Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:07
Muzika za dobro jutro
07:50
Slagalica, kviz
08:11
Datum
08:17
Verski kalendar
08:52
Vodeni svet malih gupija
09:15
Ana želi da dotakne zvezde
09:35
Dositej, putnik prosvećenosti
10:06
E-TV
10:33
Od zlata jabuka
11:00
U emisiji Oni koji neguju život, Filip Manja objašnjava kako zdravo putovati kroz život, zbog čega je važna čajna ceremonija, zašto Kinezi vežbaju u parkovima, kako naći svog učitelja, kako dovesti organizam u balans.Urednik i autor emisije: Nevena Milić Montažer: Jovana Filipović Reditelj: Ivan Pecikoza Obrada: redakcija Aktuelnosti.
11:30
Verski mozik Srbije
12:10
I to se ne dešava bilo gde, nego na Mašinskom fakultetu u Beogradu, u Laboratoriji za industrijsku robotiku i veštačku inteligenciju. Ovde se ideje pretvaraju u praktična rešenja primenjiva u realnom okruženju, a mladi inženjeri se bore da se pokažu i dokažu i znanjem doprinesu svojoj zemlji. U doba četvrte tehnološke revolucije mantra kapiraj i kopiraj izgleda da više ne važi. Danas važi pravilo kapiraj i kreiraj.A kreiran je i on. Rajko. Prvi mobilni robot s kognitivnim sposobnostima. Da bi ovaj inteligentni sistem ugledao svetlost dana, uloženo je mnogo rada, truda i upornosti. Zajedničkim snagama studenata, a pod budnim okom profesora, Rajko je novi član Laboratorije za industrijsku robotiku i veštačku inteligenciju Mašinskog fakulteta u Beogradu, a gosti emisije su: - prof. dr Zoran Miljković - doc. dr Milica M. Petrović - Đorđe Jevtić, master inženjer mašinstva - Aleksandar Jokić, master inženjer mašinstva - Lazar Đokić, master inženjer mašinstva Urednik emisije: Miloš Tanasković Novinar istraživač: Milica Brković Realizacija: Zorica Mijailović Montažer: Vladimir Krstić.
12:43
Kulturako aresipe
13:15
Sve boje života
13:44
Obrazovno ogledalo: Arhetip moderne bajke
14:10
Magazin Lige šampiona
14:41
Magazin Lige Evrope
15:05
Eko minijature - zelene zablude: Suša, temperature
15:09
Edu global
15:38
U ovoj emisiji videćete slike haljina koje je nosila Jovanka Broz, a koje su zatečene u kući posle njene smrti.Mirjana Menković muzejski savetnik dok je bila direktor Etnografskog Muzeja u Beogradu formirala je komisiju na poziv Republičke direkcije za imovinu i predlog naslednika Jovanke Broz, njenog sestrića i njegove supruge, da načini popis njenih privatnih stvari koji su se nakon njene smrti zatekli u kući u kojoj je živela. Tokom popisa gde su bili opisivani predmeti i sve sto se našlo u toj kući bili su prisutni kustosi preparatori, konzervatori fotografi iz Etnografskog Muzeja kao i komisija muzeja Jugoslavije i Republičke direkcije za imovinu. Svi su oni popisali kako se stručno kaže izlučili predmete prema svojim specijalnostima.Etnografski Muzej izlučio je odevne predmete Jovanke Broz. Mirjana Menković mi je pokazala i uzorke nekih materjala od kojih su se šile haljine Jovanke Broz.U svojoj doktorskoj disertaciji Savremena žena u kojoj je obradila odnose među polovima kao i, kulturu ženstvenosti u Srbiji govorila je o značaju naših žena u 20 veku i njihov uticaj na stvaranje stila modernog odevanja u socijalizmu. Poseban deo posvetila je Jovanki Broz izučavajuci njen stil odevanja.
16:05
Slavko Banjac - Ljubav kao sudbina
17:10
Majka, siromašna pralja, ne može da mu pomogne, a u fabrikama i preduzećima nema mesta. Da bi došao do para, Džimi potkrada radnike na jednom gradilištu i bežeći od gonilaca, izgubi Lilicu. Tada započinje odiseja Džimija Barke. Sreće kafansku pevačicu, Dušku, postaje njen ljubavnik i uči da peva. Peva veoma rđavo, ali to mu ne smeta da putuje po varošicama, peva na vašarima i po zabačenim vojnim garnizonima. U jednoj varošici sreće mladu zubotehničarku Bojanu, i sa njom odlazi u Beograd na takmičenje mladih pevača.Umesto aplauza i afirmacije, dočekuju ga zvižduci i uvrede. Džimi beži sam i na jednom brodu ponovo sreće Lilicu, koja živi od džeparenja i simuliranja trudnoće. Oboje odlaze kod upravnika bivšeg gradilišta Milutina, u pokušaju da ga ucene: mlada žena navodno nosi njegovo dete. Milutin otkriva da su ga prevarili. Pokušava da siluje Lilicu, ali ga Džimi sprečava. Pokušava da ga ubije i ismeva ga pred radnicima. Poniženi i iznervirani direktor, uzima svoju pušku i ubija Džimija.Uloge: Dragan Nikolić, Slobodan Aligrudić, Miodrag Andrić, Severin Bijelić, Neda Spasojević... Režija: Živojin Pavlović.
18:30
Opsednut snovima o lagodnom životu, uz pomoć druga iz detinjstva, želi da proda očevu kuću i da sa tim novcem otputuje u afrički rudnik dijamanata, u Katangu. Ponovni susret sa rodnim gradom oživljava u njemu traume iz detinjstva. Košmar stare i nove ljubavi, događaji u rudniku i oko njega, načinju njegovu opsesiju o putu za Katangu. Uloge: Svetozar Cvetković, Mirjana Karanović, Radoš Bajić, Ljiljana Lašić... Režija: Živojin Pavlović.
20:28
Posle prividnih uspeha i stvarnih neuspeha, on ispunjava partijski zadatak. Zadruga je osnovana, ali njen nastanak nije rezultat ubeđivanja, nego pretnji i ucena. Rastrzan tim saznanjem, a intimno nesrećan zbog poraza u ljubavi, on u trenutku ostvarenja svoje društvene misije, ubija nedužnog čoveka. Uloge: Rade Šerbedžija, Majda Grbac, Majda Potokar... Režija: Živojin Pavlović.
22:00
Fauda, serija
22:58
Koncert Bečke filharomije 2019.
01:30
Uloge: Bela Torn, Čendler Rigs, Natali Martinez... Režija: Šon Karter.
02:58
Kad budem mrtav i beo, film
04:13
SAT
06:09
Datum
06:15
Verski kalendar
06:26
Generalna konferencija Uneska usvojila je Preporuku o čuvanju i zaštiti pokretnih slika, 27. oktobra 1980. godine, čime se prvi put zvanično skrenula pažnja na kulturnu i istorijsku važnost filmskih i televizijskih snimaka, te uputio apel da se odlučnom akcijom osigura njihova zaštita. Unesko je specijalizovana organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu osnovana 1946, a ex Jugoslavija je članica ove organizacije bila od 1950. godine. Kako se godišnja zasedanja Uneska ne održavaju samo u sedištu organizacije u Parizu, tako je 21. zasedanje održano u Beogradu, od 24. septembra do 27. oktobra 1980. Učestvovalo 150 zemalja. Preporuka definiše čuvanje i zaštite kinematografske, televizijske i videografičke produkcije (slike u pokretu) koje zbog svoje edukativne, kulturne, umetničke, naučne i istorijske vrednosti formiraju integralni deo nacionalnog kulturnog dobra. Trezor svake godine obeležava ovaj datum, posebno zbog toga što je ova preporuka, presudna za sve poslenike pokretnih slika, doneta u Beogradu. Od arhive analogne do budućnosti digitalne - Inicijativa za ovu ekskurziju potekla je sa Katedre za TV režiju Sava Mrmak Akademije umetnosti, a Redakcija za istoriografiju je decembra 2008. godine organizovala obilazak magacina i depoa u kojima se čuvaju filmski i elektromagnetni audio-vizuelni zapisi kako bi studenti dobili uvid u programski arhiv kojim raspolaže Televizija Beograd i videli sve formate koje je TVB koristila tokom prethodnih pola veka. Naši gosti su bili studenti i profesori Fakulteta dramskih umetnosti (Katedre za FTV produkciju), Akademije lepih umetnosti (Menadžment u medijima) i Akademije umetnosti (Katedre za TV režiju Sava Mrmak). Studentska tura u Košutnjaku sadržavala je sledeće punktove: Depo centralnog arhiva u kojoj se čuvaju i filmske i VTR trake; Studio VIII gde su se vršile poslednje pripreme za snimanje novogodišnjeg programa, Reportažna kola HD1; Telekino gde se presnimava film na nove formate za emitovanje i arhiviranje; Magnetoskop u kome aktivno rade dvoinčni, jednoinčni, U-matic, BSP i DVC magnetoskopi, a gde se u tom trenutku nalazio i punkt odakle se slao program za digitalno emitovanje Kanala kulture i umetnosi, sada RTS 3. Domaćini su bili Saša Đorđević, izvršni direktor Programske podrške i Bojana Andrić urednica Redakcije za istoriografiju, a na svakom od punktova zatečeni tehničari predstavljali su uređaje i rad na njima. Najzad, ova emisija sadrži i po jedan klip (ispitni rad) dobijen od Akademija specijalno za ovu priliku: FDU je predstavljen petominutnim odlomkom iz filma Neviđeno Maše Nešković (ispitni film sa treće godine FTV režije) iz 2007. godine; Akademija umetnosti animiranim filmom Maje Mićević (ispitni film sa prve godine režije) iz 2008; a Akademija lepih umetnosti promotivnim video klipom koji predstavlja aktivnosti ALU - Učesnici: FDU - Marina Fafulić-stručni saradnik, Sara Andrejević, Irena Đorđević, Sanja Kosanović, Marija Lero, Marko Mandić, Sofija Pajkić, Jelena Radenković, Malena Selić, Uroš Stanković; ALU - prof. Saša Milić, Milica Vukmirović, Jelena Savić, Nataša Miljanović, Vesna Zubić, Jovan Cekić, Branko Vukašinović, Adra Starc, Momčilo Božinović, Marija Malović; AU - Maja Mićević, Jovana Kentera, Vladimir Kurčubić, Bogdan Vukojević, Bane Sušić, Nikola Avramov, Ana Zulević - Prezenteri: Saša Đorđević (Depo centralnog arhiva), Slobodan Jovanović (RK HD1), inž. Vojislav Joakimović (Studio VIII), inž. Radisav Glogonjac (Telekino), Branislav Sinđić (Magnetoskop), Ivan Životić (Digitalni kanal) - Snimatelj Borislav Ristović, asistent Milan Resavac, snimatelj zvuka Uroš Kovačević, mikroman Boško Semiz, rasvetljivač Zoran Đorđević, vozač autobusa Nenad Stamenković; saradnici Milena Jekić, Sandra Milošević; organizator Gordana Grdanović, montažer Branislava Teodosić, urednik Bojana Andrić - Premijerno emitovano 24.03.2009, reprizirano u Trezoru 28.10.2016; Redakcija za istoriografiju.
07:31
Mirakulus
07:53
Mali dnevnik
08:00
Srpski jezik za peti razred
08:35
Matematika za peti razred
09:10
Istorija za peti razred
09:32
Zdravstveno vaspitanje za peti razred
09:41
Šta ih je dovelo do takvog stava? Zašto se neki od njih opredeljuju da ćutanjem reaguju na aktuelne stavove prema antifašističkom - komunističkom angažmanu? Ali, ako progovore, šta možemo čuti danas od njih? U ime čega su potisnuti dragoceni i važni segmenti istine o angažovanju levičara iz vremena pre i za vreme Drugog svetskog? U ovoj emisiji preispitujemo zašto je u našoj sredini došlo do diskvalifikacije antifašizma danas? U emisiji govore naučnica dr Eva Čančić, nekadašnja skojevka koja je uhapšena i provela veći deo rata u zatvorima i logorima, reditelj Zlatko Paković, filozofkinja Gordana Daša Duhaček, a odlomke iz ratnih memoara partizanke Mitre Mitrović govori glumica Milica Stefanović. Snimatelj: Dragan Lapčević Montaža: Ksenija Savićević Scenario i režija: Valentina Delić.
10:07
Sve boje života
10:38
E-TV
11:03
S Tamarom u akciji
12:01
SO RTS i Ronald Kolman, 2. deo
12:50
Verski kalendar
12:57
Ja, mi i drugi
13:26
Naučni portal
13:54
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:52
Mornarički istražitelji, serija
15:38
Ženski raj, serija
16:26
Kad budem mrtav i beo, film
17:49
Laboratorija zdravlja, 2. deo
18:20
Život i karijera: Jasmina Trumbetaš Petrović
18:54
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
19:52
Trema, dokumentarni film
21:30
Četvrti i poslednji naslov u okviru „Dramskog ponedeljka u oktobru koji pripada ciklusu „Veliki srpski glumci: Petar Božović, je televizijski film „Rudi iz 1988. godine. Film emitujemo 26. oktobra na programu RTS 2 sa početkom od 21.30 časova, a snimljen je po scenariju Slobodana Šnajdera i u režiji Slavenka Saletovića. Istaknuti pisac govori o generaciji nekadašnjih buntovnika, a današnjih sredovečnih ljudi koji, gubeći ideale u koje su nekada verovali zapravo gube svoj oslonac u životu.Uloge tumače: Petar Božović, Vesna Malohodžić, Branislav Lečić, Milutin Butković i drugi.Urednik ciklusa: Marko Novaković Režija: Slavenko Saletović Scenario: Slobodan Šnajder Direktor fotografije: Marius Toader Scenograf: Slobodan Rundo Kostimograf: Mira Čohadžić Montažer: Radomir Todorović.
22:43
Ideja za film je nastala kada je Birkin priznala Vardi da se pribojavala dana kada će napuniti 40 godina, a Varda joj je rekla da bi to bilo idealno doba i savršeno vreme da se napravi portret Birinovog života. Film kombinuje intervjue sa Birkin o njenom prošlom i sadašnjem životu sa malim epizodama u kojima preuzima uloge u kojim bi ona ili Varda bile zainteresovane da je vide. Uloge: Džejn Birkin, Šarlot Gensburg, Serž Gensburg, Žan Pjer Leud... Režija: Anjes Varda.
00:32
Lajmet
00:37
Telohranitelj, serija
01:40
Beogradski manifest: Neverne bebe
02:32
Trezor
03:33
Dramski ponedeljak: Rudi, TV film
06:10
Datum
06:15
Verski kalendar
06:25
Lajmet
06:30
Audio -vizuelni susreti 2012 - Povodom Svetskog dana a/v baštine Redakcija za istoriografiju pozivala je, 27. oktobra 2012, zainteresovanu javnost, poslenike televizije, pionire i veterane RTB, zaposlene u RTS, ljubitelje televizije, saradnike Redakcije, đake, studente i profesore, pisce, snimatelje, glumce i reditelje na tročasovno druženju pred kamerama Trezora, dok se na bioskopskom platnu, podignutom u Holu RTS-a, prikazuje TV program jedne dnevne sheme s kraja šezdesetih godina sabijena u tročasovnu projekciju (školski program, emisija za poljoprivrednike, dečiji program, reportaža, reklama, crtani film, Laku noć deco, Dnevnik, sport, prognoza vremena, zabavna emisija). Sve su emisije ili snimljene filmskom tehnikom ili kineskopirane, a reparirane i revitlizovane u Centru za revitalizaciju arhiva RTS-a. Na ovoj nultoj predstavi Trezorovog bioskopa nameštene su dve instalacije, jedna od filmske trake i kutija u koje se skladište u arhivi, a druga od fotografija radnika Centra za revitalizaciju, koji predano rade svoj nimalo lak posao, a to su: pikeri Ankica Jovanović, Sofika Raučević, Dragan Dimitrijević, Jasmina Nikolić, Nevenka Nicić, Branislava Ružić, Gordana Lukić Smiljković, Miloš Gaborov, Jasmina Jordanović, Ljiljana Mitrović, Milanka Panić; montažeri Svetlana Maksimović, Jasna Štolba Grbić, Vesna Dujmović; tehničari telekina Milan Stojanović, Radisav Glogonjac Žak; dipl. inženjeri tehnologije Goran Marinković, Jasenka Radulović. To veče, nazvano Plamen a/v baštine, okupilo je oko stotinak ljubitelja televizije i sem uspele projekcije, najupadljiviji su bili susreti znanih i neznanih posetilaca i njihova radost zbog ponovnog viđenja. To su sve beležile kamere Trezora, a sve ćete videti u današnjoj emisiji. Ipak, najveće uzbuđenje zavladalo je među prisutnima kada se na platnu pojavio deo iz Dvogleda snimljen 1968, u kojem Aleksandar Žak Popović pokazuje kako piše, a zatim predstavlja svoje tri kćerke, Sofiju, Tanju i Sidu, od kojih je samo najstarija dorasla za školsku klupu. Prisutna publika gledala je manje u platno, a više u tri gospođe koje su sedele tu pored njih i koje su sebe, tako male, gledale sada prvi put na ekranu. Trajalo je pet minuta - svi su imali osmeh na usnama i suze u očima. Bogatstvo audio-vizuelne arhive, u ovom slučaju Televizije Beograd, ovde viđeno i kao lično i kao bogatsvo svih nas. - Učesnici: novinar Dubravka Marković, glumica Jelisaveta Sablić, kćerke književnika Aleksandra Popovića Sofija, Tanja i Sida, fotograf Tomislav Peternek, reditelj Vladimir Andrić, Miodrag Marinković, glumica Milena Dravić, novinar Nenad Ristić - Snimatelj Milan Ilić, asistent Bojan Danilović, snimatelj zvuka Milan Đorđević; saradnik -snimatelj Milena Jekić; pripremili Bojana Balandžić, Sandra Milošević, Marijana Čuturilo, Jelena Petrović, Branislava Teodosić; scenograf Petar Đinović, asistent Nataša Bogdanović, organizator Gordana Grdanović producent Dobrivoje Ilić; urednik istraživač Vesna Došen, grafička obrada Mićun Drinčić, Milena Marković, montažeri Nada Dodig Zildžić, Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić - Snimano 27.10.2012, premijerno emitovano 23.10.2013, reprizirano u Trezoru 30.10. i 17.11.2014, 30.10.2018; Redakcija za istoriografiju Škakljiva pitanja - Škakljiva pitanja ustanovila je Redakcija za istoriografiju povodom priprema za obeležavanje 50 godina rada Televizije Srbije, 2007. godine, a od tada ih postavlja s vremena na vreme televizijskim radnicima, saradnicima, gledaocima... U današnjem prilogu na pitanje:Koliko je televizija uticala na vaš život - odgovara književnik Matija Bećković; na pitanjeMožete li da zamislite život bez televizije - odgovara reditelj Stanko Crnobrnja; na pitanje Koju biste emisiju voleli da vidite u Trezoru - odgovara književni istoričar Mihajlo Pantić; na pitanje Zašto volim televiziju - odgovara novinar Zoran Panović - Snimano 2017, premijerno emitovano 30.10.2018; Redakcija za istoriografiju.
07:32
Mirakulus
07:54
Mali dnevnik
08:00
Matematika za peti razred
08:35
Srpski jezik za peti razred
09:10
Biologija za peti razred
09:40
Kada je Aca stupio u kontakt sa drugom planetom uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu. U trećoj epizodi Mio će saznati: kako da odaberemo šta je važno, a šta vredno, ko je bio Nikola Tesla, šta je šipak, zašto treba paziti na lokaciju koju ostavljamo na internetu, kako izgleda posao policije. Ako ste radoznali kao vanzemaljac, pridružite se novoj ekipi i učite zajedno sa Mio. Urednici serije: Nevena Mladenović Blagojević i Marija Tošić Direktor fotografije: Milan Rakić Reditelj: Marko Jeftić.
10:00
Životna sredina i zdravlje: Dobra voda ili žeđ
10:30
Magazin Lige šampiona
11:00
Znanje imanje
12:00
Velikani muzičke scene: Denis Macujev
12:45
Datum
12:50
Verski kalendar
13:00
Radoznalci
13:20
Ekologija materijala: Papir
13:45
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:45
Mornarički istražitelji, serija
15:30
Rudi, TV film
16:35
Trubom kroz Srbiju: Dejan Petrović i prijatelji
17:25
Koridori
17:55
Savremeni svetski pisci: Amos Oz
18:30
TV feljton: Mira Furlan
19:05
Lajmet
19:10
Internat za plemićke kćeri, serija
20:05
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Ženski raj, serija
21:45
Posle Bača, Petrovaradina, Beograda i Smedereva plovilili smo brodom Argus niz Dunav. Prošli smo pored Kovina, Deliblatske peščare, ušća Velike Morave, Kostolca, Viminacijuma i sigli do mesta Ram. Na tom potezu reke, Dunav je prostran i širok kao more, a na njegovoj desnoj obali, na visoko uzdignutoj litici, nalazi se obnovljena srednjovekovna tvrđava. Priča o Ramskoj tvrđavi je priča o mestima, ličnostima i događajima koji vekovima žive na obali Dunava kod Rama, od praistorije do naših dana. Tvrđavu su podigli Turci krajem 15. veka u vreme vladavine sultana Bajazita II. Zašto je tvrđava podignuta na ovom mestu, kako je građena, kolika je bila njena odbrambena moć, otkuda mauzolej jednog Rimljanina u samoj tvrđavi, kako je opstala kroz vekove, kako je izgledao život u tvrđavi i kako je obnavljana samo su neka pitanja na koje će odgovore u emisiji dati stručnjaci. Pored njihovih priča zabeležili smo i zanimljive priče o karavan saraju, Keltima i rimskoj Lederati, ali i o kolekcionarima antikviteta, vinarima i ribarima iz Rama. I u ovoj epizodi kapetan Bobi, dok pravi maketu dunavske lađe, priseća se plovidbe Dunavom kroz Srbiju i dunavskih tvrđava. Sećanje kapetana Bobija pripoveda nam narator, dramski umetnik Miodrag Miki Krstović.Dokumentarna serija Tvrđave na Dunavu sadrži sedam epizoda posvećenih Dunavu i njegovim tvrđvama. Televizijska ekipa je plovila Dunavom brodom Argus i prešla put dug oko 550 km. U seriji učestvuje 50 sagovornika među kojima su stručnjaci, ali i umetnici, turistički vodiči, hroničari, entuzijasti, ribari. Serija je snimana sa vode, na kopnu i iz vazduha. Takođe, u seriji je korišćen arhivski materijal RTS iz 60-ih i 70-ih godina 20. veka, kao i fotografije i stare mape. Ideja da se serija Tvrđave na Dunavu realizuje potekla je od reditelja Nebojše Bradića.Autor i urednik serije: Svetlana Ilić Scenaristi: Vule Žurić, Svetlana Ilić Stručni konsultant serije: dr Slavica Vujović, arhitekta Stručni konsultant epizode: Gordana Simić, arhitekta Izvršni producent serije: Svetlana Bandić Glavni organizator: Srđan Boljević Grafički dizajner: Vladimir Ivanović Muzički urednik: Tijana Lukić Majstor zvuka: Damjan Popadić Dizajner zvuka: Nebojša Dragićević Kolor korekcija: Draško Pejanović Dron operateri: Dobrivoje Kaitović, Miroslav Kondić Direktor fotografije: Petar Vujanić Montažer: Milan Radičević Reditelj: Milan Jovanović.
22:30
Klizanje: Gran Pri - Las Vegas, snimak
00:30
Lajmet
00:35
Fauda, serija
01:25
Masimo Savić u Sava Centru
02:20
Trezor
03:20
Pukovnikovica, film
04:35
Trubom kroz Srbiju: Dejan Petrović i prijatelji