Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:10
Slagalica, kviz
06:30
Datum
06:35
Verski kalendar
06:45
Znanje imanje
07:45
Pepa Prase
07:50
Super krila
08:00
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:15
Majk vitez
08:25
Anđelina balerina
08:40
Čak i prijatelji
09:00
Jagodica Bobica
09:25
Bejblejd
09:50
Poruka, EBU drama za decu
10:00
Zujalica
10:30
Zemlja hrane
11:10
Nas je 10%
11:30
Solunski front - vek od pobede u Velikom ratu. U Kulturnom centru Srbije u Parizu, otvorena je izložba Moravci i Francuzi - braća po oružju (1916-1918) Narodnog muzeja u Leskovcu. Mnogi vojnici Moravci izlečeni i oporavljeni na Krfu, koji su potom uzeli učešća u borbama na Solunskom frontu rame uz rame sa francuskim vojnicima, upravo su kao najbrojnici deo jedinica Moravske divizije, kao i srpske vojske, gajili prema Francuzima osećanja iskrenog prijateljstva, divljenje i zahvalnost. Sa Srbijom na vezi biće Loran Rui, novinar, dopisnik sa Balkana francuskog TV kanala „24 i francuskog nacionalnog radija. Ovih dana obilazio je lokalitete u Makedoniji snimajući dokumentarni film koji će govoriti o učešću francuskih vojnih snaga u završnim borbama Velikog rata. Promocija monografije „Svetomir Nikolajević - život i delo autora prof. dr Vojkana Stanića, biće održana u Beču 22. septembra u prostorijama srpskog kulturnog umetničkog društva „Stevan Mokranjac. O jednom od najistaknutijih i najobrazovanijih Srba u drugoj polovini 19. veka, za Srbiju na vezi, govore autor monografije, dr Stanić, i praunuka Svetomira Nikolajevića, muzikolog dr Snežana Nikolajević. U muzičkom delu emisije gostuje Vesna Dimić. Urednice emisije Jelena Đorđević Popović i Mirjana Nikolić. Muzički urednik Branka Lolić. Reditelj Dragica Gačić.
11:55
Dozvolite...
12:30
Građanin
13:05
Studio znanja
14:00
Strongman champions league 2018.
14:50
Kako je Venecija ukrala filmove od Kana? Kako su se Kusturica i najsiromašniji predsednik na svetu Hoze Muhika upisali u zvezde 75. Mostre? Da li je filmska platforma pobedila bioskop? Kako je najstariji festival na svetu poentirao u duhu Ejzenštajnove sage Da živi Meksiko? Da li je lejdi Gaga bolja glumica od pevačice? Odgovore na ova pitanja nudi specijalno izdanje Velike iluzije u Veneciji 2018. kojim počinje treća sezona emisije o filmu na RTS-u. Fokusirati se na vreme tranzicije koja se događa filmu 21. veka - u rasponu od virtualne realnosti do takozvanog streaminga oličenog u platformi Netfliks, koncentrisati se na restaurirane pronađene i dovršene filmove kultnih autora poput Orsona Velsa, ali i na Holivud inkarniran u rimejkovima, ukazuje da, iako je najstariji na svetu, Venecijanski festival nastoji da ide u korak s vremenom odstupajući od konvencija kojih se drži konkurencija. U emisiji predstavljamo nove potencijalne učesnike predstojeće trke za Oskara. Oskarovci Laslo Nemeš, Florian Henkel von Donersmark, holivudska zvezda Džef Goldblum, naš proslavljeni reditelj Emir Kusturica, bivši urugvajski predsednik Hoze Muhika, latinoamerički reditelji Karlos Rejgadas i Pablo Trapero, samo su neki od protagonista Velike iluzije u Veneciji 2018. Autor emisije: Sandra Perović.
15:35
Le Simon kao novinar obilazi filmske setove i intervjuiše slavne. Pokušava da bude pisac, ali nikako ne uspeva da završi prvi roman. U braku je sa svojom srednjoškolskom ljubavi Robin i u zadnje vreme oseća zasićenost. Prevario ju je i priznao neverstvo, što je ona bila spremna da oprosti, jer ga voli. (Celebrity, 1998). No, on uviđa da želi da ode od Robin i oseti nove stvari, nove ljude, ljubavi, mesta, poslove... U međuvremenu, upoznaje nove devojke - supermodele, statistkinje... Počinje ozbiljnu vezu sa urednicom u izdavačkom preduzeću, Boni, koja ga uverava da je njegov roman odličan i da ga mora završiti. Zatim, pokušava da pridobije glumačke zvezde za ulogu u filmu po njegovom scenariju, jer samo tako ima izglede da privuče producente. Na putu do slave prolazi kroz razne situacije koje sam nikad ne bi izabrao.. U međuvremenu Robin, uništenog samopouzdanja nakon Lejevog odlaska, upoznaje filmskog producenta koji se u nju zaljubi, zaposli je i uverava da je privlačna žena.. Uloge: Kenet Brana, Leonardo Dikaprio, Šarliz Teron, Vinona Rajder, Melani Grifit, Džudi Dejvis.. Režija: Vudi Alen.
17:30
Automobilizam: TCR, 1. trka, prenos
18:00
Školski sport
18:15
Završni udarac je triler režisera Vudija Alena iz 2005. godine. Snimljen u Londonu umesto na režiserovoj stalnoj lokaciji snimanja - Njujorku, ovaj film predstavlja Alenovo odvajanje od romantičnih komedija ka napetijim, dramsko-kriminalističkim zapletima, kao i prvi Alenov komercijalno uspešan film još od Moćne Afrodite iz 1995. godine. (Match Point, 2005). Bivši teniser Kris počinje da radi kao instruktor tenisa u jednom londonskom klubu u kom uglavnom treniraju imućni ljudi. Tu se sprijatelji s Tomom Hjuitom, sinom bogatih poslovnih ljudi. Postavši deo njegovog društva, upozna njegovu simpatičnu sestru Kloi, s kojom počne da se zabavlja, kao i Nolu, Tomovu devojku, atraktivnog izgleda i zavodljivog ponašanja, ali frustriranu neuspehom da postane glumica. Stekavši simpatije njenih roditelja, Kris oženi Kloi i dobije posao u firmi njenog oca. Tom i Nola iznenada prekinu, ali, nakon što se slučajno susretnu, ona i Kris ulaze u strastvenu ljubavnu vezu.. Uloge: Skarlet Džohanson, Džonatan Ris Majers, Emili Mortimer, Metju Gud.. Režija: Vudi Alen.
20:15
Sandra Pranski je studentkinja novinarstva koja putuje u Englesku da bi posetila prijatelje. Ona odlazi na šou mađioničara Sida Votermana Speldinija, koji je izvodi na binu da bi mu asistirala u tački nestajanja. (Scoop, 2006). Ali, čekajući da nestane, nju posećuje duh ubijenog reportera, koji tvrdi da Piter Liman, bogati i zgodni sin čuvenog aristokrate, vodi dvostruki život. Navodno, Piter je tarot ubica, serijski ubica zbog koga su ljudi u panici, a policija nemoćna. Uz Speldinijevu pomoć Džejn počinje da istražuje slučaj i uspeva da skupi dokaze protiv Limana. Ali, što više saznaje, istraga postaje opasnija, naročito kada se zaljubi u osumnjičenog. Uloge: Skarlet Džohanson, Hju Džekman, Ijan Makšejn, Kevin Maknali.. Režija: Vudi Alen.
22:00
Viktorija, serija
22:50
Svet sporta
23:10
Na 5. BITEF-u, 1971. godine, u zvaničnoj konkurenciji, prikazana je i predstava Hamlet u podrumu, Ateljea 212 iz Beograda. Veliku Šekspirovu tragediju adaptirala je, i režirala, Slobodanka Aleksić. Ova predstava je bila među prvima na našoj sceni u kojoj se reflektovao duh prethodnih BITEF-a i koja je mogla da se uklopi u moto festivala - Nove pozorišne tendencije... Imala je velikog uspeha, učestvovala je na mnogim festivalima i gostovala u svetu.. Snimak koji će gledaoci TV teatra videti, nastao je 1972. godine, posle gostovanja na Festivalu malih i eksperimentalnih scena u Sarajevu, gde je ovenčana sa više nagrada, a adaptaciju za Televiziju je uradio Vuk Babić. U predstavi igraju tada tek svršeni diplomci Akademije za pozorište, film, radio i TV.. Pisac: Vilijam Šekspir. Adaptacija i režija: Slobodanka Aleksić. Igraju: Dragan Maksimović, Predrag Miki Manojlović, Branko Milićević, Dobrila Stojnić i drugi.. TV adaptacija i režija: Vuk Babić. Urednik TV teatra: Mirjana Lazić.
00:20
Najveći slikari sveta: Anri Tuluz Lotrek
01:10
Studio 6: Kaja, Draksler i Suzana Santoš Silva
02:05
Automobilizam: TCR, 1. trka, r.
02:30
Završni udarac, film
04:30
Najveći slikari sveta: Anri Tuluz Lotrek
07:23
Slagalica, kviz
07:44
Datum
07:50
Verski kalendar
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Čak i prijatelji
09:15
Jagodica Bobica
09:40
Bejblejd
10:00
E-TV
10:30
Od zlata jabuka
11:00
Verski mozaik Srbije
11:40
Profil i profit
12:05
Automobilizam: TCR, 2. trka, prenos
13:00
Kulturako aresipe
13:20
Sve boje života
13:50
Dokumentarni serijal Beogradsko blago nastavlja se pričom o jedinstvenoj Isidori Sekulić od čijeg rođenja je prošlo 140 godina. Ovo je prilika da se gledaoci još jednom podsete književnice koja je svoje delo nazivala šakom šodera bačenom u velike rupe naše nekulture. Priča o njenom Legatu, za koji mnogi i ne znaju da postoji i da se nalazi u Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Marković, priča je o složenom i bogatom životu velike putnice i književnice, prve žene akademika kod nas. Urednik i autor emisije je Nevena Milić.
14:00
Da li je surogacija, poslednja šansa za roditeljstvo? U ovom trenutku razvoja nauke deluje kao sasvim razumno i realno rešenje, ali postoji još mnogo dilema koje su moguće prepreke na putu pravno-formalnog rešenja ostvarivanja roditeljstva na taj način. Koliko ste u braku? Šta čekate, vreme je za decu?! Znate li koliko ova naizgled dobronamerna pitanja mogu da zabole? Više od 300.000 parova u Srbiji svakodnevno vodi tešku i neizvesnu borbu za potomstvo. Neki od njih budu te sreće da već nakon prve vantetelsne oplodnje postanu roditelji, ali šta je sa onim ljudima kojima je jedina nada i jedino rešenje surogat materinstvo. Surogascija je godinama na čekanju u Srbiji. Tome u prilog govori i činjenica da se još uvek čeka na donošenje Građanskog zakonika kojim bi bila uređena ova oblast. Po sadašnjem zakonskom rešenju surogacija je u Srbiji zabranjena, ali to ne sprečava parove iz naše zemlje da problem reše u inostranstvu u zemljama gde je to dozvoljeno. Takođe, nije tajna da su oglasi prepuni ponudama za surogat majke uz novčane nadoknade... Mnogo je dilema i nesuglasja u javnosti i stručnim krugovima, od toga da treba izmeniti u ustavu definiciju majke, jer ona više ne bi bila samo ona žena koja je rodila dete; kako bi ovakav postupak uticao na psihičko stanje žena koja nakon porođaja treba da se odrekne deteta koje je nosila devet meseci i sa kojim je napravila prenatalne veze, psihičke i fizičke; zakonskih problema koji prate surogaciju u najavi su veliki problem zbog mogućih zloupotreba i komercijalizacije.. U osnovi svega je ipak veliko ne razumevanje samog termina surogacije kao i toga kome bi u Srbiji bila odobrena ta vrsta delatnosti, koje agencije bi se bavile spajanjem nameravanih roditelja, koje žene bi mogle da konkurišu za surogat majke, kako bi bili uređeni zakonski okviri sporazuma nameravanih roditelja i surogat majke, koji bi period bio dozvoljen za eventualne promene i kolika bi bila novčana nadoknada koju bi dobijale žene koje se odluče da iznajme matericu kao surogat majke. Tragajući za najboljim rešenjem kako za parove kojima je surogacija jedino preostala kao mogućnost dobijanja deteta, tako i za decu koja bi se rodila u ovakvim okolnostima i konačno i za same žene koje bi učestvovale iznajmljujući deo svog tela, ali i svoje biće u čitavom procesu, odgovore smo potražili od stručnjaka u oblasti porodičnog prava, etike, medicine, psihologije.. U susret donošenju novih zakonskih regulativa o izazovima, manama i prednostima surogacije u Srbiji u emisiji Iznajmnjena majka govore; prof. Olga Cvejić Jančić stučnjak za Porodično pravo i član komisije koja je radila na zakonskim regulativama za surogaciju, prof. dr Snežana Rakić ginekolog akušer i član Etičkog komiteta srpskog lekarskog društva, Vesna Nenadić psiholog, prof. Jovan Babić filozof, profesor etike, dr Hajrija Mujović stručnjak u oblasti medicinskog prava. Urednik, Nataša Nešković i reditelj, Sunčica Jergović.
14:30
Magazin Lige šampiona
15:00
Rečnik ekologije
15:05
Edu global
15:30
Uvek dajem nadu - prof. dr Zoran Krivokapić. Vest da se razboleo prof. dr Zoran Krivokapić, lekar koji je izlečio veliki broj pacijenata od teške bolesti debelog creva, razletela se širom sveta jer mnogima je pomogao. Vest nije bila ona koja nestaje za nekoliko dana. Ona je kružila sa više ili manje tačnih podataka, jer - Kako može da se razboli lekar koji leči i koji je izlečio? U mislima onih koji idu kod dokrora još uvek postoji taj nekako čudan mit da je lekar neko zaštićeno božanstvo koje je iznad svih nas i koje postoji samo radi nas, da bi nas izlečio. Ali, razboleo mi se doktor... to je u glavama pacijenta kao neka strašna nepravda, razočaranje, po malo nerazumevanje i ljutnja. Govorilo se o teškoj bolesti, onoj koju više i ne izgovaramo - ima tri slova, sve je češća i sve prisutnija. Pacijenti, njegovi prijatelji, osluškivali su i pokušavali da dođu do podataka iz prve ruke, ali sve je bilo skoro nedokučivo, nestvarno, nemo.. - Kao osoba koja veruje u čuda birala sam sve moguće načine da pitam kako je, da pitam za susret i da računam da sam prva bila onda kada je počinjao, kada je radio naučne radove sa mojom sestrom, cenio porodicu lekara kojoj pripadam, nema čega se sve nisam setila i prevagnulo je ono što sam se najmanje nadala. Radila sam prvi TV intervju sa prof. dr Zoranom Krivokapićem, danas akademikom, kada je rame uz rame operisao sa čuvenim engleskim hirurgom kolopraktologom Hildom i tada tome dala značaj, shvatajući da je to nešto posebno. A retko ko pamti te početke, posebno oni koji su u svetu dobili sva moguća priznanja, kaže autorka Mira Adanja Polak. U ovoj emisiji čućemo kako jedan veliki lekar gleda na svoj radni vek, na svoj život, na svoju porodicu, na saradnike... Govoriće onako kako oseća i kako sve vidi sada, kada je sa druge strane. Sada je Zoran Krivokapić i pacijent.
16:00
Vedra komedija puna zdravog humora koja obrađuje vrlo ozbiljnu temu privrednog kriminala, vrlo škakljivu za vreme kad je snimana. Milo Đukanović je u Puli na festivalu osvojio specijalnu nagradu za režiju. (1965). Upotrebivši slučajno legitimaciju koju je našao kod brijača Boda biva proglašen inspektorom što ga uvlači u razne zaplete ali istovremeno otkriva velike mahinacije u jednom preduzeću i pomaže u hvatanju krivca što mu na kraju pomogne da sebe spasi od zatvora, nakon što se sazna da on nije pravi inspektor. Uloge: Slobodan Perović, Snežana Nikšić, Ljubiša Samardžić, Pavle Vuisić, Ljuba Tadić, Zdravka Krstulović.. Režija: Milo Đukanović.
17:55
Rukomet - PS: Partizan - Metaloplastika, prenos
19:35
Amazon... Iako je tvrdnja sporna, ipak se smatra najdužom rekom na svetu koja ima i najveći protok vode. Sa svojim pritokama, rekama Maranjon i Ukajali, Amazon odvaja severni od južnog dela Južne Amerike. Nalazi se oko tri stotine kilometara južno od ekvatora. Ostavljajući Ande na zapadu, ova reka teče kroz amazonsku dolinu, karakterističnu po tropskim kišnim šumama, a zatim svoj tok nastavlja na istok sve do Atlantskog okeana. Amazonska džungla je stanište brojnih životinjskih i biljnih vrsta. Amazonski basen se prostire na sedam miliona kvadratnih metara i predstavlja najveću jednoobraznu oblast, što ga čini drugom najvećom šumom na svetu. Zauzima oko pet odsto ukupne Zemljine kopnene površine. Amazonsku prašumu nastanjuje jedna trećina svih biljnih i životinjskih vrsta na svetu. Ona je misteriozna, očaravajuća, topla i vlažna - zeleni pakao u kom se krije prava svetska riznica. Nestvarna je, živa, impresivna i živopisna..
20:30
Bivša prostitutka, traži penziju za svoj nekadašnji rad, što joj socijalizam, svojim humanim principima, ne osporava. Da bi ostvarila svoje pravo, potrebna su joj dva svedoka, a ona ih ima mnogo više. (1967). Međutim problem je jer niko neće da svedoči. Celo društvo pokazuje svoju sebičnost, lažni moral, predrasude i licemerje a ona potom umire ne uspevši da ostvari svoju veliku želju. Uloge: Mira Stupica, Stole Aranđelović, Milan Srdoč.. Režija: Milo Đukanović.
22:10
Viktorija, serija
23:05
Najveći slikari sveta: Amadeo Modiljani
00:05
Treća, završna Hronika 52. BITEF-a biće posvećena predstavama-instalacijama iz glavnog programa i dobitnicima nagrada ovogodišnjeg Festivala.
00:30
Mladu samohranu majku Renee koja sa 12-godišnjim sinom živi u mirnom predgrađu otima misteriozna organizacija naučnika i informiše da se u njoj nalazi vanzemaljski gen koji treba da se aktivira. (Rupture, 2016). Ali, kako bi se to postiglo, mora ju da je izlože njezinim najvećim strahovima. Zato, zavezana i potpuno imobilizovana, Renee može samo da gleda kako se prema njoj približavaju veliki, dlakavi pauci, zmije... Dok otimači izvode eksperimente na njoj, Renee mora da se izbori za beg iz njihovih kandži. Uloge: Nomi Rapas, Majkl Čiklis, Keri Biše.. Režija: Stiven Šajnberg.
02:10
SAT
02:55
Automobilizam: TCR, 2. trka, r.
03:25
Rukomet - PS: Partizan - Metaloplastika, r.
04:40
Začuđujuća lepota Amazona
06:40
Slagalica
07:00
Datum
07:10
Verski kalendar
07:20
Planeta Milanković
07:25
Kocka, kocka, kockica
08:00
Papa Prase
08:05
Super krila
08:15
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:55
Čak i prijatelji
09:20
Jagodica Bobica
09:40
Bejblejd
09:55
Mali dnevnik
10:00
Sednica Skupštine Srbije, prenos
10:10
Konzervacija i restauracija knjiga i rukopisa. Konzervacija i restauracija knjiga i rukopisa je dokumentarna emisija koju realizuje Redakcija školskog programa u Odeljenju za zaštitu, konzervaciju i restauraciju Narodne biblioteke Srbije. Pojam konzervacija potiče od latinske reči conservatio i znači čuvanje, održavanje, spasavanje od propadanja. Konzervacija predstavlja sve fizičke i hemijske mere zaštite radi produžetka veka trajanja predmeta konzervacije, usporavanja prirodnog procesa starenja i saniranja postojećih oštećenja na predmetu konzervacije. Restauracija je proces obnavljanja izvornog oblika dokumenta. Konzervacijom i restauracijom otklanjamo posledice dejstva bioloških, hemijskih i fizičkih faktora degradacije papira i pergamenta. Nijedan proces ne sme da se primeni ukoliko će oštetiti ili oslabiti građu. Ne sme se ukloniti nijedan deo originala, nijedno slovo, ornament, ilustracija. Intervencije se izvode materijalom koji je proveren i sličan materijalu originala. Odeljenje za zaštitu, konzervaciju i restauraciju Narodne biblioteke Srbije počelo je rad na 3 od 36 crteža velikog formata francuskog slikara Anrija Franca. Radi se o kolekciji kolorisanih anatomskih crteža koju je naručio i iz Pariza doneo doktor Niko Miljanić, profesor anatomije i osnivač Anatomskog instituta, početkom 20. veka. Studenti Fakulteta primenjenih umetnosti iz Beograda obavljaju stručnu praksu u Odeljenju za zaštitu, konzervaciju i restauraciju Narodne biblioteke Srbije i rade na originalnim predmetima iz zbirke Narodne biblioteke i tako se tokom studija upoznaju sa radom u laboratoriji i svakodnevnim izazovima u njoj. Emisiju su pripremili i realizovali: urednik Ljiljana Mijatović, reditelj Ivan Popović, direktori fotografije Branko Pelinović i Dragan Lapčević, stručni saradnici Željko Mladićević, Slavica Janaćković, Milan Milosavljević, Tanja Lošić i Ljiljana Puzović.
10:35
Sve boje života
11:05
Trezor u poseti Arhivu Srpske akademije nauke i umetnosti. Borba za opstanak - Redakcija za istoriografiju svake godine obeležava 27. oktobar, Svetski dan audio-vizuelne baštine na drugačiji način, a snimke sa tih događaja, široki auditorijum gleda kasnije u Trezoru. Budući da se još 1880. prvi put u Srbiji spominje pojam televizija, u tekstu Gledanje po žici majora Jovana Vlahovića, prva naša izložba  2009, sadržavala je mnogobrojne koaksijalne i drugi žice i kablova povezane konektorima koji su tokom proteklog veka služili Televiziji Beograd za prenos audio-vizuelnog elektromagnetnog zapisa. Instalacija po nazivom žica kucavica pokazivala je komplikovan put rada naše televizije šezdesetih prošlog veka: od snimanja filmskom kamerom, preko filmske laboratorije, filmske montaže do telekina i prenosa filmskog zapisa u televizijski koji zatim od magnetoskopa preko predajnika dolazi do prijemnika. Poseta je bila neočekivano velika, a naši su snimatelji, inženjeri i tehničari sa mnogo emocija ceo dan odgovarali na pitanja posetilaca. Naredne godine Redakcija je organizovala stučno vođenje kroz Laboratoriju za reparaciju filmske trake, procesa koji prethodi digitalizaciji. Gosti su bili predstavnici Ministarstva kulture, Narodne biblioteke, Muzeja istorije Jugoslavije, Beograda, Zastava filma, a iz štampanih medija novinari Vremena i Novosti. Domaćini su pokazali razne vrste filmskih traka, one zaražene sirćetnim sindromom, primere izlečenih i neizlečivih filmova, a na štampanim grafikonima predstavijeni su dotadašnji rezultati revitalizacije filmskih storija i emisija. Predstavnike Arhiva Jugoslavije, Srbije, Beograda, Narodne biblioteke, Instituta za savremenu istoriju, novinare Nina i Politike, vodili smo 2011. kroz lagume Radio Beograda i upoznali ih sa artefaktima od postanka 1924. godine. Posetioci su  bili  u Katalogu, Fonoteci, Tonskom arhivu i Studio 19 u kojem se vrši obrada arhivskih snimaka i digitalizacija - a sve se završilo pitanjima, komentarima i utiscima posetilaca. 27. oktobra 2012. pozvali smo zainteresovanu javnost, poslenike televizije, veterane i zaposlene u RTS, studente i profesore, pisce, snimatelje, glumce i reditelje u tek ustanovljen Trezorov bioskop, gde smo prikazali TV program jedne dnevne sheme sa kraja šezdesetih. Sve su emisije ili snimljene filmskom tehnikom ili kineskopirane, a reparirane i revitalizovane u Centru za revitalizaciju arhiva RTS-a. Stotinak ljudi dugo se zadržalo i posle projekcije u razgovoru. Naredne, 2013. godine u sali Dečijeg kulturnog centra prikazan je kultni televizijski film Leptirica Đorđa Kadijevića. Film iz 1975. je revitalizovan, i sa delimičnom kolor i zvučnom korekcijom, digitalizovan i tako obnovljen prikazan publici uz prisustvo reditelja i glumaca. Godine 2014, 27. oktobar obeležen je u Ateljeu 212, a stručna mišljenja o pokretnim slikama kao nacionalnom kulturnom dobru izneli su teoretičari medija i kulturolozi. Prikazane su dve arhivske čestice, odnosno trominutni zapis iz Dnevnika od 20. januara 1970. o premijerama: Rano jutro u Ateljeu 212 i Molim Partiju da me primi u svoje redove u Domu omladine Beograda. Ono što se nedostaje kratkim dnevničkim zapisima, nadoknadila su svedočenja prisutnih učesnika: glumaca, grafičara i reditelja. Na kraju ovog dvočasovnog skupa, u razgovor se uključila ne manje stručna publika, univerzitetski profesori i novinari. Najviše su profitirali prisutni studenti, jer prava je retkost prisustvovati razmeni mišljenja ovolikog broj teoretičara i praktičara u trenutku kada iskoračujemo iz analogne u digitalnu eru. A i naš Programskih arhiv se obogatio podacima o arhivskim a/v zapisima, koji su do tada bili nepoznati. Godine 2015, predstavili smo uređaje kojima se televizijski program snima i emituje, zato je i skup poslenika televizije zakazan u Muzejskom depou, koji je te godine obeležavao deset godina postojanja. Pozvani su članovi Kolegijuma generalnog direktora RTS-a, rukovodioci službi, Programski savet i Upravi odbor RTS-a, predstavnici srodnih institucija. Kroz stalnu postavku Zbirke televizijskih uređaja stručno vođenje je povereno, kao i do sada, našim kustosima, odnosno inženjerima i tehničarima. veteranima RTS-a. Oni su televizijske i radijske uređaje ranijih godina sačuvali, a i sada su aktivni kao kustosi, pomažu oko bolje zaštite uređaja, daju korisne lekcije i savete svakome ko zatraži. Uoči Svetskog dana audio-vizuelne baštine, 2016. godine, čiji je slogan To je tvoja priča - pazi da se ne izgubi  posetili smo Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti i njen Muzikološki institut i to ćete danas gledati u Trezoru, a na sam praznični dan pozvali smo učenike Škole Stefan Dečanski da posete RTS,  našu jedinstvenu Zbirku televizijskih uređaja, depoe gde se čuvaju na hiljade različitih nosača zvuka i slike, na kraju i naša tri studija u Proizvodno emisionom centru u Aberdarevoj. Otisci nestalih svetova - Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, prof. dr Vladimir Kostić dočekao je ekipu Trezora sa novostima o osnivanju Audiovizuelnog arhiva sa centrom za digitalizaciju umetničke, istorijske i naučne baštine, koji se neće brinuti samo o svom arhivskom blagu, jer trka za vremenom koje preti celokupnom nacionalnom nasleđu mora se stručno i sistemski voditi na mnogo širem planu. Ovaj odgovoran posao vodiće akademik Aleksandar Kostić i dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović. U godini kada SANU obeležava 175 godina rada, civilizacijski poduhvat o spasavanju naše kulture, čini nam se, izbija na prvo mesto. Trezor je zatim posetio depo Arhiva SANU, ali već posle jednočasovnog snimanja, bilo je jasno da smo tek na početku saznavanja koliko vekovnih života ima u zatvorenim kutijama, bilo da je digitalizacijom već zaustavljeno njihovo nestajanje, bilo da tek čekaju u dugačkom redu za opstanak. Rastali smo se ubrzo sa ljubaznim domaćinima, istoričarima i arhivarima, kako bi oni mogli da se vrate obimnoj pripremi velike izložbe povodom jubileja SANU. Sledi dvominutna najava emisije snimane u Muzeološkom institutu SANU, koja će premijerno biti prikazana 30. novembra o. g. u ciklusu urednice Ane Milićević Osma vrata. - Učesnici: Prof. dr Vladimir Kostić, predsednik SANU; istoričar Mile Stanić, zamenik upravnika Arhiva SANU; istoričari dr Ivana Spasović i ma Miroslav Jovanović; sagovornik Bojana Andrić. - Snimatelj Bojan Marojević, snimatelj zvuka Vojislav Luković, mikroman Miljan Grubanović, rasvetljivač Zoran Pantić, saradnik-snimatelj Milena Jekić Šotra, organizator Gordana Grdanović, urednik istraživač Marijana Čuturilo, grafička obrada Milena Marković, montažer Ljubomir Plavljanić, autor Bojana Andrić. - Snimano 18.10.2016, premijerno emitovano u Trezoru 27.10.2016; Redakcija za istoriografiju. Urednice: Bojana Andrić, Milena Jekić Šotra.
12:00
4. Međunarodni festival saksofona Bejgrade saxpirience
12:50
Začuđujuća lepota Amazona
13:50
Najveći slikari sveta
14:40
Birmingemska banda, serija
15:40
Ženski raj, serija
16:50
Ostrva Galapagos su mala ali osobena grupa ostrva u Pacifiku, smeštena na oko hiljadu kilometara zapadno od Južne Amerike. Ljudi ih smatraju izuzetnim, pomalo nadrealnim pa čak i nestvarnim zbog njihovog vulkanskog porekla, zbog čega bi moglo da se pomisli da nisu pogodna za opstanak. Međutim, na njima sve buja od života. Uprkos naizgled nepovoljnim uslovima za preživljavanje, svuda su prisutni razni oblici života koji su naučili da se prilagode posebnim uslovima prirode. Posebno su vredni pažnje galapagoski morski lav, morska iguana, belorepa grebenasta ajkula.
17:50
Jula ove godine obeleženo je sto godina od kako je srpska zastava istaknuta na Beloj kući u Vašingtonu, kao i 136 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i SAD. Ovom jubileju domaći mediji posvetili su puno pažnje proteklih meseci. PG Mreža ide i korak dalje. Nova epizoda TV Mreže osvetljava šta je prethodilo uspostavljanju diplomatskih odnosa dve zemlje i na koji način su oni dalje razvijani početkom XX veka. Podseća na istorijske okolnosti koje su dovele do toga da se srpska zastava zavijori na Kapitol hilu i govori o prijateljskim odnosima između američkog i srpskog naroda za vreme i posle Prvog svetskog rata. U emisiji govore: Bora Dimtrijević, koautor izložbe SAD - Srbija, 1918 - 2018, Stevan Nedeljković i Milan Krstić, sa Fakulteta političkih nauka i Vladimir Čeh iz Instituta za istoriju oglašavanja. Lažne vesti su velika, globalna tema, u kojoj su se ponovo sukobili Istok i Zapad, Rusija i Amerika. Ali umesto oružja i špijuna, kako je bilo u vreme hladnog rata, danas je istina postala osnovno oružje. U priči Radeta Rankovića osim svetske situacije, razmatra se i stanje u Srbiji, sa osnovnim pitanjima - ko, kako i zbog čega servira lažne vesti gradjanima Srbije..
18:20
Dani Dragiše Nedovića
19:15
Na ulicama Fergunsona u Misuriju, gde se lokalna zajednica još uvek oporavlja od smrti Majkla Brauna, film Ne opiri se pruža izvanredan pogled na trenutno stanje stvari u američkim policijskim snagama kao i uvid u budućnost. (Do Not Resist, 2016). Ovaj dobitnik nagrade za najbolji dokumentarni film na filmskom festivalu Tribeka, stavlja gledaoca u centar zbivanja, počevši od vožnje sa paravojnim SWAT timom Južne Karoline i policijske obuke koja uči značaju opravdanog nasilja, pa sve do rasprava Kongresa na temu procvata ratne opreme u policijskim odeljenjima manjih gradova - da bi se na kraju pozabavio istraživanjem do kojih granica će novi kontroverzni izumi, kao što su policijski algoritmi za prevenciju zločina, dovesti ovu delatnost. Režija: Kreg Etkinson.
20:30
Odavno jedan izbor i pre samog proglašenja pobednika nije bio toliko kontroverzan kao izbor za FIFA igrača godine. U užoj konkurenciji ostala su imena Kristijana Ronalda, Luke Modrića i Mohameda Salaha. Neki fudbaleri su se sami oglasili nezadovoljni što nisu bar uzeti u obzir. Antoan Grizman, koji je sa Atletiko Madridom osvojio Evropa ligu i Super Kup Evrope, a sa reprezentacijom Francuske svetsko prvenstvo, razočaran je ponašanjem Fife: Šta je trebalo da uradim da uđem u uži izbor? Ili naprimer Rafael Varan, koji je osvojio Ligu šampiona i Svetsko prvenstvo... Koji kriterijumi su primenjivani? Između kandidatima za trofej vode se rasprave, zapravo vrti se oko Kristijana Ronalda. Nezadovoljan što nije proglašen za najboljeg u izboru UEFE kada su dodeljivane nagrade za nastup u Evropskim fudbalskim kupovima, nije se ni pojavio na ceremoniji. Smatra se da je na taj način pravio pritisak i pred dodelu priznanja u Londonu. Voditelj je glumas Edris Elba. Komentator Aleksandar Stojanović.
22:00
Veliki pisci i scenaristi - Mirko Kovač. Četvrti i poslednji naslov Dramskog ponedeljka u septembru iz ciklusa koji smo naslovili Veliki pisci i scenaristi - Mirko Kovač je film Uvod u drugi život. Film je snimljen 1992. godine u režiji Miloša Radivojevića, a emitujemo ga 24. septembra 2018. godine na programu RTS 2 oko 21.30 časova. Uvod u drugi život je dugometražni igrani film nastao po motivima istoimenog proznog dela Mirka Kovača. Mladog pisca, zatvorenog na usijanoj mansardi - razapetog između sveta i života kakav jeste i kakav bi trebalo da bude, između kreativnosti i nemoći - posećuju ličnosti iz njegovih vlastitih priča.ž. uloge tumače: Zoran Cvijanović, Aleksandar Berček, Sonja Savić, Predrag Ejdus, Dragomir Čumić, Saša Kuzmanović. urednik ciklusa: Marko Novaković reditelj: Miloš Radivojević scenarista: Mirko Kovač direktor fotografije: Radan Popović scenograf: Dagmar Stojanović kostimograf: Nada Petrović- Baletić kompozitor: Kornelije Kovač montažer: Vuksan Lukovac.
23:40
Priča o proslavljenoj američkoj pesnikinji Emili Dikinson, od njenih školskih dana i početaka pisanja, pa do kasnijih godina života, u kojima je još uvek bila nepoznata i živela veoma izolovano. (A Quiet Passion, 2016). Rođena 1803. godine, Dikinsonova je bila nadareno dete, ali usled emotivnih trauma, je prisiljena da se odrekne svojih studija. Introvertna mlada žena povlači se iz društva i počinje da piše poeziju. Uprkos svom izolovanom životu, ona ima moć da svoje čitaoce povede na put u širi svet. Terens Dejvis opisuje njen život i istražuje kako se rađaju izuzetne pesme Emili Dikinson. Uloge: Sintija Nikson, Dženifer Ili, Dankan Daf.. Režija: Terens Dejvis.
01:45
Crvena kraljica, serija
02:40
Trezor
03:35
Džungla, magija jednog drugačijeg sveta
04:30
Najveći slikari sveta