Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:45
Slagalica, kviz
07:05
Datum
07:11
Verski kalendar
07:23
Eko perspektive
07:51
Kocka, kocka, kockica
08:19
Mašine strašne priče
08:25
Mirakulus
08:47
Sve(t) je bajka
09:02
Bleja
09:11
Mali dnevnik
09:19
U ovoj emisiji govorićemo o zloupotrebi medija. Učesnici u emisiji su: prof. Tanja Rosić, novinar Ljiljana Smajlović, reditelj Stanko Crnobrnja. O temi govorimo kroz tumačenje filmova: TV Mreža, Trumanov šou i Umreti za. Urednik: Valentina Delić.
09:51
Elementi: Azot
09:53
Sve boje života
10:24
Balkanskom ulicom
11:02
Svake godine 11. meseca, 11. dana u 11 sati, obeležava se u svetu kraj Prvog svetskog rata, dan kada je 1918, sklopljeno primirje. Negovanje pamćenja - Potresan film autora Miloša Bate Milatovića o Momčilu Gavriću, već je prikazan u okviru Trezorovog bioskopa u Vojnoj gimnaziji 2014. godine. Na ponovnu inicijativu, sada u organizaciji Filmskog programa Studentskog kulturnog centra prikazan je u punoj sali televizijski film o najmlađem podnaredniku u istoriji ratova. U oba slučaju ekipa Trezora snimala je i reči uvodničara i reakciju gledalaca. Ovog puta, pre projekcije istoričar prof. Miloš Ković govorio je za Trezor, a ovde izdvajamo jedan deo: ... Postoji nešto što su istorijske činjenice, a postoji i nešto što je sećanje, pamćenje i negovanje pamćenja... Ja spadam u onu grupu istoričara koje podjednako zanimaju činjenice, ono što se dogodilo (kako bi rekao Lepold Ranke), ali i ono što su tipovi sećanja, ono što konstituiše naš identitet kao zajednicu. Evropska istoriografija odavno se bavi fenomenom sećanja... Mi smo na stogodišnjicu preispitali šta je nama Prvi svetski rat. Prvi svetski rat je bilo jedno za generaciju istoričara koja se njime bavila 1921, nešto drugo za one koji su se time bavili 1931, da ne govorimo o generacijama koje su rasle posle 1945. Sve te genareacije imale su svoj Prvi svetski rat. Generacije između dva rata naglašavali su ulogu Kralja Aleksandra Karađorđevića, a generacije posle Drugog svetskog rata su tu ulogu poništavale; generacije između dva rata su manje obraćale pažnju na Gavrila Principa, a više na ratnike, a generacije posle 1945. su pojačale sećanje na Mladu Bosnu kao revolucionarnu preteču Titovog sistema... - Učesnici: Prof. dr Miloš Ković, profesor Odeljenja za istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, novinar Bato Milatović, autor filma; Danica Nikolić, profesor srpskog jezika Pete ekonomske škole; Marko Ković, učenik Vojne gimnazije; Špiro Solomun, politikolog i nekoliko osoba iz publike koji su skrenuli pažnju na nebrigu o porodicama ratnika iz poslednjih ratova kao i nebrigu spomenika i spomen obeležja ratnka iz Prvog svetskog rata. Projekciji su prisustvovali učenici Pete ekonomske škole iz Rakovice i Strednje stručne vojneškole sa starešinama Majorom Desimirom Milićevićem i kapetanom Mlađanom Vojtom. - Urednik istraživač Marijana Čuturilo, snimatelj Vasko Vasović, snimatelj zvuka Milan Đorđević, mikroman Boris Mijatović, rasvetljivač Mihajlo Radulić, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Milena Marković, montažer Nada Dodig Zildžić, autor Bojana Andrić - Snimano 02.02.2019, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju Najmlađi podnarednik u istoriji ratova - Momčilo Gavrić, rođen 1. maja 1906. godine, imao je samo osam godina kada je počeo Prvi svetski rat i kada su austrougarski vojnici ubili njegove roditelje i sedmoro braće i sestara. Bio je najmlađi vojnik u Prvom svetskom ratu, učesnik Cerske i Kolubarske bitke, sa svojim pukom prešao Albaniju i stigao do Krfa. Učestvovao u proboju Solunskog fronta i demobilisan sa dvanaest godina kao najmlađi podnarednik na svetu. Posle rata otišao je u Englesku gde je završio gimnaziju i 1921. vratio se u Beograd. Na inicijativu Svoja ratna sećenja Momčilo Gavrić priča učenicima Pete ekonomske škole u Beogradu. - Učesnici: profesor istorije Zagorka Ljubibratić, potpukovnik prof. Milorad Prelević i učenici V ekonomske škole iz Beograda - Urednik emisije Vojislav Laletin, filmski snimatelj Đuro Ivanović, snimatelj zvuka Ratko Kušić, montažer Milina Mitrović, scenarista i reditelj Miloš Bato Milatović - Premijerno emitovano 01.06.1987, Redakcija opšteobrazovnog programa, urednik Radmila Mijatović; reprizirano 11.11.1914; 12.01.2015.
12:14
48. BEMUS: Svečano otvaranje
13:17
Novi srpski umovi
13:20
Od pigmenta do koncepta
13:43
Mali dnevnik
13:49
S Tamarom u akciji
14:52
Škorpija, serija
15:36
Viktorija, serija
16:28
Nova evropska pesmarica: Rat i mir
17:27
Trag
18:18
Dušan Prizrenac u svojoj 79. godini i dalje stvara monumentalne skulpture u drvetu, a seoski motivi koje on na drvo prenosi nastavljaju da žive i pričaju priču o životu našeg naroda.Glavni junaci dokumentarnog serijala Plodovi mašte su obični ljudi, različitih profesija, a zajednička im je izrazita potreba za kreativnim stvaranjem. Trenutak kada pronađu svoju strast i način da ožive prizore iz svoje mašte, menja njihov život nabolje.Autor serijala: Maja Kukavica Produkcija: produkcijska kuća YU-BI-NET.
18:38
Lajmet
18:43
Andre Riju: Dobro došli u moj svet
19:27
U svojim pedesetim, podvrgnuo se dugačkoj terapiji LSD-jem, u nadi da će se osloboditi svojih demona. Koristeći se rečima iz njegove neobjavljene autobiografije i novootkrivenim snimcima, koje je napravio Grant, otkrivamo njegovo putovanje od siromašnog detinjstva do svetske slave, put iz tame u svetlost. Po prvi put upoznajemo drugačijeg Kerija Granta, čoveka koji se krije iza maske suptilnog šarma i uglađene sofisticiranosti koju je nosio da bi sakrio svoju nesigurnost. Ovo je dirljiva priča o čoveku koji je u potrazi za samim sobom i za ljubavlju koja mu je uvek izmicala.Režija: Mark Kidel.
21:00
Tenis - London: Nadal - Zverev, prenos
22:31
Drugi naslov Dramskog ponedeljka u novembru, koji u okviru ciklusa Velike srpske glumice - Mira Banjac emitujemo na programu RTS 2 u ponedeljak 11. novembra, je televizijski film Kuća za rušenje, snimljen po scenariju Mirjane Lazić i u režiji Zorana Tanaskovića 1991. godine. Ovo je priča o Spomenki koja je ni dete, ni odrasla i koja, nakon raspada porodice, živi kod svojih tetke i teče.Majka joj najavi dolazak iz inostranstva posle dugo vremena, što u Spomenki probudi nadu da će ponovo biti svi zajedno, zajedno sa njenom nesrećno udatom starijom sestrom - trudnicom i malim bratom koji živi na selu kod očevih rođaka... Spomenka obilazi praznu kuću u kojoj je provela detinjstvo, verujući da će uspeti da povrati iščezlo vreme ako bar donekle popravi zapušteni dom... Trudi se, uz pomoć svog drugara, da nekako oživi hladne zidove roditeljske kuće...Surovost, ali i večita ljudska nada i potreba za toplinom, tema su ove priče. Ali ni takav sukob sa takvom životnom realnošću neće smanjiti Spomenkin životni optimizam... uloge tumače: Anita Mančić, Predrag Laković, Radmila Živković, Mira Banjac, Mihailo Zaverla, Dubravka Mijatović, Žiža Stojanović, Vladan Gajović, Lepomir Ivković i Savo Radovićurednik ciklusa: Marko Novaković režija: Zoran Tanasković scenario: Mirjana Lazić direktor fotografije: Miroslav Vorkapić scenograf: Slobodan Rundo kostimograf: Suzana Tanasković kompozitor: Branko Kovačić montažer: Petar Putniković.
23:50
Fudbal (U-17) - SP, Italija - Brazil, prenos
01:50
Gomora, serija
02:35
Trezor
03:40
Tenis - London
06:49
Slagalica, kviz
07:11
Datum
07:16
Verski kalendar
07:26
Lajmet
07:32
Eko perspektive
08:00
Kocka, kocka, kockica
08:29
Mašine strašne priče
08:35
Mirakulus
08:57
Sve(t) je bajka
09:12
Bleja
09:24
Mali dnevnik
09:31
Postanak i opstanak ćirlice
09:49
Elementi: Antimon
09:51
Kako to živimo u dvadesetprvom veku? Čime se hranimo? Šta vozimo? Kakav vazduh udišemo? Pravo na čist vazduh je jedno od osnovnih prava svakog čoveka i svih živih bića, ali pre toga ne smemo da zaboravimo da je to i osnovni preduslov za naš opstanak. O zagađenju vazduha uglavnom govorimo onda kada skala zagađenosti uveliko zađe u zonu opasnog. Zašto je neophodno kontinuirano potencirati ovu temu, koliko je bitno imati sistemski plan u rešavanju problema, gde je svet a gde smo mi saznaćete u emisiji Ne dišite duboko iz serijala Eko perspektive. Dekan Hemisjskog fakulteta u Beogradu, prof. Ivan Gržetić objasniće nam kako se definiše zagađen vazduh, šta to u stručnom smislu znači i šta doprinosi sve većem zagađenju. Koliko je zagađen vazduh opasan po zdravlje ljudi saznaćemo od prof. Branislava Nestorovića pulmologa i alergologa. O kontroli kvaliteta vazduha govoriće stručnjaci iz Agencije za zaštitu životne sredine. Goran Trivan ministar resornog ministarstva, reći će nam šta država preduzima po tom pitanju. O potencijalnom rešenju iz svog ugla govoriće prof. Vladimir Đorić sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu. Koliko je bitna tema zagađenja vazduha ne samo za nas već i za čitavu planetu objasniće prof. Vladimir Đurđević klimatolog i meteorolog kao i mr Aleksandar Macura iz RES fondacije. Urednik emisije: Nataša Nešković.
10:00
Sednica Skupštine Srbije, prenos
10:16
Magazin Lige šampiona
10:43
Sećanje na Vudstok - Od 15. do 17. avgusta 1969. trajao je Woodstock music and arts fair, najveći rok festival na svetu. Tri dana muzike, mira i ljubavi. Više od pola miliona poklonika rok muzike prisustvovalo je izvanrednom programu. Nastupali su The Grateful Dead, The Who, Dženis Džoplin, Santana, Džimi Hendriks... Više od muzike, Vudstok je obeležila atmosfera bliskosti i zajedništva, ali i uživanja psihodeličnih droga, kao rezultat nezadovoljstva mladih ratom u Vijetnamu, konzervativnim vrednostima i osećajem besmislenosti života. Sem arhivskih snimaka, za ovaj prilog korišćeni su delovi iz emisije Garaža Ivana Karla iz 1999. u kojoj učestvuje vrsni poznavalac rok muzike novinar Petar Popović i nekadašnji urednik TVB Aleksandar Gajević koji je 1994. prenosio koncert povodom 25 godina Vudstoka. Ovo sećanje se završava prilogom o Otvaranju muzeja Vudstoka koji je objavljen 3. juna 2008. u Dnevniku 2. - Proizvedeno 2011, premijeno emitovano u Trezoru 15.08.2011, Redakcija za istoriografiju Zrno maka, Neobavezno. Povodom predstave Veza, američkog pisca Džeka Gelbera u Ateljeu 212 (reditelj Branko Pleša, premijera 20. januara 1969), snimljen je razgovor sa publikom posle predstave. Razvila se oštra diskusija o problemu narkomanije kod mlađeg sveta i da li pozorišna predstava koja tretira problem droge štetno deluje na omladinu. Iako Gelberova Veza nije na listi najnovijih hitova američke produkcije (komad je prvi put izveden deset godina pre), beogradska premijera ovog komada pokazala je da je u našoj sredini i te kako šokantno ono što je, u Njujorku, recimo, sasvim obična stvar. Ako se sa tog stanovišta razmišlja o ovom repertoarskom potezu Ateljea 212, onda se može samo hvaliti smelost i odvažnost ovog kolektiva da, uz kompletan rizik sa kojim se mora računati, prezentuje publici jedan gotovo nepoznat, amerikanski pozorišni stil...(Iz prikaza Branislava Miloševića, Borba 28. januara 1969). U Zavodu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj, 1968. godine zvanično su bila registrovana dva narkomana... - Učesnici: prof. Vladeta Jerotić, prof. Vojin Matić, dr Aleksić, Branko Pleša, Zoran Ratković, Vlastimir Đuza Stojiljković, Dejan Čavić, Miloš Žutić, Mića Tomić, Olga Ivanović, Dragan Nikolić, Branko Cvejić, Mira Trailović - Snimatelji: Vojislav Lukić, Duško Stefanović, snimatelj zvuka Miodrag Ž. Vučković, Vuko Dabuško, Branimir Veličković, montažer Milica Petrović, muzika Nove elipse, reditelj Dejan Karaklajić - Premijerno emitovano 1969, Redakcija programa iz kulture, urednik Zora Korać; reprizirano u Teveteci 15.07.1998 i u Trezoru 24.04.2017.
11:47
SO RTS, dirigent Stanko Jovanović
12:22
Postanak i opstanak ćirlice
12:40
Pitajte prirodu
12:58
Priče iz prirode
13:12
Mali dnevnik
13:18
Znanje imanje
14:20
Škorpija, serija
15:04
Tenis - London: Federer - Beretini, prenos
16:22
Marš na Drinu, film
18:16
Koridori
18:41
Lajmet
18:46
Pod sloganom Ko se boji pozorišta u Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu održan je 14. JoakimInterFest, međunarodni pozorišni festival. Prikazane su predstave iz Slovenije, Hrvatske, Rumunije, Bugarske i Srbije. Ove godine, pod rukovodstvom novog selektora i umetničkog direktora, sprovedene su korenite promene u samoj strukturi festivala. Program je temeljen na međunarodnom, evro-regionalnom konceptu. U selekciju 14. izdanja uvrštene su predstave koje su u estetskom i tematskom smislu hrabre, provokativne i subverzivne, ali i emancipatorske i, pre svega, umetnički relevantne. Šest predstava koje su prikazane na festivalu u Kragujevcu bile su bezmalo po svemu - tematici, pozorišnoj poetici i estetici - u punom saglasju sa savremenim pozorišnim i izvođačkim praksama i referentnim umetničkim vrednostima. Međunarodni žiri kojim je predsedavao Petar Denčev, pozorišni reditelj i pisac iz Sofije, Anđelka Nikolić, pozorišna rediteljka iz Beograda, i Tomislav Čadež, pozorišni kritičar iz Zagreba, jednoglasno je dodelio Gran pri Joakim Vujić predstavi Medejini dečaci (Apolo 111, Bukurešt), a Specijalnu nagradu Grada Kragujevca Vedrani Božinović za dramaturgiju predstave Hasanaginica (Novosadsko pozorište/Ujvideki sinhaz).Opšti utisak posle 14. Joakim interfesta je vrlo dobra selekcija, organizacija i izuzetna posećenost. Prvi put od osnivanja festivala većina ulaznica prodata je desetak dana pre početka festivala, a na dan igranja predstava tražila se karta više. To najbolje svedoči da je odluka Komisije za savremeno stvaralaštvo Ministarstva kulture i informisanja da ovom festivalu ne dodeli ni dinar iz državne kase nestručna i zlonamerna. Sve u svemu, i uprkos svemu, 14. JoakimInterFest slavio je estetski sofisticirano i društveno odgovorno pozorište. Ko se boji takvog pozorišta?Autor serijala je Slobodan Savić.
19:19
Savremeni svetski pisci: Žak Ransijer
20:07
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Viktorija, serija
21:53
Turska vlast ispoljavala je različite stepene represije tokom svog viševekovnog trajanja, a manastiri tada opstaju prvenstveno zahvaljujući donacijama ruskih vladara i moldavskih i vlaških vojvoda. Uprkos činjenici što je najveći broj monaha u Hilandaru zabeležen 1677. godine, srpsko prisustvo će već krajem narednog stoleća vidno opasti, i to dotle da će se manastir u jednom trenutku naći u opasnosti da skoro potpuno padne u bugarske ruke.Početkom 19. veka dolazi do oslobodilačkog ustanka u Grčkoj, kada Turci šalju kazneni bataljon na Atonsko poluostrvo. Mere represije tada posebno postaju dramatično jake, ali će Sveta Gora ipak uspeti da se oslobodi 1832. godine. Krajem istog stoleća dolazi i do svojevrsne ekspanzije Rusa, kada broj ruskih monaha na Svetoj Gori dostiže čak cifru od 3500. Godine 1912. Sveta Gora se i formalno vraća pod upravu grčke države, a ruski uticaj slabi usled turbulentnih događaja koji su se odigrali pred svršetak Velikog rata.Učestvuju: dr Kriton Hrisohoidis, prof. dr Vladeta Janković, jeromonah Timotej Vatopedski, prof. dr Radivoj Radić, dr Bojan Miljković, dr Vladan TrijićUrednik serijala: prof. dr Mikonja Knežević Scenarista: Nemanja Nikolić Montaža: Rajko Ristanović.
22:26
Život u vazduhu
23:15
Okupirani, serija
00:07
Lajmet
00:16
Koncert Željka Joksimovića
01:45
Trezor
02:43
Život u vazduhu
03:31
Tenis - London
06:15
Datum
06:53
Slagalica, kviz
07:20
Verski kalendar
07:30
Lajmet
07:36
Eko perspektive: Beograd, zeleni grad
08:00
Kocka, kocka, kockica
08:30
Mašine strašne priče
08:36
Mirakulus
08:58
Sve(t) je bajka
09:10
Bleja
09:22
Mali dnevnik
09:30
Džordž Bul je jedan od najznačajnijih engleskih matematičara 19. veka. On je tvorac algebre sa logičkim istinitosnim vrednostima koja je osnova razvoja kompjuterske revolucije. Urednik serije: Tanja Čanić-Mlađenović Dramaturg: Nikola Fišeković (Rene Dekart) Reditelj: Nenad Krkelić Scenograf: Mirjana Andrejević Kostimograf: Suzana Gligorijević.
09:50
Elementi: Fosfor
09:55
Nauka 2019
10:15
Koridori
10:45
Trezor
11:45
48. Bemus: Bavarski kamerni orkestar
12:40
Iz života poznatih matematičara
13:00
Evropa i Srbi: Darko Tanasković
13:30
Mali dnevnik
13:35
Potera, kviz
14:35
Škorpija, serija
15:20
Viktorija, serija
16:15
U svetu
16:45
Peternek
17:45
Lajmet
17:55
Rukomet (ž) - PS: Jagodina - Bekament, prenos
19:40
Dok Iv Sen Loran, jedan od najvećih modnih dizajnera, skicira modele svoje poslednje kolekcije, iza kulisa, Pjer Berže organizuje seriju događaja da bi od modne ikone stvorio savremeni mit. Smeštena u modnu kuću u periodu od 1998. do 2001, kamera dokumentariste Olivijea Mejrua snima duo Loran - Berže. Intrigantan pogled iza kulisa modne industrije, otkriva takođe i međuljudske odnose i pravu prirodu njenih protagoniista, skrivenu od pogleda publike.Režija: Olivije Mejru.
21:00
Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao.Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu.Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega.Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva... Uloge: Đuzi Bušemi, Đuzepe Zeno, Kristijane Filanđeri..
22:00
Kulturni centar
23:00
Jedan od najvažnijih pank rok sastava, Bolesna Štenad, proslavljaju jubilej - 10 godina rada. Sa Aleksandrom Markovićem Lamom razgovarali smo o slavljeničkom koncertu koji će biti održan u Domu omladine Beograda, 15. novembra. Bunt Rok Festival u Festu je nova serija događaja, koji za cilj imaju promociju mladih autorskih bendova. Prvi u seriji koncerata, zakazan je za 22. novembar (petak) i tada će pred publikom čuvenog zemunskog kluba nastupiti bendovi Viva Vops (pobednici 3. Bunt Rok Festivala), Wajz i Logička Greška (finalisti 5. Bunt Rok Festivala). O značaju ovog načina promocije dobre muzike, za ovo izdanje emisije Bunt govorio je Aleksandar Ćurčić, frontmen benda Viva Vops.Bunt je bio i na promociji Glitch records-a gde su nastupili Nataleé i Weird Fishes. Nova nezavisna izdavačka kuća želi da promoviše mlade autore, kažu da će se potruditi da u prvi plan stavljaju fleksibilnost i transparentnost u saradnji na novim izdanjima. Kora, drugoplasirani bend sa prvog Bunt Rok Festivala, uskoro izdaje drugi album Kome da priznam. Tim povodom, imaćete priliku da premijerno pogledate spot za numeru Umoran. Knjiga Long Play - zabeleške u vremenu je monografija fotografija koja sadrži 1332 portreta 333 muzičara iz regiona. Autor ove publikacije je Borislav Pešić Blagoja, sa kojim smo razgovarali o ovom nesvakidašnjem projektu. Bigru i Paja Kratak su reperi koji neguju tvrđi rep zvuk i muzičku estetiku stare škole hip- hopa. Sa njima smo razgovarali o njihovim počecima, albumima i zašto su odabrali baš taj muzički stil. U najnovijem izdanju emisije Bunt, u sredu uveče na RTS 2 - predstavljamo pet novih predloga za novembarsku Top Listu Bunt. Autor emisije: Branka Glavonjić Novinari: Stefan Jovčić i Katarina Vujović Reditelj: Jovan Bačkulja.
23:30
Okupirani, serija
00:20
Lajmet
00:25
Nišvil: Kenny Garrett guintet
01:05
Trezor
02:05
Tenis - London
05:00
Rukomet (ž) - PS: Jagodina - Bekament, r.