Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:18
Slagalica, kviz
06:41
Datum
06:45
Verski kalendar
06:55
Lajmet
07:04
Eko karavan
07:34
Metla bez drške
08:00
Pepa prase
08:05
Vodeni svet malih gupija
08:27
Buš bejbi svet
08:30
Lola i Mila
08:36
Mašine strašne priče
08:42
Svetlucava i sjajna
09:04
Bejblejd
09:26
Transformersi
09:54
Mali dnevnik
10:01
Kroz kasnije sazrevanje i obrazovanje, u zavisnosti od afiniteta, dopunjuju taj Mokranjčev kroki novim činjenicama - opredeljuju se za teme koje im se više sviđaju, odu na poneki horski koncert, svakog septembra su obavešteni da se održala još jedna manifestacija Mokranjčevih dana u rodnom Negotinu, ili otkriju svu lepotu Opela i Liturgije. Kojom, mahom, i budu ispraćeni na večni počinak. Retoričko je pitanje: Da li je to dovoljno? Autorska ekipa četvorodelne posvete ovom, za veka od njegove smrti najznačajnijeg srpskog kompozitora, pristupila je Mokranjčevom liku i delu krajnje emotivno, selektivno, pa i neobjektivno. Ovo priznanje, uz olakšavajuću okolnost želje da se kompozitorov život i rad što uspešnije približe današnjem naraštaju, opravdava formu i sadržaj epizoda. Naime, kao lajtmotiv je korišćena (iz nekoliko izvora potvrđena) njegova omiljena narodna pesma Po drum 'odim, za drum pitam (ne ulazeći u istraživanja zašto je nije iskoristio u svojim delima). Lik dečaka Steve nas hronološki vodi kroz bitne momente ličnog i profesionalnog razvoja, a paralelno sa tom pričom nas narator smešta u vreme (šta se dešavalo, i kako je izgledala Srbija i svet tih godina). Subjektivni pristup se ogleda u činjenici da se pesme iz Rukoveti nisu plasirale ni po redu, ni (isključivo) u horskom izvođenju, ni celovito, već po sopstvenom osećaju za potrebe građenja scenarija. U tom smislu, manje je bio važan podatak iz koje je rukoveti koja, premda smo bili potpuno svesni značaja Mokranjčevog spletanja svake. Nikako nismo mogli da zaobiđemo ni bisere srpskog duhovnog pojanja, za koje eminentni muzikolozi tvrde da je možda čak i značajnija kao ostavština - Heruvimsku pesmu i Tebe pojem. Svaki aranžman (a zastupljeni su u širokoj lepezi - od autentičnog, arhaičnog i sirovog arhivskog snimka, preko u narodu zadržane vokalne verzije, klasičnog a capella hora, do Kolibrića i Big benda) nosi svoju lepotu. A konstatacije gledelaca i slušalaca da se od neke od tema još satima nisu mogli otresti - sama po sebi potvrđuje koliko je velik kompozitor Stevan Stojanović Mokranjac. Naš Steva.Autori scenarija su urednik Ana Pavlović i reditelj Ružica Lukić, producent Svetlana Bandić, direktor fotografije Milan Stanić, montažer Vladimir Radovanović, a dizajner zvuka Aleksandar Zoričić.
10:44
Da li znaš?
10:49
Srpska muzika kroz vekove
11:01
Da li znaš?
11:08
Spotovi pod bombama - tri muzička spota, koja su realizovana tokom NATO agresije na Srbiju u proleće 1999, dobili smo od kompozitora Zorana Simjanovića na poklon deset godina kasnije, a nekoliko puta smo ih pre ovog gostovanja već prikazivali u Trezoru. Svaki put, posle emitovanja, gledaoci reaguju, tražeći odmah ponovnu reprizu ili razne dopunske informacije o tim spotovima, koji izražavaju ono što je ceo narod osećao živeći tri meseca pod bombama nevidljivog neprijatelja. Ova emisija Trezora bi trebalo da da odgovore na sva pitanja gledalaca u vezi sa spotovima. Tekstovi pesama se interpretiraju na engleskom, da bih ih razumeli oni kojima su upućeni, a titlovani su na srpski. Evo tačnih podataka o autorima, ineterpretatorima i realizatorima ovih spotova koji nikog ne ostavljaju ravnodušnim ni posle 18 godina. - To Unknow Soldier (Nepoznatom vojniku), pisac teksta Nataša Višnjić, kompozitor Zoran Simjanović, vokalni solista Ana Sofrenović, gitara Vojislav Đukić, snimatelj zvuka Vladan Korać, direktor fotografije Rade Vladić, snimatelj Mile Šutić, izvršni producent Danijela Jeftić, organizator Danijela Milanović, montazer Milan Pejnović, reditelj Goran Marković. Produkcija ART TV i Simke Music, 1999. - Balkan streets (Balkanske ulice), frula Bora Dugić, buzuki Branko Kamenković, gitara Zlatko Manojlović, klavijature Zoran Simjanović, bubnjevi Vladan Korać, kompozitor Zoran Simjanović, snimatelj zvuka Vladan Korać, dizajner zvuka Mića Zajc, montažer Jelena Đokić, autor i producent Zoran Simjanović. Produkcija FDU, ReVision, Simke Music, 1999. - I have to explain you baby (Moram da ti objasnim draga) kompozitor Zoran Simjanović, tekst Nepoznati i Zoran Simjanović, prevod Aleksandar Vasiljević, zvuk Vladan Korać, snimatelj slike Vladan Obradović, montažer Jelena Đokić, vokal i klavijature Zoran Simjanović, gitara Zlatko Manojlović, bubnjevi Vladan Korać, autor i producent Zoran Simjanović. Produkcija FDU, ReVision, Simke Music, 1999. Učesnici: Zoran Simjanović, Ana Sofrenović, Nataša Višnjić, Jelena Đokić, sagovornik Bojana Andrić Tehn. vođstvo Zoran Vasić i dežurna posada Studija XI, scenograf Jelena Petrović, organizator Gordana Grdanović, reditelj Andrea Lazić, montažer Milorad Ćitić, autor Bojana Andrić Snimano 16.03.2012. u Studiju XI, premijerno emitovano u Trezoru 26.03.2012, reprizirano 24.03.2017; Redakcija za istoriografiju  urednice Bojana Andrić, Milena Jekić Šotra.
12:08
Velika Nedelja: Hor i simfonijski orkestar RTS
12:43
Rečnik ekologije
12:54
Edu global
13:21
Mali dnevnik
13:27
SAT
14:17
Milijarde, serija
15:20
Gospođa, serija
16:44
Bogorodica Kazanska
17:20
Svetski izazov: Pouke o milosrđu
17:50
Malo ko ne zna ovu staru srpsku narodnu pesmu, ali isto tako malo ko zna da se ona, bar tako veruju stanovnici Čačka i okoline, odnosi na dvor gospodara Jovana Obrenovića u centru Čačka. U okviru novog ciklusa serije Kulturna baština Srbije Obrazovno naučni program predstavlja redak primer graditeljstva knez Miloševog doba, Jovanove dvore u Čačku. Konak gospodara Jovana Obrenovića jedna je od svega četiri sačuvana reprezentativna konaka u Srbiji koji pripadaju takozvanoj knez Miloševoj arhitekturi, odnosno balkanskom graditeljstvu prve polovine 19. veka. Konak je sagrađen 1835. godine kao rezidencijalni dvor mlađeg brata kneza Miloša Obrenovića - Jovana. Za taj posao iz okolone Ohrida pozvane su čuvene goge, nadaleko cenjeni graditelji koji su gradili po celom Balkanu, pa sve do Carigrada. Iako spolja ukazuje na tipičnu balkansku arhitekturu toga vremena, konak Gospodara Jovana Obrenovića predstavlja zapravo sučeljavanje dva koncepta života; onog orijentalnog koji je na zalasku i novog evropskog, koji polako i sigurno dolazi u oslobođenu mladu srpsku državu. Na spoljnoj fasadi konaka nalazi se i jedini sačuvani originalni grb Obrenovića. O načinu života porodice Jovana Obrenovića svedoči i unutrašnjost konaka, raspored i namena prostorija, sistem grejanja, položaj prozora, vrata. O nekadašnjem izgledu konaka i jezgra stare varoši svedoči i sačuvani crtež Feliksa Kanica zahvaljujući kojem danas vidimo da je dvor gospodara Jovana zajedno sa starom srpskom crkvom činio u stvari centar života Čačka toga vremena.Porodica Jovana Obrenovića nije, sticajem istorijskih prilika, dugo živela u ovom reprezentativnom objektu i on je kroz dugi niz godina menjao namenu. Danas je u njemu smešten Narodni muzeg grada Čačka. O istorijskom kontekstu gradnje konaka Gospodara Jovana, mnogim zanimljivostima tokom gradnje, o njegovoj arhitekturi, o načinu života u njemu, kao i o njegovoj ulozi u životu Srba u tom delu oslobođene države gledaoci će saznati kroz emisiju Jovanovi dvori. Urednik i autor Milica Bajić Đogo.
18:13
Posna jela iz Balta Berilovca
18:46
Ostvarena je ideja autokefalnosti - Srpska crkva postaje samostalna. Sava dobija titulu arhiepiskopa srpskih i pomorskih zemalja, a srpska država prvog kralja - Stefana Prvovenčanog. U emisiji Sveti kralj i pisac predstavljamo književna umeća Stefana Prvovenčanog. Poznato je da je Stefan izdao drugu osnivačku povelju Hilandaru koja se i danas čuva na tom svetom mestu. U toj povelji Stefan piše jednu od najlepših alegorija srpske srednjovekovne književnosti u kojoj u arengi (uvodnom delu) govori o bratu Savi. Poznato je i da je pisao Žitije Sv. Simeona - župana S. Nemanje i Žičku povelju čiji se prepis nalazi u manastiru Žiča na zidu pri ulasku u crkvu. Stefan Prvovenčani je bio ne samo pisac nego i ličnost o kojoj su pisali drugi. Potpuniju sliku o njemu daje monah Teodosije, jedan od najcenjenijih hroničara srpskog 13. veka. On kaže da je u vojsci Stefan iskusan i hrabrošću udivljen, a kad seđaše na čelu trpeze veseljaše blagorodnike bubnjevima i guslama, negovaše književnost i uz to beše vrlo razuman i vešt pripovedalac. Prenosom očevih moštiju iz Hilandara u Studenicu i stvaranjem kulta Svetog Simeona Mirotočivog Sava oblikuje koncept o svetorodnom poreklu vladarske dinastije kroz formu vladar-monah-svetitelj. A to će slediti i drugi vladari iz dinastije Nemanjića. Novi status nemanjićke države odražava se i na freskama, u poznatim vladarskim povorkama i portretima. U tom duhu možemo takođe tumačiti Stefana Prvovenčanog.U igrano dokumentarnoj emisiji Sv.kralj i pisac govore istoričari, istoričari umetnosti i istoričari književnosti. Tematsku celinu o Stefanu Prvovenčanom čine dve emisije Srpska kruna i Sveti kralj i pisac. Urenik i scenarista: Ivana Kovačević Montažer: Milan Radičević Reditelj: Dragan M. Ćirjanić.
19:26
Baterija pod komandom tada potpukovnika Zoltana Zanija oborila je avion pilota Dejla Zelka. Godinama kasnije, ovoj dvojici se ukazuje prilika da se upoznaju i Zelko kreće na put u Srbiju da upozna svog starog neprijatelja... Režija: Željko Mirković.
21:00
Gospođa, serija
22:37
Sasvim je izvesno da je svet nauke obavijen velom misterije i sumnjivih otkrića, a naučne prevare su oduvek u toj priči pronalazile svoje put i to u razičitim disciplinama. Kako su nas varali biolozi i genetičari otkriće nam prof. dr Peđa Janaćković sa Biološkog fakulteta. Šta su nam prećutali i sakrili pojedini fizičari objasniće nam Slobodan Bubnjević iz Instituta za fiziku. Koja se kvaziotkrića kriju u svetu hemije pitaćemo prof. dr Radivoja Prodanovića sa Hemijskog fakulteta. Mnoge prevare, među kojima su i one koje se kriju ispod površine zemlje, dovode se u vezu sa pseudonaukom protiv koje se pravi naučnici bore. Koje smo sve laži iskopali rećiće nam arheolog dr Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva.Želja za slavom, novcem, naučnim priznanjima ili nešto četvrto? Šta su bili motivi istraživača koji su rizikovali da na ovaj način unište svoju reputaciju, pa čak i unazade razvoj nauke objasniće nam psihijatar i psihoterapeut, prof. dr Nevena Čalovska Hercog sa Fakulteta za medije i komunikacije. Nauka je egazktna i upravo zato na takvom terenu, ako se nauružamo znanjem relativno lako možemo da otkrijemo prevaru. Međutim, trik pitanje je kako to uraditi kada je reč o neegzaktnim stvarima kao što je umetnost. Kada je reč o muzici, više o tome rećiće nam kompozitor i direktor PGP - RTS-a Vladimir Graić Graja, a koje su neke od najpoznatijih prevara u nekim drugim vidovima umetnosti otkriće nam profesor dr Milan Popadić sa Filozofskog fakulteta. U emisiji otkrivamo i neke od neobičnih prevara u svetu šaha, mađioničarstva, psihologije, raskrinkavamo najveću medijsku prevaru ikada i saznajemo kako nas sve vara naša svest. Pridružite nam se! Urednik Studija znanja: Zoran Živković Urednik emisije: Ivana Milenković Voditelj: Vinka Marinović Kovoditej: Ana Reljić Reditelj: Darko Kamarit.
23:40
Studio 6: Damir out loud
00:43
Trezor
01:37
Velika Nedelja: Hor i simfonijski orkestar RTS
02:12
Bogorodica Kazanska
02:41
Svetski izazov: Pouke o milosrđu
03:10
Jovanovi dvori
03:34
Posna jela iz Balta Berilovca
04:00
Staro srpsko pisano nasleđe: Sveti kralj i pisac
04:28
Studio 6: Damir out loud
06:29
Slagalica, kviz
06:47
Datum
06:54
Verski kalendar
07:05
Znanje imanje
08:00
Pepa prase
08:05
Vodeni svet malih gupija
08:27
Buš bejbi svet
08:30
Lola i Mila
08:40
Mašine strašne priče
08:46
Svetlucava i sjajna
09:08
Bejblejd
09:30
Transformersi
09:41
Ružne reči
09:51
Zujalica
10:18
Zemlja hrane
10:48
Dvojajčani blizanci Viktor i Teodora bili su dugo iščekivana deca. Iako je tokom trudnoće bila pod budnim nadzorom lekara, tek nakon porođaja Marija se suočava sa činjenicom da jedan plod, devojčica Teodora ima Daunov sindrom. Zbog čega to nije saznala ranije, gde je bio propust i da li bi se događaji odvijali drugačije, saznajemo u razgovoru sa ovom hrabrom ženom i samohranom majkom. Urednica emisije: Iva Omrčen Novinar: Hana Loos.
11:17
Na mestu krštenja, u kompleksu Jardenit svoja jevanđelja postavili su mnogi narodi u protekle 44 godine, srpska ploča je 112. i zauzima centralno mesto, ispred samog amfiteatra gde se vernici pripremaju pre ulaska u Jordan. Gosti emisije, prota Tomislav Lukić koji je sa grupom hodočasnika iz Šapca i postavio ploču, kao i Isak Asiel, glavni rabin Jevrejske zajednice u Srbiji, koji je bio i jedini velikodostojnik verske zajednice u borbenim jednicama srpske vojske u vreme Nato agresije, 1999. godine. Ekskluzivno, videćemo i kakvu poruku vernicima u Australiji pred Uskrs, šalje vladika Siluan, episkop australijsko-novozelandske Mitropolije SPC.Umetnička jaja, bojena posebnim tehnikama, predstaviće u studiju naša gošća, akademska slikarka Slobodanka Rakić Šefer. Priču o vrhunskim kopijama Faberžeovih jaja koja se prodaju u jedinoj radnji u Francuskoj, u Parizu, donosi Vladan Jočić.Muzički gosti emisije, Nada Pavlović i Vojkan Borisavljević, predstaviće autorsku pesmu Beograd. OKUD Milomir Petrović iz Sremčice, Igrama iz Šumadije, obeležiće 50 godina postojanja, a Slavko Banjac pesmom Natenane, najaviće koncert u Beogradu 16. maja. Urednik Suzana Gvozdenović Puzović Reditelj Vladimir P. Petrović.
11:54
Pripadnici Vojske Srbije koji se spremaju za mirovnu misiju UNIFIL u Libanu imali su proveru spremnosti na vežbi Srpski štit 14 koja je održana na bazi Jug i poligonu Borovac kod Bujanovca. Njihovu spremnost proveravali su pripadnici VS, ali i komisija Vojske Kraljevine Španije, jer će srpski vojnici biti u sastavu španskog kontigenta mirovnih snaga. Nastavljamo sa serijalom Dnevnik ratnog snimatelja sa podsećanjem kako je u ratnoj zoni, na Kosovu i Metohiji, izgledao Uskrs 1999, zabeležen kamerom ekipe Zastava filma. Takođe, prikazaćemo ekskluzivne kadrove iz južne srpske pokrajine iz sredine aprila 1999. godine.Iz naše arhive pogledajte prošlogodišnje uvežbavanje aviona i helikoptera 98. vazduhoplovne brigade. Saznajte i novosti iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Emisiju možete pratiti i na društvenim mrežama i platformi RTS Planeta.
12:30
Građanin
12:55
Studio znanja
13:55
Olimpijski krugovi
14:25
Školski sport
14:40
Od 19. veka do nekog budućeg vremena u univerzumu, od istinitih do izmaštanih događaja koji su stvarali i koji će stvarati istoriju čovečanstva - vodimo vas u Marvelov filmski svemir i kraj igre Osvetnika. Idemo i u 1857. kada je nastajao Oksfordski rečnik. U filmu Profesor i ludak to vreme oživeli su oskarovci Mel Gibson i Šon Pen.O seriji Riverdale koja već tri sezone osvaja srca publike na svim krajevima Netfliksove distribucijske mreže, utiske iznosi Kristina Đuković.U susret 72. Kanskom festivalu, Premotavanje nas podseća na dobitnike Zlatne palme - vraćamo se 40. godina unazad kada je snimljen Sav taj džez u režiji Boba Fosija.U rubrici Kontraplan, jedna od najvažnijih i najintrigantnijih rediteljki današnjice Kler Deni, govori o filmu Život među zvezdama sa Robertom Patinsonom i Žulijet Binoš u glavnim ulogama. Autor emisije: Sandra Perović.
15:10
Trenutak pre odlaska na železničku stanicu mladiću iznenada umire otac. Ljubavnikov nedolazak devojka tumači kao odustajanje i na put odlazi sama. Godinu dana posle dvoje mladih se ponovno sreću. Mari je sada ljubavnica najbogatijeg pariškog neženje Pjera Revela, a Žan je jedan od hiljadu siromašnih slikara u potkrovljima grada svetlosti. Ugašena iskra u pepelu njihove ljubavi ponovno se razbuktava u plamen, ali iskušenja su prevelika a da bi se vatra održala... Uloge: Edna Parvins, Karl Miler, Lidija Not... Režija: Čarli Čaplin.
16:33
Radnja filma se odvija u cirkusu i njegovoj bližoj okolini. Igrom slučaja, Skitnica postaje glavna atrakcija programa zbog svoje trapavosti i dara upadanja u nevolje. Vremenom se zaljubljuje u mladu cirkusku jahačicu, ali za njenu naklonost mora da se bori sa markantnim hodačem po žici. Produkcija filma je bilo jedno od najtežih iskustava u Čaplinovoj karijeri. Ne samo da je u to vreme imao teške privatne probleme (smrt majke i razvod), već je i snimanje moralo više puta da bude odloženo ili ponovljeno zbog različitih nesrećnih slučajeva (požara na setu, krađe scenografije i sl.).Glavne uloge su, osim Čaplina, tumačili Al Ernest Garsija, Merna Kenedi i Hari Kroker. Film je na prvoj dodeli Oskara 1929. bio nominovan u četiri kategorije (za najbolji film, najbolju režiju, glavnog glumca i originalnu priču), ali je Akademija uručila Čaplinu specijalnu nagradu za filmsko postignuće.
17:55
Odbojka (ž) - Plej of: Jedinstvo - Železničar, finale 3, prenos
19:30
Vostani, vreme je: Divna Ljubojević i Melodi
20:22
Danas se ovo ostvarenje smatra jednim od najznačajnijih dostignuća Čaplinove veoma bogate karijere. Iako je definisan žanrom komedije, završna scena filma smatra se jednom od najpotresnijih u istoriji filma. Film govori o skitnici koji se bori da bi pomogao mladoj slepoj cvećarki u koju se zaljubljuje. Uloge: Čarli Čaplin, Florens Li, Virdžinija Čeril... Režija: Čarli Čaplin.
22:00
Zasnovana na detektivskim romanima nemačkog majstora krimića, serija se dešava u Berlinu tokom zlatnih dvadestih godina prošlog veka. Grad je tada bio na vrhuncu kulturnog razvoja, pogodan za talentovane i ambiciozne, ali istovremeno i utočište za stotine hiljada jevrejskih imigranata koji su tražili spas od progona u Rusiji i Istočnoj Evropi. Ispod bleštave površine, osiromašene narodne mase bore se za bolji život. To je vreme organizovanog kriminala i političkog ekstremizma.Proleće 1929. godine. Neizvesnost vlada u metropoli. Od ekonomije do kulture, od politike do podzemlja - sve je zahvatio čvrsti stisak radikalnih promena. Spekulacije i inflacija već polako nestaju na temeljima još uvek mlade Vajmarske republike. Sve veća nezaposlenost i siromaštvo u potpunom su kontrastu sa neumerenošću i raskalašnošću noćnog života grada i njegovom bujajućom kreativnom energijom. Gereon Rat, mladi policijski inspektor iz Kelna, prebačen je u Berlin da bi raskrinkao obruč pornografije kojim upravlja berlinska mafija. Poput mnogih drugih i naš junak nosi ožiljke iz Velikog rata: drhtavice i posttraumatski stresni poremećaj koje leči morfijumom.Ono što na prvi pogled izgleda kao jednostavan slučaj iznude, ubrzo prerasta u skandal koji će zauvek izmeniti živote Gereona i njegovih najbližih saradnika. Zajedno sa stenografkinjom Šarlot Riter i njenim partnerom, Brunom Volterom, Rat se suočava sa zamršenom mrežom korupcije, dilovanja droge i trgovine oružjem, zbog čega ulazi u egzistencijalni sukob, jer je rastrzan između odanosti i otkrivanja istine. Kada upadne na nelegalno snimanje porno filma, izgleda da je pronašao krivca u reditelju Kenihu, ali uskoro shvata da su u igri daleko podmuklije sile. Nama preostaje da se zapitamo ko je prijatelj, a ko neprijatelj u ovoj priči.Čuveni nemački reditelj Tom Tikver, zajedno sa kolegama Ahimom fon Borisom i Henkom Handlegtenom, kreirao je raskošnu, ambicioznu seriju, koja je snimana šest meseci na 300 lokacija, sa 5.000 statista. Vavilon Berlin za sad predstavlja najskuplju evropsku produkciju koja nije na engleskom jeziku. U Nemačkoj je dostigla rekordnu gledanost, samo prvu epizodu pratilo je 1,2 miliona ljudi (samo Igra prestola ima više fanova).Uloge: Folker Bruh, Peter Kurt, Liv Liza Friz, Jens Harcer... Kreatori serije: Tom Tikver, Ahim fon Boris i Henk Handlegten.
22:53
Svet sporta
23:14
U vreme kada je pisao ovu naturalističku dramu, Strindberg se suočavao sa problemima u sopstvenom braku, te se može pretpostaviti da je njegova lična situacija uticala na stvaranje samog dramskog teksta. Uloge: Danilo Bata Stojković, Ljiljana Dragutinović, Jasmina Ivanišević, Aljoša Vučković, Dejan Čavić, Renata Ulmanski, Nebojša Kundačina Urednica TV Teatra: Tamara Baračkov.
00:56
Odbojka (ž) - Plej of: Jedinstvo - Železničar, finale 3, r.
02:21
Olimpijski krugovi
02:51
Cirkus, film
04:00
Svetlost velegrada, film
06:28
Slagalica, kviz
06:50
Datum
06:55
Verski kalendar
07:07
Pepa prase
07:12
Vodeni svet malih gupija
07:35
Buš bejbi svet
07:37
Lola i Mila
07:45
Mašine strašne priče
07:51
Svetlucava i sjajna
08:13
Bejblejd
08:35
Transformersi
09:00
Vaskršnja liturgija, prenos iz Hrama Svetog Save
11:00
Verski mozaik Srbije
11:40
E-TV
12:10
Profil i profit
12:40
Sve boje života
13:05
Da li znaš
13:10
Srpska muzika kroz vekove
13:25
Da li znaš
13:40
Automobilizam: TCR, snimak 1. trke
14:25
Automobilizam: TCR, snimak 2. trke
15:10
Magazin Lige Evrope
15:40
Magazin Lige šampiona
16:10
Poreklom krsne slave i praktikovanjem ovog običaja kod Srba bavili su se istoričari, teolozi, etnolozi, sociolozi, lingvisti i drugi. Koreni slavljenja sveca zaštitnika sežu u daleku prošlost, ali i Srpska pravoslavna crkva i nauka saglasni su da se početak obeležavanja krsne slave vezuje za dan kada je neka porodica, ili čitav rod primio hrišćanstvo. Prvi pisani pomen o praznovanju slave, potiče iz 1018. godine, te ovu godinu uzimamo i kao jubilej od zvaničnog obeležavanja krsne slave. Naime, te godine grčki hroničar Jovan Skilica prvi je zabeležio slavu dajući joj obeležje porodičnog praznika. Sveti Sava, prvi srpski arhiepiskop, izvršio je u početkom 13. veka novu organizaciju crkvenog života, a taj reformatorski rad obuhvatio je i praznovanje kućne slave. U praznovanju krsne slave isprepleteni su religiozni i društveni elementi i oni su duboko ukorenjeni u ovaj jedinstveni srpski običaj koji je prvi na našoj listi nematerijalne kulturne baštine. O poreklu krsne slave, njenim religioznim i društvenim elementima, o njenom opstaku i vrednostima gledaoci će saznati od eminentnih stručnjaka koje smo snimili u više autentičnih ambijenata.U emisiji učestvuju mitropolit zagrebačko-ljubljanski G. Porfirije, prof. dr Ljubinko Radenković iz balkanološkog instituta SANU, dr Vesna Marjanović, stručnjaci Etnografskog muzeja u Beogradu, glumac Nebojša Dugalić i drugi. Urednik i autor emisije je Milica Bajić Đogo, snimatelji Dimitrije Hadži Nikolić, Milan Stanić i Vasko Vasović, montažer je Milan Radičević, a režiju potpisuju Lela Janić i Milica Bajić Đogo.
16:40
Ikona - mesto susreta čoveka sa Bogom
17:05
Vaskrs je najveći praznik u hrišćanskoj godini, jer je na taj dan Hristos pokazao svoju božansku moć pobedivši smrt. U petak oko devet sati Hristos je raspet, a u nedelju pre zore je vaskrsao kao što je rekao: „Sin čovečiji treba da bude predat u ruke grešnih i da vaskrsne trećeg dana. Zato je Veliki petak, kao najtužniji dan, neodvojivi deo Vaskrsa, najradosnijeg dana u godini, a tajna vaskrsnuća, tajna Časnog krsta i žrtve Hristove je tajna koju je najteže opisati i objasniti. Za praznovanje Vaskrsa su još od prvih godina hrišćanstva vezani mnogi lepi običaji. Među njima je svakako i u našem narodu najznačajnije farbanje i šaranje vaskršnjih jaja sa svom svojom simbolikom.Tu su svakako i vaskršnje pesme i igre.Emisija je snimljena na više atraktivnih lokacija kao što je manastir Studenica, Gradac, Žiča, Petrova crkva u Novom Pazaru, selo Trnava na Goliji, Raška.U igranim delovima emisije učestvuju su glumci- natuščici, odnosno članovi porodice Belobrković i njihovih kumova. U emisiji učestvuju pevačka grupa Rašanke, članovi KUDA kastrum Sigidunum i drugi izvođači, a tekst i stihove posvećene Vaskršnjem prazniku govori glumica Maja Ladolež. Urednik i scenarista je Milica Bajić Đogo Režija je poverena Leli Janić, a snimatelj je Milan Stanić.
17:35
Trag u prostoru: Uskrsnu kako reče
18:05
Mira Adanja Polak: Ekskluzivno
18:35
Isceljenje, film
20:10
Oni su prvi reditelji, kojima je omogućeno da snimaju film u potpunosti na Svetoj Gori. Tačnije, omogućeno im je da snimaju različite načine života u manastiru, na svetoj planini. Monasi koje su odabrali, iz različitih pravoslavnih crkava, govore o različitim običajima koje su doneli sa sobom iz svojih krajeva, govore o duhovnosti i duhovnom životu, o svom viđenju vere i religije, o tome zbog čega ih crkveni život ispunjava. Dvojica reditelja ostala su i sama očarana njihovim životima koji započinje u cik zore liturgijom, nastavlja se bogatom trpezom koja se naziva ručkom bez obzira što je još rano prepodne, zatim odvojenim dnevnim aktivnostima sve do povečerja i večere. Ono što je u filmu izvanredno uhvaćeno, jesu različitosti među monasima, koji u različitim umetničkim ili angažovanim delatnostima pronalaze proširene vrednosti svoje duhovnosti. Njihove priče su izvanredne i ostavljaju bez teksta. Baš kao i sam život na Svetoj Gori.Peter Bardele i Andreas Martin su lišili film ikakvog autorskog komentara, ostavljajući gledaocima da sami procenjuju vrednosti i kvalitete života na tako posebnom mestu. Film je poput poezije, što je dodatno podstaknuto fascinantnim predelima i pejsažima, koje su tom prilikom uspeli da snime. Priče monaha su kratke ali su lične, emotivne, filozofske, duhovite, dramatične. Stoga je film poput rukoveti o njihovim životima. Posebno intrigantno je to što nas kroz film o Svetoj Gori, kao narator, vodi ženski glas.
22:00
Vavilon Berlin, serija
22:50
Andre Riju: Dobro došli u moj svet
23:30
Marija Kiri, film
01:00
Kiki i Piloti: Hajedno zajedno da sanjamo
01:50
Isceljenje, film