Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:30
Slagalica
06:50
Datum
06:55
Verski kalendar
07:05
Naučni intervju
07:35
Kocka, kocka, kockica
08:00
Mašine strašne priče
08:05
Moj mali poni
08:25
Prodavnica najmanjih kućnim ljubimaca
08:45
Dvorištvance
09:10
Mia i ja
09:40
Bejblejd
10:00
Sednica Skupštine Srbije, prenos
10:05
Mali dnevnik
10:10
Sebastijan je jedan snalažljiv i nezavistan šestogodišnjak koji živi sa svojim dekom u malom selu u Francuskim Alpima. (Belle et Sébastien, 2013). Zahvaljujući svojoj hrabrosti i upornosti uspeva da ukroti divljeg psa od koga se svi žitelji sela plaše. Ubrzo potom ga naziva Bela i njih dvoje postaju nerazdvojni drugari, čije prijateljstvo niko ne može da razdvoji. Uloge: Feliks Boset, Čeki Karjo, Margo Čatilijer.. Režija: Nikolas Vanijer.
11:45
Klasici književnosti na filmu - Glembajevi. Koje dileme stoje pred Ahmedom Nurudinom, Banovićem Strahinjom, Leoneom Glembajem, učiteljem koji postavlja Hamleta u Mrduši Donjoj, Gospođom Dalovej? Koji tonovi odjekuju Gluvim barutom, a koje se niti pletu Zlatnim runom. U ovoj epizodi ciklusa dramaturg Ivan Velisavljević i profesor književnosti dr Predrag Brebanović tumačiće čuvenu Krležinu dramu „Glembajevi uz uspelu filmsku adaptaciju Antona Vrdoljaka iz 1988. godine. Autor serije: Valentina Delić. Montažer: Marija Lorencin.
12:15
Sve boje života
12:45
Simfonijski orkestar RTS
13:20
Saga o Forsajtima, serija
14:15
Balkanskom ulicom: Saša Matić
14:55
Ja, mi i drugi
15:25
Nauka 2018.
15:50
Mali dnevnik
15:55
Most, serija
17:00
Dnevnik RT Vojvodina
17:25
TV mreža
17:55
Narodni muzej svedok vremena
18:00
Mačevanje - EP, prenos
20:00
Film sklanja medijsko senzacionalističku masku sa najveće tragedije u savremenoj istoriji od Holokausta i otkriva ljudsko lice tekućeg izbegličkog problema. (Fuocoammare, 2016). Film je sniman tokom nekoliko meseci na najjužnijem italijanskom ostrvu Lampeduza, udaljenom od Severne Afrike svega 113 kilometara, koje od devedesetih godina prošlog veka predstavlja metaforu za najmasovniji i najsmrtonosniji tranzit stotina hiljada muškaraca, žena i dece ka Evropi. Bez predstavljanja ljudi, kroz sumornu statistiku i semantičke konfuzije, migrant ili izbeglica, film ostaje fokusiran na borbu ljudi za svoje pravo na slobodu i bolji život. Nakon meseci provedenih na ostrvu, u dodiru i susretu sa stanovnicima, Rosi je sakupio neverovatan broj snimaka, koji se bave istorijom, kulturom i svakodnevnim životom izbeglica. Stavljajući u fokus dvanaestogodišnjeg Semuela, koji istražuje kopno i pokušava da savlada more, film postepeno gradi nenadmašivi, naturalistički portret stanovnika Lampeduze i događaje koje čine njihovu svakodnevicu. Rezultat je lirski, poetski i iskreno moćni dokumentarac koji niti sudi, niti preteruje, već gledaocu pokazuje svet kakav jeste - do potpuno poražavajućeg dejstva. Režija: Đanfranko Rosi.
21:55
Narodni muzej svedok vremena
22:00
Originalna srpska TV drama. Treći naslov Dramskog ponedeljka u junu, koji 18. juna na RTS 2 emitujemo u okviru ciklusa Originalna srpska TV drama, je ekranizacija teksta Sentimentalna priča, snimljena 1988. godine po tekstu i u režiji Nikole Ćurčina. Postoje ljudi kojima se večito događaju ljubavne zgode i nezgode, koji stalno traže nekekav ventil u kraćim ili dužim vezama jer im je brak teskoba. Ali, postoje i ljudi za koje sve to postoji samo u romanima i filmovima. Takvi imaju sređen život i postoje samo za kuću, posao i prijatelje. I upravo se takvom čoveku dogodi da doživi susret koji ga uzdrma. Pogotovu kada shvati da je toj devojci on bio nekakav nedosanjani san dok je još bila devojčica.. uloge tumače: Goran Sultanović, Branka Pujić, Aleksandra Nikolić, Vesna Malohodžić. urednik ciklusa: Marko Novaković reditelj: Nikola Ćurčin scenarista: Nikola Ćurčin direktori fotografije: Miloš Spasojević, Predrag Todorović scenograf: Dagmar Stojanović kostimograf: Suzana Tanasković kompozitor: Vlada Marković montažer: Vladimir Milenković.
23:05
Od 18. juna na RTS 2, narednih deset sedmica, na samom kraju ciklusa filmova poljskog režisera Kšištofa Kišlovskog emitujemo jedno od svakako njegovih najpoznatijih dela - serijal kratkih televizijskih filmova - Dekalog, koji je Kišlovski režirao po Deset božjih zapovesti. (1989). Vremenski okvir dešavanja je Poljska osamdesetih godina, prošlog veka u toku promena političkih sistema. Kišlovski je izbegao svakodnevne aspekte života u Poljskoj toga vremena, a bavio se onim temama koje su univerzalne. Ova kontroverzna mini-serija se sastoji od deset epizoda koje nisu striktno vezane za pojedine zapovesti. Neke obuhvataju više njih, a neke celokupan etički sistem koji treba da prikažu. Tematika ovih priča je religijska, a struktura biblijska. Kao što je rečeno, bazirana je na deset božjih zapovesti, ističući njihovu aktuelnost. Likovi, koji su živeli život izvan organizovanih religioznih pravila, suočeni su u određenom trenutku sa etičkim i moralnim problemima koje moraju da reše. Svi su oni stanari jednog kompleksa zgrada, a pojavljuje se i jedan momak koji ništa ne govori, a koji može da predstavlja samog Hrista. Tako prva priča, prema jednom od tumačenja, odgovara prvoj zapovesti: Ja sam tvoj Gospod Bog, nemoj imati drugih bogova osim mene. Ističe se uloga računara kao lažnog boga. Naime, u ljubavi između sina i oca, u prvoj epizodi, pojavljuje se kompjuter kao posrednik-medijator, koji je, moguće, lažni bog. Otac hoće da pokloni sinu klizaljke kao božićni poklon, ali pre toga uz pomoć računara proverava da li je debljina leda na reci na određenoj temperaturi dovoljna da ne pukne pod teretom dečaka. Led je ipak pukao, iako je računar dao „tačne podatke. I ne samo da je računar dao podatke nego i otac proverava debljinu i izdržljivost leda skačući po njemu. Na kraju je rezultat ipak tragičan. Osporava se na taj način, ne samo vera u računare nego i vera u empirijske nauke uopšte. Scenario za Dekalog su zajedničkim snagama pisali Kišlovski i njegov verni saradnik i imenjak Pisevic. Prvobitna namera bila je da angažuju deset različitih reditelja kako bi realizovali projekat, ali od toga odustalo pa se režije prihvatio sam Kišlovski uz kompromis da direktor fotografije bude različit u svakoj epizodi.
00:05
Fargo, serija
00:55
Kineski nacionalni plesni teatar
02:15
Mačevanje - EP, r.
04:20
Dramski ponedeljak: Sentimentalna priča, TV film
06:20
Slagalica
06:40
Datum
06:45
Verski kalendar
06:55
Naučni intervju
07:20
Kocka, kocka, kockica
07:50
Mašine strašne priče
07:55
Moj mali poni
08:20
Prodavnica najmanjih kućnim ljubimaca
08:40
Dvorištvance
09:05
Mia i ja
09:30
Bejblejd
09:55
Mali dnevnik
10:00
Visoko u Alpima, gde planinski vrhovi miluju oblake, a na bujnim pašnjacima cveta jagorčevina okupana sunčevim sjajem, život teče mirno i nepomućeno bistro, iako je u jeku Drugi svetski rat. (Belle et Sébastien, laventure continue, 2015). Desetogodišnji dečak Sebastijan i njegov pirinejski planinski, ili kako ga često zovu džin dobrog srca u nastavku obožavanog prvog dela filma Bela i Sebastijan, nastavljaju svoje avanture zajedno i protiv svih u nadi da dobro uvek pobedi. Septembar, 1945. Sebastijan nestrpljivo čeka na povratak svoje drugarice Angeline koju niije video već dve godine. Kada se na putu do malog sela, avion u kome se ona našla, sruši uspred visokih planina, Sebastijan zajedno sa svojim psom Belom, kreće na neustrašivu avanturu u potrazi za drugaricom za koju veruje da je živa.. Uloge: Feliks Boset, Čeki Karjo, Margo Čatilijer... Režija: Kristijan Dugua.
11:35
Karađorđe Petrović (1762-1817). U periodu od Kočine krajine do Prvog srpskog ustanka u dva navrata Karađorđe se odmetao u hajduke. Hajdučku slavu nije stekao brzo jer je bio u četama slavnih harambaša Laze Dobrića i Stanoja Glavaša. Odluka o podizanju ustanka i izboru „glave i starešine donesena je na Sretenje 1804. na zboru u Orašcu. Stanoje Glavaš i Teodosije Marićević odbili su predloge da budu ustanički vođe. Izabran je Karađorđe, iako je to, zbog svoje preke naravi, u tri navrata odbijao. Vožd je, uz vojničke, pokazao i organizatorske i pregovaračke sposobnosti. Svoje saborce je hrabrio rečima: „Ne bojte se, oni se bore za gospodstvo, a mi za slobodu. Uviđajući značaj prosvete i obrazovanja svom narodu je poručivao: „Slušajte vaše učitelje i poštujte ih. Ja ih ne razlikujem od mojih vojvoda; učitelj i vojvoda preda mnom su ravni. Vidite, mi imamo dovoljno mišica za odbranu Srbije, ali nemamo dovoljno veštih ljudi za upravljanje. Da mi znamo državu voditi onako kako znamo voditi vojsku, drugačije bi sada stajali. Slom Prvog srpskog ustanka je obeležen begom ustaničkog vožda Karađorđa, njegove porodice i njegovih vojvoda iz Srbije u Austriju. U nameri da doprinese novom ustaničkom impulsu borbe za slobodu, vratio se u Srbiju. Tu je izgubio glavu od onih kojima je vazalska vlast bila preča nego slobodarska čast.. Urednik i scenarista serije je Momir Karanović, a reditelj Ivan Popović.
11:45
Milena Pavlović Barili. U seriji Znakopis govorimo i o značajnim srpskim slikarima. U ovoj epizodi govorimo o životu i delu slikarke Milene Pavlović-Barili. Milena je rođena u Požarevacu 5. novembra 1909. godine, a umrla u Njujorku 6. marta 1945. Milena je bila  srpska slikarka i jedna od najinteresantnijih ličnosti umetničke Evrope između dva rata. Od 1932. godine živi i radi u Parizu, a od 1939. u SAD, gde i umire, prerano, u 36. godini života. Svoja dela uspešno je izlagala i na brojnim samostalnim i grupnim izložbama širom Evrope, a kasnije i u Americi, gde sarađuje u modnom časopisu Vog. Njeno delo je domaćoj javnosti otkriveno tek 50-ih godina 20. veka, zahvaljujući slikaru, likovnom kritičaru, teoretičaru i istoričaru umetnosti Miodragu Protiću, koji je njeno delo otkrio srpskoj (i jugoslovenskoj) javnosti. Sa Radojicom Živanovićem Noem Milena Pavlović-Barili je jedini afirmisani predstavnik nadrealizma u srpskom slikarstvu.
11:55
Životna sredina i zdravlje
12:25
47. BEMUS
13:00
Saga o Forsajtima, serija
14:00
Znanje imanje
15:00
Velikani
15:10
Znakopis
15:25
Edu global
15:50
Narodni muzej svedok vremena
15:55
Mali dnevnik
16:00
Sentimentalna priča, TV film
17:00
Dnevnik RT Vojvodina
17:25
Lep je osećaj kada iz temelja niče kuća, kada se slaže cigla na ciglu, blok na blok, kada iza majstorskih ruku ostaju novi zidovi i nebo iznad obeleženog parčeta zemlje čeka krov koji će pokriti nečiji budući dom. Naročito je dirljivo kada taj dom čekaju oni kojima je krov nad glavom san koji sanjaju dugo. U selu Bušince niče kuća za višečlanu porodicu samohrane majke Dragane Stojković, koja je kao žrtva porodičnog nasilja pre punih šest godina napustila dom i sa svojom decom donekle pronašla mir u privremenom smeštaju u susednom selu Tirince. Posećivali smo Stojkoviće u više navrata. Uslovi u kojima odrastaju Draganina deca dirnuli su mnoge do kojih je poruka stigla. U našoj emisiji čulo se i obećanje da će dobiti krov nad glavom. Uz pomoć institucija i ljudi velikog srca, Stojkovići će se do jeseni useliti u novu kuću. Stefan, najstariji sin Stojkovića, odnedavno radi kao pomoćni radnik u OŠ Desanka Maksimović u Kosovskoj Kamenici. Brzo smo shvatili da ovde škola nije samo obrazovna institucija. Na području, gde osim zaposlenja u školstvu, zdravstvu, obrazovanju, za mlade ljude poslovnih šansi gotovo da nema, energična direktorka škole, puna preduzetničkih ideja, osmišljava i polako realizuje jedan po jedan projekat. Ispratili smo i maturante iz Šilova na veče koje se pamti celoga žvota, a sa mališanima iz ovoga mesta gledali smo veselu dečju pozorišnu predstavu.. Međutim, na surovu kosovskometohijsku realnost podsećaju nas u Suvom Dolu kod Lipljana, gde je grupa Albanaca nedavno upala u školsko dvorište, maltretirala decu koja su se tu igrala i demolirala školsku zgadu. Urednica emisije: Tatjana Manojlović Snimatelj: Aleksandar Agbaba Montažer: Goran Tomić Reditelj: Bojan Vorkapić.
18:00
Mačevanje - EP, prenos
20:00
Kina, kineski dokumentarni film
20:55
Narodni muzej svedok vremena
21:00
Most, serija
22:05
U većini važnih muzeja i galerija žene su modeli i muze, ali umetnica nema. Zašto je to tako. Istoričarka umetnosti, profesor Amanda Vikeri, u ovoj trodelnoj Bi-Bi-Sijevoj seriji, pokušava da otkrije odgovor na ovo pitanje. Svoje putovanje započinje iz Firence, galerije Ufici i Vazarijevog koridora, mesta hodočašća svih istoričara umetnosti. Nazvan po renesansnom slikaru i kritičaru umetnosti Đorđu Vazariju, ovaj spomenik kulture čuva najveću zbirku slikarskih autoportreta na svetu. Od 16. veka do danas, kilometar dug hodnik ispisao je putanju zapadne istorije umetnosti. Tu se nalazi sve što je dobro i veliko u umetnosti, panteon velikih majstora. No, malo je velikih umetnica. Među hiljadu sedam stotina autoportreta slikara, samo sedam procenata su dela žena. Takvo stanje stvari se može zapaziti u većini važnih muzeja i galerija. U ovom serijalu profesorka Vikeri želi da pokaže da je zaista bilo uspešnih umetnica čiji je ugled naprosto izbledeo. Podsetiće na izuzetne stvaraoce iz senke čiji su talenat i istrajnost prevazišli skoro nepremostive prepreke. Putovaće kroz zagušljive kreativnosti renesansne Italije, kroz prilike i nastavljene frustracije 18. i 19. veka do savremenih ženskih stvaralaca koje su se istakle i zauvek definisale ceo umetnički svet dokazujući da žene mogu biti velike umetnice. Ovo je priča o tome kako su žene slikama udahnule dušu i oblikovale svet oko nas.
23:10
Posle Hrista, serija
00:00
Koncert za Arsena
01:05
Mačevanje - EP, r.
03:05
Znanje imanje
04:00
Priča o ženama i umetnosti
06:10
Slagalica
06:30
Datum
06:35
Verski kalendar
06:45
Naučni intervju
07:35
Kocka, kocka, kockica
08:00
Mašine strašne priče
08:05
Moj mali poni
08:25
Prodavnica najmanjih kućnim ljubimaca
08:45
Dvorištvance
09:10
Mia i ja
09:30
Bejblejd
09:55
Mali dnevnik
10:00
Na Badnje veče, dva lopova, Sem i Kalid, obučeni kao Deda Mrazovi, dolaze u tržni centar sa namerom da ukradu što više stvari. (Les nouvelles aventures d'Aladin, 2015). Na prepad ih hvataju deca i da bi se nekako izvukao iz neprilike u kojoj se našao, Sem počinje da im priča improvizovanu verziju bajke o Aladinu. Radnja se prebacuje u bajkoviti Bagdad i prati dobro poznate avanture Aladina - duha iz lampe, osvajanje princeze, suočavanje sa zlim vezirom.. Uloge: Kev Adams, Vanesa Gajd, Žan-Pol Ruve.. Režija: Artur Benzaken.
11:45
Korak po korak matematika
11:55
Književno blokče
12:05
Šta su sve tehnologije učinile za nas
12:35
Mađarski nacionalni ciganski orkestar
13:10
Saga o Forsajtima, serija
14:10
SAT
15:10
Književno blokče
15:20
Obrazovno ogledalo
15:55
Mali dnevnik
16:00
Most, serija
17:00
Dnevnik RT Vojvodina
17:20
Sredovečna guvernanta, gospođica Petigru ostaje bez posla. Tražeći novo nameštenje, iznenada će se obresti u glamuroznom i emotivno uskovitlanom svetu američke glumice i pevačice Delisije Lafose. (Miss Pettigrew Lives for a Day, 2008). U samo jednom danu njih dve će postati bliske prijateljice i pomoći jedna drugoj u ostvarenju njihovih romantičnih snova. Uloge: Ejmi Adams, Franses Makdormand, Li Pejs, Tom Pejn.. Režija: Barat Naluri.
17:30
Induskinja Tanmila Karaj Simović pripada Naga plemenu iz indijske države Manipur. Naga narod je pleme sino-tibetanske grupe, nastanjeno najviše u državi Nagaland na severoistoku Indije. Podeljen je na 14 glavnih plemena i svako od njih ima vlastiti jezik. Tanmila potiče iz mnogobrojne katoličke porodice.Odrasla je po strogim pravilima oca svešenika. Otišla je za poslom u Katar i igrom slučaja, preko svoje drugarice sunarodnice, koja je radila na jednom prekookeanskom brodu upoznala Slobodana, i to preko interneta. Zaljubljivanje na prvi pogled na kompjuterskom ekranu preraslo je u ljubav u Prijepolju 2014. godine. Tu danas živi sa suprugom i sinom Vasilom. Tanmila, koju u Prijepolju zovu Mimi, u emisiji govori o svojoj religioznosti i lakom prihvatanju pravoslavne vere. Nedovoljno poznavanje srpskog jezika nije prepreka da se lako razume sa svekrvom i da se lepo slažu. I posle četiri godine ljudi je u Prijepolju i dalje iznenađuju svojom ljubaznošću i željom da joj pomognu na ulici i u prodavnici. Mimi ima nostalgiju za svojom zemljom, ali lepotu planinskih predela rodnog distrikta Ukrul sada zamenjuje uživanjem u živopisnoj okolini Prijepolja. Emisija je snimana i u Manastiru Mileševa, na putu do Savinih isposnica i na vidikovcu Sokolica. Autor i urednik: Ranka Jakšić Snimatelj: Dragan Stanojković Montažer: Milica Živojinović Majstor tona: Slaviša Petrović Obrada zvuka: Nebojša Dragićević Muzički urednik: Vladana Marković Organizator: Dušica Hovjecki.
20:00
Posle velikog uspeha prve sezone, stižu nam tri nove epizode, poznate francuske dokumentarne serije, u kojima ćemo otkriti položaj i ulogu žena poznatih svetskih diktatora i autokrata. Prva epizoda druge sezone vodi nas u svet ozloglašenih prvih dama koje su umele da vređaju, čak, i tuku svoje podanike. Bile su ravnodušne prema skandalima i bilo ih je nemoguće kontrolisati. Devi Sukarno, upoznala je svoga 58-godišnjeg muža kao srednjoškolka u privatnom klubu u Japanu koji je bio poznat po šarmantnim hostesama. Sukarno, prosvećeni vladar, koga i danas smatraju ocem Indonezije, sa pet brakova iza sebe, tajno se ženi mladom Japankom. Lukava i samoobrazovana Devi ubrzo postaje bezobzirna. Nadežda Konstantinovna Krupska, Lenjinova žena i saradnica, utemeljivač obrazovnog metoda, neumorno je širila Lenjinove ideje. Staljinu je bila najveća prepreka da potpuno preuzme vlast. Ona je to isticala i javno se suprotstavljala Staljinu. Vređala ga je ideološki i politički. Posle Lenjinove smrti, Staljin je radio sve da Krupska umre. Čak su kružile i glasine da ju je nekako otrovao. General Norijega se još kao mladi oficir oženio elegantnom Felisidad koju je upoznao na školskoj igranci. Čim je došao na čelo zemlje, prva dama zna da je nedodirljiva i postaje ljubomornija i mrzovoljnija. Jednoj muževljevoj ljubavnici je izgrebala lice, a sumnja se da je drugu gurnula kroz prozor. Panamom vlada teror a kruže i glasine da je prva dama, poput muža, izvan kontrole. Ljubavna priča predsednika Zimbabvea, Mugabea i mlade Grejs Marufu počinje u predsedničkoj palati. Robert, već oženjen, primećuje mladu sekretaricu. Ona postaje ljubavnica 40 godina starijeg predsednika. Preljubnici su dobili ćerku. Mugabeova prva žena, koju narod obožava, umire 1992. Četiri godine kasnije, sekretarica postaje prva dama. Bio ju je glas kupoholičarke, zvali su je Guči Grejs. Prva dama dobija monopol nad proizvodnjom mleka i izgrađuje kult ličnosti i zahteva da je zovu doktorom jer je na univerzitetu prijavila tezu koju nikad nije odbranila.
20:55
Narodni muzej svedok vremena
21:00
Most, serija
22:00
Bunt
22:30
Posle Hrista, serija
23:15
U inat 75-oj
00:10
Živeti za jedan dan, film
01:40
Žene diktatora
03:30
SAT
04:20
U inat 75-oj