Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 3
07:27
Kako svira Aker Bilk, r.
08:05
Lepša strana Srbije:Manastir Prohor Pčinjski, 6-10, r.
08:41
Karađorđe i Srpska revolucija: Đorđe svet je začudio slavom, 4-4, r.
09:41
Gala koncert iz Berlina 2016, r.
11:18
Borderland Soundtrack : Sjajne niti, 6-10, r.
11:58
Svakodenevni sklad života u Japanu: Cveće, 4-5, r.
12:25
Metamuzika - Vlastimir Trajković: klavirski koncert, r.
13:00
Umetnost Nemačke: Podeljena zemlja, 1-3 , r.
13:56
Gozaran , r.
15:27
Kako svira Aker Bilk, r.
16:05
Madina Amin bila je četvrta žena Amina Dade (Idi Amina), nekadašnjeg predsednika Ugande, vojnog komandanta, koji je izveo je puč uz pomoć Zapada 1971. godine. Od Medininog dolaska, prve tri žene su u drugom planu i organizuju pobunu.Sredinom 70-ih, ženu Josipa Broza Tita, njegovi najbliži saradnici optužuju da je špijun i da planira puč protiv muža. Stavljena je u kućni pritvor. Nekoliko nedelja posle sahrane, Jovanki su oduzeli pasoš, nakit i sve dokumente. Tokom opozicionog okupljanja u Venecueli koje predvodi Hugo Čavez, novinarka Marizabel Rodrigez je očarana ekstremnim levičarem. Udaje se za Uga i posle burnih godina zajedničkog života razvodi se i pridružuje opoziciji.Repriza, 25. jun u  00:05 i 08:05.
16:59
Metamuzika: S. Marković/S.Ilić-Delta projekat
17:23
Grad u procvatu pun suprotnosti. Mesto koje je fasciniralo ceo svet. Ratno iskustvo? Autoritarno mišljenje? Beda? Nada? Ponos? Sreća? Možda se ova zemlja može pronaći u njenim filmovima? Možda je preživela na filmskom platnu? Nemački film iz doba Vajmarske republike bio je mit i moderna. Govorio je o snažnim očevima, razuzdanim kćerima, lepim ženama. Simfonija straha od svetla i senki. Senki budućnosti. Šta to film zna što mi ne znamo? Stvorio je heroje. Doneo specijalne efekte. Budio je strah i radost, prikazivao horor i snove o budućnosti, utopije i prestupe, dvojnike i samotnjake. Režiseri su stvarali nadrealne slike pune čežnje i romantike. Film je obuzimao - čarolijom i misterijom.Repriza, 25. jun u 01:23 i 09:23.
19:18
Izveli su različite poznate klasične džez, flamenko i pop teme iz regiona i sveta.
20:18
U seriji Kako se kalio čovek, naše javne ličnosti govore o ljudima, događajima i stvarima koje označavaju prekretnice u njihovom životu, zahvaljujući kojima su izgrađivali svoje životne stavove, donosili odluke i, može se reći, kalili se kao ljudi.Akter prve emisije je čovek koji voli da zabavi publiku, ali i da joj otvara oči - Zoran Kesić. Ovaj televizijski autor priča kako su rođenje, smrt, jedna životinja, prijatelj i istorijski događaj presudno uticali na njega.Autor serije: Tamara Vešković Repriza, 25. jun u  04:18 i 12:18.
20:42
Dokumentarni film Paramparčad ili Život i rad grupe Darkwood dub pre 20. godina prethodi mnogim antologijskim koncertima i nastupima i priča priču o njihovom prvom albumu, posle čega slede Unedogled, Elektropionir, Život počinje u tridesetoj i ostali, koje su muzički kritičari proglašavali za najbolje albume tih godina.Dejan Vučetić, Bojan Drobac, Lav Bratuša, Milorad Ristić i dok je još bio u grupi, Vladimir Jerić. Repriza, 25. jun u 04:42 i 12:42.
21:08
Od Altamire, preko drevnih civilizacija, do početka evropske kulture, i današnji čovek ima potrebu da slika. Ni najsavremenija tehnička sredstva, od foto-aparata do kompjutera, nisu umanjila njegovu potrebu da viđeni svet zabeleži olovkom, perom ili četkicom.Boja predstavlja najvažniji likovni element u slikarstvu. Ona pruža naročit doživljaj posmatraču i snažan je čulni i duhovni podsticaj kako u umetnosti tako i u svakodnevnom životu. Naučnici su vekovima pokušavali da odgonetnu tajnu boja, ali je tek Isak Njutn u knjizi Optika iz 1704. dokazao da se svetlost sastoji od spektra boja. Njutn je svojim čuvenim eksperimentom sa prelamanjem svetlosti kroz prizmu, objasnio da je boja svojstvo same svetlosti i nije karakteristika predmeta. Repriza, 25. jun u  05:08 i 13:08.
21:22
21. Pnačevački džez festival: Kristof Bačo Triad
22:23
Na najlepšim lokacijama u Pragu, na ova pitanja odgovara glumac Peđa Bjelac. Susret je zakazan na Karlovom mostu i odatle je put vodio kroz stari deo grada uz razgovor o tome kako se stiže do velikih filmova, šta mu kažu prolaznici na ulici, kako izgleda našivanje brade od dva sata, svakog jutra za ulogu...  Repriza, 25. jun u 06:23 i 14:23.
23:08
Cisterne, remorkeri, megastrukture cevi, platforme za eksploataciju gasa iz mora, brodovi - sve to je bilo potrebno izgraditi i uskladiti sa projektom koji će olakšati i ubrzati korišćenje tog izvora energije u gradovima.  Repriza, 25. jun u 07:08 i 15:08.
00:05
Žene diktatora: Prokletnice, 2-8, r.
00:59
Metamuzika: S. Marković/S.Ilić-Delta projekat, r.
01:23
Od Kaligarija do Hitlera, r.
03:18
20. Gitar art festival: Kings of Strings-The Youngsters, r.
04:18
Kako se kalio čovek: Zora Kesić, r.
04:42
Paramparčad, r.
05:08
Od pigmenta do koncepta: Koje je boje boja, 1-9, r.
05:22
21. Panačevački džez festival: Kristof Bačo Triad, r.
06:23
TV lica: Peđa Bjelac, r.
07:08
Kineski megaprojekti: Megatankeri za prevoz tečnog naftnog gasa, 5-5, r.
08:05
Žene diktatora: Prokletnice, 2-8, r.
08:59
Metamuzika: S. Marković/S.Ilić-Delta projekat, r.
09:23
Od Kaligarija do Hitlera, r.
11:18
20. Gitar art festival: Kings of Strings-The Youngsters, r.
12:18
Kako se kalio čovek: Zora Kesić, r.
12:42
Paramparčad, r.
13:08
Od pigmenta do kncepta: Koje je boje boja, 1-9, r.
13:22
21. Pnačevački džez festival: Kristof Bačo Triad, r.
14:23
TV lica: Peđa Bjelac, r.
15:08
Kineski megaprojekti: Megatankeri za prevoz tečnog naftnog gasa, 5-5, r.
16:05
Prva rok dama Slađana Milošević i legendarni rok muzičar Dado Topić, posle niza velikih hitova, proslavili su se i kao duet 1984. godine kompozicijom Princeza, koja je tada premijerno izvedena na jugoslovenskom takmičenju za Pesmu Evrovizije. Princeza tada nije pobedila, ali je to na neki način učinila svojim višedecenijskim trajanjem.  Slađana i Dado su, svako sa svojim bendom, uživo izveli nekoliko svojih hitova, a posle 26 godina i kompoziciju koja od prvog izvođenja ne prestaje da očarava publiku. Reditelj: Darko Kamarit Urednik: Dragan Ilić Repriza, 26. jun u  00:05 i 08:05.
17:10
Kaga temari se pravi ručno. Majka tu kuglu ostavlja u nasleđe ćerki kada se uda, kao simbol želje da porodica u koju odlazi bude srećna i da deca, koju će izroditi budu zdrava. Repriza, 26. jun u 01:10 i 09:10.
17:30
Kao jedan od najistaknutijih srpskih kompozitora pozorišne i filmske muzike, dobitnica je i tri Sterijine nagrade i četiri nagrade Bijenala scenskog dizajna, a u oblasti umetničke muzike laureat je Genesis Opera Prize takmičenja u Londonu i nagrada Stevan Stojanović Mokranjac i Vasilije Mokranjac.Kompozicija Konji Svetog Marka inspirisana je legendom o bronzanim statuama četiri konja na Crkvi Sv. Marka u Veneciji. Grčki vajar Lisip, napravio ih je upotrebivši specijalnu leguru bronze, čiju formulu do danas niko nije uspeo da odgonetne. Osnovno svojstvo legure je neograničeno trajanje.Delo složenim ritmovima, harmonijom i instrumentima, govori o bronzanim statuama, njihovoj neizvesnoj sudbini, o putovanjima na udaljena mesta, gde su bili simbol moći, naročito o tome da su od nastanka do danas ostali gotovo nepromenjeni. Urednik emisije Dragana Pantić.Repriza, 26. jun 01:30 i 09:30.
18:02
Nešto lepo: Pristanište
18:15
Dauntonska opatija, 21-54
19:08
Živeti igru
20:43
Neurolog i profesor Medicinskog fakulteta, Vladimir Kostić je vratio poštovanje akademicima, postavio pitanje odgovornosti države prema nauci, ali i Akademije prema društvu, otvorivši ovu ustanovu prema stvarnosti i svetu, tvrdeći da nismo ni bolji ni gori od drugih. Osvrnuvši se na obrazovanje, Vladimir Kostić podseća na kvalitet Beogradskog univerziteta, koji ga svrstava u dva posto najboljih univerziteta na svetu. U nastavku emisije bavi se pitanjima i uzrocima polupismenosti, iseljavanja mladih i talentovanih stručnjaka, urušenog sistema vrednosti, marginalizovanja kulturnih i naučnih institucija neophodnih za opstanak našeg kulturnog i nacionalnog bića. Najzad, Vladimir Kostić u njemu svojstvenom duhu optimizma i pozitivizma upućuje gledaoce na ogromne resurse kojima raspolažemo, ne samo iz prošlosti, bogate pojedincima koji su nas svrstavali u svet, nego i sadašnjosti, sa sjajnim generacijama mladih koji nam čuvaju i potvrđuju ugled u svetskim okvirima.  Repriza, 26. juna u 04:36 i 12:36.
21:17
Uz nezapamćen pristup ovoj grupi, reditelj Mark Markovic, beleži sedam burnih godina u životu Alberta Čina Karijasa, bivšeg gerilskog borca i vođe tupamarosa, koji se istakao nakon što je Ugo Čavez postao predsednik Venecuele. Čino odlučuje da odbaci gerilski način života i prihvati Čavezovu socijalističku revoluciju, koja je obećala da će osnažiti siromašne slojeve stanovništva. Repriza, 26. jun u  05:10 i 13:10.
22:17
Radnja predstave Gospođica odigrava se u doba velikih potresa i promena na kraju devetnaestog i na početku dvadesetog veka. U pozadini istorijskog i društvenog konteksta vremena pre, u toku i posle Prvog svetskog rata u Sarajevu i Beogradu, odigrava se životna priča Rajke Radaković. Patološki oblik štednje glavne Andrićeve junakinje, koja se zbog bankrota oca i amaneta koji joj je ostavio na samrti, posvetila isključivo sticanju i čuvanju novca, postajući škrtica, neosetljiva za svet oko sebe, dovodi do tragičnog kraja. Naslovnu ulogu, gospođicu Rajku Radaković, igra Nataša Ninković. U glumačkom ansamblu su Vojislav Brajović, Jasmina Avramović, Nataša Tapušković, Srđan Timarov, Milan Marić, Marko Baćović, Vesna Stanković, Anđelika Simić, Stefan Bundalo i Dejan Dedić. Urednice emisije TV Teatar: Tamara Baračkov i Ranka Jakšić, rediteljka: Ivana Stivens. Repriza, 26. jun u 06:10 i 14:10.
00:05
Slađa i Dado, r.
01:10
Slike iz Išikave: Kaga temari, tradicija prenošenja sa majke na dete, r.
01:28
Metamuzika: Isidora Žebeljan-Konji Svetog Marka, r.
01:58
Nešto lepo: Pristanište, r.
02:11
Pred belinom: Mića Stojiljković
03:01
Živeti igru, r.
04:36
Ostavi sve i čitaj: Vladimir Kostić, r.
05:10
Tupamarosi – Urbana gerila, r.
06:10
TV teatar – Gospođica, r.
08:05
Slađa i Dado, r.
09:10
Slike iz Išikave: Kaga temari, tradicija prenošenja sa majke na dete, r.
09:28
Metamuzika: Isidora Žebeljan-Konji Svetog Marka, r.
09:58
Nešto lepo: Pristanište, r.
10:11
Pred belinom: Mića Stojiljković, r.
11:01
Živeti igru, r.
12:36
Ostavi sve i čitaj: Vladimir Kostić, r.
13:10
Tupamarosi – Urbana gerila, r.
14:10
TV teatar – Gospođica, r.
16:05
Iako imamo utisak da znamo dosta toga o knezu Lazaru - prestoni grad bio je Kruševac, kneginja je bila Milica, Kosovski boj, njegova smrt - zapravo o njegovom životu znamo malo. Gde je i kad rođen? Kako je uopšte došao u priliku da bude naslednik Nemanjićke države? Da li je možda mogao da povrati slavu Dušanovog carstva? Kako je simbol Kosova postao osnova novog morala, a Lazarev izbor carstva nebeskog baza novog kulta?  Repriza, 27. jun u  00:05 i 08:05.
16:36
Serija prati događaje vezane za likove polupsa-demona-polučoveka, po imenu Inujaša, petnaestogodišnjakinje Kagome i njihovih bliskih saputnika Miroku, Sango, Šipo i Kirare dok traže poslednje ostatke Svetog dragulja četiri duše, koji će im pomoći u konačnom obračunu protiv smrtonosnog demona Narakua. Emitovanje serije omogućeno je zahvaljujući Japanskoj fondaciji. Repriza, 27. jun u 00:35 i 08:35.
17:03
Metamuzika: Milivoje Marković-Otpisani
17:32
Zašto je izložba vizantijske umetnosti (na kojoj je srpski fundus činio deseti deo) održana u Londonu zaradila blizu tri miliona funti, a kod nas galerije i muzeji jedva da mogu da se isplate? Zašto se najveća narodna kulturna institucija polako bliži ulasku u drugu deceniju svoje neupotrebe? Zašto su najčešće stranci ti koji prvi prepoznaju vrednost onoga iz naše kuće? Kakva je korist od čuvanja i izlaganja nečeg već poprilično zaboravljenog u mračnim depoima i lapidarijumima ionako nepopularnih domaćih muzeja? Na ova pitanja odgovaraće više od dvadeset eminentnih sagovornika najpozvanijih da u ime opstanka nacionalne kulture podnesu račun, ali i da iskažu svoje mišljenje. Autor serijala Libela: Maja Skovran Proizvodnja: Redakcija za kulturu i umetnost RTS, 2013. Repriza, 27. jun u  01:31 i 09:31.
18:15
Dauntonska opatija,22-54
19:04
Tek od 20. veka viola postaje ravnopravni nosilac solističke uloge sa svojim već etabliranim srodnicama, a jedan od autora koji su tome doprineli jeste i srpski savremeni kompozitor Dejan Despić. On je 1979. godine napisao Monolog Op. 66 za violu solo, još jedno meditativno ostvarenje koje kao da izlazi iz zvučnog sveta Bahove muzike i sa njim se na osoben način spaja. Dejan Mladenović, svestrani je umetnik koji ravnopravno sa solističkom, razvija i karijeru kamernog muzičara i čiji repertoar obuhvata dela širokog stilskog i vremenskog raspona, od baroka do modernog doba. Bavi se i pedagogijom i redovni je profesor viole na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Posebno je posvećen izvođenju savremene muzike, posebno domaće, i mnogi kompozitori su mu, inspirisani njegovim muziciranjem, posvetili svoja dela. Osim što redovno nastupa u Srbiji, Dejan Mlađenović ima razvijenu i međunarodnu karijeru i svira na najuglednijim koncertnim podijumima kod nas i u svetu. Dobitnik je brojnih priznanja. Koncert je posvećen kolegama poginulim u NATO bombardovanju 23. aprila 1999. godine i pesma Zašto, autora Miroslava Nikolića, koju je pročitao glumac Nebojša Kundačina, a ilustrovana je fotografijama Branka Pelinovića, koje su nastale neposredno posle bombardovanja RTS-a i fotografijama makete Model kineske skulpture 16 spomen obeležja stradalim radnicima RTS-a tokom NATO bombardovanja 1999. godine u Beogradu. Autori emisije: Slavica Stefanović i Aleksandra Daničić Repriza, 27. jun u  03:04 i 11:04.
19:27
Nišvil 2017: Del Arno beng
20:06
Devedesetih godina prošlog veka afera Ruždi protresla je svet - 1989. zbog huljenja Islama, Muhameda i Kurana, Ajatolah Homeini je protiv Ruždija izrekao fatvu - smrtnu kaznu, i pozvao muslimanski svet da to sprovede u delo. Ruždi će zbog toga godinama živeti u najvećoj ilegali: čuvaće ga agenti specijalnih službi, a zbog kontroverzi koje su pratile roman, ubijeno je na desetine ljudi širom sveta. Iako se zvanični Iran još 1998. ogradio od fatve, ona nije povučena, te je pretnja još uvek na snazi. Verovatno je i zbog toga teško doći do Ruždija koji i danas živi u specijalnom režimu života, pa je ovaj razgovor vođen u posebnim okolnostima. Rođen 1947. u Bombaju u Indiji, Salman Ruždi završio je studije u Engleskoj. Za svoj drugi naslov Deca ponoći, objavljen 1981, dobio je nagrade Buker a zatim Buker nad Bukerima. Autor je i brojnih proznih naslova među kojima su i romani Sramota, Satanski stihovi, Mavrov poslednji uzdah, Klovn Šalimar, Čarobnica iz Firence, kao i Dve godine, osam meseci i dvadeset osam noći - novi naslov koji se nedavno pojavio i kod nas. Autor: Neda Valčić Lazović Reditelj: Ivana Stivens Repriza,  27. jun u 04:03 i 12:03.
21:00
Frederik Ževski rođen je u Masačusetsu 1938, a klavir je počeo da uči sa samo pet godina. Muzičko obrazovanje stekao je na univerzitetima Harvard i Prinston gde su mu profesori bili Rodžer Sešns, Valter Piston i Milton Babit. Godine 1960, odlazi u Italiju gde se usavršava kod Luiđija Dalapikole i započinje karijeru kao pijanista koji je posvećen izvođenju nove muzike. Sa kolegama je osnovao i grupu Musica Electronica Viva, usmerenu na zajedničko stvaranje muzike, improvizaciju i istraživanja na polju elektronike. Predavao je na mnogim svetskim školama, među kojima su i Kraljevski konzervatorijum u Briselu, Kraljevski konzervatorijum u Hagu, Jejl univerzitet i Visoka škola za umetnost u Berlinu. Tokom svog stvaralaštva, Ževski je napravio samosvojni spoj foklornih i popularnih melodija sa izuzetnom sviračkom virtuoznošću, koja se oslanja na specifične pijanističke tehnike XX veka - čiji je najbolji predstavnik njegov varijacioni ciklus Ujedinjeni narod nikada neće biti pobeđen. Ipak, glavna karakteristika ovog autora jeste njegova neskrivena i polemična političnost. On je tokom decenija stvarao muziku koja nagoni na razmišljanje, empatiju i aktivizam, bilo da se bavio problemima zatvorskih kazni, tenzijama između vlade i građana, borbe za manjinska prava ili nestajanjem industrijske radničke klase. Ževski je takođe smeli eksperimentator sa formom: poput petočasovnog romana za klavir pod imenom Put. Sva njegova dela krase intenzitet i pokrenutost, specifična koncentracija i propitivanje granica muzičkog, ali i političkog delovanja. Repriza, 27. jun u  04:56 i 12:56.
22:01
Specijal: 50 godina Radio Beograda 202
01:36
Srpski junaci srednjeg veka: Lazar Hrebeljanović, 1 deo, r.
02:06
Inujaša, 1-26, r.
02:32
Metamuzika: Milivoje Marković-Otpisani, r.
03:00
Paleta kulturnog nasleđa: Samo viola -Dejan Mlađenović, r.
03:23
Nišvil 2017: Del Arno beng, r.
04:03
Savremeni pisci: Salman Ruždi, r.
04:55
Studio 6: Ževski svira Ževskog, r.