Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:49
Slagalica, kviz
07:11
Datum
07:16
Verski kalendar
07:26
Lajmet
07:32
Eko perspektive
08:00
Kocka, kocka, kockica
08:29
Mašine strašne priče
08:35
Mirakulus
08:57
Sve(t) je bajka
09:12
Bleja
09:24
Mali dnevnik
09:31
Postanak i opstanak ćirlice
09:49
Elementi: Antimon
09:51
Kako to živimo u dvadesetprvom veku? Čime se hranimo? Šta vozimo? Kakav vazduh udišemo? Pravo na čist vazduh je jedno od osnovnih prava svakog čoveka i svih živih bića, ali pre toga ne smemo da zaboravimo da je to i osnovni preduslov za naš opstanak. O zagađenju vazduha uglavnom govorimo onda kada skala zagađenosti uveliko zađe u zonu opasnog. Zašto je neophodno kontinuirano potencirati ovu temu, koliko je bitno imati sistemski plan u rešavanju problema, gde je svet a gde smo mi saznaćete u emisiji Ne dišite duboko iz serijala Eko perspektive. Dekan Hemisjskog fakulteta u Beogradu, prof. Ivan Gržetić objasniće nam kako se definiše zagađen vazduh, šta to u stručnom smislu znači i šta doprinosi sve većem zagađenju. Koliko je zagađen vazduh opasan po zdravlje ljudi saznaćemo od prof. Branislava Nestorovića pulmologa i alergologa. O kontroli kvaliteta vazduha govoriće stručnjaci iz Agencije za zaštitu životne sredine. Goran Trivan ministar resornog ministarstva, reći će nam šta država preduzima po tom pitanju. O potencijalnom rešenju iz svog ugla govoriće prof. Vladimir Đorić sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu. Koliko je bitna tema zagađenja vazduha ne samo za nas već i za čitavu planetu objasniće prof. Vladimir Đurđević klimatolog i meteorolog kao i mr Aleksandar Macura iz RES fondacije. Urednik emisije: Nataša Nešković.
10:00
Sednica Skupštine Srbije, prenos
10:16
Magazin Lige šampiona
10:43
Sećanje na Vudstok - Od 15. do 17. avgusta 1969. trajao je Woodstock music and arts fair, najveći rok festival na svetu. Tri dana muzike, mira i ljubavi. Više od pola miliona poklonika rok muzike prisustvovalo je izvanrednom programu. Nastupali su The Grateful Dead, The Who, Dženis Džoplin, Santana, Džimi Hendriks... Više od muzike, Vudstok je obeležila atmosfera bliskosti i zajedništva, ali i uživanja psihodeličnih droga, kao rezultat nezadovoljstva mladih ratom u Vijetnamu, konzervativnim vrednostima i osećajem besmislenosti života. Sem arhivskih snimaka, za ovaj prilog korišćeni su delovi iz emisije Garaža Ivana Karla iz 1999. u kojoj učestvuje vrsni poznavalac rok muzike novinar Petar Popović i nekadašnji urednik TVB Aleksandar Gajević koji je 1994. prenosio koncert povodom 25 godina Vudstoka. Ovo sećanje se završava prilogom o Otvaranju muzeja Vudstoka koji je objavljen 3. juna 2008. u Dnevniku 2. - Proizvedeno 2011, premijeno emitovano u Trezoru 15.08.2011, Redakcija za istoriografiju Zrno maka, Neobavezno. Povodom predstave Veza, američkog pisca Džeka Gelbera u Ateljeu 212 (reditelj Branko Pleša, premijera 20. januara 1969), snimljen je razgovor sa publikom posle predstave. Razvila se oštra diskusija o problemu narkomanije kod mlađeg sveta i da li pozorišna predstava koja tretira problem droge štetno deluje na omladinu. Iako Gelberova Veza nije na listi najnovijih hitova američke produkcije (komad je prvi put izveden deset godina pre), beogradska premijera ovog komada pokazala je da je u našoj sredini i te kako šokantno ono što je, u Njujorku, recimo, sasvim obična stvar. Ako se sa tog stanovišta razmišlja o ovom repertoarskom potezu Ateljea 212, onda se može samo hvaliti smelost i odvažnost ovog kolektiva da, uz kompletan rizik sa kojim se mora računati, prezentuje publici jedan gotovo nepoznat, amerikanski pozorišni stil...(Iz prikaza Branislava Miloševića, Borba 28. januara 1969). U Zavodu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj, 1968. godine zvanično su bila registrovana dva narkomana... - Učesnici: prof. Vladeta Jerotić, prof. Vojin Matić, dr Aleksić, Branko Pleša, Zoran Ratković, Vlastimir Đuza Stojiljković, Dejan Čavić, Miloš Žutić, Mića Tomić, Olga Ivanović, Dragan Nikolić, Branko Cvejić, Mira Trailović - Snimatelji: Vojislav Lukić, Duško Stefanović, snimatelj zvuka Miodrag Ž. Vučković, Vuko Dabuško, Branimir Veličković, montažer Milica Petrović, muzika Nove elipse, reditelj Dejan Karaklajić - Premijerno emitovano 1969, Redakcija programa iz kulture, urednik Zora Korać; reprizirano u Teveteci 15.07.1998 i u Trezoru 24.04.2017.
11:47
SO RTS, dirigent Stanko Jovanović
12:22
Postanak i opstanak ćirlice
12:40
Pitajte prirodu
12:58
Priče iz prirode
13:12
Mali dnevnik
13:18
Znanje imanje
14:20
Škorpija, serija
15:04
Tenis - London: Federer - Beretini, prenos
16:22
Marš na Drinu, film
18:16
Puštanjem u saobraćaj ove deonice, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Vlade Republike Bugarske Bojka Borisova, kroz Srbiju se od granice sa Hrvatskom i Mađarskom do granice sa Bugarskom putuje auto-putem u punom profilu.    Za nešto više od mesec dana, tačnije 19. decembra, Srbija će u saobraćaju imati joj jednu deonicu završenog auto-puta. Reč je o 17,6 kilometara dugoj deonici Koridora 11 od petlje Surčin do petlje Obrenovac kojom će biti spojen međunarodni putni Koridor 10 sa već završenim i u saobraćaj puštnim auto-putem Miloš Veliki od Obrenovca do Preljine. Završetkom deonice Surčuin - Obrenovac ostvariće se neprekidan pun profil auto-puta dužine 120 kilometara od Beograda do Čačka.    U emisiji govorimo o početku Zimskog održavanja državnih puteva I i II reda koje će sprovoditi JP Putevi Srbije kao i o zimskom redu letenja naše nacionalne avio kompanija Er Srbija koji će važiti do 28. marta 2020. godine Urednik emisije je Goran Maslar.
18:43
Lajmet
18:48
Pod sloganom Ko se boji pozorišta u Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu održan je 14. JoakimInterFest, međunarodni pozorišni festival. Prikazane su predstave iz Slovenije, Hrvatske, Rumunije, Bugarske i Srbije. Ove godine, pod rukovodstvom novog selektora i umetničkog direktora, sprovedene su korenite promene u samoj strukturi festivala. Program je temeljen na međunarodnom, evro-regionalnom konceptu. U selekciju 14. izdanja uvrštene su predstave koje su u estetskom i tematskom smislu hrabre, provokativne i subverzivne, ali i emancipatorske i, pre svega, umetnički relevantne. Šest predstava koje su prikazane na festivalu u Kragujevcu bile su bezmalo po svemu - tematici, pozorišnoj poetici i estetici - u punom saglasju sa savremenim pozorišnim i izvođačkim praksama i referentnim umetničkim vrednostima. Međunarodni žiri kojim je predsedavao Petar Denčev, pozorišni reditelj i pisac iz Sofije, Anđelka Nikolić, pozorišna rediteljka iz Beograda, i Tomislav Čadež, pozorišni kritičar iz Zagreba, jednoglasno je dodelio Gran pri Joakim Vujić predstavi Medejini dečaci (Apolo 111, Bukurešt), a Specijalnu nagradu Grada Kragujevca Vedrani Božinović za dramaturgiju predstave Hasanaginica (Novosadsko pozorište/Ujvideki sinhaz).Opšti utisak posle 14. Joakim interfesta je vrlo dobra selekcija, organizacija i izuzetna posećenost. Prvi put od osnivanja festivala većina ulaznica prodata je desetak dana pre početka festivala, a na dan igranja predstava tražila se karta više. To najbolje svedoči da je odluka Komisije za savremeno stvaralaštvo Ministarstva kulture i informisanja da ovom festivalu ne dodeli ni dinar iz državne kase nestručna i zlonamerna. Sve u svemu, i uprkos svemu, 14. JoakimInterFest slavio je estetski sofisticirano i društveno odgovorno pozorište. Ko se boji takvog pozorišta?Autor serijala je Slobodan Savić.
19:21
Savremeni svetski pisci: Žak Ransijer
20:12
Kompozitor Zoran Hristić u domaći zvučni prostor zauvek je utkao nezaboravne teme - u filmove, pozorišne predstave. Njegov opus obuhvata i balete, instumentalne kompozicije - od kojih neke nose epitet prvi takve vrste. Da nije bio kompozitor, Zoran Hristić bi verovatno imao veze sa vozovima. Njegova zainteresovanost za njih odvodi nas na tajno mesto - u Železnički muzej. U oslikavanju svog Autoportreta, Hristiću svesrdno pomažu glimica Svetlana Bojković, košarkaški trener Dušan Duda Ivković, kompozotor Slobodan Marković, ali i dvoje mladih umetnika koje je Hristić na ovaj način želeo da predstavi domaćoj publici - glumica pozorišta Dadov Ida Urošević i mladi violončelista Relja Mitrović Vučković. U emisiju se uključuju i slikar Cile Marinković i reditelj Egon Savin. Kroz ovu emisiju Zoran Hristić otkriva nam i koliko je Čubura uticala na njegovo stvaralaštvo, da li je normalno da čuje muziku, koliko brzo piše note, a koliko slova i šta je tajna njegovog stvaralaštva. Urednik emisije Nikoleta Dojčinović Reditelj Milica Soldatović Mikić.
21:00
Viktorija, serija
21:53
Turska vlast ispoljavala je različite stepene represije tokom svog viševekovnog trajanja, a manastiri tada opstaju prvenstveno zahvaljujući donacijama ruskih vladara i moldavskih i vlaških vojvoda. Uprkos činjenici što je najveći broj monaha u Hilandaru zabeležen 1677. godine, srpsko prisustvo će već krajem narednog stoleća vidno opasti, i to dotle da će se manastir u jednom trenutku naći u opasnosti da skoro potpuno padne u bugarske ruke.Početkom 19. veka dolazi do oslobodilačkog ustanka u Grčkoj, kada Turci šalju kazneni bataljon na Atonsko poluostrvo. Mere represije tada posebno postaju dramatično jake, ali će Sveta Gora ipak uspeti da se oslobodi 1832. godine. Krajem istog stoleća dolazi i do svojevrsne ekspanzije Rusa, kada broj ruskih monaha na Svetoj Gori dostiže čak cifru od 3500. Godine 1912. Sveta Gora se i formalno vraća pod upravu grčke države, a ruski uticaj slabi usled turbulentnih događaja koji su se odigrali pred svršetak Velikog rata.Učestvuju: dr Kriton Hrisohoidis, prof. dr Vladeta Janković, jeromonah Timotej Vatopedski, prof. dr Radivoj Radić, dr Bojan Miljković, dr Vladan TrijićUrednik serijala: prof. dr Mikonja Knežević Scenarista: Nemanja Nikolić Montaža: Rajko Ristanović.
22:26
Širom sveta, mnoštvo izuzetnih životinja radi nešto o čemu mi, ljudi, možemo samo da sanjamo - lete. Neke od njih u vazduhu provedu čitav život. Neke ga samo povremeno posećuju. Otkrićemo koliko neobičnih životinja uživa na nebu i kako se sve dovijaju da bi ostale u vazduhu. Jedno je podići se u visine i sve ostalo prepustiti gravitaciji... a nešto sasvim drugo je održavati se u vazduhu. Za usavršavanje letenja, potrebno je izboriti se sa zakonima fizike, koristiti snagu, brzinu, spretnost, izdržljivost i ubrzanje. U ovoj epizodi otkrivamo ko su gospodari neba. Sve to u emisiji Život u vazduhu - Gospodari neba, 2 deo Strani ekološki program, produkcija BBC Utorak, 12. novembar, 22:20, RTS 2 Urednik Nataša Todorović.
23:15
Okupirani, serija
00:07
Lajmet
00:16
Koncert Željka Joksimovića
01:45
Trezor
02:43
Život u vazduhu
03:31
Tenis - London
06:49
Slagalica, kviz
07:11
Datum
07:17
Verski kalendar
07:26
Lajmet
07:32
Eko perspektive
08:00
Kocka, kocka, kockica
08:31
Mašine strašne priče
08:37
Mirakulus
08:59
Sve(t) je bajka
09:13
Bleja
09:25
Mali dnevnik
09:34
Džordž Bul je jedan od najznačajnijih engleskih matematičara 19. veka. On je tvorac algebre sa logičkim istinitosnim vrednostima koja je osnova razvoja kompjuterske revolucije. Urednik serije: Tanja Čanić-Mlađenović Dramaturg: Nikola Fišeković (Rene Dekart) Reditelj: Nenad Krkelić Scenograf: Mirjana Andrejević Kostimograf: Suzana Gligorijević.
09:53
Elementi: Fosfor
09:55
Nauka 2019
10:00
Sednica Narodne Skupštine, prenos
10:22
Koridori
10:49
Trezor
11:52
48. Bemus: Bavarski kamerni orkestar
12:43
Evropa i Srbi: Darko Tanasković
13:16
Mali dnevnik
13:21
Potera, kviz
14:21
Škorpija, serija
15:07
Tenis - London: Medvedev - Nadal, prenos
16:23
U svetu
16:48
Peternek
17:42
Lajmet
17:55
Rukomet (ž) - PS: Jagodina - Bekament, prenos
20:01
Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao.Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu.Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega.Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva... Uloge: Đuzi Bušemi, Đuzepe Zeno, Kristijane Filanđeri..
21:00
Tenis - London: Cicipas - Zverev, prenos
22:30
Kraj bipolarnog svetskog poretka značio je uvod u jedan novi poredak koji je za jedne trebalo da bude ispunjenje sna o slobodi dok su drugi ukazivali na opasnost od procesa globalizacije. Odgovor na pitanje šta su bile nade i očekivanja a kakve smo rezultate dobili na polju kulture i umetnosti, u području borbe protiv cenzure i na polju lične i kolektivne emancipacije u uslovima skoro dominantnog liberalnog kapitalizma, u emisiji donose novinar i književni prevodilac Dragoslav Dedović, istoričar Stanislav Sretenović i umetnik Milovan De Stil Marković. Gost Beograda je fotograf i antropolog Frederik Brener i za Kulturni centar govori o svom radu i shvatanju ličnog i kolektivnog identiteta u uslovima neprekidnih kretanja i promena.Književni prevodilac Zoran Paunović govori o pesničkom opusu Boba Dilana, predstavljamo animiranu verziju neobičnog života poznate porodice Adams, izložbu didaktičkih skulptura Marka Crnobrnje, knjigu Ivana Čolovića Slike i prilike koja je ovenčana novoustanovljenom nagradom Doma kulture Studentski grad za najbolju nefikcionalnu prozu, govorimo o mogućoj reafirmaciji novog brutalizma u pozorištu, podsećamo na lik i delo Čarlsa Bukovskog a za našu rubriku Tanka linija govori reditelj Vladimir Blaževski. Razgovor nedelje vodili smo sa Branislavom Jakovljevićem, predavačem na katedri za pozorište i studije izvođenja univerziteta Stanford u Kaliforniji. Urednica serijala: Danijela Purešević Urednica emisije: Marija Nenezić Kreativni direktor: Boris Miljković.
23:30
Jedan od najvažnijih pank rok sastava, Bolesna Štenad, proslavljaju jubilej - 10 godina rada. Sa Aleksandrom Markovićem Lamom razgovarali smo o slavljeničkom koncertu koji će biti održan u Domu omladine Beograda, 15. novembra. Bunt Rok Festival u Festu je nova serija događaja, koji za cilj imaju promociju mladih autorskih bendova. Prvi u seriji koncerata, zakazan je za 22. novembar (petak) i tada će pred publikom čuvenog zemunskog kluba nastupiti bendovi Viva Vops (pobednici 3. Bunt Rok Festivala), Wajz i Logička Greška (finalisti 5. Bunt Rok Festivala). O značaju ovog načina promocije dobre muzike, za ovo izdanje emisije Bunt govorio je Aleksandar Ćurčić, frontmen benda Viva Vops.Bunt je bio i na promociji Glitch records-a gde su nastupili Nataleé i Weird Fishes. Nova nezavisna izdavačka kuća želi da promoviše mlade autore, kažu da će se potruditi da u prvi plan stavljaju fleksibilnost i transparentnost u saradnji na novim izdanjima. Kora, drugoplasirani bend sa prvog Bunt Rok Festivala, uskoro izdaje drugi album Kome da priznam. Tim povodom, imaćete priliku da premijerno pogledate spot za numeru Umoran. Knjiga Long Play - zabeleške u vremenu je monografija fotografija koja sadrži 1332 portreta 333 muzičara iz regiona. Autor ove publikacije je Borislav Pešić Blagoja, sa kojim smo razgovarali o ovom nesvakidašnjem projektu. Bigru i Paja Kratak su reperi koji neguju tvrđi rep zvuk i muzičku estetiku stare škole hip- hopa. Sa njima smo razgovarali o njihovim počecima, albumima i zašto su odabrali baš taj muzički stil. U najnovijem izdanju emisije Bunt, u sredu uveče na RTS 2 - predstavljamo pet novih predloga za novembarsku Top Listu Bunt. Autor emisije: Branka Glavonjić Novinari: Stefan Jovčić i Katarina Vujović Reditelj: Jovan Bačkulja.
00:09
Okupirani, serija
00:54
Lajmet
01:04
Nišvil: Kenny Garrett guintet
01:42
Trezor
02:40
Tenis - London
05:15
Rukomet (ž) - PS: Jagodina - Bekament, r.
06:58
Slagalica, kviz
07:19
Datum
07:24
Verski kalendar
07:34
Lajmet
07:40
Eko perspektive: Dug out do jata
08:02
Kocka, kocka, kockica
08:30
Mašine strašne priče
08:36
Mirakulus
08:58
Sve(t) je bajka
09:09
Bleja
09:20
Mali dnevnik
09:30
Ipak, u mnogim delovima Evrope, pa i u Srbiji početkom 20. veka, on je važio samo na papiru: od ukupnog stanovništva 76,97 odsto je nepismenih, a od ukupnog broja žena - 92,64 odsto. Sliku donekle popravljaju upravo oni koji se za vreme Velikog rata školuju u inostranstvu. Pored Francuske gde se tokom rata obrazuje najviše srpskih đaka, Velika Britanija, Tunis, Rumunija, Rusija i druge zemlje postaju nastavne baze gde se u različitim uslovima održava nastava za srpske đake, uključujući i onu u vagonima voza u pokretu. Po oslobođenju zemlje, ti mladi ljudi, školovani na raznim stranama Evrope i sveta, donose novine u srpsku nauku, umetnost i način života.
09:55
Elementi: Aluminijum
10:00
Edu global
10:30
U svetu
11:00
Veliki ispit struke - Tragičan događaj u Rumuniji koji je sa zebnjom i nemirom posmatrao ceo svet, imao je brojne junake. Uz omladinu i herojski rumunski narod, po opštoj oceni, bili su to i novinari-izveštači, kamermani i fotoreporteri, koji su izlažući se rafalima dostojanstveno i mirno obavljali svoj posao. Prvi put u istoriji čovečanstva, revolucija je imala direktan televizijski prenos. To je događaj revolucionaran i za sam medij, koji je uvek kasnio za radijom. Ovoga puta, što zvuči neverovatno, redakcija je bila ta koja objavljuje ne samo vest u trenutku njenog događanja, već pruža i sliku... Tako je pisao list kolektiva RTB Informator u januarskom broju, 1990. Iz istog broja prepisujemo i imena onih koji su izveštavali iz Rumunije, decembra 1989: Snežana Rodić (godišnja nagrada Udruženja novinara Svetozar Marković), Ljubomir Sekulić (godišnja nagrada Udruženja novinara Svetozar Marković), Vlado Milišić, Nebojša Janković, Veljko Đurović, Siniša Dimitrov, Goran Marić, Viktor Papić, Branko Pelinović, Aleksandar Arnautović, Saša Dukić, Dušan Čukić, Željko Malić, Ljubiša Špegar, Miodrag Popov, Miodrag Stojičić, Dejan Mladenović, Dragiša Jelić, Dejan Maleš, Milorad Jovanović, Miloš Marković, Aleksandar Ćetković, Miljan Đukić, Rade Bubalo, Milorad Komrakov, Srbislav Manojlović, Tomislav Magoči, Željko Petrović, Dušan Ilijin, Dušan Janković, Aleksandar Stipić, Predrag Pejović, Nevenko Mišković, Dragan Petrović, Rade Brankov, Azra Nuhefendić, Milorad Jović, Nebojša Spaić, Đorđe Vlajić. Ovom spisku na kojem su posebno označena imena onih koji su posle 20 godina svedočili za Trezor, dodajemo i druga imena učesnika u trezorskim sećanjima: pesnik Adam Puslojić, tadašnji dopisnici Televizije Novi Sad iz Vršca Remus Avramesku i Damir Čubrilo; tehničar Terminala veza u Aberdarevoj Ljubomir Milisavac; producent Informativnog programa Zlatan Šaran. Direktan TV prenos revolucije - Iz izveštaja sekretara za informacije Saveznog izvršnog veća Darka Marina: ... Radijski i televizijski poslenici osigurali su da budemo očevici i svedoci događaja koji su nekoliko dana potresali svet. Iako podaci još nisu sasvim sređeni, već sada znamo da su direktan prenos sa Vršačkog brega preuzimale sve zemlje članice Evrovizije, zatim Mađarska, Bugarska, tri najveće američke TV mreže, britanski Sky Chanel i Visnews, tri japanske TV stanice, brazilska O Globo i druge, a preko 2.500 minuta izveštaja naših novinara sa lica mesta otišlo je takođe u svet putem 200 izveštaja... Ekipa Trezora krenula je na put u Vršac, granični prelaz Vatin i Vršački breg da snimi one koji su zaslužni za snalažljivost, hrabrost i visoku profesionalnost. - Učesnici: novinar Remus Avramesku, snimatelji Damir Čubrilo, Branko Pelinović; tadašnji tehičari u smenama na predajniku Vršački breg Rajko Ciganović, Branko Korać-Koki, Jon Pašer-Nelu, Dragan Pavlov; tehničar Terminala veza u Aberdarevoj Ljubomir Milisavac; producent Informativnog programa Zlatan Šaran. - Snimatelj Branko Pelinović, asistent Bojan Danilović, snimatelj zvuka Slobodan Mišić, rasvetljivač Dragan Urošević, vozač Rade Jovanović, saradnik Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, urednik Bojana Andrić - Premijerno emitovano 22.12.2009, reprizirano u Trezoru 09.12.2014, Redakcija za istoriografiju 1100 dana - VHS kasetu sa emisijom 1100 dana ustupio je za emitovanje u Trezoru Remus Avramesku, dopisnik RTS iz Vršca. Emisija je snimljena tokom obeležavanju tri godine revolucije u TEMIŠVARU. Remus je 16.12.1989. bio u Temišvaru na mestu gde je počeo rumunski prevrat, oko 100.000 ljudi skupilo se i tražilo silazak Čaušeskog. A tri godine kasnije na istom mestu Asocijacija 17. decembar organizuje obeležavanje, polaganje venaca, konferenciju za štampu i traži i dalje da se otkrije istina ko je naredio i ko pucao 1989. na demonstrante. Radnik Milan Todorov opisuje kako je ubijen njegov 17-godišnji sin Miroslav, 17. decembra 1989. Oktavijan Stoja, radnik, koji je zapamtio dolazak televizijske ekipe iz Dopisništva TV NS kaže da je poginulo 100 Srba u Temišvaru i okolnim mestima, o tome govori i dr Mihalj Dragoj, predsednika Asocijacije 17. decembar, Temišvar. - Učesnici: Remus Avramesku, Milan Todorov, Oktavijan Stoja, dr Mihalj Dragoj - Emisiju realizovali: Remus Avramesku, Damir Čubrilo, Aleksandar Avramesku, Marioara Grbav - Emitovano TVB - TVNS 1992; reprizirano 22.12.2009. i 09.12.2014. u Trezoru.
12:00
Beogradska filharmonija
13:00
Đaci u Velikom ratu
13:25
Dobro je, dobro je znati ...
13:50
Mali dnevnik
13:55
Svadba iz mog kraja
14:55
Škorpija, serija
15:45
Ženski raj, serija
16:45
Nije nego, film
18:20
Lov i ribolov
18:50
Lajmet
18:55
Naši stručnjaci i enolozi bili su prisutni i u sudijskoj komisiji. Lepo je bilo biti predstavnik Srbije tog oktobarskog vikenda u ovom delu Lombardije, jer smo po broju zlatnih medalja osvojili drugo mesto, iza Italije, a ispred mnogo poznatijih vinarskih zemalja Španije, Portugalije, Nemačke, Argentine... Vodimo vas i na berbu našeg prokupca, na brežuljke iznad Blaca. Bili smo i na poznatoj Rapskoj fjeri, novoj verziji srednjovekovnog sajma na ovom jadranskom ostrvu.Posetili smo vinare i proizvođače autohtonog grožđa, babića i plavca malog. U Grozdu govori i poznati rabski, barbatski proizvođač vrhunskog maslinovog ulja Davor Andrić.Španski vinogradari, blokirali su puteve svojim traktorima i mašinama, nezadovoljni niskom otkupnom cenom grožđa. Zanimljiva slika stigla nam je iz Praga gde je organizovana nesvakidašnja degustacija vina.Urednik: Dušan Veličković.
19:25
Upoznajte Josipa, pronalazača amatera, čiji je cilj da savlada umetnost muziciranja listovima, te poslednje svirače na listovima - Veru, nekadašnju privatnu detektivku i Peru, seljaka sveznalicu - koji u jesen života još uvek posežu za zelenim lišćem... Reditelj: Mladen Kovačević.
20:20
Fudbal (U-17) - SP, polufinale 1, prenos
22:20
Ženski raj, serija
23:20
Ako mi se dogodi
23:50
Fudbal (U-17) - SP, polufinale 2, prenos
01:50
Trezor
02:50
Tenis - London