Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:31
Slagalica, kviz
06:53
Datum
07:00
Verski kalendar
07:11
Prijatelji zemlje
07:28
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa prase
08:05
Super krila
08:17
Mirakulus
08:42
Bontonovići
08:54
Neven
09:28
Kukuriku šou
09:40
Prijatelji zemlje
09:48
Mali dnevnik
09:58
Mnogo je pitanja u mislima jednog brucoša. Kako i da ih ne bude, kada za brucoše kažu da su atipična vrsta studenata - srećni neiskusni predstudenti. Bez obzira na to odakle dolaze promene ih očekuju. Epizoda Sutra sam ja brucoš je informator i savetnik: stariji studenti sećaju se svojih brucoških dana, psiholog i lekari sa Studentske poliklinike daju savete o prilagođavanju, dok iz Studentskog centra i Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković podsećaju na uslove i povlastice koje studenti imaju. Novinar i voditelj: Marija Tošić Reditelj: Milica Mitrović.
10:26
Sve boje života
10:52
Predrag Peđa Ristić, arhitekta (Beograd, 17. januar 1931 - Beograd, 5. avgust 2019) Predrag Ristić, arhitekta. Uža specijalnost rekonstrukcija predistorijske i crkvene arhitekture; autor preko 1000 realizovanih arhitektonskih projekata; bavi se multimedijalnim umetničkim aktivnostima, grafikom, akustikom i konstruisanjem muzičkih instrumenata (drndafon); gradio sojenice i kuće na drveću. Profesor Akademije Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju, član ULUPUDS-a , gost - profesor Univerziteta u Gracu, Beču i Parizu. Glavna dela: projekti za rekonstrukciju i izgradnju preko 50 sakralnih objekata i za adaptaciju preko 100 beogradskih tavana u stanove i ateljea; projekti Doma svetog Kneza Lazara u Birmingemu, Sabornog hrama u Podgorici, Svetosavskog centra u Hanoveru; rekonstrukcija kuće u Lepenskom viru i dr. Nagrade: Orden Svetog Save II reda,1990; I nagrada princa Čarlsa za projekat crkvenog doma u Birmingemu u Engleskoj (Sivic trust award), 1989; Srebrna nagrada za naučni film na međunarodnom filmskom festival u Zapadnom Berlinu, 1974; Prva nagrada za Jugoslovenski naučni TV film godine, 1970; Nagrada za životno delo ULUPUDS-a; Prva nagrada za radio dramu RTS, 1984. i dr. Antropologija/arheologija Peđe Isusa - O svom digogodišnjem prijatelju Peđi Ristiću, koji još od rane mladosti nosi nadimak Isus, govori Prvoslav Plavšić, istraživač komunikacija, direktor Centra za istraživanje RTS-a i urednik časopisa Teorija i praksa. Plavšić govorio o Peđi Isusu kao misliocu i nekonvencionalnom autoru mnogih projekata i kaže na početku emisije: Čitajući ponovo njegova dela i sećajući se kako se nije držao ustaljenih shema, mislim da je on ustvari bio antropolog. Prema njegovom stavu o životu i spoznajući celokupno stvaralaštvo - on se uvek bavio čovekom. Peđa je polazio od toga kako se sam čovek ponaša, gde živi, kako se kreće, šta jede, kako se druži... i na osnovu toga je stvarao zaključke i osnovu za svoj rad... po formalnom obrazovanju je bio arhitekta, ali ja mislim da je on bio antropolog, on se bavio čovekom... Ideje koje je Peđa imao bile su vrlo smele, a njegove teorije ni dan danas nisu valorizovane... Razgovor je ilustrovan snimcima iz Programskog arhiva RTS-a. Učesnici: psiholog Prvoslav Plavšić, sagovornik Bojana Andrić Urednik istraživač Marijana Cvetković, tehn.vođstvo Dušan Martinović i dežurna posada Studija 3, snimatelji zvuka Nikola Filipović, Dejan Dimitrijević, Marko Adamović; dizajner svetla Nenad Cvetković, kamermani Slobodan Momčilović, Milan Grbić, Vladan Stančić, organizator Dušica Hovjecki, video mikser Duška Balov, reditelj Sunčica Jergović, grafička obrada Milena Marković, montažer Aleksandar Andrijevski, autor Bojana Andrić Snimano 12.08.2019, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju Radovi pored puta, Izgubljeni grad - Dva barda arhitekture, Predrag Ristić i Vukota Vukotić, na plaži Svetog Stefana, razgovaraju o načinu na koji bi gradovi budućnosti trebalo da se grade. Koji bi zakoni trebalo da se uvažavaju, zakoni prirode ili zakoni koje ljudi donose. U toj još uvek netaknutoj prirodi zalažu se za filozofiju očuvanja zemlje i slobodnih gradova. Istrajni u svojim stavovima, zaključuju po onome što se dešava sada, da se bliži opasnost da nas uskoro neće biti. Učesnici: arh. Predrag Ristić, arh. Vukota Vukotić Emisiju realizovali: Petar Ivić, Milan Vukanović, Ljerka Božović, Ljiljana Bibić, Dragan Bogdanović, Stevan Živkov, Branislav Žegarac; snimatelji Časlav Pantelinac, Predrag Todorović; montažer Ksenija Klem, scenarista i reditelj Stojan Stojčić Proizvedeno 1983; Redakcija naučnog programa, urednik Dušan Milovanović.
11:59
Sedmi Šopen fest
12:49
Dobro je, dobro je znati ...
13:15
Mali dnevnik
13:21
Balkanskom ulicom
14:01
Škorpija, serija
14:46
Velvet, serija
16:07
Prvi građanin male varoši, film
17:40
Klasična medicina jedan lek daje svim osobama koje imaju određenu bolest. Lekovi su isti a pacijenti nisu. Samo dve trećine pacijenata ima korist od svoje terapije. Razlog je jednostavan bolesti su različite kao što se i ljudi razlikuju. Moderna medicina je razvila i testove koji mogu utvrditi da li je neki lek odgovarajući ili ne. Medicinska nauka donosi neverovatne pomake u dijagnostici i lečenju bolesti. Digitalna revolucija u zdravstvu omogućava novi način sakupljanja i obrade vrlo kvalitetnih podataka od različitih pacijenata sa istim oboljenjem i povezuje ih u veliku bazu sa informacijama bitnim za analizu bolesti. Ti podaci pomažu da se dobije jasnija slika kod svakog obolelog a samim tim i precizniju terapiju. Sada naučnici, lekari i farmaceutska industrija imaju isti cilj, pronalaženje nove generacije lekova koji će biti namenjeni svakom pacIjentu. Terapija po meri pacijenata 23.9.2019. RTS Drugi program u 17.45 č. Autor i urednik: Jugoslava Đurica.
18:13
TV Mreža
18:39
Lajmet
18:44
Andre Riju: Dobro došli u moj svet
19:26
Iste godine, dijagnostikovana mu je neizlečiva bolest bubrega i saopšteno da mu je preostala jedna godina života. Samo uz pomoć volje i nesmotrenog entuzijazma uspeo je da proživi još 40 godina, ispunjavajući ih nizom izuzetnih šahovskih uspeha, neobjašnjivim neuspesima, ljubavnim osvajanjima i po život opasnom igrom mačke i miša sa KGB-om. Režija: Stanislavs Tokalovs.
20:30
Fudbal: Fifine nagrade najboljima 2019, prenos
22:07
Po motivima prepiske slavnog pesnika Gijoma Apolinera i Lujze de Kolinji Šatijon, pesnikove velike ljubavi, drama govori o sudbini pesnika u ratnom haosu, o ljubavi koja biva razorena strašnim društvenim poremećajima.Dramski prosede sadrži dva stava: umetnički, zasnovan na zanosu avangardnih stremljenja prve polovine XX veka, i emocionalni, koji predstavlja snažnu osudu rata sa referencama na aktuelni rat u prethodnoj Jugoslaviji. Drama je rađena povodom 80 godina od Prvog svetskog rata, budući da je Apoliner bio blizak našim pesnicima okupljenim oko Zabavnika srpskih novina koji je izlazio na Krfu između 1917. i 1918. godine i da je sa velikim simpatijama pratio epopeju srpske vojske u borbi protiv nadmoćnog neprijatelja. Od drame je realizovan polučasovni festivalski specijal Pogubljeni pesnik, koji je učestvovao na XIV festival videa d'Estavar-Livia, 1996. godine.Uloge tumače: Ljubivoje Tadić (Gijom Apoliner), Milica Tomić (Lujza de Kolinji), Bojan Dimitrijević (Rastko Petrović), Mića Tomić (Todor Manojlović), Jovan Ćirilov (Gijom Loransen), Lazar Stojanović (Vladimir Uspenski), Mišel Kolarević (Simona Kolone), Biljana Pajkić, Mladen Đaković, Branimir Stojanović Trša, Miša Savić, Gordan Maričić, Branko Klanšček, Uroš Otašević, pesnik Velimir Lukić, sviraju Emin Golubović i Humberto Jagnjović, peva Andrea Despotović.  urednik ciklusa: Marko Novaković reditelji i scenaristi: Bojana Andrić i Mira Otašević direktori fotografije: Vojislav Lukić i Darko Bogdanović scenograf: Tomislav Mijatović kostimograf: Mira Čohadžić snimatelj zvuka: Milan Utržan montažer: Radomir Todorović.
22:56
Hronika BITEF-a
23:25
Put, film
01:30
Lajmet
01:39
Gomora, serija
02:33
Trezor
03:25
Prvi građanin male varoši, film
04:50
Vreme praznih stranica, film
06:32
Slagalica, kviz
06:53
Datum
06:59
Verski kalendar
07:09
Lajmet
07:15
Prijatelji zemlje
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa prase
08:05
Super krila
08:17
Mirakulus
08:40
Bontonovići
08:52
Neven
09:27
Kukuriku šou
09:47
Mali dnevnik
10:00
Pazi mladost
10:25
Blago iz dubina
11:00
Uigran u epohu, Predrag Ristić, prvi deo - Tragom sačuvanih i ne sačuvanih filmova kojima je inicijator, autor ili učesnik bio profesor Ristić, ekipa Trezora provela je sa njim jedan dan junski dan ove godine. Na sebi svojstven način profesor je govorio o svom bogatom ličnom i profesionalnom životu. Smenjivale su se teme o teoriji akustike, njegovoj diplomskoj temi, problemima više matematike, o zvučnim efektima koje je pravio i koristio u toku svog rada na filmu i televiziji, o tome kako je nastao njegov muzički instrument drndafon... Glavna tema, ipak, bio je preistorijski lokalitet Lepenski vir značajan za poznavanje kulture čoveka. Ristić podseća da ni četiri decenije od otkrića, Lepenski vir nije pristupačan posetiocima kao arheološko nalazište od izuzetnog značaja; govori o inicijativi osnivanja i rada Društva Lepenski vir. Inicijativa je pokrenuta od strane mlađih arhitekata takođe poštovalaca ovog dragocenog lokaliteta. Emisija obiluje arhivskim materijalom. Učesnici: Prof. arh. Predrag Ristić, sagovornik Bojana Andrić Snimatelj Borislav Ristović, asistent snimatelja Bojan Danilović, snimatelj zvuka Bojan Kovačević, mikroman Nikola Mišić, rasvetljivač Dejan Mitić, saradnik Milena Jekić, organizator Dušica Hovjecki, urednik istraživač Vesna Ignjatović, montažer Branislava Teodosić, autor Bojana Andrić Snimano 25.06.2009. u sobi 100 u Takovskoj 10; Premijerno emitovano u Trezoru 16.12.2009; reprizirano 25.01.2010, 24.09.2019; Redakcija za istoriografijuMaštom u Lepenski vir - dokumentarni film Obrazovne redakcije o arhitekti Predragu Ristiću. Arhitekta Ristić sa saradnicima u Lepenskom viru, objašnjava svoju hipotezu trouglastog građenja kuće, pokazuje sistem građenja pomoću štapa, kanapa i šatorskog krila, te svoju teoriju o virovima ilustruje skačući i sam u opasne vode Dunava. Autor propratnog teksta je Vojislav Čolanović. Film je proglašen za najbolju emisiju na šestom JRT festivalu na Bledu 1971. godine. Emisija sadrži dopunske podatke iz Tevetekinih istraživanja. Učesnik: arh. Predrag Ristić Reditelj Ljubiša Đokić, urednik Vojislav Čolanović Premijerno emitovano 08.10.1970, Redakcija obrazovnog programa, urednik Vojislav Čolanović. Reprizirano 26.10.1998. u Teveteci; 16.12.2009, 25.01.2010, 24.09.2019. u Trezoru.
12:00
Art link 2016: SO RTS
12:45
Prijatelji zemlje
13:00
Pazi mladost
13:25
Obrok u Gostuši
13:50
Mali dnevnik
14:00
Znanje imanje
15:05
Škorpija, serija
15:50
Vreme praznih stranica, TV film
16:45
Luda kuća, film
18:34
Čini se, nigde kao na poljima kosovskim i poljima metohijskim, ne oseća se ta nostalgična ljubav i vezanost prožeta patnjom onih koji su otišli i onih koji su ostali.Sestre Grozdana i Ljiljana u Orahovac dolaze sporadično, tek da setu na trenutak odagnaju... U ovom metohijskom gradu je do 1999. godine živelo tri hiljade Srba, a sada oko tri stotine i to u nekoliko uličica oko crkve. Veliku Hoču sve češće pohode organizovane grupe turista. Najviše je onih koji su sa prostora Kosova i Metohije otišli tražeći bezbednije mesto za život. Porodica Petrović se generacijama bavi proizvodnjom vina vrhunskog kvaliteta, po kome je poznat čitav ovaj kraj. O ostanku na zemlji pradedova nemaju dilemu ni najmlađi članovi porodice.Jozefina je jedina žena u Gračanici i okolini koja se bavi taksiranjem. U sredini gde se tradicionalni modeli teško menjaju ona podstiče radoznale poglede, ali i pomera granice. I ne samo to - svojim foto-aparatom beleži i ostavlja trag o životu ovdašnjem onako kako ga ona kroz objektiv vidi, o ljudima, događajima i dragocenom istorijskom nasleđu...U crkvi posvećenoj Svetom caru Urošu, po kome Uroševac i nosi ime, svakog 11. septembra obeležava se praznik Usekovanije glave Svetog Jovana Krstitelja. U novije vreme to je dan okupljanja, dan kada se sreću oni koji su raseljeni i oni koji su ostali da žive u Uroševcu.Da li je teže onima koji su otišli ili onima koji su ostali? Teško pitanje... Preteško svima... Ljubav je ogromna, to je nesumnjivo.Autorka i urednica emisije: Tatjana Manojlović Reditelj: Bojan Vorkapić Snimatelj: Hadži Vladan Mijailović Montažer: Goran Tomić.
19:01
Lajmet
19:07
Priče iz Njujorka
19:37
Autoportret: Vasil Hadžimanov
20:05
Kina: Kineski dokumentarni film
21:00
Velvet, serija
22:32
Horizont: Tajna tamne energije
23:22
Džejmstaun, serija
00:15
Lajmet
00:23
Point Blank - Gitarologija
01:17
Trezor
02:17
Luda kuća, film
03:52
Horizont: Tajna tamne energije
04:41
Point Blank - Gitarologija
06:31
Slagalica, kviz
06:51
Datum
06:56
Verski kalendar
07:06
Lajmet
07:14
Prijatelji zemlje
07:28
Kocka, kocka, kockica
08:00
Lola i Mila
08:06
Super krila
08:18
Mirakulus
08:41
Bontonovići
08:53
Neven
09:23
Kukuriku šou
09:41
Mali dnevnik
09:46
Prijatelji zemlje
10:00
Znakopis
10:14
UPS! U problemu sam
10:27
Nauka 50: Besmrtnost
11:00
Iskonske proporcije, Predrag Ristić, drugi deo - U nastavku razgovora, prof. Predrag Ristić na više načina objašnjava svoju teoriju o Lepenskom viru i Lepencu. Emisija obiluje filmskim materijalima iz Programskog arhiva TVB, a skrećemo pažnju na dva duža segmenta: a) prilog snimljen za emisije Nedeljno popodne od 4. marta 1984. godine, u kojem arh. Ristić, na proplanku Tašmajdanskog parka izlaže svoj projekat o zidanju u umanjenoj veličini, proporcionalno, svih srpskih manastira i onih koji su sačuvani i kojih danas više nema, te govori kakav bi kulturni i edukativni značaj takav spomen grad imao (ovaj prilog od 4 minuta prikazuje se premijerno, jer je uoči samog emitovanja 1984, po nalogu nekog iz gradskih struktura bio skinut sa programa); b) rekonstrukcija necelovite emisije Naučne redakcije Zlatni presek - Žive hipoteze, koja je snimljena u Banji Junakovac kod Apatina, jula 1987. i tu, na osnovi iskopina temelja kuće iz starijeg neolita, Ristić rekonstrukcijom na pesku dokazuje da su ti prastari ljudi znali za zlatni presek, daleko pre Leonarda Da Vinčija (urednik Raša Popov, snimatelj Časlav Pantelinac, reditelj Vladimir Blaževski). Učesnici: arh. Predrag Ristić, sagovornik Bojana Andrić Snimatelj Borislav Ristović, asistent snimatelja Bojan Danilović, snimatelj zvuka Bojan Kovačević, mikroman Nikola Mišić, rasvetljivač Dejan Mitić, saradnik Milena Jekić, organizator Dušica Hovjecki, urednik istraživač Vesna Ignjatović, montažer Branislava Teodosić, autor Bojana Andrić Snimano 25.06.2009; premijerno emitovano u Trezoru 17.12.2009; reprizirano 26.01.2010, 29.09.2019.
12:00
Gala koncert - Smederevo 2018
12:55
Mali dnevnik
13:00
Potera, kviz
14:05
Škorpija, serija
14:50
Velvet, serija
16:10
U svetu
16:40
166 list Miroslavljevog Jevanđelja - 173 god. u tuđini
17:10
Dosije o ... kad god neko potrči, ja bežim
17:40
Lajmet
17:50
Rukomet (ž) - Kv. za EP, Srbija - Švajcarska, prenos
19:45
Fudbal mora biti modifikovan, racionalan, oslobođen od ograničenja. Kornere zaobliti, igrače podeliti u zone i podtimove, promeniti norme. Kada se osvrne u prošlost, prvi put je shvatio da su pravila fudbala pogrešna kada je kao dete na utakmici, za vreme letnjeg raspusta, primio udarac na jednom terenu u Vasluju. Udarac je bio toliko jak da je slomio lisnu kost. Godinu dana kasnije lomi i cevanicu, tokom novogodišnje noći 1987. i morao je da pešači do kuće po snegu bez ičije pomoći. Danas je lokalni administrativni radnik sa neinspirativnim poslom, pa nije čudo što više voli da priča o igri, svojoj sopstvenoj verziji tog sporta, prijatelju Porumbojuu, našem reditelju koji ga uvek sluša, postavlja pitanja i koji je gotovo uvek u kadru.Ginginijevi monolozi su toliko opširni da bi neko pomislio da su pisani unapred, kreću sa iste stare teme, ali se nikada ne zadržavaju na jednom mestu. Svi putevi vode do fudbala, no svi putevi vode i od fudbala, preko problema zemljoposednika, farmi narandži u Floridi do političkih utopija i tragova koje život ostavlja. Režija: Kornelije Poromboj.
21:00
Velvet, serija
22:20
Kulturni centar
23:20
Bun trok festival: Bunt turneja
23:50
Džejmstaun, serija
00:40
Lajmet
00:45
Koncert Big Benda RTS i Simon Riter
01:55
Trezor
02:55
Rukomet (ž) - Kv. za EP, Srbija - Švajcarska, r.
03:30
U svetu
04:00
166 list Miroslavljevog Jevanđelja - 173 god. u tuđini