Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
07:03
Slagalica, kviz
07:26
Datum
07:31
Verski kalendar
07:41
Mašine strašne priče
07:47
Moj mali poni
08:09
Prodavnica najmanjih ljubimaca
08:30
Dvorištvance
08:55
Mia i ja
09:19
Bejblejd
09:41
Sportske igre mladih
10:00
E-TV
10:23
Od zlata jabuka
10:57
Oaza obrazovanja i vaspitanja. Srednja škola za obrazovanje učenika sa teškoćama, Milan Petrović u Novom Sadu, čini prirodni nastavak iste osnovne škole i predstavlja potvrdu smislenog i kvalitetnog rada sa tom decom i učenicima. Tu, u prostoru srednje škole sva čula dišu, bude se i govore da je ovakva ustanova čista retkost i blagodet za one koji imaju sreću da su tu. Ovo nije naš zaključak već naše duboko verovanje u koje su nas uveli učenici, njihove reči i osmesi. Učenici u ovoj školi strepe samo od pomisli da će jednoga dana doći i rastanak kada će učenje i druženje ovde da se završi i nastavi na drukčiji način za retke na fakultet za druge u svetu rada, za neke povratak kući bez mogućnosti za rad. Ekipa RTS-a posetila je ovu oazu u kojoj se druži i uči. Urednik emisije: Kosovka Ivković-Bobić. Snimatelj: Mr Branko Pelinović. Montažer: Anika Tesla.
11:23
Verski mozaik Srbije
12:04
Danas većina ljudi u svetu ne želi da poseduje stvari, već bi samo da ih koristi. Preduzetnici dele poslovne prostore sa ljudima koje prvi put vide u životu, putnici troškove goriva sa nepoznatima, a poljoprivrednici mehanizaciju kupuju zajedno, pa je koriste u različito vreme i u različite svrhe. Hoće li ekonomija deljenja uticati na tržište, kakav će efekat šering ekonomija imati na pružaoce usluga, a kakav na potrošače i hoće li ona dobiti zamah u Srbiji saznajemo od profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu doktora Gorana Petkovića. Jedna dama rešila je svoje snove da ostvari u svojoj zemlji, a osim što svira, ona i gradi violine. Tajnu umetničkog posla uči od porodice Popović iz Zemuna, a za njih umeće graditeljstva i dalje predstavlja ideal. U zvucima njihovih violina uživa publika od Kolarca do Karnegi hola u Njujorku, a o veštini graditeljstva saznajte ove nedelje u novom Profilu i profit. Urednik emisije: Miloš Tanasković Novinar istraživač: Milica Brković Realizacija: Zorica Mijailović Montažeri: Vesna Gavrik, Vladimir Krstić.
12:35
Kulturako aresipe
13:00
Sve boje života
13:29
Da li znaš: Da li smo ono što jedemo?
13:30
U dubokom zelenilu Senjaka, iza jedne od najlepših kapija Beograda, skriva se kuća koja je u jednom trenutku dobila poseban značaj. Posle godina provedenih u Prvom svetskom ratu u nju će se useliti kralj Petar Prvi Karađorđević i tu ostati naredne dve godine, do smrti, avgusta 1921. Porodična vila na padinama nekadašnjih zasada grožđa, okružena bogatim vrtom, izgrađena 1896. kao letnjikovac, vinogradarska kuća trgovca Đorđa Pavlovića, dugo je bila ruinirana, a njena istorija nedovoljno poznata i neispričana. Zaboravljena, devastirana usled višedecenijske nebrige i nemara, kuća je na neki način bila obavijena velom tajne koju su neuspešno nastojali da otkriju pojedini istraživači. Šta se danas zna o sudbini ove građevine i zbog čega nikada nije postala dugo planirani Muzej kralja Petra pokušavamo da otkrijemo u novoj emisiji serijala Beogradsko blago. Urednik i autor: Nevena Milić.
13:47
Da li znaš
14:00
Sportski gradovi Srbije: Požarevac
14:18
Šama o Rembrantu
15:18
Narodni muzej svedok vremena: Žrtvenik - 5200 godina p.n.e.
15:26
Rečnik ekologije
15:30
Edu global
15:58
Tišina... snima se. Da krv nije voda... dokazuje i ćerka Dan Tane! Posle dosta godina boravka u Americi odlučuje da snima film u Beogradu. Nije to njen prvi film. Snimala je već i Koriolana gde je bila producent. Gabrijela Tana je od momenta kako je došla u Srbiju u nekoliko poseta svom ocu, ovu zemlju počela da posmatra i kao lokaciju za svoja buduća snimanja. Poznavajući veliki broj velikih imena iz sveta filma, od malena, okružena tim ljudima počela je Srbiju da posmatra i kao sledeću lokaciju u svojim producentskim poduhvatima. Svoje lične kontakte i poznanstva porodice, upoznala je sa našom sredinom i mentalitetom kao i sa našim mogućnostima. Lokacije naše zemlje u mnogim filmovima glume razne gradove u kojima se odvija priča filma. U snimanju filma o baletskom igraču Nurejevu Beograd igra ulogu Sankt Petersburga. Na jednom takvom snimanju srećem Gabrijelu Tanu, Rejfa Fajnsa, Sergeja Polunina a kamera beleži jedan takav dan na setu gde se najčešće čuje naredba Tišina!... snima se.
16:24
Svete reke: Jangcekjang
17:15
Morska obala je leti stecište ljudi raznih doba i profesija. (1952). Predstavnik starije generacije, Čika Paja, i dvoje mladi, Zorica i Mirko, doživljavaju mnoge zgode, u skladu sa željama i mogućnostima svojih godina. Uloge: Milan Ajvaz, Milan Puzić, Ljubomir Didić, Dejan Dubajić.. Režija: Sava Popović.
18:45
Zvižduk u osam je jugoslovenski crno-beli igrani film snimljen 1962. godine u režiji Save Mrmaka. Po žanru je kombinacija drame, komedije i mjuzikla, a inspiraciju je pružio istoimeni album pop pevača Đorđa Marjanovića, koji je tada bio na vrhuncu popularnosti te nastupio u glavnoj ulozi. Zvižduk u osam je, prema kasnijim navodima, neko vreme iz političkih razloga završio u bunkeru. Nekoliko filmskih radnika su hteli da snime psihološku dramu. Umesto kredita, koji su tražili dobili su savet: Snimajte nešto smešno i tada ćete dobiti novac! prihvatili su ideju i drama je postala muzička komedija. Uloge: Đorđe Marjanović, Jovanka Bjegojević, Jelena Žigon, Pavle Vuisić.. Režija: Sava Mrmak.
20:20
Učmala palanačka sredina predratne Jugoslavije. Dva poslanička kandidata bore se za glasove svim sredstvima. (1958). Film prikazuje život palanke, odnose njenih građana i đačku ljubav mladića i devojke čiji su roditelji politički protivnici... Uloge: Žarko Mitrović, Milan Srdoč, Miodrag Petrović Čkalja, Pavle Vuisić.. Režija: Velimir Stojanović.
22:00
Gomora, serija
23:05
U ne tako dalekoj budućnosti drastične klimatske promene su vratile Zemlju u ledeno doba. (The Colony, 2013). Određen broj ljudi je preživeo i formirane su kolonije u podzemnim instalacijama, stalno izložene riziku epidemija ili nestankom hrane i resursa. Jednoj koloniji stiže poziv za pomoć i spasilački tim kreće na teren, ali o o što će zateći na licu mesta nisu mogli ni zamisliti.. Uloge: Lorens Fišbern, Kevin Zegers, Bil Pakston.. Režija: Džef Renfro.
00:45
SAT
01:33
Zvižduk u osam, film
02:55
Četiri kilometra na sat, film
06:00
Slagalica, kviz
06:22
Datum
06:27
Verski kalendar
06:37
Naučni intervju: Prof. dr Erik G. Tangalos
07:04
Kocka, kocka, kockica
07:34
Mašine strašne priče
07:40
Moj mali poni
08:03
Prodavnica najmanjih ljubimaca
08:24
Dvorištvance
08:49
Mia i ja
09:13
Bejblejd
09:36
Mali dnevnik
09:42
Jedanaestogodišnji Rik stalna je meta zajedljive dece iz komšiluka, a njegov tata - koji bi, kako smatra Rik, ovom maltretiranju trebao da stane na kraj - izgubljen je slučaj. (The Little Gangster, 2015). Nakon što tata dobije novi posao, otac i sin se sele u novi grad, a Rik to vidi kao priliku za novi početak. Novim prijateljima predstavlja se kao sin mafijaškog vođe, a svoj stajling menja iz korena kako bi što više nalikovao sinu jednog gangstera. Ali, šta ako se njegove laži okrenu protiv njega? Šarmantna i zabavna komedija o odnosu oca i sina nastala je po istoimenom uspešnom romanu za decu autorke Marjon Hofman. Uloge: Tor Braun, Henri van Lun, Meral Polat.. Režija: Arne Tunen.
11:21
Klasici književnosti na filmu - Korešpodencija Zlatnog runa. Koje dileme stoje pred Ahmedom Nurudinom, Banovićem Strahinjom, Leoneom Glembajem, učiteljem koji postavlja Hamleta u Mrduši Donjoj, Gospođom Dalovej? Koji tonovi odjekuju Gluvim barutom, a koje se niti pletu Zlatnim runom. U ovoj epizodi ovog ciklusa magistar književnosti Lidija Mustedanagić i profesorka književnosti Jasmina Ahmetagić tumačiće dramu Korešpodencija koju je Borislav Mihailović Mihiz napisao na osnovu jednog toka radnje u četvrtom tomu Zlatnog runa Borislava Pekića. U emisiji pratimo tumačenje oslanjajući se na odlomke čuvene pozorišne postavke Korešpodencije u režiji Arsenija Jovanovića i nezaboravne podele sa Ružicom Sokić, Zoranom Radmilovićem, Mirom Banjac, Batom Stojkovićem, Milanom Mihailovićem. Autor serije: Valentina Delić Montažer: Ksenija Savićević.
11:48
Sve boje života
12:17
Simfonijski orkestar RTS, dirigent Stanko Jovanović
12:55
Zločini, serija
14:48
Most, serija
15:54
Fudbal - SP: Saudijska Arabija - Egipat, prenos
18:00
Mali dnevnik
18:10
Narodni muzej svedok vremena: Dupljanska kolica
18:15
Siva ekonomija predstavlja ozbiljan izazov na putu ekonomskog razvoja u državama u tranziciji. Nelegalne ekonomske transakcije i korupcija negativno utiču na rast srpske ekonomije. Vlada Republike Srbije sprovodi brojne mere u smeru smanjenja ekonomskih aktivnosti na sivom tržištu, međutim učešće nelegalnih ekonomskih transakcija i dalje čine značajan deo domaćeg BDP-a. Nelegalna trgovina, korupcija i delatnosti u okviru takozvane sive ekonomije su integralni deo sveobuhvatne ekonomske slike Republike Srbije. Predstavnici vlasti u Srbiji aktivno rade da bi smanjili ili u potpunosti ukinuli takve negativne ekonomske delatnosti, međutim geografski položaj Republike Srbije, veoma nizak životni standard građana, kao i siromašno okruženje posmatrano sa regionalnog ugla, onemogućavaju efikasan i efektivan obračun sa aktivnostima na sivom i crnom tržištu. O negativnim posledicama sive ekonomije i korupcionaških aktivnosti na razvoj domaće privrede, o značaju elektroprenosnog sistema na pospešivanje ekonomskog rasta i privlačenja stranih investitora, o rastu domaće valute i procesu restrukturiranja javnih preduzeća, o merama za samozapošljavanje koje nudi Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i o najnovijim vestima iz sveta domaće i globalne ekonomije i kretanjima na produktnom berzanskom tržištu za Srpsku ekonomiju govore: prof. dr Dragan Đuričin, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Jovica Milanović, Elektrotehnički fakultet u Mančesteru, Jelena Pavlović, predsednica Američke privredne komore, Veselin Milošević, pomoćnik direktora Uprave carina, Stefano Beti, zamenik generalnog direktora Transnacionalne alijanse za borbu protiv nelegalne trgovine i Tanja Bjelobrk iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
18:35
Trag: Etos vranjske pesme - stih stihuje, srce ne miruje
19:09
Dela Rajka Maksimovića povezuju reči. Od monumentalnih horskih i vokalno-instrumentalnih među kojima su Buna protiv dahija, kad su živi zavideli mrtvima, Testamenat vladike crnogorskog Petra Petrovića Njegoša i Pasija Svetoga kneza Lazara do lirskih i prefinjenih Možda spava ili Tri haiku. Osim u rečima, Rajko Maksimović traži intonaciju i u prošlosti - i ličnoj i arhetipskoj. Muzikom je počeo da se bavi iz inata, a već decenijama dosledno stvara nagrađivanu muziku, ujedno istorijske nacionalne portrete. Promišljanje o muzici i posvećen rad čine ga aktivnim i u devetoj deceniji, a njegov stvaralački portret postaje i životna lekcija. Urednik emisije Dragana Pantić.
19:50
Fudbal - SP: Iran - Portugalija, prenos
21:55
Narodni muzej svedok vremena: Dupljanska kolica
22:00
Originalna srpska TV drama. Poslednji naslov Dramskog ponedeljka u junu, koji 25. juna na RTS 2 emitujemo u okviru ciklusa Originalna srpska TV drama, je ekranizacija teksta Nevidljivi čovek, snimljena 1976. godine po tekstu i u režiji Radivoja-Lole Đukića. Nevidljivi čovek je komedija koja obrađuje jednu aktuelnu društvenu temu na satiričan način. Da bi izbegli inspekciju i druge kontrole, kao i da bi sredili prilike u samom preduzeću, trojica članova uprave sklapaju zaveru.. uloge tumače: Mića Tatić, Dragutin-Guta Dobričanin, Slobodan Đurić, Đokica Milaković, Predrag Tasovac, Božidar Stošić, Vladimir Savčić Čobi. urednik ciklusa: Marko Novaković reditelj: Radivoje-Lola Đukić scenarista: Radivoje-Lola Đukić direktor fotografije: Milan Stefanović scenograf: Aleksandar Milović kostimograf: Vladanka Đorđević.
23:05
U drugoj epizodi serije Dekalog žena koja je trudna sa muškarcem koji nije njen muž traži od doktora da se izjasni da li će njen bolesni muž živeti ili umreti. Ona to mora da zna da bi odlučila da li da abortira ili ne. Doktor se tome odlučno protivi. On ne želi da glumi Boga. (1989). Sama priča, narativno, podseća na sapunsku operu, ali razlika je u tome što na kraju nudi kompleksno i neočekivano rešenje, na indirektan način. Veliki pisac Dostojevski i čitavo njegovo grandiozno delo govore o tome da je čovek isuviše širok i da ni u čemu ne vidi konačnu, poslednju reč. On smisao ljudskog života vidi u tom otporu konačnosti. Na RTS 2, na samom kraju ciklusa filmova poljskog režisera Kšištofa Kišlovskog emitujemo jedno od svakako njegovih najpoznatijih dela - serijal kratkih televizijskih filmova - Dekalog, koji je Kišlovski režirao po Deset božjih zapovesti. Vremenski okvir dešavanja je Poljska osamdesetih godina, prošlog veka u toku promena političkih sistema. Kišlovski je izbegao svakodnevne aspekte života u Poljskoj toga vremena, a bavio se onim temama koje su univerzalne. Ova kontroverzna mini-serija se sastoji od deset epizoda koje nisu striktno vezane za pojedine zapovesti. Neke obuhvataju više njih, a neke celokupan etički sistem koji treba da prikažu. Tematika ovih priča je religijska, a struktura biblijska. Kao što je rečeno, bazirana je na deset božjih zapovesti, ističući njihovu aktuelnost. Likovi, koji su živeli život izvan organizovanih religioznih pravila, suočeni su u određenom trenutku sa etičkim i moralnim problemima koje moraju da reše. Svi su oni stanari jednog kompleksa zgrada, a pojavljuje se i jedan momak koji ništa ne govori, a koji može da predstavlja samog Hrista. Scenario za Dekalog su zajedničkim snagama pisali Kišlovski i njegov verni saradnik i imenjak Pisevic. Prvobitna namera bila je da angažuju deset različitih reditelja kako bi realizovali projekat, ali od toga odustalo pa se režije prihvatio sam Kišlovski uz kompromis da direktor fotografije bude različit u svakoj epizodi.
00:09
Fargo, serija
01:04
Viva voks
02:00
Fudbal - SP: Saudijska Arabija - Egipat, r.
03:40
Fudbal - SP: Iran - Portugalija, r.
06:22
Slagalica, kviz
06:44
Datum
06:49
Verski kalendar
07:00
Naučni intervju: Psihodrama - dr Potkonjak
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Mašine strašne priče
08:06
Moj mali poni
08:25
Prodavnica najmanjih ljubimaca
08:47
Dvorištvance
09:08
Mia i ja
09:30
Bejblejd
09:55
Mali dnevnik
10:00
Hana, desetogodišnja devojčica iz Barselone, u bolnici upoznaje Kaboa, dečaka iz afričkog plemena Bušmana. (Magic Journey to Africa, 2010). Kada se Kabo vrati kući, Hana će sa svojim krilatim konjem poći na magično putovanje da ga potraži. U Africi će upoznati novog prijatelja, Mela, koji će putovati s njom po ovom opčinjavajućem kontinentu. Na svom putovanju Hana će sresti još mnogo zanimljivih ljudi, životinja i magičnih stvorenja. Oni će je naučiti koliko je važno maštati. Film je režirao Hordi Ljompart.
11:30
Po rečima Vuka Karadžića Miloš nije bio nejunačan knez, bar u prvom ustanku. Posle Hadži Prodanove bune Osmanlije su zavele još žešći teror. Narodne vođe sklonile su se u zbegove. Narod je zatražio da Miloš bude vođa novog ustanka. On je 1815. na Cveti razvio u Crnući barjak, a okupljenom narodu uputio je čuvene reči: Evo mene, a eto vama rata sa Turcima! Imao je 32 godine. Objavio je i lozinku da ne ratuje protiv sultana, nego protiv onih koji su se odmetnuli od njega. Istu politiku prema Turskoj primenjivao je Karađorđe. Učvršćenju vladajuće pozicije knjaza Miloša najviše su doprineli vojni uspesi u bojevima na Ljubiću, Paležu, Požarevcu, Dublju... Za razliku od Karađorđa, on je znao kako da vojne pobede pretoči u političku vlast. Da bi tu vlast održao, nije prezao ni od ubistava onih koji su suprotno mislili. Oni koji hoće slobodnim postati, govorio je, imaju svakakvim putem ka tome ići. Miloš će uspeti da samostalnost Srbije ozakoni hatišerifom, pročitanim na Tašmajdanu 1830. Bio je i ostao nepismen, ali je imao izuzetno pamćenje. Dugo je pisarima diktirao prepisku, a oni su morali da njegove misli doslovno prenose na hartiju. Ostavio je za sobom 84 državne, opštinske i seoske škole, prve gimnazije, i najviše škole, Bogosloviju i Licej. Ni za jednog drugog vladara u Srbiji nije dignuto ili obnovljeno više manastira i crkava. Umesto starih narodnih vidara sve više je školovanih lekara. Epidemija kuge tako je sprečena, a sifilis iskorenjen. Znatno su unapređeni i poljoprivreda, rudarstvo, poštanska služba itd.. Urednik i scenarista serije je Momir Karanović, a reditelj Ivan Popović.
11:40
U seriji Znakopis govorimo i o značajnim srpskimslikarima. U ovoj epizodi govorimo o životu i delu slikarke Milene Pavlović-Barili. Milena je rođena je u Požarevacu 5. novembra 1909. godine, a umrla u Njujorku 6. marta 1945. godine. Milena je bila srpska slikarka i jedna od najinteresantnijih ličnosti umetničke Evrope između dva rata. Od 1932. godine živi i radi u Parizu, a od 1939. u SAD, gde i umire, prerano, u 36. godini života. Svoja dela uspešno je izlagala i na brojnim samostalnim i grupnim izložbama širom Evrope, a kasnije i u Americi, gde sarađuje u modnom časopisu Vog. Njeno delo je domaćoj javnosti otkriveno tek 50-ih godina 20. veka, zahvaljujući slikaru, likovnom kritičaru, teoretičaru i istoričaru umetnosti Miodragu Protiću, koji je njeno delo otkrio srpskoj (i jugoslovenskoj) javnosti 50-ih godina 20. veka. Sa Radojicom Živanovićem Noem Milena Pavlović-Barili je jedini afirmisani predstavnik nadrealizma u srpskom slikarstvu. Urednik serije: Kosovka Ivković-Bobić Scenarista: Dr Gordana Nikolić Snimatenj: Mr Branko Pelinović Montaža: Marija Aranđelović Reditenj: Marko Jeftić.
11:55
Životna sredina i zdravlje
12:25
80 godina Simfonijskog orkestra RTS (solist A. Madžar)
13:00
Kulturna baština Srbije
13:25
Edu global
13:50
Mali dnevnik
14:00
Zločini, serija
15:50
Fudbal - SP: Australija - Peru, prenos
17:50
Ciklus Nevidljivi čovek, TV film
18:50
Koridori
19:20
Junsku emisiju Vavilona otvara prilog posvećen Olgi Tokarčuk, poljskoj književnici koja je ove godine nova dobitnica Bukera. O njoj i njenom stvaralaštvu govori prevodilac Milica Markić koja ju je i uvela u našu književnost prevodeći njene knjige za IK Paideju, a u emisiji će biti zabeleženo i uključenje posredstvom linka same Olge Tokarčuk. U ovoj emisiji predstavljamo i dva pisca mlađe generacije, pesnika Bojana Savića Ostojića sa kojim razgovaramo o njegovom novom, eksperimentalnom romanu Punkt i prozaistu Ota Oltvanjija koji otkriva kakva je razlika između magije i misterije u njegovoj novoj zbirci pripovedaka Priče magije i misterije. Mala izdavačka kuća IPC media, odlučila se na veoma ambiciozan projekat, objavljivanje obimnog romana, Pustolovine i nedaće Makrola osmatrača, nama do sada nepoznatog ali veoma nagrađivanog latinoameričkog klasika, Alvara Mutisa. O Mutisu i o romanu govore prevodilac Dragana Bajić i urednik Aleksandar Božić. Poeziju ovoga puta čita Branislav Živanović, čija se zbirka Sidro našla u najužem izboru za nagradu Branko Miljković. U Vavilonu će još biti reči i o Festivalu fantastične književnosti, Art anima i o studiji Dimitrija Tasića, Dno i sjaj, posvećenoj poeziji Dušana Matića. U sećanje na nedavno preminulog Vojislava V. Jovanovića, govori Marjan Čakarević. Osmišljava i uređuje: Jasmina Vrbavac Režija: Marko Šotra.
19:50
Fudbal - SP: Nigerija - Argentina, prenos
21:50
Most, serija
22:50
Narodni muzej svedok vremena
22:55
U većini važnih muzeja i galerija žene su modeli i muze, ali umetnica nema. Zašto je to tako. Istoričarka umetnosti, profesor Amanda Vikeri, u ovoj trodelnoj Bi-Bi-Sijevoj seriji, u potrazi za odgovorom na ovo pitanje, nastavlja svoje istraživanje u Britaniji i Francuskoj. U 18. veku, Britanija se isticala svojim bogatstvom, industrijom i inovacijama. Arhitektura i umetnost tog perioda, kao i ranije, izgledali su kao spomenik talentovanim muškarcima. Javnost je smatrala da žensku umetnost i radove treba da vide samo prijatelji i porodica. Nikako nije trebalo da je vidi publika, niti da se prodaje za novac. Filozofi poput Rusoa znali su na šta žene treba da se ograniče: Ni po koju cenu ne bih želeo da nauče kako se slikaju pejzaži, a još manje ljudske figure. Zelenilo, voće i cveće jeste sve što im je potrebno da poznaju kako bi izvezle svoj goblen. Ali, mada su ih smatrali umetnički inferiornim, neke izuzetne žene su iskoristile trenutak i nisu stvarale koristeći samo tradicionalne forme, već su svoju kreativnost ispoljavale na sasvim nov način. To je bilo i doba dinamičnih tehnoloških i ekonomskih promena, što je stvorilo bezbroj novih mogućnosti koje su promućurne žene mogle da iskoriste. Pojavila se žena koja je postala prva britanska vajarka čije su skulpture naručivali plemeniti i dobri ljudi, dizajnerka koja je osvežila britansku industriju svile i proslavila svoje haljine širom sveta ili slikarka istorijskih scena koja je svojom umetnošću ulepšala britanske stolove postavljene za obed. Za to vreme u Francuskoj, drugoj velikoj ekonomskoj sili osamnaestog veka, dve žene, portretista i modna kreatorka, učinile su kraljicu simbolom najbleštavijeg evropskog dvora. Svojom dovitljivošću ove žene su izgradile, ulepšale, istkale i obukle taj sjajni novi svet.
23:50
Gomora, serija
00:50
Bijelo dugme - best of
01:20
Fudbal - SP: Australija - Peru, r.
03:00
Fudbal - SP: Nigerija - Argentina, r.
04:40
Bijelo dugme - best of