Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:02
Koncert za dobro jutro
06:51
Slagalica, kviz
07:14
Datum
07:20
Verski kalendar
07:31
Sećanje na Vudstok - Od 15. do 17. avgusta 1969. trajao je Woodstock music and arts fair, najveći rok festival na svetu. Tri dana muzike, mira i ljubavi. Više od pola miliona poklonika rok muzike prisustvovalo je izvanrednom programu. Nastupali su The Grateful Dead, The Who, Dženis Džoplin, Santana, Džimi Hendriks... Više od muzike, Vudstok je obeležila atmosfera bliskosti i zajedništva, ali i uživanja psihodeličnih droga, kao rezultat nezadovoljstva mladih ratom u Vijetnamu, konzervativnim vrednostima i osećajem besmislenosti života. Sem arhivskih snimaka, za ovaj prilog korišćeni su delovi iz emisije Garaža Ivana Karla iz 1999. u kojoj učestvuje vrsni poznavalac rok muzike novinar Petar Peca Popović i nekadašnji urednik TVB Aleksandar Gajević koji je 1994. prenosio koncert povodom 25 godina Vudstoka. Ovo sećanje se završava prilogom o Otvaranju muzeja Vudstoka koji je objavljen 3. juna 2008. u Dnevniku 2. - Proizvedeno 2011, premijeno emitovano u Trezoru 15.08.2011, reprizirano 12.11.2019; Redakcija za istoriografijuZrno maka, serija Neobavezno. Povodom predstave Veza, američkog pisca Džeka Gelbera u Ateljeu 212 (reditelj Branko Pleša, premijera 20. januara 1969), snimljen je razgovor sa publikom posle predstave. Razvila se oštra diskusija o problemu narkomanije kod mlađeg sveta i da li pozorišna predstava koja tretira problem droge štetno deluje na omladinu. Iako Gelberova Veza nije na listi najnovijih hitova američke produkcije (komad je prvi put izveden deset godina pre), beogradska premijera ovog komada pokazala je da je u našoj sredini i te kako šokantno ono što je, u Njujorku, recimo, sasvim obična stvar. Ako se sa tog stanovišta razmišlja o ovom repertoarskom potezu Ateljea 212, onda se može samo hvaliti smelost i odvažnost ovog kolektiva da, uz kompletan rizik sa kojim se mora računati, prezentuje publici jedan gotovo nepoznat, amerikanski pozorišni stil...(Iz prikaza Branislava Miloševića, Borba 28. januara 1969). U Zavodu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj, 1968. godine zvanično su bila registrovana dva narkomana...- Učesnici: prof. Vladeta Jerotić, prof. Vojin Matić, dr Aleksić, Branko Pleša, Zoran Ratković, Vlastimir Đuza Stojiljković, Dejan Čavić, Miloš Žutić, Mića Tomić, Olga Ivanović, Dragan Nikolić, Branko Cvejić, Mira Trailović - Snimatelji: Vojislav Lukić, Duško Stefanović, snimatelj zvuka Miodrag Ž. Vučković, Vuko Dabuško, Branimir Veličković, montažer Milica Petrović, muzika Nove elipse, reditelj Dejan Karaklajić - Premijerno emitovano 1969, Redakcija programa iz kulture, urednik Zora Korać; reprizirano u Teveteci 15.07.1998. i u Trezoru 24.04.2017, 12.11.2019.
08:30
Svetlucava i sjajna
08:52
Patrolne šape
09:16
Lola i Mila
09:28
Mali dnevnik
09:35
U novom ciklusu serije Ja, mi i drugi pod nazivom Klasici književnosti na filmu govorimo o tome kako je čuveni Egziperijev roman Mali princ u najnovijoj filmskoj verziji dobio okvirnu priču o devojčici koja treba da se upiše u prestižnu srednju školu i potpuno je zarobljena imperativom spremanja prijemnog ispita u čemu postaje starmala i njen život se pretvara u automatizovani niz dešavanja sve dok ne sretne neobičnog komšiju, starog avijatičara, koji će joj darovati susret sa pričom o Malom princu i potpuno joj promeniti život. Kako se svakom promeni pogled na svet nakon upoznavanja sa svetom Malog princa Antoana de Sent Egziperija preispituju u ovoj epizodi naši sagovornici: dramaturg Ivan Velisavljević, profesorka Jasmina Ahmetagić i reditelj Zoran Popović, osnivač festivala 7 Veličanstvenih. Montaža: Ksenija Savićević Scenario i režija: Valentina Delić.
10:00
Sednica Narodne Skupštine, prenos
10:02
Sve boje života
10:33
Lice i potpetice
11:01
Dozvolite ...
11:34
E-TV
12:01
SO RTS: Dela Ane Gnjatović
12:41
Ja, mi i drugi
13:11
Nauka 2019: Fond za nauku
13:31
Mali dnevnik
13:38
Internat za plemićke kćeri, serija
14:23
El Čapo, serija
15:07
Ženski raj, serija
15:52
Zenica, film
17:17
Pored ličnih beležaka i tragedije koju je doživeo, Dušmanić u dnevniku svedoči i o teškim godinama bugarske okupacije požarevačkog i mlavskog kraja za vreme Prvog svetskog rata. Okupatori su sproveli sistematsku bugarizaciju srpskog naroda. U školama je umesto srpskog uveden bugarski jezik, srpski sveštenici, učitelji i gotovo čitava administracija zamenjeni su bugarskim. Bila je praksa da sveštenici na samom venčanju pokrštavaju mladence, a novorođena deca su dobijala bugarska imena i prezimena. Išlo se toliko daleko da su na spomenicima menjana prezimena tako što je -ić u srpskom prezimenu zamenjeno karakterističnim -ov za bugarska prezimena.Počinjena su i mnogobrojna zverstva, ubistva pa čak i interniranje čitavih sela iz Mlavskog područja. Posle rata je Arčibald Rajs evidentirao više od 400 civilnih žrtava u ovom kraju. Emisija je snimana u Požarevcu, okolini Petrovca na Mlavi, Nišu i Prokuplju.Autor emisije: Novica Savić Snimatelji: Zoran Gavrilović i Mihailo Savić Montaža: Zoran Gavrilović Urednik: Ljubisav Aleksić.
17:54
Veliki jubilej: Hor Obilić u Italiji
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
19:50
U filmu se pojavljuju i dvojica Đirovih sinova, a obojica su takođe i suši majstori. Mlađi sin Takaši napustio je Sukiyabashi Jiro kako bi otvorio sličan restoran, a stariji sin Jošikazu, i dalje radi za njega i jednog dana će naslediti očev restoran.Režija: Dejvid Gelb.
21:20
Prvi naslov koji emitujemo je film Splav meduze, snimljen 1980. godine, po scenariju Branka Vučićevića i u režiji Karpa Aćimovića Godine. Emitujemo ga 03. avgusta na programu RTS 2 od 21.20 časova.To je priča o dve usamljene učiteljice, izgubljene u pospanoj provinciji, koje obavljaju svoju prosvetiteljsku dužnost sanjareći o velikim gradovima i pustolovinama. Jednog dana u njihovu svakidašnjicu ulaze mladi umetnici iz Beograda, a odnekud se pojavljuje i najjači čovek na Balkanu.Epidemija šarlaha koja pritom usledi privremeno oslobađa učiteljice školskih obaveza, pa svi oni krenu na uzbudljivu akrobatsko-artističku turneju koja ih vodi iz grada u grad. I tako to traje sve dok se, zbog nekih razloga ne raziđu, da bi svako od njih samostalno nastavio svoj životni put.Uloge tumače: Vladica Milosavljević, Olga Kacjan, Boris Komnenić, Frano Lasić, Erol Kadić, Miloš Batelino, Radmila Živković, Predrag Panić, Petar Kralj, Gizela Šajber, Miodrag Radovanović, Bor Štiglic, Vladislav Kaćanski, Grozdana Stefanović, Mitja Šipek, Darko Petrić... Urednik ciklusa: Marko Novaković Režija: Karpo Aćimović Godina Scenario: Branko Vučićević Direktor fotografije: Karpo Aćimović Godina Scenograf: Ranko Maskareli Kostimograf: Jasminka Ješić Kompozitor: Predrag i Mladen Vranešević Montažer: Karpo Aćimović Godina.
23:00
Dnevnik trudnice (L'opéra-mouffe, 1958) Šesnaestominutni film u kom nas jedna trudnica vodi kroz ulicu Mouffetard u Latinskoj četvrti. Njena tura po mnogočemu se razlikuje od prosečne turističke brošure ali i većine filmova movog talasa. Film je podeljen u segmente koje razdvajaju rukom pisani međunaslovi. Gledamo mlade parove u cvatu prve ljubavi ali i oronule pijanice i ostale izgubljene duše velegrada. Vardin pogled lišen je osećaja superiornosti ali i lažne sentimentalnosti. Karakteriše ga intelektualna znatiželja i emocionalna toplina. Uloge: Doroti Blenk, Andre Ruzelet, Antoan Boursejler... Režija: Anjes Varda Po obali (Du côté de la côte, 1958) Vardin vodič kroz Azurnu obalu autorskim pristupom i temom evocira Povodom Nice (1929.) Žana Vigoa. Negde na pola puta između putopisa i vizualne poeme Varda nas podseća da iako su snovi kolektivni, vrtovi ovog lažnog Edena nisu otvoreni za javnost. Nakon letne vreve sledi jesenji smiraj i sve što ostaje su šareni suncobrani koji deluju tužno onako raštrkani usred puste plaže. Moramo ostaviti leto do sledeće godine. Jer zaključali su more i bacili ključ. Film traje 25 minuta. Uloge: Rodžer Kodžio, En Olivije, Jakopo Nizi... Režija: Anjes Varda    Verenici s Makdonaldovog mosta (Les fiancés du pont Mac Donald ou (Méfiez-vous des lunettes noires, 1961)) Petominutni film o mladiću koji vidi život crno i negativno kada nosi tamne naočare. Sve što treba da učini je da ih skine i sve će biti u redu. Uloge: Ana Karina, Žan-Lik Godar Režija: Anjes Varda.
23:52
Pričaj mi priču, serija
00:35
Nišvil: Candy Dulfer
01:19
Trezor
02:17
Zaštitnik, film
03:48
Dramski ponedeljak: Splav meduze, TV film
05:21
Nišvil: Candy Dulfer
06:03
Koncert za dobro jutro
06:52
Slagalica, kviz
07:15
Datum
07:22
Verski kalendar
07:32
U spomen na muzičara - Bojan Hreljac koji je preminuo krajem 2018. karijeru je započeo kao tinejdžer svirajući bas-gitaru u Elipsama. Bio je član Korni grupe od njenog osnivanja 1968. pa sve do odluke da prestanu da rade 1974. Karijeru je nastavio kao studijski muzičar i producent i muzički urednik na RTS-u. Učestvovao je u snimanju više od 4.000 kompozicija. Današnji uvodni deo je deo iz emisije Kako je rokenrol ušao u Televiziju Beograd. U njemu Bojan Hreljac pokazuje svoj album u kojem je od polovine šezdesetih uredno, predano i bez pauze, iz dana u dan skupljao i lepio sve što je bilo vezano za njegov muzički život, takoreći celu svoju biografiju, a ustvari vernu dokumentaciju stasavanja rokenrola u nas. Tu su fotografije, isečci iz novina, oglasi za koncerte, ugovori sa organizatorima koncerata, sa televizijom, pisma, pozivnice, ulaznice... - Učesnik: Bojan Hreljac - Snimano 12. januara 2012, premijerno emitovano u Trezoru 9. decembra 2013, reprizirano 26.02.2019; Redakcija za istoriografiju Gitarijada - emisija je realizovana povodom 50 godina od prve Beogradske gitarijade. Najave za prvu Gitarijadu su počele u decembru 1965, a dva polufinala održana su 8. i 9. januara 1966. u Hali 3 Beogradskog sajma. Učestvovali su u prvoj grupi: Bele višnje Čačak, Siluete Beograd, Indeksi Sarajevo, Rubini Niš, Beduini Beograd, Dinamiti Osijek, Iskre Beograd, Tomi Sovilj i Siluete Beograd. U drugog grupi svirali su: Elipse Beograd, Bomiko Skoplje, Veseli dečaci Beograd, Idoli Zagreb, Mladi dečaci Zemun, Smeli Beograd, Plamenih pet Beograd i Kristali. Finalno veče je održano 13. februara 1966. u Hali 1 Beogradskog sajma, prva tri mesta su zauzeli: Elipse sa 118 bodova, Siluete sa 85 bodova i Plamenih pet. Žiri je bio u sastavu: Petar Vujić (Džez udruženje), Lola Novaković (vokalni solista), Vasa Belošević (Džez pijanista), Vera Olear (Radio Beograd), Esad Arnautalić (Radio Sarajevo), Lado Leskovar (vokalni solista) Jovan Hadži Kostić (Večernje novosti), Duško Budimirović (PGP), Zoran Marković (Večernje novosti) i Dragan Jelić (Večernje novosti). Sama Gitarijada digla je veliku prašinu. Mediji su nipodaštavali to takmičenje do samog kraja da bi na kraju popustili. Posle prve Gitarijade organizuju se iste manifestacije u velikom broju mesta po celoj Jugoslaviji. Organizatori druge Gitarijade morali su da idu u Gradski komitet KP na razgovor, posle koga su ipak uspeli da održe i Drugu gitarijadu na kojoj su pobedili Crni biseri iz Beograda. Kasnije, Gitarijada se seli u Zaječar. Posle pola veka, okupili su se učesnici i svedoci prve Gitarijade u svetu, a njihovo sećanje potkrepiće audiovizuelni zapisi koji su sačuvani u Programskom arhivu RTS-a. U tom trenutku se istovremeno u Domu omladine Beograda održavala izložba fotografija sa te Gitarijade, Tomislava Peterneka, koji je bio tamo i 1966. da zabeleži svojim aparatom i ovaj istorijski bitan momenat. - Učesnici: kompozitor Zoran Simjanović (Elipse), muzičar Bojan Hreljac (Elipse), fotograf Tomislav Peternek, novinar i urednik Nikola Nešković, muzičar Branislav Anđelković (Plamenih pet). - Urednici Bojana Andrić, Ana Milićević; scenarista i voditelj Zoran Simjanović; scenograf Petar Đinović; organizator Gordana Grdanović; saradnik Marijana Čuturilo; Tehn.vođstvo Draško Drašković, kontrola kamere Snežana Horvat, snimatelji zvuka Nenad Ristović, Vladimir Kovač; dizajner svetla Dobrivoje Marković, kamermani Slobodan Momčilović, Zoran Buč, Miodrag Miša Vorkapić; asistent režije Ljiljana Reković, video mikser Lela Mihajlović, grafička obrada Milena Marković, montažer Branislava Teodosić, reditelj Branko Kičić - Snimano 08.02.2016, premijerno emitovano 13.02.2016 na RTS 3, reprizirano u Trezoru 15.03.2017, 26.02.2019; Redakcija za istoriografiju.
08:30
Svetlucava i sjajna
08:52
Patrolne šape
09:16
Lola i Mila
09:31
Mali dnevnik
09:38
Šta je osnov svega, kako je Demokrit, starogrčki filozof, zamišljao atom, koje sve vrste simetrija postoje, zašto su amorfna tela drugačija od kristalnih, kako se voda ponaša u kosmosu? I mnogo toga. U ulozi devojčice je mlada glumaca Ana Ninković, u ulozi tetke je Ivana Despotović a ulogu teče tumači Ivan Tomić. Urednik: Tanja Čanić-Mlađenović Reditelj: Nenad Krkelić Scenarista: Marina Milivojević Mađarev Kostimograf: Suzana Gligorijević, Marina Škundrić Purić Scenograf: Snežana Popović Snimatelji: Vasko Vasović, Aleksandar Luković, Petar Vujanić, Rade Bubalo Tonci: Srđan Bajski, Slaviša Petrović Izvršni producent serije: Biljana Dautović Organizatori: Tihomir Semeljac, Srđan Boljević, Snežana Jokić.
10:04
Gostuša nekad i sad
10:34
Magazin Lige šampiona
11:00
Znanje imanje
11:59
Beogradska filharmonija: Štraus - Don Kihot
12:57
I bez muke ima nauke
13:27
Trag u prostoru: Saga o gospodarima brzine
13:43
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:47
El Čapo, serija
15:30
Splav meduze, TV film
17:35
U južnom delu Kosovske Mitrovice mnogim Srbima je posle proterivanja ostala velika imovina koju su uzurpirali Albanci. Srbi ne mogu da vrate svoje posede zbog bezbednosti. Nedaleko od Kosovske Mitrovice u selu Miroč kod Vučitrna dešava se drastičan primer bezvlašća. Svu imovinu u Miroču uzurpirao je jedan Albanac sa porodicom. I meštani susedne Gojbulje trpe pritisak jer im zabranjuju da obrađuju sopstveno imanje. Kosovske institucije ne reaguju pa uzurpatori prolaze nekažnjeno, kažu pravnici Besplatne pravne pomoći koji rade na rešavanju imovinskih problema na Kosovu i Metohiji.U martovskom pogromu iz Obilića su proterani svi Srbi, a njihova imovina je oteta. Neki od njih su zbog toga život nastavili u kolektivnim centrima, poput Trepčinog Hotela 3 u Zvečanu.Srbi koji imaju imovinski problem na Kosovu i Metohiji, Besplatnu pravnu pomoć mogu da potraže u Kosovskoj Mitrovici, Gračanici, Vranju, Nišu, Kraljevu i Beogradu.Autor emisije: Svetlana Vukmirović Snimatelji: Aleksandar Stipić, Vladimir Jovanović Rasveta: Nebojša Milosavljević Tonski snimatelj: Miroslav Radišić Montaža: Goran Tomić Realizacija: Biljana Erdeljan.
17:58
Ona je sasvim autentična - na filmu, sceni i u životu. U isto vreme beskompromisna i nežna, britka i duhovita, borbena i direktna, krhka i iskrena. Mlada i buntovna, mislila je da može da promeni svet. Svet nije promenila, ali je od onih koji su menjali naše pozorište i naš film, pomerali ih svojim delima ka savremenosti. Mladalački bunt je koristila kreativno, u svojim ulogama. I već tada postiže značajne uspehe. Za predstavu Zbogom Judo dobija nagradu na MESS-u za najbolju glumicu. Bila je još student i imala tek dvadeset i tri godine. Slede izuzetne uloge na filmu i u pozorištu, nekoliko antologijskih ostvarenja, važnih za istoriju našeg filma i pozorišta. Predstave Buđenje proleća i Hrvatski Faust, filmovi Splav Meduza, Samo jednom se ljubi, Srećna Nova 1949.... samo su neki od naslova iz bogate karijere tokom koje se na originalan način bavila profesijom glume.Marks u Sohou je naslov predstave u kojoj godinama igra. Sama na sceni. To je monodrama, svojevrsni vodič kroz Marksovu filozofiju i društvenu teoriju, analizu i kritiku kapitala. Emisija prati karijeru i životnu filozofiju ove izuzetne glumice. Posvećena je ciklusu njenih uloga u filmovima i TV dramama koje tokom avgusta emituje RTS.Autor i urednik: Olivera Milošević Snimatelj: Dragoslav Bojković Montaža: Milica Živojinović.
18:29
Art zona: Ilija Šoškić
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
19:49
Datum
20:09
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Ženski raj, serija
21:47
Obrazovno ogledalo: Đerdap
22:18
Vizionari naučne fantastike: Filip K. Dik
23:01
Koncert grupe Galija
23:54
Zaliv, serija
00:41
60 najlepših narodnih pesama - kolaž
01:39
Trezor
02:36
Kraljeva završnca, film
04:11
Vizionari naučne fantastike: Filip K. Dik
04:53
Znanje imanje
05:48
60 najlepših narodnih pesama - kolaž
06:13
Koncert za dobro jutro
07:13
Slagalica, kviz
07:39
Datum
07:45
Verski kalendar
07:50
Ljudi sa Meseca u misiji Beograd, prvi deo - Muzej Jugoslavije organizovao je Tribinu sa izložbom povodom 50 godina od dolaska američkih astronauta u Beograd. Da podsetimo na planetarne događaje 1969: 16. jula Apolo 11 sa posadom poleteo ja sa Zemlje, 21. jula sleteo na Mesec, 24. jula vratio se na Zemlju, 18. oktobra tri osvajača Meseca Nil Armstrong, Majkl Kolins i Eldvin Oldrin sleteli su Beograd i ostali tri dana kod nas. To su bili najbučnija i najzanimljivija tri dana baš na 35-togodišnjicu oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. O tome je bila ova tribina i o tome je i današnja emisija Trezora. Velika sala Muzeja Jugoslavije, 17. oktobra 2019, bila je prepuna, stajalo se okolo, pa i sedelo na podu. Istoričar Radina Vučetić govorila je o toku posete astronauta Beogradu, značaju koji je ta poseta imala u hladnoratovskom smislu i šta je značila za građane Beograda. Istoričar medija Bojana Andrić govorila je kako se Televizija Beograd uključila preko Evrovizije u direktan prenos sletanja prvih ljudi na Mesec i kako je pratila svaki korak astronauta na njihovom trodnevnom boravku kod nas. Istoričar umetnosti Simona Čupić govorila je o tome kako je projekat trke za svemir oblikovao isteresovanje za javne ličnosti, kako su popularnost astronauta videli umetnici, a kako ih je prigrlila popularna kultura. Urednik emisije Nevidljivi ljudi Ranko Stojilović govorio je o najdužoj radio emisiji koju je Radio Beograd, prenoseći sletanje na Mesec, do tada ostvario. Podrazumeva se da su urednici Televizije i Radija prikazali na tribini već zaboravljene ahivske audio-vizuelne snimke sa tih događaja. Posle zvaničnog dela Tribine, usledio je glas publike, prvo su govorili gosti Trezora koji su direktno učestvovali u beogradskoj misiji, a zatim je nekoliko osoba iz publike iznosilo svoje utiske i postavljalo pitanja... Tribina je trajala 90 minuta, a ekipa Trezora je sve vreme snimala i pokušala da svojim gledocima što bliže prenese i sadržaj ali i atmosferu koju smo zabeležili u dva nastavka. - Učesnici: direktor Muzeja Jugoslavije Neda Knežević; savetnik za medije i kulturu Ambasada SAD Timoti M. Stendart; kustos muzejskog fonda MJ Tatomir Toroman; istoričar i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Radina Vučetić; istoričar umetnosti i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Simona Čupić; urednik serije Nevidljivi ljudi Radio Beograda Ranko Stojilović, urednik ciklusa emisija Trezor u Televiziji Beograd Bojana Andrić; farmakolog Goran A. Nikolić - Urednik istraživač Milena Jekić Šotra, snimatelj Dušan Živković, asistent Milan Resavac, snimatelj zvuka Milan Đorđević, mikroman Igor Jovanović, snimatelj prijatelj Trezora Rodoljub Rođa Bogdanović, organizator Gordana Grdanović, reditelj snimanja prijatelj Trezora Milan Kundaković, grafička obrada Nebojša Ninković, montažeri Nada Dodig Zildžić, Tijana Todorović, Marija Aranđelović; autor Bojana Andrić - Snimano 17. oktobra 2019, premijerno emitovano u Trezoru 30.12.2019; Redakcija za istoriografiju.
08:30
Svetlucava i sjajna
08:52
Patrolne šape
09:15
Ružne reči
09:28
Mali dnevnik
09:35
Serija je magazinskog tipa i sastavljena je iz više rubrika. Svaka rubrika namenjena je jednoj naučnoj oblasti, matematici, fizici, biologiji, astronomiji i geologiji. Serija je osmišljena kao igrano-dokumentarna, gde nas kroz priču vodi jedan dečak po imenu Miša. Miša ima tetku i teču, naučne radnike, i on sa njima komunicira i postavlja im razna pitanja. Inače tetka i teča se zbog svojih naučnih obaveza uvek nalaze negde daleko, u inostranstvu, ali Mišu redovno čuju i pomažu mu oko raznih nedoumica. Emisije su tematske i u svakoj emisiji obrađuje se jedna tema kroz ove nauke. U ovoj epizodi biće reči o točku. Saznaćemo: Koja oblast fizike proučava kretanje tela? Kada se prvi put javio točak sa zubcima? Ukoliko ne bi postojao prirodni mehanizam kruženja materija u prirodi, za koliko bi se potrošio sav ugljen-dioksid iz atmosfere? Sve su to pitanja na koja ćete odgovore dobiti u ovoj epizodi. Serija je namenjena svim ljubiteljima ovih nauka. U ulozi dečaka je mlad glumac Nikola Malbaša, u ulozi tetke je Ivana Despotović a ulogu teče tumači Ivan Tomić. Urednice: Tanja Čanić-Mlađenović i Aleksandra Stojanović, reditelj je Nikola Zdravković, dramaturg Marina Madžarev i Nikola Miladinović, kostimograf Natalija Lukić, scenograf Snežana Popović, muzički urednik Ana Pavlović, dizajner zvuka Predrag Stamatović, montažeri: Marko Tisovec i Ivan Vasić, snimatelj Vasko Vasović, tonac Srđan Bajski, izvršni producent serije Svetlana Bandić, glavni organizator Srđan Boljević.
10:00
Nauka 2019: Dekodiranje nauke
10:30
Pravo na sutra
11:00
RTS ordinacija
12:00
Zlatni jubilej, Jovan Kolundžija i SO RTS
12:40
Datum
12:50
Verski kalendar
13:00
I bez muke ima nauke: Točak
13:25
Nastavak ciklusa o maloj Srbiji u Velikom ratu posvećen je Francuskoj, njenom značaju, ulozi i odnosu prema Srbiji i Srbima u predistoriji rata. Sagovornik je dr Stanislav Sretenović, odličan poznavalac ove problematike. U dvodelnom razgovoru, on će odgovoriti na mnoga pitanja koja osvetljavaju značaj Francuske u istorijskoj vertikali pre Prvog svetskog rata. Jezikom istorijskih činjenica će biti razjašnjena mnoga pitanja koja običan čovek postavlja sebi kada je reč o o zemlji koju mnogi Srbi smatraju velikim prijateljem u Prvom svetskom ratu. Neka od tih pitanja se odnose na konstante spoljne politike Francuske, kao imperijalne sile, u 19. i u prvoj deceniji 20. veka; vreme kada i razloge zašto Francuska, kao velika evropska sila, počinje da pokazuje strateški interes za malu kneževinu Srbiju, kao i vreme kada su Francuzi počeli da odobravaju i podržavaju napore hrišćanskih naroda Balkana da proteraju Osmanlije... Čućemo od dr Sretenovića kakve su bile reakcije Francuske na sticanje autonomije Grčke 1829. i Srbije 1830-33. i objašnjenje zašto već 1839. Francuska otvara svoj konzulat u Srbiji. Zanimljivo je saznati i koji su to događaji i interesi doveli do zanimanja Francuza - većinskih republikanaca i laika - za monarhističku, pravoslavnu Srbiju?! Sa Osmanskim carstvom je Francuska imala ugovor iz 1861. koji joj je garantovao status trgovinski najpovlašćenije nacije... Kada je i zašto došlo do promene ovog kursa i okretanja Francuske savezu s Rusijom? Kakav je bio odnos Francuske posle Berlinskog kongresa prema Osmanlijama, a kakav prema malim balkanskim narodima, pa i prema Srbiji? Kako se ponašala Francuska - koja je Srbe smatrala remetilačkim faktorom - kada je Austrougarska proglasila aneksiju Bosne i Hercegovine 7. oktobra 1908, protivno odredbama Berlinskog kongresa? Da li je Aneksiona kriza dovela do promene francuske spoljne politike? Saznaćemo i kako su Francuzi gledali na sukobe Karađorđevića i Obrenovića, dve konkurentske srpske dinastije, koje su obe bile vezane za Francusku - privatnim vezama i školovanjem u elitnim francuskim školama, te zašto je francuska vlada na čelu sa Poankareom, napustila u proleće 1912. tradicionalnu politiku status quo-a na Balkanu? Zatim, govorimo o tome kako se ponašala Francuska neposredno pre početka Prvog balkanskog rata i kakav je bio odnos Srbije i Francuske posle Balkanskih ratova? Kako je Francuska - diplomatski i vojno - reagovala, kada je počeo Veliki rat i kada ova, tada moćna evropska sila, počinje Srbiju da prihvata kao ozbiljnog saveznika u ratu, premda Srbija, formalno i suštinski, nikada nije imala status savezničke zemlje... Konačno, saznaćemo da li je Francuska imala razumevanja za jugoslovenski program srpske vlade, objavljen u Niškoj deklaraciji, decembra 1914? Pred kraj razgovora, doktor Sretenović će objasniti, često nekritičnu i euforičnu reakciju Srba i veličanje francusko-srpskog prijateljstva nastalog u Prvom svetskom ratu? Urednik, scenarista i voditelj: Vojislav Laletin Realizacija: Jelisaveta Janić.
13:54
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:50
El Čapo, serija
15:45
Ženski raj, serija
16:30
60 najlepših narodnih pesama - kolaž
17:30
Po turističkoj ponudi, dobroj usluzi, infrastrukturi i organizaciji, Skijatos je najrazvijenije ostrvo u grupi Sporada. Poznato je po svojim dugačkim, peščanim plažama, borovoj šumi, maslinjacima i kristalno čistoj vodi Egejskog mora. Odmor na Skijatosu je idealan za one koji vole noćni život, šoping i dobru zabavu. Ko je željan odmora na jednom od najmanjih ostrva u letnjoj ponudi Grčke, pravog Mediterana, ne bi trebalo da zaobiđe ovaj kutak.Skijatos karakterišu veoma topla leta sa mnogo sunčanih dana. More je kristalno čisto, letnji vetar sa Egejskog mora ublažava vrućinu, a privlačne su velike uređene plaže, ali i male puste uvale na kojima ćete samo vi uživati. Meštani kažu: „Ako biste letovali mesec dana na Skijatosu svaki dan biste mogli da se kupate na drugoj plaži i opet ne biste videli sve. Smeštajni kapaciteti po svom kvalitetu zadovoljavaju visoke evropske standarde. Prva srpska agencija koja je dovela turiste na ovo ostrvo uradila je to pre ravno 30 godina, a sada na ovom ostrvu živi i radi upravo 30 Srba. Kockicu grčkog mozaika složili su snimatelj Zoran Škrbić, reditelj Zorica Mijailović i autor emisije Nebojša Kotlajić.
17:55
Ravnogorska čitanka: Izvestio sam kako je bilo
18:50
Datum
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
19:50
Međ narodom i međ snom - dvije ljubavi dr Jovana Raškovića, dokumentarni film
21:15
Ženski raj, serija
22:05
Međutim, kad mu jedan od njegovih velikih planova ne završi onako kako je zamišljao, upada u nevolju. Tada nastupa Džun sa predlogom o pljačkanju banke. Ta ideja dovešće ih do niza uzbudljivih, ali i smešnih situacija.Uloge: Majkl-Rejmond Džejms, Samajre Armstrong, Timoti Omundson... Režija: Nikolas Kalikov.
23:40
Bunt Rok Festival
00:30
Zaliv, serija
01:15
25. beogradski džez festival: Kurt Eling
02:55
Trezor
03:50
Karter i Džun, film
05:10
25. beogradski džez festival: Kurt Eling