Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 3
06:25
TV lica: Vlasta Velisavljević, 2. deo, r.
07:10
Život uz reku Mekong: Tradicija izrade rukotvorina, 12-18 , r.
08:05
Tradicionalna japanska kultura: Japanski muzički instrumenti, 7-16, r.
08:30
Krugovi poezije: Miloš Crnjanski, r.
08:50
Balanesku kvartet, 1. deo, r.
09:20
Savremeni svetski pisci: Tahar Ben Želun, r.
09:55
Leoš Janaček: Jenufa, opera, r.
12:05
Tajne iz istorije: Kada bi zidovi Jelisejske palate progovorili, 7-8, r.
13:55
Trinaest nemogućih: Višak realnosti, 2-4, r.
14:25
TV lica: Vlasta Velisavljević, 2. deo, r.
15:10
Život uz reku Mekong: Tradicija izrade rukotvorina, 12-18 , r.
16:05
Veliki ruski pijanista, Denis Macujev, izveo je kompletna Godišnja doba, jedno od najpopularnijih dela klasičnog muzičkog repertoara u Rusiji. U okviru resitala, Macujev je izveo i Šumanovu Krajslerijanu i tri stava iz Petruške Igora Stravinskog. Repriza, 26. februar u  00:05 i 08:05.
17:55
Tunel, 5-6
18:45
Dragoceni instrument, stipendije, odricanja porodice - sve to je uloženo u budućnost devojčice koja je iza sebe već imala prestižne nagrade, koncertne podijume i naslove u novinama koji su je vrednovali kao čudo od deteta. Šta je Minu sačekalo u tom stranom svetu, kako je sama stasavala i sazrevala i šta je u njemu naučila o sebi, životu i profesiji muzičara, saznaćemo preko njene ispovesti u emisiji Talenat kao sudbina.Emisija je snimljena u jesen 2014. godine, u momentu sudbinske prekretnice, pa i ranjivosti koju je donelo Minino napuštanje Rusije i okretanje Zapadu kao novom izazovu i riziku. Sa mladom umetnicom razgovara autor serije Marija Kovač. Repriza, 26. februar u  02:45 i 10:45.
19:30
Portret dva udarača, njihove zajedničke istorije, manira kojim izvode muziku, portet čak i same muzike, ali i portret reditelja Marka Novakovića. Repriza, 26. februar  03:30 i 11:30.
20:05
U nastavku emisije Zlatko Paković govori o pozorištu, o njegovoj realnoj moći u aktuelnom okruženju, o estetici pozorišta koje je ogledalo društva u kojem nastaje, o umetnosti i njenoj poziciji u društvu izmenjenih kulturnih postulata. Na kraju, Zlatko Paković otkriva zašto i na koji način je knjiga prisutna u njegovom životu i zaključuje da knjiga ima moć ezoterijskog dijaloga i ako uopšte postoji ezoterija, prema njegovom mišljenju čitanje je najezoteričniji čin. Autor i urednik je Gorica Zarić, reditelj Ivan Milanović, muzički urednik Nevena Popović. Repriza, 26. februar u  04:05 i 12:05.
20:35
Podela bogatstva jedno je od pitanja o kojem se danas često i živo raspravlja - međutim, šta zaista znamo o njegovom dugoročnom razvoju? Da li dinamika akumulacije privatnog kapitala neizbežno vodi ka koncentraciji bogatstva i moći u rukama nekolicine, kao što je verovao Karl Marks u 19. veku? Odnosno, da li ujednačavajuće snage rasta, konkurencije i tehničkog napretka spontano smanjuju nejednakosti i dovode do stabilizacije u naprednim fazama razvoja, kao što je tvrdio Sajmon Kuznec u 20. veku? Šta znamo o razvoju prihoda i imovine od 17. veka, i koje pouke možemo iz toga da izvučemo za 21. vek? Ovo su središnja pitanja na koja proslavljeni francuski ekonomista mlađe generacije Toma Piketi pokušava da odgovori. Repriza, 26. februar u  04:35 i 12:35.
22:20
Strastvena ljubavna priča između dvoje ljudi koja se, zbog njihovog različitog porekla i temperamenta, na prvi pogled čini nespojivom, ali ipak sudbinski predodređenom smeštena je u vreme Hladnog rata, pedesetih godina prošlog veka u Poljskoj, Berlinu, Jugoslaviji i Parizu. Repriza, 26. februar u  06:20 i 14:20.
00:05
Koncert Denisa Macujeva, r.
00:55
Koncert Denisa Macujeva, r.
02:45
Talenat kao sudbina: Mina Zakić, r.
03:30
Putovanje kruga, r.
04:05
Ostavi sve i čitaj: Zlatko Paković, r.
04:35
Kapital u 21. veku, r.
06:20
Hladni rat , r.
08:05
Koncert Denisa Macujeva, r.
09:55
Čas anatomije: Od nade do beznađe, r.
10:45
Talenat kao sudbina: Mina Zakić, r.
11:30
Putovanje kruga
12:05
Ostavi sve i čitaj: Zlatko Paković, r.
12:35
Kapital u 21. veku, r.
14:20
Hladni rat , r.
16:05
Tehnike duboreza u izradi statua generacijama su prenosili budistički duboresci. Kada pomislite da će te figure postojati stotinama ili, možda, hiljadama godina, ne možete sebi dozvoliti aljkavost u izradi. Ta pomisao je zastrašujuća, ali svoj rad možete posmatrati i kao trajan dokaz sopstvenog postojanja. Repriza, 27. februar u  00:05 i 08:05.
16:35
Pompezno najavljivana kao premijera kojom se obeležava pola veka nacionalnog teatra, predstavu Nahod pratile su kontroverze, posebno oštra reakcija Crkve, čiji su predstavnici - zbog načina na koji je oslikan lik sveštenika - zahtevali da se predstava skine sa repertoara. Narator odgovore traži od samog Nušića (Bojan Dimitrijević) i Damaskina Grdaničkog (Nebojša Đorđević), koji je lično zahtevao zabranu predstave. Kakva je atmosfera pratila pripremu i premijeru predstave, te zašto nacionalne istorijske drame nisu izdržale test vremena, otkriva epizoda Nušićev Nahod. Autor serijala: Nebojša Bradić Scenarista: Tamara Baračkov Izvršni producent: Aleksandar Janković Producent: Nevena Stanojlović Reditelj: Miško Milojević Scenograf: Miroslava Andrejević Kostimograf: Irina Mitrinović Direktor fotografije: Dejan Trajković Kompozitor: Božidar Obradinović Montažer: Tihomir Dukić Repriza, 27. februar u  00:35 i 08:35.
17:10
Tunel, 6-6
17:58
Njihova Đokonda, prvi put izvedena u milanskoj Skali 1876. godine, od svih klasičnih opera, najviše je životna.U to doba bilo je teško kao kompozitor živeti u Verdijevoj senci, ali Ponkijeli je uspeo da se izbori za svoje mesto i svoj identitet, proslavivši se operom Mefistofele. Stilski negde između francuske opere i drame u Verdijevom stilu, Đokonda portretiše sudbine ljudi u doba kasnog 17. veka. Moć, ljubav, žrtvovanje i izdaja, trovanje i osveta: svi elementi melodrame su prisutni, grandiozno i operetski. Nastupaju Violeta Urmana, Lučana Dintino, Marselo Alvarez i Sergej Murzajev pod upravom dirigenta Danijela Orena, uz ansambl Pariske opere. Repriza, 27. februar u  02:45 i 10:45.
21:00
Ovaj trio su osnovali Katarina Popović (violina), Mihailo Samoran (klarinet) i Vanja Šćepanović (klavir) 2014. godine, sa idejom o popularizaciji ovog neklasičnog kamernog sastava. Članovi trija su ostvareni profesionalni muzičari, a ujedno i studenti završne godine doktorskih akademskih izvođačkih studija na Fakultetu muzičke umetnosti, Univerziteta umetnosti u Beogradu. Kao nestandardizovani kamerni sastav Aratos Trio se bavi umetničkim istraživanjem i izvođenjem repertoara za klarinetski trio sa posebnim fokusom na muziku 20. i 21. veka pisanog za ovaj kamerni sastav. Na koncertu u emisiji Studio 6, Aratos trio izvodi dela Đankarla Menotija, Aleksandra Arutjunjana i Petera Šikelea. repriza, 27. februar u 05:00 i 13:00.
22:00
Svi kažu volim te
00:05
Japan-majstori zanata: Budistički duborez, 11-12 , r.
00:35
Narodno pozorište u 10 činova: Nušićev nahod, 6-10 , r.
01:10
Čas anatomije: ( Ne ) uspeh u kulturi
01:57
Amilkare Ponkijeli: Đokonda, opera, r.
05:00
Studio 6: Aratos trio,r.
06:00
Svi kažu volim te, r
08:05
Japan-majstori zanata: Budistički duborez, 11-12 , r.
08:35
Narodno pozorište u 10 činova: Nušićev nahod, 6-10 , r.
09:10
Čas anatomije: ( Ne ) uspeh u kulturi, r.
09:57
Amilkare Ponkijeli: Đokonda, opera, r.
13:00
Studio 6: Aratos trio,r.
14:00
Svi kažu volim te, r
16:05
Bunt
16:45
Vatrene boje se spuštaju niz padine brzinom od pedeset metara dnevno. Velike razlike u temperaturi tokom godine utiču na dramatične promene pejzaža. Živopisan jesenji ples niz padine planina Niseko traje samo dve nedelje, a zatim planina tone u srebrni svet tišine. Repriza, 28. februar u 00:45 i 08:45.
17:15
Tematika opere Čudesni znaci fascinira Andrea još od detinjstva: nestajanje Isusa Nazarećanina. Glavni lik opere, koja je nastajala tokom sedam godina, jeste Johanes Rojhlin, učenjak i tumač jevrejske kabale, koji je živeo u 15. veku.Film Traganje za prisutnošću prati Maraka Andrea na putu u Izrael, 2011. godine, zatim tokom tonskih proba u Eksperimentalnom studiju SWR u Frajburgu i konačno, za vreme finalnih priprema u Štutgartu, 2014. godine. Dirigent Čudesnih znaka je Silven Kambrelin. Izvođači, kompozitor i svi učesnici pobrali su pozitivne kritike, više nego ijedna druga savremena opera izvedena tokom 2014. godine. Reditelj filma: Uli Aumiler Repriza, 28. februar u  01:15 i 09:15.
18:16
Njuškalo, 1-8
19:10
Prizori iz Kine: Dnevnik o čamcima zmajeva, 7-8
19:35
Tokom skoro četrdeset godina novinarske karijere, Fernando je tekstove obogaćivao svojom fotografijom i bavio se i foto-reportažom. Objavljivao je u različitim publikacijama u mnogim zemljama sveta, od Evrope preko Bliskog istoka do Australije. Njegov fotografski opus uključuje i impozantnu publikaciju Glimpses of the UAE o arhitekturi i urbanom okruženju Ujedinjenih Arapskih Emirata, gde je službovao, kao i korpus fotografija sa njegovih putovanja, od kojih su neke izložene. Mesta koja su ovde predstavljena (urbanim) pejzažom, florom i faunom uključuju predele Australije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Omana, Francuske, Britanije i Srbije. Pojedinačne fotografije predstavljaju njegov pogled na mesta, ljude i dešavanja. Snimljene su u prolazu, pri susretu sa životom oko sebe, u trenutku kada prepoznaje određenu zanimljivost, fotografiše je i predstavlja publici. Njegova dela kod posmatrača izazivaju radoznalost, iznenađenje i prepoznavanje, bez obzira na to da li je predmet fotografije svima poznat ili ne. Repriza, 28. februar u  03:40 i 11:40.
20:00
Jutro će promeniti sve, 16 i 17 - 39
21:00
Emisija Otkrivanje muzeja približiće gledaocima razmišljanja i utiske muzičara tokom posete muzeju. Izmeštanjem van standardnog okruženja koncertne dvorane i neuobičajenim pristupom izazvali smo razigrani intelekt violiniste Stefana Milenkovića koji je, tokom posete Muzeju iluzija, odgovorio na izazov i predstavio vezu između iluzije i muzike. Urednik emisije: Tijana Lukić Reditelj: Katarina Rogić Repriza, 28. februar u  05:05 i 13:05.
21:20
U drugom delu serijala govorimo o uticaju antičke filozofije, koliko je antička misao negovana u Vizantiji, ali i koliko je bila razvijena u to doba srpska srednjovekovna misao. Gost emisije je veliki poznavalac filozofije i vizantijske misli kod nas, prof. dr Bogoljub Šijaković. Repriza, 28. februar u  05:25 i 13:25.
21:50
Velika iluzija
22:28
Sin, 3-10
23:15
Evropa kroz koncerte
00:05
Bunt, r.
00:45
Lepota japanskih pejzaža: Nebeske boje-Niseko, Hokaido, 3-13, r.
01:15
Traganje za prisutnošću, r.
02:16
Čas anatomije: Kako upokojiti vampira
03:15
Prizori iz Kine: Dnevnik o čamcima zmajeva, 7-8, r.
03:40
Paleta kulturnog nasleđa: Prošireni horizonti-Fernando Francis, r.
04:05
Jutro će promeniti sve, 16 i 17 - 39, r.
05:05
Otkrivanje muzeja: Stefan Milenković , r.