Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:16
Slagalica, kviz
06:37
Datum
06:43
Verski kalendar
06:53
Lajmet
07:00
Odgonetanje
07:32
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:15
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:15
Mia i ja
09:38
Bejblejd
10:00
Mali dnevnik
10:05
I bez muke ima nauke
10:30
Filozofija i: Tišina dokolice
11:00
Međunarodni dan tolerancije, prenos konferencije
12:30
Trezor
13:30
I bez muke ima nauke
13:55
Rečnik ekologije
14:05
Mali dnevnik
14:17
SAT
15:00
Tenis - London:Džon Izner - Aleksander Zverev, prenos
17:05
Oseka, film
18:50
Lajmet
18:55
Institut BioSens iz Novog Sada, koji pripada evropskoj eliti u oblasti primene digitalizacije u poljoprivredi, početkom 2018 godine, organizovao je promociju prve ogledne digitalne farme u Srbiji. Javni poziv bio je upućen svim zainteresovanim poljoprivrednicima a domaćin je bila farma „Krivaja iz Krivaje.Otvoreni dani digitalne farme trajali su od maja do kraja oktobra a posetioci su mogli da vide i testiraju različite uređaje, sisteme i mehanizaciju za preciznu poljoprivredu. To je bio dobar način da poljoprivrednici međusobno razmene iskustva a od naučnika Instituta BioSens saznaju kako mogu da unaprede proizvodnju. Gledaoci će imati prilike da vide najsavremeniju mehanizaciju kao što su senzori, roboti, dronovi kao i traktor sa autopilotom i GPS sistemom koji omogućava preciznost od 2,5 centimetara. Prikazaćemo i aplikacije koje se mogu koristiti na mobilnom telefonu a koje poljoprivrednicima omogućavaju da lako i jednostavno vode knjigu polja i popunjavaju radne naloge.Potražićemo i odgovore na pitanja da li je digitalna poljoprivreda namenjena prvenstveno za velike posede i koliko bi trebalo imati zemlje da bi se isplatilo kupovati i ulagati u savremenu mehanizaciju. Urednik Aleksandra Šarković. Snimatelji Aleksandar Luković i Branko Pelinović. Montažer Dušan Založnik.
19:25
Stojan Novaković,polihistor i vizionar. Stojan Novaković upisan je u srpskoj istoriografiji kao jedan od vodećih predstavnika srpske naučne,prosvetne i kulturne elite s kraja 19.i prvih decenija 20.veka. Povodom obeležavanja jubileja 175 godina od rođenja ovog istaknutok erudite i patriota Srpska akademija nauke i umetnosti je organizovala Naučni skup i priredila izložbu „Stojan Novaković i njegovo doba „ u saradnji sa Arhivom Srbije.Sagledavajući opsežno polje istraživanja i uzmajući u obzir važne državne funkcije na kojima je bio angažovan razmatramo Novakovićev doprinos na polju istoriografije i diplomatije. Bio je i član Srpskog učenog društva, potom Srpske kraljevske akademije, napokon i njen predsednik, član više inostranih akademija nauka i filoloških društava, aktivni ili počasni član raznih udruženja, redakcija časopisa i predsednik Srpske književne zadruge od njenog osnivanja. Jedno vreme bio je i profesor na Velikoj školi, upravnik Muzeja i Narodne biblioteke.,diplomatski predstavnik Srbije u Carigradu, Parizu i Petrogradu, jedan od najvatrenijih zastupnika opštih srpskih interesa i uvaženi delegat Srbije na međunarodnim konferencijama. Eksponati na izložbi koja je priređena u GAleriji SANU doneti su iz Akademije nauka i umetnosti,Arhiva Srbije,Međuopštinskog arhiva u Šapcu,Muzeja grada Beograda ,Narodnog muzeja u Šapcu i Istorijskog muzeja Srbije. Podeljena u nekoliko segmenata izložba pruža mogućnost da se preko fotografija,dokumenata,ličnih prepiski sa poznatim javnim ličnostima Srbije i šire,knjiga i drugih artefakata upoznamo nadahnućima,naučnim stavovima i duhovnim stremljenjima Stojana Novakovića. U više od tristotine arhivske građe nalaze se lična dokumenta, odlikovanja,članstva u akademijama nauka i naučnim udruženjima,dela koja je pisao i kritike,dokumenti vezani za kulturnu delatnost,razna minisatrska i poslanička angažovanja kao i prepiske sa tadašnjih javnih ličnosti iz naučnih,političkih i kulturnih krugova. Stručnjaci u emisiji i učesnici Naučnog skupa su: akademik Mihajlo Vojvodić,prof.dr Miloš Ković,prof.dr Dragan Simeunović,prof.dr Aleksandar Rastović, Aleksandar Marković,dr Srđan Rudić. Urednik i scenarista: Ivana Kovačević.
20:00
Dugo putovanje u rat, dokumentarni film
21:00
Elementarno, serija
21:45
Čovek gotovo da nigde nije bezbedan. Kriminalne radnje vrebaju iza svakog ugla. Kako da ih prepoznamo? Na koji način da se ponašamo u takvim situacijama? Šta sve spada u kriminal i zašto je on nekim ljudima privlačan. Borbu protiv kriminala započećemo sa nekoliko različitih frontova. Jedan od njih svakako podrazumeva postavljanje odgovarajućih zakonskih normi. Zato je sa nama pravnik Savo Manojlović predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. O poreklu kriminala i njegovom uticaju na društvo više ćemo saznati od krimonologa dr Dobrivoja Radovanovića, redovnog profesora Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu. U „Studiju znanja je i neko ko se vrlo ozbiljno u svojoj praksi sa ljudima pozabavio temom o kojoj danas govorimo - psiholog Saša Stojković, zamenik upravnika Kazneno-popravnog zatvora Padinska Skela. Razvoj novih tehnologija u velikoj meri doprinosi napretku civilazije i komfornijem načinu života, ali takođe ima i svojih tamnih strana jer kriminalne radnje i prevare više ne predstavljaju opasnost samo u realnom prostoru i okruženju već se sele i u virtuelni. Šta sve ta opasnost obuhvata, kako da se zaštitimo od nje i šta nam budućnost u tom smislu donosi - objasniće nam posebni tužilac za visokotehnološki kriminal, Branko Stamenković. Da li je kriminal nekim ljudima jednostavno zapisan u genima ili je uticaj sredine presudan, kakva je uloga forenzičke genetike u rešavanju sučajeva i hoće li nam nova znanja iz ove oblasti omogućiti da možda u budućnosti iskorenimo kriminal, ili da makar smanjimo njegovu pojavu otkriće nam nam genetičar dr Dubravka Vejnović iz Centra za promociju nauke. Veliko nam je zadovoljstvo što u „Studiju znanja ove nedelje imamo publiku koja će nam pokazati jedan od načina kako možemo da se zaštitimo od kriminala. Oni će nam tokom emisije demonstrirati svoju veštinu, ali takođe i učestovati u kvizu znanja koji će nam pomoći da otkrijemo mnogo interesantnih stvari o današnjoj temi. Sa nama su članovi borilačke akademije I-EF-ES i majstori džiudžice, članovi Đuđucu kluba „Sistemi samoodbrane. Popularne pesme poznatih bendova koje ilustruju našu današnju temu pevaće nam Saška Janks uz pratnju članova svog benda, a Marjan Džonić iz streljačkog kluba „Vukovi govoriće o pravoj svrsi oružja i njegovoj upotrebi. Pridružite nam se. Urednik „Studija znanja: Zoran Živković. Urednik emisije i voditelj: Ivana Milenković. Kovoditelj: Vinka Marinović. Reditelj: Darko Kamarit.
22:53
Pisac Aleksandar Gatalica susreo se sa jednim od najvećih savremenih srpskih pesnika Enesom Halilovićem da bi u emisiji „Književni dijalog“ sa njim razgovarao o poeziji, inspiraciji i književnosti u neknjiževnom 21. veku. U velikom intervjuu za Radio-televiziju Srbije, snimanom u Novom Pazaru, rodnom gradu pesnika, Enes Halilović progovorio je tome kako je za njega običan život neiscrpna inspiracija i kako poeziju i prozu najčešće piše razgovarajući s čudnim ljudima. Na pitanje šta je to poezija, dvojica pisaca spomenuli su i mnoge uticaje i prethodnike bez kojih ne bi bilo ni pesništva gosta „Književnog dijaloga. Na kraju, treba napomenuti kako je ovo poslednja emisija koju je snimio doajen među snimateljima dokumentarnog programa Dragan Stanojković, koji je preminuo 4. oktobra 2018. godine.
00:05
Lajmet
00:10
52. Zaječarska gitarijada
01:30
Trezor
02:30
Tenis - London, r.
06:18
Slagalica, kviz
06:40
Datum
06:46
Verski kalendar
06:57
Znanje imanje
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:15
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:26
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:16
Jagodica Bobica
09:38
Bejblejd
09:58
Ružne reči
10:11
Zujalica
10:40
Zemlja hrane
11:10
Nas je 10%
11:35
Iz Južnoafričke Republike i Bocvane ekskluzivni snimci ekipe Programa za dijasporu koja je ispratila prvu posetu srpskog patrijarha afričkom tlu i prisustvovala osveštanju nove srpske crkve u Gaboroneu. U poslednja dva i po meseca, na društvenoj mreži Twitter dešavalo se nešto što je privuklo našu pažnju. Otvoren je nalog @1918nadSrbijom gde smo mogli, iz dana u dan, da pratimo proboj Solunskog fronta, napredovanje srpske vojske i početak osnivanja nove države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Sa Srbijom na vezi je dr Adam Sofronijević iz Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković koji je na čelu ovog projekta a koji je izazvao nepodeljeno pozitivne reakcije. Imaćemo zadovoljstvo da nezvaničnu himnu srpske vojske u Prvom svetskom ratu, pesmu „Tamo daleko, u našem studiju čujemo u izvođenju Gradskog hora Beograd, sa dirigentom Milanom Aćimovićem. Bliži se dan polaska srpske delegacije na šesnaesto izdanje Dečje pesme Evrovizije, koje se održava 25. novembra u Minsku. Sa Srbijom na vezi su Bojana Radovanović, Mari Mari i šef naše delegacije u Belorusiji, Silvana Grujić, odgovorni urednik Muzičke redakcije. Urednice emisije Jelena Đorđević Popović i Mirjana Nikolić. Muzički urednik Branka Lolić. Reditelj Dragica Gačić.
12:05
Dozvolite...
12:35
Građanin
13:00
Studio znanja
14:00
Strongman champions league 2018.
14:45
Sportska budućnost Srbije
15:00
Školski sport
15:10
Životinje u carstvu metafora: Slon
15:25
Biodiverzitet
16:45
Oskarom nagrađenim filmom o Holokaustu Šaulov sin, izazvao je senzaciju širom sveta. Da je opsednut istorijom dokazao je novim osvarenjem Zalazak sunca koji sa Venecijanskog festivala stiže na 24. Festival autorskog filma u Beogradu. Tim povodom u Krupnom planu Velike iluzije je mađarski reditelj Laslo Nemeš. Oni su drugačiji od većine filmova sa bioskopskog repertoara. Ne teže pukoj zabavi, već tragaju za dubljom i istinitijom slikom sveta. U susret Autorskom festivalu koji se održava od 23. do 30. novembra, u 70. epozodi Velike iluzije govorimo o filmovima sa snažnim ličnim stavom autora koji stižu pred beogradsku publiku. Oni su drugačiji od većine filmova sa bioskopskog repertoara. Ne teže pukoj zabavi, već tragaju za dubljom i istinitijom slikom sveta. U susret Autorskom festivalu koji se održava od 23. do 30. novembra, u 70. epozodi Velike iluzije govorimo o filmovima sa snažnim ličnim stavom autora koji stižu pred beogradsku publiku. Predstavljamo Kradljivce, japanski film koji je osvojio „Zlatnu palmu u Kanu i meksičko ostvarenje Naše vreme koje na Autorski festival stiže sa Venecijske mostre. Program 24. festivalskog izdanja iz ugla kritičara predstavlja Dragan Jovićević. „Premotavanje nas podseća opus Živojina Pavlovića kome festival priređuje retrospektivu. U rubrici „Kontraplan je italijanska rediteljka Aliće Rorvaher, u Kanu nagrađena za scenario filma Srećan kao Lazaro. Autor i urednik: Sandra Perović. Saradnici: Selina Lovren Aksentić, Jelena Carević, Zoran Janković. Realizacija: Tijana Todorović, Svetlana Perović, Marko Jeftić.
17:25
Film iz 1983. u kojem Šon Koneri, posle 12 godina i filma Dijamanti su večni, ponovo glumi Džejmsa Bonda. (Never Say Never Again, 1983). Bond je posle povrede noge poslat na odmor koji prekida krađa projektila NATO-a. Reč je o tomahavcima velike razorne moći, a iza svega stoji SPEKTRA koja preti da će bombe lansirati na gusto naseljene oblasti. Njihov stari neprijatelj i jedini čovek koji ih može sprečiti u toj nameri jeste Džejms Bond. Bond ima i zadatak da neutrališe svoje stare neprijatelje-Maksimilijan Largo i Ernest Stavro Blofeld. Bond zavodi Largovu devojku Dominu, ali će se morati sukobiti sa ubilačkom seks-bombom-Fatima Blaš. Bond će uz pomoć svog šarma, Kju-ovog arsenala i starog prijatelja Feliksa Lajtera i Domine pobediti SPEKTRU i svetu ponovo vratiti stari mir. Film je producirao Kevin Maklori koji je šezdesetih sarađivao na Ijanom Flemingom kao koscenarista Operacije Grom, pri čemu je optužio Fleminga za kršenje autorskih prava. Maklori dobija proces i počinje raditi na filmu Nikad ne reci nikad, izvan trougla Metro-Goldvin-Mejer, Junajted artist i Brokoli-Salzman. Film je snimljen iste godine kad i Oktopusi sa Rodžerom Murom. Prvobitno su producenti Oktopusija angažovali Džejmsa Brolina kao zamenu za Mura, ali kada su čuli da je Maklori angažovao Šona Konerija, bili su prisiljeni da nagovore Mura da prihvati ulogu. Naslov filma je igra reči, odnosno šala na račun Šona Konerija koji je nakon filma Dijamanti su večni izjavio da nikad više neće glumiti Bonda. Radnja filma veoma je slična sa filmom Operacija Grom. Ovo je poslednji igrani film u kome Šon Koneri igra Bonda ali je 2005. dao glas za igricu Iz rusije s ljubavlju. Uloge: Klaus Marija Brandauer, Maks fon Sidou, Kim Bejsinger, Barbara Karera.. Režija: Irvin Keršner.
19:45
U korporativno-kontrolisanoj budućnosti, ultra-nasilan sport poznat kao Rolerbol postaje veoma popularan, a sve u cilju da se populacija drži pod strogom kontrolom. (Rollerball, 1975). Da bi se to postiglo, ljudima se mora staviti do znanja da je individualnost iluzija koja ne vodi ničemu. Ali, jedan igrač po imenu Džonatan, uspeće da se otrgne kontroli korporacije i započeće borbu za svoju slobodu. Uloge: Džejms Kan, Džon Hausmen, Maud Adams.. Režija: Norma Džujison.
22:00
Sjajna krimi-drama rađena po romanima kubanskog pisca Leonarda Padure, pisanim u periodu od 1991. do 1998. godine, prati napuklo društvo koje razdire korupcija, prostitucija, a posebno kriminal u političkim sferama i stiže na RTS 2 u subotu, 17. novembra. Glavni junak je detektiv Mario Konde, koji rešava nekoliko slučajeva zločina, iza kojih se krije pravo rasulo sistema, partijska kontrola ili diktatura vlasti. Serija pleni atmosferom Havane; koja kao da preuzima glavnu ulogu, a sami autori serije kažu da je Havana kao ljubavnica; nikad je ne upoznaš 100%. Misterija se krije iza svakog ugla i ništa nije očekivano ili predvidljivo. Ta zarazna melanholija Havane, koja, uprkos svemu, živi punim plućima, kao da silazi sa ekrana među gledaoce; raskošna fotografija u kojoj su isprepletane lepota i beda, opis je Padurine Kube rastrgnute između prošlosti i budućnosti.. Mario Konde (igra ga, kao da igra sebe, sjani Horhe Perugorija) je nepopravljivi romantik, zaljubljenik u pravdu, ali često nemoćan pred brutalnim potezima nevidljivih ljudi s vrha koji usporavaju ili stopiraju istrage; sebe ubeđuje da je pisac, večeri provodi s društvom koje, okupljeno oko karipske hrane, jeftinog i po zdravlje opasnog alkohola, uživa u starim hitovima s kaseta.. On je u središtu svake epizode i čini perspektivu kroz koju gledalac posmatra. Postoji i generacijski aspekt: Konde izražava sentiment kubanske generacije, kroz potrebu za nadom, ali i frustracije svakodnevice; takođe, on personifikuje metafore o izgubljenosti i zaboravu, što je prepoznatljivo kod mnogih Kubanaca. I mada je po definiciji ovo krimi-serija, priča o zločinu samo je paravan za priču o Kubi. Sentimentalna po naboju, raskošna po intenzitetu, uz sjajne glumačke bravure Četiri godišnja doba u Havani, zaista je vredna svake pažnje.. Uloge: Horhe Perugorija, Karlos Enrike Almirante, Luis Alberto Garsija..
22:55
Svet sporta
23:10
Dino Mustafić pripada krugu malobrojnijih pozorišnih reditelja sa ovih prostora koji se hrabro i beskompromisno hvataju u koštac s bolnim temama prošlosti i sadašnjosti balkanskih država. Bilo da režira u Sarajevu, Beogradu, Tirani ili Sofiji, ovaj Sarajlija, koji je pre deceniju i po odbio da ga svrstaju u leksikon Ko je ko u Bošnjaka, ne odstupa od svog dubokog uverenja da naš pravi identitet ne određuju nacionalnost, vera, jezik i poreklo, već duhovne i civilizacijske vrednosti koje oblikuju ljudsko dostojanstvo''. Diplomirao je na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu, odsek Režija i na Filozofskom fakultetu u Sarajevu,odsek Opšta književnost i bibliotekarstvo. Bio je direktor Internacionalnog teatarskog festivala MESS Sarajevo. Beogradsku pozorišnu publiku zaintrigirao je predstavom Rođeni u Ju u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Često radi dokumentarne predstave koristeći meterijal koji na određene teme dobija od svojih saradnika, neku vrstu kolektivnih autobiografskih eseja ispisanih pozorišnim sredstvima. Dramske klasike režira iz vizure savrmenosti i drame savremenika koje se bave aktuelnim temama. Njegove predstave izvođene su u gotovo svim centrima u regionu i na brojnim festivalima u svetu. Dino u svojim delima i javnim nastupima kritčki razmatra sve društvene pojave,  zalažući se za pravdu, etiku i istinu. Serijal Teatrologike je posvećen umetnicima iz regiona koji u ovom trenutku u pozorištu stvaraju inspirisani savremenošću. Oni se u svojim ostvarenjima bave aktuelnim problemima koji opterećuju savremeni svet ili klasična dela tumače iz vizure ovog vremena. To su predstavnici generacije koja drugačije stvara u pozorištu i koja drugačije misli o društvu. Autor i urednik: Olivera Milošević Snimatelj: Vladimir Đurić Montaža: Bogdan Čurguz Reditelj: Srđan Ćešić. Serijal je realizovan uz pomoć Ministarstva za kulturu i informisanje. Producenti serijala su Hartefakt produkcija, portal Remarker i Radio televizija Srbije.
23:40
Ciklus: Predrag Ejdus, Predstava: „Mletački trgovac“, Vilijam Šekspir, Jugoslovensko dramsko pozorište. Po umetničkoj vrednosti i značaju - klasična, Šekspirova obrada dramskog motiva tvrdice kroz lik čuvenog i jedinstvenog Šajloka, izvođena je bezbroj puta diljem zemnoga šara.. Ipak, predstava u režiji Egona Savina uspela je da bude i „klasična i nova, i to na najuzbudljiviji mogući način... Ulogu Šajloka maestralno je tumačio Predrag Ejdus, nedavno preminuli velikan našega glumišta, kome je i posvećen novembarski ciklus „TV teatra. Predstava je dobila mnogo značajnih nagrada i priznanja.. Scenograf: Miodrag Tabački. Kostimograf: Kristina Ignjatović. Igraju: Predrag Ejdus, Dragan Mićanović, Irfan Mensur, Goran Šušljik, Miodrag Radovanović, Anđelika Simić, Goran Daničić, Tanja Pjevac, Nebojša Milovanović, Srđan Timarov.. Reditelj: Egon Savin. Tv adaptacija i režija: Miško Milojević. Urednik Tv teatra: Mirjana Lazić.
02:00
Tenis - London, polufinale 1, r.
03:30
Tenis - London, polufinale 2, r.
07:21
Slagalica, kviz
07:44
Datum
07:50
Verski kalendar
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:15
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:13
Mia i ja
09:38
Bejblejd
10:00
E-TV
10:30
Od zlata jabuka
11:00
(SZJ)
11:30
Verski mozaik Srbije
12:10
Profil i profit
12:35
Kulturako aresipe
13:00
Sve boje života
13:30
Filozofija i...
14:00
Magazin Lige šampiona
14:30
Rečnik ekologije
14:35
Edu global
15:00
Kažu da je smrt neminovan kraj svakog života . Ta činjenica je je svima nama tako daleka  i teško prihvatljiva, sa mnogo tajni koje su nedokučive . Sve što se događa nakon smrti za mnoge je nepoznanica koju prati niz tajnovitih procedura koje nisu vidljive za porodicu . Oni koji su izgubili svoje bližnje, pamte nekoliko administrativnih, danas dosta automatizovanih procedura. Dragan Baltovski, direktor JKP Pogrebne usluge, kao i grobari, ljudi koji stoje uz sanduk, u kapeli kod kremacije, koji oblače umrlog, kao i svi oni koji u svom svakodnevnom poslu sa smrću dolaze u dodir, u ovoj emisiji govore iskreno i jasno. Ti ljudi nam približavaju smrt, osvešćuju nas i čine da ova tema postane deo naše svakodnevice.
15:30
Sabor narodne muzike Srbije, snimak koncerta
16:50
Lične stvari, film
18:30
Valent je radnik iz noćne smene koji jedva prehranjuje porodicu. Jednom prilikom, vraćajući se s posla, svedoči gangsterskom obračunu ispred lokalne mesare i uzima torbu sa novcem i pištoljem koja je ostavljena na mestu događaja. Mesar koji je povezan sa kriminalcima ubrzo shvati da je Valent uzeo novac pa počinje da vrši pritisak na njega.. Uloge: Rade Šerbedžija, Iva Marjanović, Fabijan Šovagović, Vlatko Dulić.. Režija: Zoran Tadić.
19:55
Pad Italije, film
22:00
Četiri godišnja doba u Italiji, serija
23:00
Begunac, film
00:40
Tenis - London, finale, r.
03:00
Pad Italije, film
05:00
SAT