, tonsko odeljenje, soba za skeniranje i kopiranje, soba za posetioce, soba za direktora, kroz sve prozore pogled i levo i desno na Knez Mihailovu ulicu i tako dalje sve do multimedijalne sale sa pedesetak mesta, projekcionim platnom, tablom za predavanja... a tek ono što se ne vidi a ugrađeno je u zidove, podove, desetine kilometara kablova, cevi, senzora...  Predsednik SANU V. Kostić ne krije zadovoljstvo i kaže: Jedan san koji smo imali polako dobija obrise, time polako počinje da gubi na svojoj draži, počinjemo sada da sanjamo novi san..... upravnik Bugarčić govori o organizaciji rada budućeg Centra, nabavci uređaja, rokovima... predsednik Stručnog saveta A. Kostić govori o istrajnom radu na izradi Knjige sandarda i protokola, o organizaciji probnog rada Centra koji predstoji, sa ugradnjom svih uređaja...   arhitekta Vasev (autor projekata rekonstrukcije zgrade muzeja Nikole Tesle i zgrade Jugoslovenska kinoteke), o novim iskustvima prilikom sadašnje rekonstrukcije,  o istorijatu zgrade u Knez Mihailovoj 36... Zelenović, naizmenično sa suzama radosnicama i suzama tuge što se jedna tako uzbudljiva faza već završila, no iznad svih emocija je ozbiljnost, briga i svest o ogromnoj  odgovornosti koju preuzima kao rukovodilac digitalizacije sveukupne nacionalne baštine...  domaćin Đorđe ostaje posle svih još dugo sa našim snimateljem koji želi da snimi sada detaljno svaki prostor kroz koji smo prolazili tokom tročasovne posete u mikro klimi sa makro poslovima Centra za digitalizaciju. - Učesnici:  prof. dr Vladimir Kostić, predsednik SANU; prof. dr. Aleksandar Kostić, dopisni član SANU; pravnik dr Bojan Bugarčić, Upravnik poslova SANU; Radoslav Zelenović, Upravnik Audio vizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU. arh. mae Pavle Vasev, autor projekta rekonstrukcije Centra za digitalizaciju; Đorđe Svilanović, domaćin Centra za digitalizaciju; sagovornik Bojana Andrić. - Istraživač Milena Jekić Šotra, snimatelj Milan Ilić, snimatelj zvuka Dragan Sever, mikroman Ivan Roganović, rasvetljivač Mladen Perić, organizator Marko Stanić, sekr. režije Jelena Vacić, grafička obrada Milena Marković, montažeri Aleksandar Andrijevski, Nada Dodig Zildžić; autor Bojana Andrić. - Snimano 12.06.2018, premijerno emitovaanje; Redakcija za istoriografiju. Urednice: Bojana Andrić, Milena Jekić Šotra.
12:00
Kroz lepote Afrike u ovoj emisiji gledaoce vodi Bušman iz plemena San. Bušmani u Africi žive hiljadama godina. Poznaju afričku zemlju, njenu prirodu i životinje bolje od bilo koga drugog. U potpunoj su harmoniji sa prirodom. Bušmani smatraju da je najlepše to što u njihovom okruženju živi mnogo različitih vrsta životinja, počevši od divljih mačaka, preko malih insekata i velikih ptica pa sve do najmanjih glodara. Gledaoci će moći da prate ponašanje geparda, leoparda, lavova... Upoznaće šumsku kudu antilopu, kirk-dik-dik antilopu i antilopu springbok koja se nalazi na grbu Južnoafričke republike. Kroz način života Bušmana, prikazuju se i specifičnosti afričkog slona, zebri, žirafa, nosoroga. Objašnjavajući lov, Bušmani nas takođe upoznaju i sa papkarima poput gnuova. Gnuovi su biljojedi a žive u prostranim stepama ili šumovitim savanama Afrike. Bušmani ih love samo tokom sušnih perioda kad ne mogu da pronađemo drugu hranu jer na njih , tvrde, gledaju kao na braću i sestre.
13:00
Potera, kviz
14:00
Najveći slikari sveta
14:50
Mali dnevnik
15:00
Birmingemska banda, serija
16:00
Ženski raj, serija
17:00
Kostarika - rezervat Kvanakaste. Iako su pejzaž i biodiverzitet u vodi i na kopnu bogati, mnoga čuda prirode su ugrožena. Većina njih se nalazi u zemljama Trećeg sveta čije stanovništvo jedva preživljava. Zato dolazi do krčenja prašuma i istrebljenja retkih životinjskih vrsta. Ljudi jedva opstaju, a od krivolova profitiraju nemilosrdni trgovci. Unesko se od 1972. godine trudi da spreči takva dešavanja dodeljujući ovim mestima naziv svetsko prirodno nasleđe koji veoma privlači turiste. Turizam omogućava vezu između prirode i zarade zbog koje su meštani shvatili da treba da čuvaju svoju okolinu. Na zapadu Kostarike, oblast Gvanakaste počinje na samoj obali Pacifika. Ona je 1999. godine proglašena svetskim prirodnim nasleđem. Sastoji se od nacionalnih parkova Santa Rosa, Gvanakaste i Rinkon de la Vjeha. Prostire se na sto hiljada hektara zemljišta, od pacifičke obale, preko planina duboko u kopnu koje su visoke i do dve hiljade metara, pa sve do ravnica preko puta Kariba. Na ovom području ima oko dvesta trideset hiljada biljnih i životinjskih vrsta. Šuma zauzima šezdeset hiljada hektara i jedna je od retkih zona te vrste u Srednjoj Americi. Na obali Pacifika se nalaze rt Sveta Helena i prirodni rezervat San Antonio.
18:00
U svetu
18:30
Traganja putujuće izložbe antikviteta
19:00
Beograd ne predstavlja susret Istoka i Zapada samo u arhitekturi i običajima, već i u poslastičarstvu. Svi zato znaju da se jednako baklave, kao i krempite služe vekovima. Malo ko zna da se već treći vek u Beogradu služi i sladoled, koji se pravi još od prvog dana u poslastičarnici Mustafe Pelivana. Ko sve danas pravi sladoled i koliko vrsta ga ima u Beogradu, gotovo se ne može kazati niti prebrojati. U četvrtoj epizodi, nazvanoj Slatki led Beograda ekipa dokumentarnog programa RTS i urednik Aleksandar Gatalica predstavljaju najbolje i najneobičnije sladolede Beorada. Sladoled se pravi praktično u svakoj poslastičarnici, ali tragajući za najneobičnijima, ekipa emisije Slatki led Beograda došla je do dva jedinstvena ukusa koji se mogu naći samo u po jednoj poslastičarnici: sladoled sa makom i sladoled od crne limunade. Prvi sladoled od maka pravi se u jednoj od najstarijih poslastičarnica DJ koja posluje i radi s uspehom već osamdeset dve godine, a drugi, sladoled od crne limunade (sa aktivnim ugljem) u jednoj od najmlađih ali i najposećenijih sladoledarnica u Beogradu, Moric Ajs, koja je osnovana pre pet godina. Kakvi su ovo sladoledi i kako će na njih reagovati urednikovi mladi degustatori, voditelji RTS-ovog malog dnevnika Dunja i Pavle, pogledajte u emisiji Slatki led Beograda. Direktor fotografije: Periša Đinđić, montaža emisije Milica Živojinović, urednik i voditelj Aleksandar Gatalica.
19:30
Marta i Niki je dokumentarac o plesu, odnosno o dve mlade žene koje osvajaju svet pomoću hip hopa. Uglavnom su muškarci dominirali celom uličnom plesnom scenom. Sve do sada kada konačno imamo dve žene koje su u centru pažnje. (Martha & Niki, 2016). Marta i Niki su prve žene u istoriji koje su postale svetski šampioni u hip hop uličnom plesu. Film prati njihovu borbu da budu priznate, da ostvare svoje ciljeve i snove, a gledaoci moraju da osete koliko je teško uspeti, i to ne samo na plesnom podijumu, već i u areni gde ima jako malo žena. Ovo nije film o pobeđivanju ili gubljenu, ovo je film o tome da ljudi rade ono u šta veruju. Ljubav i umetnost plesa, težnje, uspeh, nedaće, pronalaženje spostvenog mesta u svetu, izazovi prijateljstva pod stalnim pritiskom.. Na neki način bi se moglo reći da je film tradicionalna ljubavna priča: u ovom slučaju ljubavna priča o prijateljstvu. Posle zaluđenosti jedne prema drugoj, postaju realne i počinju da shvataju kako su, ustvari, različite, i kako njihovo prijateljstvo nije tako lako održavati kako su one mislile. Režija: Tora Martens.
21:00
Ženski raj, serija
22:00
Sve ono što je stvarano u znoju udarnika pod čvrstom rukom druga Tita, decenijama je posmatrano, pre svega, kroz ideološku prizmu. No, vizure se menjaju. Brojne su naznake da je naše socijalističko kulturno i umetničko nasleđe postalo in. Tome u prilog govori i izložba Ka betonskoj/konkretnoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji 1948-1980 koja traje u njujorškom Muzeju modene umetnosti. Šta zapravo čini kulturno i umetničko nasleđe socijalističke Jugoslavije - taj kompleksan fenomen, koji je, udružen sa modernističkim tendencijama, iznedrio globalno jedinstvene proizvode, čiji identitet i dalje nije dovoljno istražen. Toj pojavi posvećen je večerašnji Kulturni centar. Gosti emisije su: arhitekta, doktorantkinja na beogradskom Arhitektonskom fakultetu, Ljubica Slavković, istoričar umetnosti, profesor istorije i teorije umetnosti na Visokoj školi za likovnu i primenjenu  umetnosti, dr Branislav Dimitrijević, fotografkinja, docentkinja na Fakultetu za medije i komunikaciju, Goranka Matić, zatim, pisac Vule Žurić, Feti Dautović, professor filmske produkcije na Fakultetu FEFA, Goran Injac, dramaturg i umetnički direktor Slovenskog mladinskog gledališča, muzikolog, naučni saradnik Muzikološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, dr Ivana Medić. Gost nedelje je arhitekta, profesor, akademik Branislav Mitrović. Rubrika Jubilej posvećena je 200-toj godišnjici od rođenja Karla Marksa i 170-ogodišnjici od objavljivanja njegovog Kapitala, o čemu govore istoričar, prof. dr Aleksej Timofejev i filozof, prof. dr Igor Štiks. Fenomen na koji Kuturni centar ukazije u ovonedeljnoj emisiji je - postkomedija, koju razjašnjavaju filmski kritičar Đorđe Bajić i reditelj Milorad Milinković. U rubrici Tanka linija gostuje nemačka kustoskinja i teoretičarka Dorotea fon Hantelman. Dizajner Slavimir Stojanović govori o tome na koji način je na njega uticalo stvaralaštvo Slobodana Mašića, čija je retrospektiva u toku u beogradskom Muzeju primenjene umetnosti. Biće reči i o tome na koji je način je likovni umetnik Milija Nešić svoje shvatanje čoveka izrazio kroz svoj umetnički rad, zatim, o rimejku filma Predator, kao i o knjizi Prilog istoriji radosti češke spisateljice Ratke Denemarkove. Glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa: Nebojša Bradić. Kreativni direktor: Boris Miljković Urednik serijala i emisije: Danijela Purešević Reditelj: Ivan Bukvić Montažeri: Goran Mijić Autori rubrika: Ana Tasić, Aleksandar Janković, Jasmina Vrbavac, Dragana Pantić, Danijela Purešević, Jasmina Mijić, Marija Nenezić, Hristina Vasilijević Voditelj: Željko Maksimović.
23:00
Bedem Fest u Nikšiću ove godine se održao deveti put za redom. Prethodne tri godine, letnja Bunt Rok turneja bi se završavala upravo na ovom festivalu, ali je ove, četvrte godine saradnje, Bedem Fest održan nešto ranije na starim zidinama nikšićke tvrđave. Ovaj ambijent daje posebnu dimenziju nastupima bendova, dok nikšićka publika svojim učešćem i energijom podigne atmosferu do samog usijanja. U ovoj emisiji pogledajte nezaboravne trenutke sa nastupa Beogradskog Sindikata, Masima Savića, Električnog orgazma zajedno sa Anicom Dobrom, Kaliopi, Smoke Mardeljana, Bolesne Štenadi, Kia, Obojenog programa, Repetitora, Auf Wiedersehena, kao i nastup ovogodišnjeg pobednika Bunt Rok Festivala - Sergio Lounge-a. Od crnogorskih bendova je nastupio sastav OFF Duty iz Nikšića, koji ove godine proslavlja jubilej od deset godina postojanja. Isti jubilej sledeće godine će proslaviti i Bedem Fest, za koji najavljuju velika iznenađenja. Autorka emisije: Branka Glavonjić. Novinarka: Katarina Vujović. Reditelj: Jovan Bačkulja.
23:30
Viktorija, serija
00:30
Svetski prirodno nasleđe
01:25
Trezor
02:20
Najveći slikari sveta
03:15
Slatki led Beograda
03:45
U svetu
04:15
Marta i Niki, dokumentarni film
06:35
Slagalica
06:55
Datum
07:00
Verski kalendar
07:10
Naučni intervju
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Papa Prase
08:05
Super krila
08:15
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:50
Čak i prijatelji
09:10
Jagodica Bobica
09:35
Bejblejd
09:55
Mali dnevnik
10:05
Najlepši ukrasi sveta i ove godine našli su se na dečijem međunarodnom festivalu Kreativna čarolija u Banji Vrujici. Deca iz raznih delova Srbije i drugih zemalja maštu i kreativnost prikazali su kroz likovno, muzičko, literarno, filmsko i dramsko stvaralaštvo. Tema ovogodišnjeg festivala je svemir, a poruka koja se šalje je da nebo nije granica. Poseban deo festivala činili su i ekskluzivni gosti, učitelji I nastavnici iz Rusije, Grčke i Španije, koji su odabrani u pedeset najboljih nastavnika sveta. Svi učesnici festivala podsećaju nas da je moguće stvarati čarobne svetove kreativnosti i obrazovanja, samo ako obrišemo sve granice. Urednik: Marija Tosić.
10:30
Nauka 50
11:00
Emisija o Srpskoj akademiji naka i umetnosti iz serije Izvesna pitanja. -->