Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:48
Slagalica, kviz
07:10
Datum
07:15
Verski kalendar
07:25
Lajmet
07:31
Srednjevekovno ćirilično pismo u našim krajevima - Emisija govori o ulozi srednjovekovne pravoslavne crkve u očuvanju pismenosti i razvoju književnog jezika. U kratkom pregledu primenjenog ćiriličnog pisma u južnoslovenskim krajevima, u srednjem veku oseća se stvaralačka dimenzija prepisivača, pisaca, slikara, klesara, zlatara... koji su svom delu davali ličnu notu i obeležje vremena u kome su stvarali. Primeri ćiriličnog pisma su ne samo na ikonama, odevnim crkvenim predmetima, nego i na neobičnim mestima, nakitu, novcu, na predmetima za svakodnevnu upotrebu. U poslednjoj deceniji XV veka pojavljuje se prva štampana knjiga na srpskoslovenskom jeziku Oktoih ili Osmoglasnik. Bukvar Save Dečanca štampan u Veneciji iz 1597. smatra se prvim srpskim bukvarom sa svega četiri lista. - Tekst kazuje Miloš Žutić - Scenaristi Mirjana Milojković-Đorđević, Petar M. Teslić; reditelj Petar M. Teslić - Proizvedeno 1981, Redakcija školskog programa, urednik Čedomir Mirković; reprizirano 29.09.2010, 26.12.2019. samo noću u Trezoru Vreme fresaka, 9. kazivanje - Serija Vreme fresaka  od četrnaest kazivanja daje pregled freskoslikarstva u periodu od XVIII veka do poslednjeg dana srpske srednjovekovne države i pada Smedereva 1459. godine. Sve do XI veka nema sigurnih podataka o postojanju srpske hrišćanske kulture, ali od tog vremena mogu se pratiti dve umetnosti, jedna pod uticajem Vizantije i druga pod uticajem Zapada. Istorijske činjenice tačno određuju hronološke i teritorijalne granice umetnosti. U Trezoru danas emitujemo deveto kazivanje u kome se govori slikom i rečju o crkvama u Kotoru, Pribojskoj Banji, Banjskoj, Gračanici i Novom Brdu. - Tekst kazuje Petar Banićević - Scenaristi dr Gojko Subotić i Arsenije Jovanović; snimatelji zvuka Zoran Jerković, Petar Marić, Rihard Merc, rasvetljivači Veselin Kuzmić, Bogoljub Mandušić, Bogdan Lujić, organizatori Miodrag Arsić, Zoran Milovanović, Verica Ilić, producent Đorđe Radmilac, direktor fotografije Bratislav Grbić,  sekretarica režije Radmila Ćalović; asistent režije Dušan Biberdžić, monažer Milica Polićević, reditelj Arsenije Jovanović - Premijerno emitovano 06.03.1983; Redakcija programa iz kulture, urednik Zora Korać; reprizirano 26.12.2019. samo noću u Trezoru.
08:30
Moj mali poni
08:51
Svetlucava i sjajna
09:15
Bontonovići
09:27
Mali dnevnik
09:34
Gimnazija je osnovana 1895. godine i kroz nju je prošlo više od 1200 đaka. Škola ima četiri smera a od 2006. godine uveden je i novi smer po programu međunarodne mature. Učenici postižu neverovatne rezultate na skoro svim takmičenjima iz raznih naučnih oblasti. U školi se neguje kultura, nacionalni identitet i tradicija.
10:00
Sednica Narodne Skupštine, prenos
10:01
Edu global
10:27
Između krajnosti
10:55
U svetu
11:20
TV lica... kao sav normlan svet
12:09
Kolibri - klasika
12:54
Jedna jedina banjalučka gimnazija
13:24
Nulta tačka: Ajurveda
13:51
Mali dnevnik
13:57
Internat za plemićke kćeri, serija
14:48
Tunel, serija
15:42
Ženski raj, serija
16:28
Šljivik, majstori pevači
16:55
Odbojka - PS: Jedinstvo - Železničar, prenos
18:55
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
19:52
Autora ovog filma pre svega interesuju intimne ispovesti preživelih, ekspresija i empatija, a manje iznošenje istorijskih činjenica o zbivanjima. U filmu nema naratora koji objektivizuje istorijske događaje, već priču isključivo iznose neposredni svedoci. Sastoji se isključivo od emotivnih i katarzičnih svedočenja preživelih, bez korišćenja arhivskog materijala - fotografija i istorijskih snimaka koje su uglavnom načinili zločinci, jer je to njihova, dehumanizovana vizura stradalih. Po ovome, film je blizak najznačajnijem filmu o Holokaustu: višečasovnom ostvarenju Kloda Lancmana Šoa. U okviru ovog kapitalnog projekta zabeleženo je 450 sati materijala i čak 94 intervjua po prilagođenim metodama Fondacije Šoa, koju je osnovao poznati reditelj Stiven Spilberg i koja je uspela da na isti način snimi veliki broj svedočanstava Jevreja koji su prošli kroz pakao Holokausta. Materijal za film je snimljen u periodu od 2012. do 2015. godine u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Zrenjanin, Hetin, Čestereg, Ritopek, Žitište, Boleč, Ruma) i Republici Srpskoj (Banaluka, Prijedor, Kozarska Dubica i okolina). Preživeli govore o svom životu pre, tokom i posle Drugog svetskog rata, o stradanjima kojima su bili izloženi, ljudima koji su im pomagali, članovima porodice, i ponovnoj izgradnji života.... Režija: Ivan Jović.
21:28
Ženski raj, serija
22:17
Lord Mauntbaten, praunuk kraljice Viktorije, 1947. godine, na šest meseci je preuzeo mesto poslednjeg namesnika, sa zadatkom da preda Indiju njenom narodu. Radnja filma se odvija unutar te velike kuće. Na gornjem spratu je živeo Mauntbaten sa ženom i ćerkom, a na donjem je živelo 500 njihovih sluga, Hindusa, muslimana i Sika. Dok se politička elita - Nehru, Džina i Gandi - okupljala u kući da traži rađanje nezavisne Indije, izbio je sukob. Doneta je odluka o podeli zemlje i nastala je nova muslimanska domovina: Pakistan. Posledice takve odluke osećaju se i danas.Film istražuje navedene događaje kroz prizmu braka Dikija i Edvine Mauntbaten i romanse između mladog sluge, Hindusa Džita i Alije, njegove obećane muslimanske mlade. Mladi ljubavnici su svedoci seizmičkog kraja carstva, u sukobu su sa Mauntbatenovima i sopstvenim zajednicama, ali nikad ne gube nadu. Uloge: Džilijan Anderson, Maniš Dajal, Hju Bonevil, Huma Kureši... Režija: Gurinder Čajda.
00:13
Veče sevdalinki
01:14
Lajmet
01:21
Trezor
02:17
Fudbal - LE: Olimpijakos - Arsenal, snimak
04:00
Odbojka - PS: Jedinstvo - Železničar, r.
06:45
Slagalica, kviz
07:10
Datum
07:15
Verski kalendar
07:25
Lajmet
07:30
Kosovo, radosna tuga - Tri dana pred kraj novembra 2019. godine proveli su studenti Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta sa svojim profesorom Milošem Kovićem na Kosovu, a nekoliko dana kasnije snimali smo njihove utiske. Takve ekskurzije na Univerzitetu se organizuju odavno, ali su prekinute 1999, te su  ponovo obnovljene prošle godine. Najčešće idu studenti i profesori Filozofskog, Pravnog, Bogoslovskog i Fakulteta političkih nauka, a uz njih i stručnjaci iz raznih instituta, zatim novinari... Crvena linija, studentski proglas za Kosovo i Metohiju je organizator, pridružuje se i Udruženje Visoki Dečani, a cela organizacija ekskurzije ide preko Eparhije raško-prizrenske. Uoči polaska, studenti priređuju tribine, pesničke večeri i druge skupove na kojima prikupljaju knjige i novac koje zatim nose na Kosovo. Profesor Miloš Ković već je nekoliko puta bio gost Trezora, pa je sada prepustio reč svojim studentima koji su nas, a sigurno će i gledaoce iznenaditi sa koliko zrelosti, razboritosti, naravno i znanja i stručnosti ovi mladi istoričari govore o životu na Kosovu, o srpskim porodicama, o svojim vršnjacima, naročito o deci. Potresno je koliko se studenti trude da kontrolišu svoja osećanja, jaku ljubav, prisnost, razumevanje, radost i tugu - sve to pomešano što ih obuzme na istorijskim mestima, u okruženju običnih sasvim običnih ljudi u sasvim neobičnim uslovima u kojima se rađaju, žive, rade i umiru. A bili su tri dana u Velikoj Hoči, Orahovcu, Novom brdu, Prizrenu... Jedan dan tamo, na Kosovu, kažu studenti, dug je kao cela godina u Beogradu i kada se vratite, niste više isti.- Učesnici: dr Miloš Ković, profesor Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu; studenti redovnih i doktorskih studija Odeljenja za istoriju: Anja Nikolić, Jelica Vujović, Đorđe Nikolić, Mihajlo Radivojša, Zoran Jovanić i student Katedre za srpski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu Miloš Milićević; sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Milena Jekić Šotra, snimatelj Aleksandar Beatović, asistent snimatelja Igor Stojković, snimatelj zvuka Miljan Đukić, mikroman Igor Jovanović, rasvetljivač Vladimir Vasiljević, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Nebojša Ninković, montažeri Tijana Todorović, Marija Aranđelović; autor Bojana Andrić.
08:30
Moj mali poni
08:52
Svetlucava i sjajna
09:13
Bontonovići
09:25
Mali dnevnik
09:30
Posetićemo beduine u pustinji, ali i kulturne centre. Videćemo koliko je Dubai aktivan u kulturnom pogledu. Obićićemo festival hrane ali i restorane svetske klase, uživaćemo i u gastronomskim poslasticama Dubaija. Posetićemo trke najskupljih konja, a obićićemo i međunarodne filmske festivale i muzičke koncerte. Pa uživajte.
11:00
SAT
12:00
Hor i SO RTS: Mocart - Rekvijem
13:00
Moj Dubai
13:30
Eko minijature
13:35
Parkovi prirode: Tara
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:50
Tunel, serija
15:50
Ženski raj, serija
16:40
Srbija na vezi - portreti: Goran Vasilijević Maza
17:10
Lov i ribolov
17:40
Da nam nije ...
17:55
Na koji način ona prodire u sve pore našeg života? Zbog čega je važno da znamo kako se u skladu sa razvojem novog tehnologoškog okruženja menja naš način komunikacije, ponašanja, rada i koja nova etička pitanja ovakva situacija postavlja - samo su neka od pitanja na koja odgovaraju: profesor Ibrahim Kušču koji je doktorirao u oblasti evolucije veštačke inteligencije na Univerzitetu Saseks u Velikoj Britaniji. Tatjana Murovana iz Uneskovog Instituta za Informacione tehnologije u obrazovanju.Igor Šnurenko, inženjer i novinar, ekspert u oblasti veštačke inteligencije, ljudskih prava i slobode izražavanja. Univerzitetski profesor u Velikoj Britaniji, doktor Kutoma Vakunuma, istraživač u oblasti socijalnih i etičkih aspekata tehnološkog razvoja.Posebna pažnja posvećena je odnosu veštačke inteligencije i slobode izražavanja, medijske i informacijone pismenosti. Ovo je bila i tema trodnevne radionice koju je krajem januara organizovalo Ministarstvo kulture i informisanje. Na pitanja zašto je medijska pismenost važna i na koji način joj pristupiti u doba vrtoglavog tehnološkog razvoja odgovaraju ne samo inostrani već i domaći stručnjaci osvrćući se na nove obrazovne programe koji osavremenjavaju naš obrazovni sistem.Urednik: Jelena Micić Novinar: Ivana Atanacković Snimatelj: Dragan lapčević Montažer: Dušan Založnik.
18:25
Volimo li telo u kome se nalazimo? Prihvatamo li ga kao neodvojivi deo svoga bića ili ga ulepšavamo zbog drugih? Šta je zajedničko Vilendorfskoj Veneri i savremenim lepoticama? Da li postoji univerzalna, idealna, savršena lepota ili je ona ipak sakrivena u oku posmatrača? Da li je samo lepota zlatnog preseka jedina lepota? Da li harmonija ljudske ličnosti zavisi od ravnoteže između potreba duha i potreba tela?Odgovore na ova pitanja možete pronaći u serijalu Odgonetanje tela koji sa emitovanjem počinje 21. februara oko 18.25 na Drugom programu RTS-a, u okviru Redakcije naučnog programa. Ljudsko telo ima posebnu draž kao neiscrpni motiv. Tokom istorije, prikazivanje nagog ljudskog tela nadahnulo je mnoga velika dela. Ali ova, uvek uzbudljiva tema, različito je prihvatana u raznim vremenima i kulturama. Upravo serijal Odgonetanje tela, koji je zamišljen kao kratka forma u trajanju od 13 minuta, će kroz 8 epizoda - kroz biologiju, arheologiju i antropologiju, modu, fotografiju, umetnost, religiju, neverbalnu komunikaciju i estetiku, uz eminentne stručnjake i umetnike, na popularan način osvetljavati različita naučna tumačenja, tj. odgonetanja ljudskog tela. Sagovornici u serijalu: Prof. dr Sofija Stefanović antropolog dr Kristina Penezić arheolog Prof. dr Biljana Stojković evolucioni biolog dr Vladimir Đoković fizičar Prof. dr Slobodan Marković psiholog Boris Dragojević, akademski slikar Zoran Ivanović, vajar Brajan Rašić, rok fotograf docent Rastko Jović, Pravoslavni bogoslovski fakutet Mario Leone Bralić, likovni umetnik fotografije Igor Todorović, modni dizajner Svetozar Krstić, koreograf dr med sc Saša Plećević Miki Panjković, frizer Marko Stojanović, glumac i pantomimičar Prof. dr Milan Jovanović, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirugije Vladana Rašić Dragojević urednik serijala Milan Kundaković scenarista Jovana Filipović montažer Hadži Vladan Mijailović direktor fotografije.
18:40
Novi srpski umovi
18:55
Lajmet
19:00
Internat za plmićke kćeri, serija
19:50
Snimljen u njegovom rodnom gradu Rokfordu u državi Ilinois, ono što je Liu inicijalno zamislio kao uzbudljivi dokument o skejtbordingu u svom kraju tokom snimanja prerasta u nešto potpuno drugačije. Režija: Bing Liu.
21:25
Ženski raj, serija
22:10
Paranoidni, šizoidni, narcistički, ali takođe i opsesivno-kompulsivni, granični i mnogi drugi. Sve su to poremećaji ličnosti. Na listi mentalnih poremećaja nalaze se negde između neuroze i psihoze i niko nije imun na njih. Ljudi sa ovim poremećajima su prepoznatljivi po problematičnom odnosu sa drugim ljudima: lako se posvađaju ili ne umeju da se zauzmu za sebe, preplašeni su ili s druge strane veoma manipulativni, imaju nekontrolisane reakcije, a neki od njih uvek druge okrivljuju za sve. Po socijalnom ponašanju, načinu razmišljanja i ispoljavanju emocija odskaču od većine u svom okruženju. Zdravu ličnost karakteriše doslednost, jedinstvenost i osobenost ponašanja. Međutim, kako onda dolazi do njenog poremećaja? Da li je to posledica sredine, genetike, neurobiologije ili tu ima svega i kako da ih tretiramo? To će nam tokom emisije objasniti - lekar specijalista psihijatrije Dr Snežana Japalak, genetičar dr Jelena Karanović, naučni saradnik na Biološkom fakultetu i neurobiolog dr Marjana Brkić iz Centra za promociju nauke. Naša fotelja ove nedelje namenjena je nekome, ko će nas kao psihijatar i psihoterapeut, uputiti u tajne neverbalne komunikacije - dr Zoran Ilić. Pokazaće nam kako da tumačimo ljude kroz njihove pokrete i da u skladu sa tim prilagodimo svoje ponašanje. Za elementima naše današnje teme tragaćemo i u svetu književnosti i filma. U tome nam tokom emisije pomažu prof. Dr Zorica Bečanović Nikolić i filmski kritičar Đorđe Bajić. Osim što ćemo našu temu ilustrovati dobrom muzikom, imaćemo goste iz sveta glume koji će nam kroz odlomak iz predstve Ričard III pomoći da je bolje razumemo, ali i stend-ap komičara. Pridružite nam se! Urednik Studija znanja: Zoran Živković Urednik emisije i voditelj: Ivana Milenković Kovoditelj: Vinka Marinović Reditelj: Darko Kamarit.
23:10
Serijal emisija Putevima putopisaca vodi gledaoce u obilazak zemalja i gradova putevima naših najpoznatijih književnika i književnica, od Isidore Sekulić, Miloša Crnjanskog, Ive Andrića, Stanislava Vinavera, Jelene Dimitrijević, Rastka Petrovića i drugih. Sledeći njihova najpoznatija dela i putopise, imamo prilike da gledaocima ponudimo jednu zanimljiviju i dublju spoznaju zemalja, predela, mentaliteta i nacija, kao i istorijskih i društvenih kretanja tokom poslednjih sto godina. Slikom i rečju, emisija vodi gledoce na lice mesta, tamo gde su se i naši putopisci zaticali kako oni iz prošlog veka, tako i naši savremenici.Posle izuzetno dobro prihvaćene prve epizode serijala gde smo posmatrali Norvešku očima Isidore Sekulić, Vide Ognjenović i Veselina Markovića, ekipa Putopisaca je posetila London sa namerom da se uveri u to kako se ovaj grad menjao od vremena posle II svetskog rata kada ga Crnjanskih opisuje u svom Romanu o Londonu do 80-tih godina kada je o njemu pisao u svojim Pismima iz tuđine Borislav Pekić. London Crnjanskog i Pekića dopunjavaju pogledi na ovaj grad, na Veliku Britaniju, kao i na mentalitet i običaje Britanaca i posebno stranaca, emigranata, koji čine integralni deo londonskog šarma. Pisac, Goran Gocić, nas romanom Poslednja stanica Britanija, podseća kako su čitavi naraštaji mladih ljudi hrlili u ovu prestonicu kulturoloških promena u vremenu panka, njuvejva, novih slikarskih i književnih pokreta kojima je Gocić svedočio kao mladi avanturista u potrazi za svojim mestom pod suncem. O tome kako danas izgleda London i koliko se promenio od vremena Crnjanskog i Pekića svedoče u ovoj epizodi Putopisaca i naše književnice koje danas žive i stvaraju u Londonu, prof. dr. Vesna Goldsvorti koja se proslavila knjigom Otkrivanje Ruritanije i romanima Černobiljske jagode i Gospodin K. (romanom koji korespondira sa Crnjanskijevim Romanom o Londonu i Tolstojevom Anom Karenjinom) i pesnikinja Ana Seferović čija je zbirka poezije Materina, inspiraciju pronašla upravo u Londonu. Ekipu putopisaca čine: Autor koncepta serijala i scenarija, voditelj i urednik: Jasmina Vrbavac, urednica u Redakciji za kulturu, RTSStručni saradnik: prof. dr Vladimir Gvozden Dramaturg: Kristina Đuković Režija: Marko ŠotraEkipa serijala Putevima putopisaca Redakcije za kulturu vas posle Norveške Isidore Sekulić upoznaje sa Londonom Miloša Crnjanskog i Borislava Pekića! U emisiji učestvuju i brojni savremenici čijim očima gledamo kako se London menjao od vremena Crnjanskog do danas.
23:40
Fudbal - Liga Evrope, pregled
00:30
Lajmet
00:35
Bisera, Gabi, Vasil i Mateja
01:35
Trezor
02:35
Smrt gospodina Goluže, film
04:00
Fudbal - Liga Evrope, pregled
05:00
Bisera, Gabi, Vasil i Mateja
06:01
Koncert za dobro jutro
06:55
Slagalica, kviz
07:14
Datum
07:19
Verski kalendar
07:30
Moja lepa Srbija
08:00
Građanin
08:30
Moj mali poni
08:52
Svetlucava i sjajna
09:13
Muzički karusel Jele Čelo
09:28
Zujalica
10:30
Znanje imanje
11:30
Magazin Srbija na vezi
12:00
Dozvolite...
12:30
Nas je 10%
13:00
Studio znanja
14:45
Pitajte prirodu
15:00
Čovek i kamen
15:45
Velika iluzija, filmski program
16:15
Suđenje Kejt Makol, film
17:55
Rukomet - PS: Spartak - Proleter, prenos
19:30
Šljivik - majstori pevači
20:05
Stogodišnjak koji je iskočio kroz prozor, film
22:00
Sin, serija
22:45
Svet sporta
23:00
Harvudovu dramu o prijateljstvu Sera, velikog glumca na zalasku karijere, i njegovog vernog garderobera Normana, Dejan Mijač postavio je 1994. godine. Ova predstava ostala je upamćena po glumačkoj igri Ljube Tadića i Petra Kralja, koji su tumačili likove glumca i garderobera. Uloge: Ljuba Tadić, Petar Kralj, Đurđija Cvetić, Olga Savić, Bojana Zečević, Nikola Milić, Toni Laurenčić, Vlasta Velisavljević, Mlađa Veselinović, Ranko Kovačević, Snežana Budimlić, Damnjan Šišović, Marko Ajvaz.
01:00
52. Zaječarska gitarijada - Galija
02:35
Rukomet - PS: Spartak - Proleter, r.