Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:28
Slagalica, kviz
06:52
Datum
06:57
Verski kalendar
07:06
Odgonetanje: Od krojačke igle do hiruškog noža
07:33
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:15
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:15
Mia i ja
09:47
Bejblejd
10:09
Mali dnevnik
10:16
Ja, mi i drugi
10:44
Sve boje života
11:10
Televizijska čitanka - gost Trezora je Miljenko Jergović, pesnik, prozaist, dramski pisac, novinar. Objavio je dvadeset knjiga koje su prevedene na isto toliko jezika. Dva toma njegove Historijske čitanke bile su dobar materijal za ovaj razgovor. To je zbirka Jergovićevih tekstova objavljivanih u kolumni sarajevskog nedeljnika Dani krajem devedesetih. Bilježio sam činjenice vlastitog sećanja, predmete, situacije i događaje koji su pratili svakodnevicu poslednja dva desetljeća Jugoslavije i socijalizma. U Jergovićevim tekstovima, često spominjana televizija, svedok je mnogih njegovih uspomena. Uostalom, književnik i ne krije da voli i gleda televiziju, mada zna da je moderno govoriti da televizija nervira, da kvari percepciju, da troši vreme... Sve je ovo bilo dovoljno za skoro dvočasovni razgovor pred kamerama Trezora, prilikom jednog od Jergovićevih kratkih boravaka u Beogradu. Na postavljena pitanja: kada ga televizija nervira, koje programe redovno gleda, kojih se emisija seća iz detinjstva - govori se o sportu, fudbalu, Dnevniku, kvizu, Nevenu i Poletarcu.. - Učesnici: književnik Miljenko Jergović, sagovornik Bojana Andrić. - Urednik istraživač Vesna Došen, snimatelj Dragan Stanojković, snimatelj zvuka Milan Đorđević, mikroman Gordan Jović, rasvetljivač Mladen Perić, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, montažeri Stojan Ilić, Aleksandar Andrijevski; autor Bojana Andrić. - Snimano 24.12.2011, premijerno emitovano 07.05.2012; Redakcija za istoriografiju. Dnevnik - glavna informativna emisija TVB emitovana u JRT mreži sa početkom tada još u 20:00, je istovremeno i 3713. izdanje Dnevnika Televizije Beograd. Urednik emisije je Svetolik Mitić, a vesti od tog 22. februara 1971. godine su ukratko sledeće: Predsednik Tito primio u Belom dvoru novoimnovanog ambasadora SSSR u Jugoslaviji Vladimira Iljiča Stjepakova, a primio je i državnog sekretara za inostrane poslove Mirka Tepavca uoči puta u zvaničnu posetu SSSR gde će razgovarati sa ministrom inostranih poslova Andrijom Gromikom. U centru svetske javnosti je situacija na Bliskom sitoku između Izraela i Palestine i novi predlog predsednika Egipta Anvara el Sadata o rešenju krize. Prvi put u istoriji francuskog civilnog vazduhoplovstva avioni neće uzleteti zbog štrajka osoblja na francuskim aerodromima. U zemlji stanje je redovno, malo više pažnje posvećeno je posledicama devalvacije, govori se o kontroli cena, o stanju u stočarstvu.. - Učestvuju: novinari Svetolik Mitić, Milutin Milenković, Dušan Vojvodić, Simo Gajin, Ljubiša Đurić, Nebojša Glišić, Zaharije Trnavčević, Stanko Šajtinac, Kamenko Katić i spiker Duška Kalanj. - Emitovano 22.02.1971, Redakcija informativnog programa.
12:13
60 godina Drugog programa Radio Beograda
13:13
Ja, mi i drugi
13:45
Nauka u selu: Poljoprivreda budućnosti
14:11
Mali dnevnik
14:17
S Tamarom u akciji
15:16
Rej Donovan, serija
16:13
Elementarno, serija
17:00
Zvezde su oči ratnika
18:35
Na Beogradskom sajmu održan je 56. po redu Međunarodni sajam nameštaja, opreme i unutrašnje dekoracije na kojem se predstavilo više od 500 domaćih i stranih izlagača. Sajam je otvorio Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija koji je rekao da je uprkos drugačijim najavama, drvna industrija pokazala fleksibilnost i potencijal za opstanak. Posetili smo i trodnevnu manifestaciju „Dani Beča koja je prvi put organizovana u Beogradu. Beč je najbrže rastući grad u Evropi po broju stanovnika. To predstavlja veliki izazov za gradske vlasti koje treba da obezbede krov nad glavom novim žiteljima. O tome šta glavni grad Austrije čini na polju socijalnog stanovanja, za Srpsku ekonomiju govorio je Daniel Milović, zamenik direktora JP „Bečko stanovanje. Srbija je dobila pozitivnu ocenu u domenu rodne jednakosti i upisa zajedničke bračne imovine, iako poslednji podaci u toj oblasti nisu zadovoljavajući. Međutim, očekuje se da će posle pola godine od primene novog Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova rezultati biti mnogo bolji, kaže Vasilija Živanović iz Republičkog geodetskog zavoda. Istraživali smo i kakva je saradnja Srbije sa nordijskim zemljama kao i gde je naša zemlja kada je reč o sajber kriminalu. Urednica emisije: Danka Milošević.
19:00
Lajmet
19:11
TV Mreža
19:30
Mera za muziku
20:09
Kada je srpska vojska pod komandom vojvode Petra Bojovića 1.novembra 1918.oslobodila Beograd pukovi Moravske divizije raspoređeni su, posle nekoliko dana odmora, na obalu Dunava od Višnjice do Rama.Na drugoj obali reke na južnim granicama Austrougarske imperije ratni metež izgubljenog rata,drama carevine koja nestaje,bezvlašće i potpuna neizvesnost postaju svakodnevni život. U takvim okolnostima politički prvaci srpskog naroda u Banatu i Bačkoj, pre svega Jaša Tomić i advokati dr Slavko Županski iz Velikog Bečkereka i dr Nikola Dragičević iz Pančeva, stupaju u kontakt sa vladom Kraljevine Srbije. U Velkom Bečkereku 31. oktobra osniva se Srpski narodni odbor koji čine najugledniji građani tog grada i faktički preuzima vlast u gradu. U sledećih nekoliko dana i u ostalim gradovima Banata Srbi formiraju svoja politička tela u nadi da će tako ostvarti svoj vekovni san ujedinjenja sa Srbijom. Tokom noći 8. novembra 1918. general Petar Vuk Aračić i pukovnik Dragutin Ristić predvodeći Gvozdeni puk Moravske divizije prelaze preko Dunava u Pančevo. Tokom jutra sledećeg dana srpska vojska preuzima kontrolu nad svim važnijim ustanovama u Pančevu i tako otvara novu stranicu u istoriji grada. U naredne tri nedelje vojnici Gvozdenog puka oslobodiće Kovačicu, Veliki Bečkerek, današnji Zrenjanin, Turski Bečej, današnji Novi Bečej, Veliku Kikindu, Karlovo, i stići nadomak Segedina. Ovaj marš omeđiće današnji srpski deo Banata i omogućiti srpskoj vladi da na mirovnoj konferenciji u Parizu dodatnim argumntima brani nade srskog naroda u Vojvodini, a da Beograd dobije strateško zaleđe i prestane da bude jedina prestonica u Evropi koja se nalazi na granici. Snimatelji Hadži Vladan Mijailović i Dimitrije Hadži Nikolić, montaža Ksenija Savićević, autor i urednik Božidar Đuran.
21:00
Kraj Velikog rata. Treći naslov koji u novembarskom „Dramskom ponedeljku emitujemo u okviru ciklusa „Kraj Velikog rata, 19. novembra 2018., na programu RTS 2 sa početkom od 21.30 časova, je TV film „Rekonvalescenti. Film je proizveden 2006. godine, a snimljen je prema prozi Dragiše Vasića po scenariju Jelice Zupanc i u režiji Slobodana Radovića. Radnja drame ''Rekonvalescenti'' odvija se početkom 1917. godine, tokom Prvog svetskog rata, u srpskoj vojnoj bolnici na Solunskom frontu, gde su se ranjenim i bolesnim srpskim vojnicima i oficirima spojili Balkanski i Prvi svetski rat. Oni, u atmosferi napetosti i neizvesnosti, otvaraju i lična i opšta pitanja - o otadžbini, o njenoj dužnosti prema nama, o našoj dužnosti prema njoj, o porodici, o smislu pojedinca i njegovim mogućnostima na Balkanu, o tudjim interesima, o istinama i zabludama - pitanja koja postavljamo i danas. Uloge tumače: Ljubivoje Tadić, Boris Pingović, Lepomir Ivković, Boda Ninković, Svetislav Goncić, Milenko Pavlov, Rade Marjanović, Dragiša Milojković, Toma Trifunović, Mile Stanković, Nebojša Kundačina, Nenad Maričić, Ljubica Lukač, Iva Štrljić,Tanja Divinić, Vladislav Mihajlović i drugi. Urednik ciklusa: Marko Novaković. Reditelj: Slobodan Radović. Scenarista: Jelica Zupanc. Direktor fotografije: Andra Poleti. Scenograf: Borjana Šuvaković. Kostimograf: Nada Todorović. Montažer: Zoran Popović. Izbor muzike: Gordana Đurđević. Producent: Slavica Zubanović.
22:25
Priča se temelji na stvarnim događanjima leta 1919. godine kada FBI agentu Vilijamu Flinu bude dodeljen zadatak da pronađe osobe odgovorne za niz bombaških paketa dostavljenih lokalnim političarima i poslovnim ljudima u Njujorku. (No God, No Master, 2013). Ono što agent Flin otkrije je anarhistička zavera odlučna u kreiranju lančanih događaja sa ciljem uništenja demokratije u Americi, a tokom istrage i sam agent Flin postaje meta anarhista. Uloge: Dejvid Stratern, Sem Vitver, Rej Mudri, Alesandro Mario.. Režija: Teri Grin.
00:06
Lajmet
00:11
Crvena kraljica, serija
01:00
Tri boje zvuka - miks
01:55
Trezor
03:06
Zvezde su oči ratnika
04:28
Dramski ponedeljak:Ciklus - Kraj Velikog rata, Rekovalescenti
06:24
Slagalica, kviz
06:47
Datum
06:53
Verski kalendar
07:03
Lajmet
07:09
Odgonetanje: Kvallitetno obrazovanje za sve
07:32
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa prase, crtani film 70.
08:05
Super krila, crtani film
08:28
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:20
Mia i ja
09:38
Bejblejd
10:00
Mali dnevnik
10:05
Znakopis
10:07
Mali dnevnik
10:30
U ranoj mladosti bio je jedan od sledbenika ideja Svetozara Markovića. Posle ugušenja Timočke bune 1883, iz glavnog odbora Radikalne stranke uspeo je da se spase samo Nikola Pašić. Utočište je potražio u susednoj Bugarskoj. Po povratku iz emigracije 1899. biće burno dočekan od oduševljenog naroda i ubrzo dobiti visoku državničku funkciju. Kao predsednik vlade i vođa radikala, izgubio je nadu da će se ostvariti njegov ideal o federalnom rešenju makedonskog pitanja. Srbija bi morala da se bori za crkveni i teritorijalni uticaj ne samo protiv Bugara i Grka, nego i protiv Turaka i Albanaca. Kada su saveznici predali Srbiji ultimatum o ustupanju cele istočne Makedonije Bugarskoj, izjavio je da bi za Srbiju bilo bolje da „podlegne neprijatelju časno, nego da, ustupanjem svojih teritorija, stvarno učini samoubistvo. Pomogao je kraljevima Aleksandru i Petru da unište vojnu kontraobaveštajnu službu Ujedinjenje ili smrt, poznatiju kao „Crna ruka. Ta organizacija nastojala je da, posle Prvog svetskog rata, nacionaliste u Hrvatskoj onemogući da stvore ustaški pokret. Kad je Crna ruka nestala, Pašić više nije bio bitan po kralja Aleksandra. Smenio ga je i poverio mu da bude šef delegacije Kraljevine SHS na Mirovnoj konferenciji u Versaju. Podneo je ostavku, kada mu je sin Rade optužen za korupciju. Osiljeni vladar izvikao se na ostarelog i bolesnog Pašića, što je indirektno prouzrokovalo i njegovu smrt. Urednik i scenarista Momir Karanović, a reditelj Ivan Popović.
10:56
Povjest srca - nastavak razgovora sa književnikom Miljenkom Jergovićem koji je od rođenja živeo u Sarajevu, a od 1993. živi u Zagrebu. Govori se i dalje samo o televiziji, o programu  crno/belom kao i onom u koloru, o strategiji zaboravljanja, o falsifikatu vremena i falsifikatu sećanja, o upotrebi istorije, o generaciji Jergovićevoj i generaciji njegovih roditelja kojoj pripada i urednik Trezora... a pred kraj razgovora Jergović upoznaje osobu čije ime pamti sa odjavnih špica beogradskih emisije od kako pamti i same televizijske emisije. - Učesnici: književnik Miljenko Jergović, kamerman Dmitar Četnik, sagovornik Bojana Andrić. - Urednik istraživač Vesna Došen, snimatelj Dragan Stanojković, snimatelj zvuka Milan Đorđević, mikroman Gordan Jović, rasvetljivač Mladen Perić, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, montažeri Aleksandar Andrijevski, Vladimir Krstić; autor Bojana Andrić. - Snimano 24.12.2011, premijerno emitovano 08.05.2012; Redakcija za istoriografiju. Pokloni gostima, odlomci - Dvogled (1977) Dragana Babića u kojem se pokazuju zaboravljene dečje igre; - deo snimka direktnog prenosa koncerta Šarla Aznavura u Beogradu 1969. sa prepoznavanjem lica iz publike; - snimak boks meča Parlov - Kariljo i komentara Dragana Nikitovića, kada je Mate Parlov osvojio Zlatnu medalju na Olimijskim igrama u Minhenu, 1972. - Pripremili Vesna Došen, Branislava Teodosić, Ivan Jevtić, Vladimir Krstić, Bojana Andrić. - Proizvedeno 2012, Redakcija za istoriografiju.
11:57
Beogradska filharmonija: Brunker - simfonija br.6
13:01
Znakopis
13:19
Velikani: Nikola Pašić
14:48
Rej Donovan, serija
15:44
Ciklus - Kraj Velikog rata: Rekovalescenti
17:05
Tajna manastirske rakije, film
18:55
Lajmet
19:00
Polazeći od toga da onaj ko poseduje znanje menja svet i upravlja njime, sačuvan je nakon bombi i ratnih godina Univerzitet u Prištini. Sada već skoro 20 godina sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Univerzitet u Prištini baštini tradiciju dugu gotovo pet decenija. Osnovan je 18. novembra 1969. godine i u njegov sastav ušli su fakulteti čije je sedište već bilo u Prištini, a kasnije su priključeni i drugi fakulteti i više škole sa ovog prostora. Nastava se odvijala na srpskom i albanskom jeziku sve do školske 1991/92. godine. Tada se nastava na albanskom izdvojila iz okvira Univerziteta i počeli su da postoje kao dva paralelna obrazovna sistema. Tokom bombardovanja je 16.000 studenata, koji su nastavu slušali na srpskom jeziku i 1.500 zaposlenih na Univerzitetu - morali su da napuste Prištinu i nikada im nije omogućen povratak. Nakon godina nomadskog života u više mesta centralne Srbije, Univerzitet je pronašao privremeno sedište u Kosovskoj Mitrovici i tako je do danas. U susret jubileju, 50-oj godišnjici ovog Univerziteta, sumiraju se rezultati i planiraju investicije. Razloga za ponos je mnogo. Nastava se obavlja na deset fakulteta, studira oko 10.000 studenata i zaposleno je više od 1.000 nastavnika, saradnika i administrativnih radnika. Nedostatak adekvatnog prostora za nastavu je najveći problem, koji se etapno rešava. Tokom školske godine u Kosovskoj Mitrovici smešteno je oko 5.000 studenata, pa grad s razlogom ima i drugo ime - „grad mladih. Autorka i urednica emisije: Tatjana Manojlović. Snimatelj: Aleksandar Agbaba. Montažer: Goran Aćanski. Reditelj: Bojan Vorkapić.
19:35
Norveški pisac Ju Nesbe kaže da ideje za svoje priče smišlja dok se penje – u modernom rečniku to nazivaju klajming – tako da je deo svog izuzetno kratkog boravka u Beogradu iskoristio za mini planinarenje po zidinama nekadašnje letnje scene Topčider. Posle toga, otišao je na potpisivanje svojih romana gde je čekala reka čitalaca - od SKC-a do Nemanjine ulice. I tu je Nesbe premašio sopstveni rekord: potpisavao je 15 knjiga u minutu. Inače, autora koga s pravom nazivaju „kraljem skandinavskog trilera, čita preko 40 miliona ljudi širom planete, što je 10 puta više od broja stanovnika njegove rodne Norveške. Prvu knjigu Čovek šišmiš je objavio 1997. godine, i bio je to početak krimi serijala o Hariju Huleu. Usledilo je još 10 knjiga o neobičnom detektivu koji je svoje vrline uspešno uposlio u borbi sa sopstvenim i tuđim porocima. Nesbe piše i krimi romane u kojima tamne kutke duše ne razotkiva Hari Hule već čitava galerija junaka i antijunaka; najnoviji takav roman u nizu je Magbet - priča o osveti, ljubavi  i krivici, Nesbeovim opsesivnim temama, koji je nedavno promovisao u Beogradu. Urednik Neda Valčić Lazović. Reditelj Ivana Stivens.
20:08
Kina: , Život uz reku Mekong - Tradicija izrade rukotvorina,kineski dokumentarni film 66.
21:00
Elementarno 3, serija
21:45
Svet budućnosti; strana obrazovna serija
22:38
Četiri godišnja doba u Havani, serija
23:37
Big bend RTS i Hajnc fon Herman
00:38
Lajmet
00:48
Trezor
01:47
Tajna manastirske rakije, film
03:25
Znanje imanje
04:20
Big bend RTS i Hajnc fon Herman
06:20
Slagalica, kviz
06:42
Datum
06:47
Verski kalendar
06:57
Lajmet
07:03
Odgonetanje: Biznis inkubator
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna 2
09:15
Mia i ja 2
09:38
Bejblejd
10:00
Mali dnevnik
10:05
Sutra sam ja
10:30
Staro srpsko pisano nasleđe: Stojan Novaković, polihistor i vizionar
11:00
Trezor
12:00
46. Bemus: Ruski akademskii hor Glinka
13:00
Sutra sam ja
13:25
Opšteobrazovni program
13:50
Mali dnevnik
14:00
Potera, kviz
15:00
Rej Donovan, serija
15:55
Elementarno 3, serija
16:40
Kako je propao rokenrol, film
18:50
U svetu
18:55
Arhitektura danas: Brutalizam
19:25
Nomen est omen, dokumentarni program
20:00
Prva epizoda dokumentarno-igranog serijala Narodno pozorište u dest činova- Prolog istražuje same početke nastajanja ovog pozoršta, otkrivajući priče o ljudima koji su postavili temelje nacionale teatrske institucije. Od predstava igranih u beogradskim kafana do Velike scene, put je bio dugačak i pun izazova i prepreka. Knez Mihajlo (Aleksandar Đurica), vođen idejom da se kroz kulturu narod može potpuno oslobiti i ući u novo doba, podržao je izgradnju Narodnog pozorišta, iako njegovo otvaranje nije dočekao. U svom istraživačkom procesu, Narator (Nebojša Dugalić) će se susresti sa prvim upravnikom Narodnog pozorišta- Jovanom Đorđevićem (Igor Đorđević), koji će mu otkriti sa kakvim se problemima susretao pokušavajući da organizuje teatar, okupi ansambl i formira repertoar. autor serijala: NEBOJŠA BRADIĆ. scenaristkinja: TAMARA BARAČKOV. izvršni producent: ALEKSANDAR JANKOVIĆ. producent:NEVENA STANOJLOVIĆ. reditelj: MIŠKO MILOJEVIĆ. scenograf: MIROSLAVA ANDREJEVIĆ. kostimograf: IRINA MITRINOVIĆ. direktor fotografije: MILAN GRBIĆ. kompozitor: BOŽIDAR OBRADINOVIĆ. montažer: TIHOMIR DUKIĆ.
20:30
U sredu, 21. novembra u 20.30č. na Drugom programu RTS-a počinje emitovanje dokumentarnog serijala od 10 epizoda - „Teslin Narod“. Prva epizoda donosi priču o Volteru Bogdaniću, novinaru Njujork tajmsa, trostrukom dobitniku Pulicerove nagrade. Volt potiče iz stare srpske kolonije u Čikagu. Studirao je novinarstvo i politiku na Univerzitetu Viskonsin, a profesionalno se novinarstvom počeo baviti 1973. godine. Prvu Pulicerovu nagradu dobio je 1988. godine kao reporter lista Wall Street Journal za istraživanja i seriju tekstova o ilegalnim medicinskim laboratorijama u Americi, na osnovu kojih je napisao knjigu „Velika bela laž. Drugog Pulicera je osvojio 2005. godine za istraživanje nesrećnih slučajeva u američkoj željeznici, pod nazivom „Smrt pod vagonima, a treću Pulicerovu nagradu, 2008. godine za istraživački tekst o otrovnim kineskim proizvodima na američkom tržištu.Serijal predstavlja nesvakidašnje putovanje kroz prošlost i sadašnjost jednog naroda, od iskrcavanja prvog Srbina na američko tlo pre više od 200 godina do današnjih dana. Kroz priče istaknutih Srba pored Nikole Tesle i Mihajla Pupina, upoznaćete i trostrukog dobitnika Pulicerove nagrade Volta Bogdanića, Gordanu Vunjak Novaković, jedinu ženu člana Njujorške Akademije nauka, srpske inženjere tvorce Apolo programa, legendarne Oskarovce Karla Maldena, Stiva Tešića, Pitera Bogdanovića i mnoge druge čije je ime utkano u istoriju. U filmu se može čuti priča o prvom Srbinu u Americi Džordžu Fišeru (Đorđu Šagiću) koga su spasili ribari po kojima je nazvan, a čije ime se nalazi u Livingstonovoj knjizi „100 znamenitih Amerikanaca, ali i zanimljivosti poput one da je čuvena Dži Aj Džo igračka napravljena po uzoru na jednog srpskog heroja Mihajla Pejića. Svi ovi ljudi ostavili su traga gradeći ne samo Sjedinjene Američke Države gde su delom živeli i radili, već su svoja imena ugradili u istoriju Srbije. Priča o njima nije samo priča o njihovom uspehu, to je i priča o celom našem narodu i njegovim potencijalima koja nadrasta lokalne ili nacionalne okvire. Teslin narod rađen je u produkciji Optimistic filma i RTS-a, na inicijativu Tesla Science Foundation iz Filadelfije, a serijal su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Ambasada SAD u Beogradu i Savet za kreativne industrije predsednice Vlade Ane Brnabić. Reditelj i producent je Željko Mirković, a u ulozi Nikole Tesle je Džek Dimić. U serijalu se pojavljuje preko 70 istaknutih Srba koji su svojim radom i distignućima obeležili Sjedinjene Američke Države.
21:00
Elementarno 3, serija
21:45
Kulturni centar
22:45
Bunt
23:15
Četiri godišnja doba u Havani, film
00:10
Lajmet
00:15
Koncert grupe Kerber
01:10
Trezor
02:10
Kako je propao rokenrol, film
03:50
Arhitektura danas: Brutalizam
04:20
Nomen est omen, dokumentarni program
04:50
Koncert grupe Kerber