Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:00
Slagalica, kviz
06:23
Datum
06:28
Verski kalendar
06:38
Lajmet
06:44
Dobro je, dobro je znati...
07:19
Kocka, kocka, kockica
07:51
Papa prase
07:56
Super krila
08:08
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:21
Anđelina balerina
08:34
Mirakulus
09:01
Mia i ja
09:28
Transformersi
09:50
Mali dnevnik
09:55
Znakopis
10:08
Školovanje je počeo u Ženevi, a nastavio u Petrogradu. Napunio je 14 i po godina, kada je obavešten da je njegov otac postavljen za srpskog kralja. U leto 1903. došao je u Srbiju, sa sestrom Jelenom i bratom Đorđem. Kao prestolonaslednik, okružio se grupom oficira, učesnika u majskom prevratu, na čelu sa Apisom. U balkanskim ratovima bio je komandant Prve srpske armije, a u Prvom svetskom ratu i Vrhovni komandant srpske vojske. Velike pobede te vojske na Ceru i Kolubari doneće mu ugled u svetskim razmerama. Poput oca, krenuće put albanske golgote. U toku političkih pregovora s inostranim državnicima, zalagao se za ujedinjenje u jednu domovinu Srba, Hrvata i Slovenaca, koji su jedan narod, sa istim tradicijama, jezikom i aspiracijama, ali kog je razdelila zla kob. Apisovi crnorukci i Pašićevi staroradikali bili su skloniji nacionalnom ujedinjavanju Srba. Regent je uvideo da će morati da pridobije jedne, da bi s njima uklonio druge. Inscenirao je sudski proces u Solunu, na kom je Apis osuđen na smrt. Kad je streljan, Evropa je to primila sa zgražavanjem. No, regent je uklonio najtežu prepreku na putu stvaranja Kraljevine SHS. Umesto male Srbije, nacionalno homogene i verski jedinstvene, sa određenim menatalitetom i tradicijama, stvorio je veliku državu, onakvu kakvu je želeo, ali opterećenu razlikama u privredi, veri, kulturi i životima u zasebnim zemljama... Ubijen je u Marseju prilikom zvanične posete Francuskoj. Navodno su mu poslednje reči bile: Čuvajte mi Jugoslaviju. Posle atentata, utvrđeno je da boluje od raka na želudcu, i da je, razdiran opakom bolešću, već umirao.. Urednik i scenarista serije je Momir Karanović, a reditelj Ivan Popović.
10:40
Životna sredina i zdravlje
11:05
Prikaz televizijskog prenosa predstave Olimp na 51. Bitefu, viđen Trezorovim očima. RTS na Olimpu - današnji je Trezor u slavu i hvalu Televizijancima koji su kultnu predstavu Jana Fabra Olimp direktno prenosili iz Centra Sava do gledalaca, do njihovih TV ekrana, računara i mobilnih telefona, zahvaljujući  zemaljskim, satelitskim i internet vezama. Ključna reč danas nije pozorište, nije televizija - nego smena. Prenos traje 24 sata - bez pauze: reditelji se smenjuju na 8 sati, kamermani na dva, mikseri, tonci, svetlonosci na šest... Tokom trajanja predstave predviđene su dve pauze: kada glumci dremaju na sceni, publika na udobnim sedištima u sali ili specijalnim ležaljkama u holu, ili za šankom, ili slika, svira, igra domine, šah, može da ode i do kuće pa se vrati na nastavak predstave, a mnogoljudna ekipa RTS-a, baš sve vreme, bez pauze snima - ili predstavu ili izjave pozorišnih poslenika, kritičara, gostiju iz sveta, radi uključenja u Dnevnik, Vesti, Jutarnji... To je najduži direktan prenos u 59-togodišnjoj istoriji Televizije u Srbiji. Zato je i ekipa Trezora, potpomognuta studentima Akademije umetnosti, pratila dešavanja u reportažnim kolima, u improvizovanom TV Studiju, u sali i holu i radila u četiri smene po dva sata. - Učestvuju: reditelji prenosa Miško MIlojević, Andrea Lazić; urednice i voditeljke Tamara Baračkov, Dunja Petrović, Kristina Đuković; direktor sektora za kulturnu delatnost Centra Sava; video mikseri Duška Balov, Darko Martinović, tehničari magnetoskopa Veljko Tošović, Boško Krstić; Vuk Žugić, kamermani Milan Grbić, Boško Janković, Milan Ljubinković, Dragan Matijević; sekretarice režije Milena Tirnanić, Svetlana Laban;  tehničar mastera Vladimir Lončar; snimatelji zvuka Slavko Petrović, Perica Ordić; pomoćnik reditelja Zoran Šćekić; glavni i odgovorni urednik KUP-a Nebojša Bradić i dr. - Realizacija: snimatelji Rade Bubalo, Marija Antić, Marina Ilić, Saša Dukić; snimatelji zvuka Dejan Dražić, Bogdan Stojiljković, Ivan Kostić, Dragan Tubić; saradnik snimatelj Milena Jekić Šotra;  organizator Gordana Grdanović, Goran Radić; grafička obrada Milena Marković, Snežana Vranjković;  montažeri Ljubomir Plavljanić, Aleksandar Andrijevski, Nada Dodig Zildžić; autor Bojana Andrić - Snimano 23. i 24. septembra 2017. na 51. Beogradskom internacionalnom teatarskom festivalu (BITEF); Premijerno emitovano 07.09.2018, Redakcija za istoriografiju. Čestica BITEF-a, Nebo nad Bitefom, 2. emisija - Televizija Beograd prati Bitef festival od prve godine, izveštajima za emisije iz kulture i informativne. Dramska redakcija prvi put vrši snimanje celovite predstave već na II Bitefu, 13. septembra 1968, a radi se o čehoslovačkoj predstavi Uže s jednim krajem Otomara Krejče (emitovano 23. septembra iste godine). Među posetiocima izložbe Bitef u RTS-u bio je i stalni saradnik Borivoje Urošević, tehničko vođstvo u RTS od 1965. do 2009, koji je za kameru Trezora objasnio zašto nije voleo Bitef, čak je mrzeo svaki septembar zbog najavljenih televizijskih prenosa predstava sa Bitefa. A da saznate kakve su sve teškoće pratile posade Reportažnih kola Televizije Beograd - moraćete da gledate današnji Trezor, jer je svaka reč Bore Uroševića potkrepljena autentičnim insertom. - Učesnici: tehničko vođstvo Borivoje Urošević, sagovornik Bojana Andrić - Snimatelj Milena Jekić Šotra, grafička obrada Milena Marković, montažer Ljubomir Plavljanić, urednik Bojana Andrić - Premijerno emitovano 25.10.2016; Redakcija za istoriografiju.
12:00
Dame biraju: Koncert SO RTS
12:25
Parkovi prirode: Tara
12:50
Velikani
13:16
Znanje imanje
14:20
Fudbal - Svetsko klupsko prvenstvo: Es Tunis - Gvadalahara, za peto mesto, prenos
16:16
Rej Donovan, serija
17:20
Fudbal - Svetsko klupsko prvenstvo: River Plata - Al Ain, polufinale 1, prenos
19:20
Lajmet
19:30
Žene i muškarci su na Kosmetu deklarativno ravnopravni. Po slovu zakona. U realnosti, emancacija žena napreduje po principu dva koraka napred, jedan nazad. To je posebno uočljivo u Gori, zavičaju Goranki i Goranaca. U ovom planinskom kraju kroz koji protiče Beli Drim, gradić Dragaš je urbani centar, kome gravitiraju meštani okolnih goranskih sela. O duboko ukorenjenom patrijarhalnom nasleđu utisak se stiče već na prvi pogled, po tome kako žene sklanjaju poglede i izbegavaju susret sa nepoznatima, do tradicionalne garderobe.. Međutim, polako, malim koracima, rodna ravnopravnost stiže i ovde. Žene se školuju, zapošljavaju i pokreću svoj biznis. Koriste internet, prihvataju podršku onih koji se zalažu za viši stepen ljudskih prava, menjaju stavove i svest. U sredini gde su muškarci vekovima odlazili u pečalbu, trbuhom za kruhom, s pravom se može reći da su žene zapravo moćne, da su očuvale porodicu, brinule o deci i starima, sačuvale običaje, tradiciju i jezik. Petnaestak kilometara od Prizrena, u Sredačkoj župi je selo Donje Ljubinje. Tu žive Torbeši, poznati po živopisnim narodnim nošnjama i obredima koji prate naročito svadbene običaje. Kako se i dalje čvrsto veruju u magijsku moć svega što se tokom svadbene ceremonije čini, nije lako ubediti neku Torbešanku da bude model za demonstraciju onoga što prati pripreme snaške za udaju. Tako je odluka pala na deo naše ekipe. Neke nove tendencije, novi modeli saradnje, međusobnog uvažavanja provejavaju u Kosovskoj Kamenici, gradiću u Kosovskom Pomoravlju. Srbi su ovde manjinsko stanovništvo, ali ohrabruje činjenica da na nekim važnim mestima odlučivanja imaju svoje predstavnike i da mogu uticati na određivanje prioriteta u rešavanju lokalnih problema. Nije retkost i nije samo u svrhu fotografisanja zajednička šetnja Srba i Albanaca kroz grad, piće u lokalnom kafeu, a za toplijih dana druženje na fudbalskom stadionu. Autorka i urednica emisije: Tatjana Manojlović Reditelj: Bojan Vorkapić Snimatelj: Aleksandar Agbaba Montažer: Miloš Ačanski.
20:07
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Elementarno, serija
21:50
Zahvaljujući odvažnosti današnjih naučnika, izgleda da će život u budućnosti biti znatno drugačiji. Kako ćemo izgledati, gde ćemo živeti, šta ćemo učiti i raditi i kako ćemo stizati na posao... Kroz serijal Svet budućnosti predstavljena su dostignuća nauke čija primena još uvek deluje da je daleko od nas. Vazdušni saobraćaj postoji više od sto godina i mnogi smatraju da je prilično zastareo. Ali danas se javljaju nove ideje i tehnologije koje koriste vazdušni prostor na potpuno nov način i ukazuju na budućnost privatnog, luksuznijeg, a pre svega zabavnijeg letenja. Trkanje raketa će možda postati vaš omiljeni sport, ali pravo uzbuđenje izaziva činjenica da biste mogli da posedujete sopstveni avion. Tada nećete morati da putujete do aerodroma, poletaćete iz sopstvenog dvorišta. Šta bi bilo kada bi avioni sami upravljali letom? Ne bi bilo potrebno da postoje visokotehnološki tornjevi i kontrola leta. To bi zahtevalo ugradnju veštačke inteligencije, poboljšavanje navigacionih i sistema za praćenje vremena, kao i savremeniju opremu za komunikaciju. U budućnosti moći ćemo da pilotiramo sopstvenim avionom duž nebeskog autoputa, da krstarimo u luksuznim vazdušnim kruzerima... Uživaćemo u brzini i uzbuđenjima koje donose sportsko letenje i raketni trkači. Avioni će menjati oblik, neće biti saobraćajnih gužvi, i odletećemo van granice planete Zemlje. Svet budućnosti - Budućnost letenja, na programu je u utorak, 18. decembra oko 22 na RTS 2. Urednik Marija Stevanović.
22:40
Sin, serija
23:33
Slobodan Trkulja i Balkanopolis
00:30
Lajmet
00:40
Trezor
01:32
Fudbal - Svetsko klupsko prvenstvo: Es Tunis - Gvadalahara, za peto mesto, r.
03:20
Fudbal - Svetsko klupsko prvenstvo: River Plata - Al Ain, polufinale 1, r.
06:11
Slagalica, kviz
06:32
Datum
06:38
Verski kalendar
06:48
Lajmet
06:54
Dobro je, dobro je znati
07:24
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Anđelina balerina
08:41
Mirakulus
09:10
Mia i ja
09:35
Transformersi
09:56
Mali dnevnik
10:00
U šestoj, sedmoj i osmoj epizodi serije Đaci u ratu pratimo sudbinu jednog od naših francuskih đaka koji je nakon školovanja postao posvećeni, društveno angažovani lekar - dr Dragoljub Sretenović. U ove tri epizode pratićemo kako njegov unuk, istoričar dr Stanislav Sretenović, ide putem svoga dede preko Marseja, Mentona, Nice i Bordoa do povratka u Beograd. Dr Dragoljub Sretenović je kao dečak prešao Albaniju i poslat sa našim đacima u Francusku na školovanje tokom 1. sv. rata. Tamo završava medicinu u Bordou sa radom o tuberkolozi u Srbiji. Nakon Prvog svetskog rata vraća se u Srbiju. Posebno se bavi socijalnom medicinom, radi kao lekar i u jednom periodu je upravnik Studentskog doma. Bio je urednik časopisa Lekar i Narodna čitanka i generalni sekretar Saveza lekarskih komora. Formirao je lekarsku komisiju koja je obilazila zatvorenike u Sremskoj Mitrovici. Bio je deklarisani antifašista. Uhapšen je 1941. pod optužbom da je idejni komunista i propagator komunizma. Uprkos molbama građana i porodice nije oslobođen. Streljan je 1942. u Jajincima. Novinari istraživači: Nataša Drakulić, Tatjana Cvejić, Kristina Đuković, Marija Tošić. Snimatelj: Petar Vujanić Montaža: Ksenija Savićević Scenario i režija: Valentina Delić.
10:30
Šta su sve tehnologije uradile za nas
10:55
O kvizovima Televizije Beograd iz 1965. i 1971. godine. Kvizomanija - Poreklo reči kviz potiče od latinske reči inquisitio, traženje, istraga, ispit; u novije vreme: postavljanje zagonetki, pitalica, zagonetanja... Prema Rečniku novih reči Jovana Ćirilova, englesku reč quiz uveo je u upotrebu pozorišni menadžer Dejli, povodom opklade da će izmisliti reč kojom će se svi služiti u roku od 24 časa. Ispisavši zagonetnu reč po većini dablinskih vrata, Dejli je zaista postigao da quiz postane sinonim za informaciju, a da tek posle Drugog svetskog rata dobije današnji smisao. A Bogdan Tirnanić 1970. piše: Ono što kvizu daje interesantnost to je priroda televizije same, a toj prirodi treba služiti na način koji, pod jedan, podrazumeva akciju na iskušenju nepoznatog i koji, pod dva, unapred računa sa elementom prolaznosti, sa činjenicom da se na televiziji stvar nikada ne može uspešno ponoviti... Prvi veliki dobitnik u TV kvizu bi je 1962. Van Deren kada je odgovorio na sva pitanja i zaradio 129.000 dolara. Naš prvi veliki dobitnik bio je Marinko Paunović koji za tačan odgovor u prvom našem kvizu Da ili ne 1965, zaradio milion dinara. Od tada počinje opsesija kvizom, neustrašivog takmičenja pred milionskom navijačkom publikom. Godišnje su emitovana dva ciklusa, proletnji i jesenji, a po nekad i tokom leta. Bilo je porodičnih, pojedinačnih, ekipnih, po oblastima, po uzrastima... Nagrade su uvek velike: milion dinara, mašina za veš, letovanje za celu porodicu... Kritičari po pravilu strogi i negativni, gledaoci po pravilu blagonakloni i srećni. Televizije Zagreb i Beograd u večitom rivalstvu, ali činjenice su nepobitne: ulice su prazne - cela je Jugoslavija pred ekranom kad iz Zagreba ide kviz, a iz Beograda humorističke serije Lole Đukića. - Realizovano Teveteka 1988, Trezor 2003. Povuci potegni sve od sebe - Tokom ove, 1971. godine, emitovana su dva ciklusa: Sve od sebe prolećni kviz znanja na temu Književnost naroda Jugoslavije između dva rata, koji je realizovala  zajednička redakcija TV Beograd i TV Zagreb i tzv. porodični kviz Povuci potegni koji je trajao tokom jeseni. Od sačuvanih delova ova dva kviza sačinjena je jedinstvena emisija za Teveteku. Takmičari su u drugom planu, a nižu se jedna za drugom glumačke i pevačke numere kao ilustracije za postavljena kviz pitanja. Iz jedanaeste redovne emisije Sve od sebe uzdvojeno je sledeće: Stojan Dečermić govori odlomak iz Javne ptice Milana Dedinca; insert iz drame Milana Begovića Bez trećeg (Milena Dravić i Branko Pleša); Petar Banićević govori pesmu Ikona Rista Ratkovića i stihove iz Zavičaja Gustava Krkleca;  fragment iz filma Samonikli po prozi Prežihova Voranca; Mira Stupica govori Opomenu Desanke Maksimović; Stojan Dečermić govori stihove iz Čovek peva posle rata Dušana Vasiljeva; Petar Banićević nekoliko stihova Ive Andrića. Takmičari Svetozar Musulin, Dragutin Srećković, Vesna Vinčeruti, Ivan Bekjarev izvlači dobitnike nagradne igre: put na foto-safari u Keniju i put za Atinu i karte za revanš fudbalsku utakmicu Kupa evropskih šampiona između Crvene zvezde i Panatenaikosa. Sledi odjavna špica: urednici Miodrag Marinković, Miro Mahečić; pripremili Mića Orlović, Novak Novak, Miloš Teodorović Branislav Cvetković; voditelj Mića Orlović, stručni saradnik Aleksandar Pekrasnov, muz. urednik Milivoje Marković, karikature Paja Stanković, slika Čedomir Stanković, Borivoje Urošević; svetlo Jovan Necić; asist. tona Božidar Knežević, Mihailo Džabić; zvuk Dragoljub Gojković, mikser Vladimir Mitrović; tehn. vođstvo inž. Bogoljub Lacković; organizacija Slobodan Đorđević, Radosav Janković; kostimograf Vladanka Đorđević; scenograf Dagmar Stojanović; kamere Aleksandar Radosavljević, Aleksandar Ribić, Slobodan Obradović, Milan Drezgić; sekr. režije Maja Đorđević; asist. režije Miodrag Stajkić, režija Sava Mrmak. Iz sedme emisije Povuci potegni (direktan prenos, ekperimentalni program u boji) uzeto je sledeće: Mija Aleksić se pojavljuje tri puta i govori cenzurisane vesti, komentariše predratne karikature Pjera Križanić a i govori vremensku prognozu; Ljiljana Petrović prateći se uz gitaru i violinu Radeta Jašarevića peva baladu na stihove Jesenjina; posle kratkog monologa Mitketa u interpretaciji Viktora Starčića, Dubravka Nešović peva Da znaješ mome, da znaješ iz Koštane; Džimi Stanić peva džez varijantu pesme Džek nož; u igri za publiku Tajanstvena ličnost pojavljuje se u kolu Neda Arnerić. Članovi žirija:  Sveta Lukić, Miša Teodorović, Viktor Starčić. Sledi odjavna špica: ansambl narodnih igara Kolo; koreograf Olga Skovran; džez orkestar RTB pod vođstvom Zvonimira Skerla; urednik Miodrag Marinković; scenario Mića Orlović, Miloš Teodorović, Branislav Cvetković; voditelji Mića Orlović, Daliborka Stojšić; Mijin teleprinter Milenko Vučetić, Mija Aleksić; stručni saradnik Aleksandar Pekrasnov; kompozicija Povuci potegni Korenelije Kovač (vokal Zlatko Pejaković); tehnička obrada špice Paja Stanković; pitanja priprema Sveta Lukić sa grupom saradnika; slika Ljubomir Jelić, Milan Rajković; asist. tona Milan Anđelković; zvuk Dragoljub Gojković; mikser Zoran Kovačević; tehn. vođstvo inž. Branko Matijašević; organizacija Slobodan Đorđević, Radosav Janković; kostimograf Vladanka Đorđević; svetlo Zdravko Ignjatović; muz. saradnik Radoslav Graić; scenograf Dagmar Stojanović; kamere Aleksandar Radosavljević, Aleksandar Ribić, Slobodan Obradović, Milan Drezgić; sekr. režije Maja Đorđević; asist. režije Miodrag Stajkić; Dimitrije Stančulović. - Premijerno emitovano u Teveteci (autori ciklusa Mira Otašević, Bojana Andrić) 11.11.1988; reprizirano 10.01.2003. u Trezoru.
11:52
Z. Hristić: Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj
12:38
Đaci u Veliom ratu
13:10
Porodični krugovi
13:38
Mali dnevnik
13:57
Potera, kviz
15:00
Rej Donovan, serija
15:56
Elementarno, serija
16:45
Svake godine u Srbiji diplomu lekara dobije 1.100 studenata medicine na pet medicinskih fakulteta - u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Mitrovici. Procenjuje se da u potrazi za poslom iz zemlje godišnje ode 800 lekara i više od hiljadu medicinskih sestara i tehničara. Lekari su uvek odlazili u inostranstvo, na specijalizaciju, radi sticanja znanja i iskustva, ali su se i vraćali kako bi stečeno znanje primenjivali u klinikama u kojima rade. Danas je situacija malo drugačija. Sve više lekara iz Srbije kreće put Nemačke, Švedske, Norveške, Kuvajta. Najčešći razlozi za odlazak su, osim zarade, loši uslovi za rad, nemogućnot za usavršavanje i napredovanje u poslu. Doktor Branislav Milošević je volontirao u Zemunskoj bolnici na hirurgiji, ali kad ni posle nekoliko godina nije dobio posao sa porodicom je otišao u Nemačku. Za doktorku Nedu Dragićević Babić i doktora Vladimira Babića materijalni momenat nije bio presudan, ali usavršavanje svakako jeste. Svoje mesto su pronašli u Vircburgu. U timu lekara koji je uradio prvu transplantaciju materice u svetu bio je i doktor Milan Milenković. U Švedsku je stigao posle Norveške, gde je radio 8 godina jer za njega nije bilo posla u Gradskoj bolnici na Zvezdari. Razgovarali smo i sa Anom i Bojanom, medicinskim sestrama koje uče nemački jezik pripremajući se za odlazak. Put do novog posla i novog života u inostranstvu nije lak, ali se sve više lekara i medicinskih sestara odlučuje na taj korak. Povećanje plata lekarima za 9, a medicinskim sestrama i tehničarima za 12 odsto, otvaranje novih radnih mesta, zapošljavanje najboljih studenata, poboljšnje uslova rada, mogućnost usavršavanja i novoodobrene specijalizacije, mere su koje država preduzima kako bi naše zdravstvene radnike zadržala u Srbiji. Autorka emisije: Jugoslava Đurica Snimatelj: Dejan Jovanović Montaža: Dragiša Đokić Realizacija: Vesna Tadić.
17:20
Fudbal - Svetsko klupsko prvenstvo: Kašima Antlers - Real Madrid, polufinale 2, prenos
19:22
Mrčajevci - treći put. Pre 50 godina, tačnije 21. decembra 1968. godine lansiran je Apollo 8. Bila je to prva letilica koja se sa ljudskom posadom približila Mesecu. Slike mesečeve površine, astronauta unutar letilice i slike naše Zemlje iz mesečeve perspektive su emitovane uživo u direktnom prenosu širom naše planete. I naša televizija je tada prenosila ovaj međuplanetarni događaj. Dve nedelje posle toga, u okviru serijala Vidici, Jovan Šćekić u Mrčajevcima snima emisiju Gde je Bog posle Apolla 8?. Emisija je napravila pravi bum i podelila javno mnjenje na dosta neočekivan način, posebno iz perspektive ondašnjih komunističkih vlasti, pa je kao reakcija na to snimljena druga emisija Mrčajevci 2. S obzirom da je emisija fantastični fenomenološki prilog antropologiji i društvenoj zbilji odlučili smo da je više nego zanimljivo, a dokumentaristički je pravi izazov, sada posle 50 godina ponovo otići u Mrčajevce sa pitanjem - šta je njih onda toliko naljutilo i zabrinulo i šta se uopšte desilo sa Bogom za ovih pola veka. I kad smo sve uradili dobili smo ustvari pravu sliku trajanja ove naše kuće! I prave mere komunikacije sa gledaocima zbog kojih i postoji - emisija je naime posvećena obeležavanju 60 godina rada Televizije Beograd. Urednik i autor emisije Olivera Pančić, direktor fotografije Vasko Vasović i montažer Milan Radičević.
20:03
U novoj epizodi dokumentarno-igranog serijala Narodno pozorište u deset činova, Narator prisustvuje probama predstave Travijata, posmatrajući proces rada iskusnog operskog umetnika i mlade operske pevačice, koji pripremaju uloge Žorža Žermona i Violete Valeri. Referišući se na tekst Gastona Batija Pismo mladoj glumici, epizoda Operska diva otkriva sve sumnje, razmišljanja, nedoumice i, uopšte - prepreke, sa kojima se operski pevači suočavaju tokom kreativnog procesa. Dok dvoje umetnika posvećeno rade i iščekuju premijeru predstave po čuvenom Verdijevom delu, Narator će napraviti osvrt na zlatno doba beogradske opere, vreme kada je Opera Narodnog pozorišta imala značajan proboj na scenama širom sveta. Igraju: Nebojša Dugalić, Miodrag D. Jovanović, Branislava Podrumac, Dragana Bunjac Anđelić. autor serijala: Nebojša Bradić reditelj: Miško Milojević pisac scenarija: Tamara Baračkov izvršni producent: Aleksandar Janković producent: Nevena Stanojlović scenograf: Miroslava Andrejević kostimograf: Irina Mitrinović direktori fotografije: Milan Grbić kompozitor: Božidar Obradinović montažer: Marko Tisovec.
20:37
Obrad Kesić - lobista, aktivista, današnji predstavnik Republike Srpske u Vašingtonu. Iskrena priča o odrastanju jednog dečaka iz Čikaga i njegovog traganja za svojim mestom u društvu SAD. Obrad Kesić donosi nam iz ličnog ugla kako je izgledao život jednog Srbina iz skromne imigrantske porodice koji je imao cilj da stigne do Vašingtona i Bele Kuće. Serijal predstavlja nesvakidašnje putovanje kroz prošlost i sadašnjost jednog naroda, od iskrcavanja prvog Srbina na američko tlo pre više od 200 godina do današnjih dana. Kroz priče istaknutih Srba pored Nikole Tesle i Mihajla Pupina, upoznaćete i trostrukog dobitnika Pulicerove nagrade Volta Bogdanića, Gordanu Vunjak Novaković, jedinu ženu člana Njujorške Akademije nauka, srpske inženjere tvorce Apolo programa, legendarne Oskarovce Karla Maldena, Stiva Tešića, Pitera Bogdanovića i mnoge druge čije je ime utkano u istoriju. U filmu se može čuti priča o prvom Srbinu u Americi Džordžu Fišeru (Đorđu Šagiću) koga su spasili ribari po kojima je nazvan, a čije ime se nalazi u Livingstonovoj knjizi 100 znamenitih Amerikanaca, ali i zanimljivosti poput one da je čuvena Dži Aj Džo igračka napravljena po uzoru na jednog srpskog heroja Mihajla Pejića. Svi ovi ljudi ostavili su traga gradeći ne samo Sjedinjene Američke Države gde su delom živeli i radili, već su svoja imena ugradili u istoriju Srbije. Priča o njima nije samo priča o njihovom uspehu, to je i priča o celom našem narodu i njegovim potencijalima koja nadrasta lokalne ili nacionalne okvire. Teslin narod rađen je u produkciji Optimistic film-a i RTS-a, na inicijativu Tesla Science Foundation iz Filadelfije, a serijal su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Ambasada SAD u Beogradu i Savet za kreativne industrije predsednice Vlade Ane Brnabić. Reditelj i producent je Željko Mirković, a u ulozi Nikole Tesle je Džek Dimić. U serijalu se pojavljuje preko 70 istaknutih Srba koji su svojim radom i distignućima obeležili Sjedinjene Američke Države.
21:05
Elementarno, serija
21:53
Da li je umetnost skup individualnih talenata ili niz i smena različitih generacija koje odražavaju duh vlastitog vremena. Generacijsko pitanje više zaokuplja pažnju istoričara umetnosti i teoretičara jer olakšava istorijski pregled razvoja umetničkih praksi, ali je zanimljivo šta o tome misle sami umetnici, sada, u aktuelnom vremenu. Poništava li pripadnost generaciji individualnost, postoji li sukob među generacijama umetnika i šta jedna generacija može da nauči od druge? Na primeru vlastitog iskustva i vlastitih praksi u novom izdanju Kulturnog centra na ta pitanja odgovaraju umetnici koji pripadaju različitim generacijama, reditelji Mina Đukić, Srdan Golubović, Vladimir Tagić, vizuelni umetnici Nadežda Kirćanski i Ivan Šuletić, pesnikinja Anja Marković i pisac Vladislav Bajac, dramska spisateljica Ljubinka Stojanović i dramski pisac Mark Rejvenhil, kompozitori Janja Lončar i Vladimir Tošić i dirigent Dragana Jovanović. Gost nedelje je umetnik Vladimir Kopicl. U Beogradu je nedavno gostovao rumunski pisac Mirča Kartaresku i tim povodom predstavljamo njegovu knjigu Nostalgija, preispitujemo značaj i neko moguće, buduće rešenje spomeničke kulture kod nas i predstavljamo izložbu Zorana Todorovića, Gedžet. Postoje umetnici koji rado pišu posvete i ljudi kojima ta napisana posveta predstavlja ostavštinu za budućnost. Naša rubrika Fenomen istražuje tu magiju posvete i darivanja a u rubrici Jubilej podsećamo na danas već zaboravnjene junake, Mirka i Slavka. Kritički osvrt na nedavno završen festival alternativnog filma ima kritičar Ivan Velisavđević a pisac Justejn Gorder otkriva nam svoje negativne i pozitivne utiske o savremenoj kulturi. Glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa: Nebojša Bradić Kreativni direktor: Boris Miljković Odgovorni urednik Redakcije za kulturu: Danijela Purešević Urednica emisije: Marija Nenezić Montažeri: Goran Mijić i Marija Arsenijević Reditelj: Ivan Bukvić.
22:55
U decembru, poslednjem mesecu u godini, tradicionalno se održavaju mnogobrojni koncerti, manifestacije i festivali. Bunt je kao i uvek tu da im posveti pažnju. U Domu omladine Beograd 23. decembra će se održati finale osmog izdanja Beogradskog autorskog rok festivala - BARF. Bendovi učesnici će se takmičiti za vredne nagrade, među kojima su i nagrade emisije Bunt i Bunt Rok Festivala. U ovonedeljnom izdanju Bunta saznaćete koji će bendovi, pored takmičara, učestvovati na 8. BARF-u, u revijalnom programu. U zgradi Elektrotehničkog fakulteta, 22. decembra će se održati tradicionalni 45. KST-ov maskenbal, pod sloganom Cirkus. Muzički program će se odvijati na nekoliko bina, dok će na glavnoj bini nastupiti i ovogodišnji predstavnik Bunt Rok Festivala - grupa Nemesis. Bunt je bio u poseti KST-u i otkrivamo vam koje se sve aktivnosti dešavaju u najstarijem klubu, sa antologijskim statusom na ovim prostorima. U drevnom gradu Kotoru se i ove godine sprema pravi rokenrol doček Nove 2019. godine. Saznaćete ko će sve nastupiti na Trgu od Oružja 31. decembra i 1. januara, ali i nešto više o kulturnoj politici grada. Nova godina pre Nove godine održaće se 22. decembra u najvećem hangaru Luke Beograd, kada će nastupiti tehno zvezda - Marko Karola, dok će domaća podrška biti Marko Nastić i DJ Runy. Novosadski pank rok sastav Divlje svinje će koncertima u Beogradu (Elektropionir) i Novom Sadu (pab Lazino tele), promovisati ovogodišnje izdanje, album Ne gledajte televiziju. Predstavljamo vam i nove singlove grupe Alisa i Buč Kesidi. Nakon dugogodišnje pauze, grupa Alisa u originalnoj postavi je ponovo aktivna. Singlom i spotom Pijane noći najavljuju novi, šesti studijski album, koji će objaviti u proleće 2019. godine za PGP RTS. Pančevački duo Buč Kesidi singlom i spotom Nema ljubavi u klubu, najavljuju novi, drugi album, ali i nešto drugačiji zvuk koji možemo da očekujemo od njih. Ekipa Bunta je bila i u poseti muzičkoj školi Josif Marinković u Vršcu. Pored standardnih odseka, u školi postoji i odsek za džez, ali i poseban senzibilitet za rokenrol. Nešto više o aktivnostima škole, saznaćete od direktorke Tatjane Gerdec Mrđa, koja je između ostalog i članica benda Retrovizor. Pored mnogo koncerata, na koje vam skrećemo pažnju, u ovonedeljnom izdanju Bunta pogledajte i kakvo je stanje na Top listi Bunt za decembar mesec, nakon preseka vaših glasova za ovu nedelju. Glasanje je i dalje u toku. Priključite se facebook grupi BUNT_RTS - TOP Lista Bunt, gde se odvija glasanje i zajedno sa nama odaberite hit meseca decembra. Autor emisije: Branka Glavonjić Novinarka: Katarina Vujović Reditelj: Jovan Bačkulja.
23:30
Sin, serija
00:16
Lajmet
00:26
20. Pančevački džez festival
01:31
Trezor
02:24
Fudbal - Svetsko klupsko prvenstvo: Kašima Antlers - Real Madrid, polufinale 2, r.
04:10
20. Pančevački džez festival
06:24
Slagalica, kviz
06:45
Datum
06:50
Verski kalendar
07:00
Lajmet
07:06
Dobro je, dobro je znati...
07:36
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Anđelina balerina
08:41
Mirakulus
09:05
Mia i ja
09:30
Transformersi
09:50
Mali dnevnik
10:00
Tara, Utočište mnogih četinara. Jedanaesta epzoda dečijeg ekološkog televizijskog serijala Uprirodise pod nazivom Tara nas vodi na ovu ne samo po svojoj lepoti posebnu planinu. Zašto je Tara još posebna saznaćemo u društvu Sunčice, Šumenka i Zvukoslava Medvedovića koji u ovoj epizodi dobija jednu istaknutiju ulogu. Da razjasni sve nedoumice oko značaja Tare za biljni i životinjski svet u epizodi se pojavljuje i Gorocvetić Borkica, renomirana zaštitnica prirode. Dečiji serijal Uprirodise je nastao u produkciji Zanatsko Filmske Zajednice.
10:08
U 11. epizodi Šarlo i družina vas vode na Azijski kontinent, u Kinu. Autor serijala za decu Šarlo vas vodi je Nermin Ahmetović, produkcija Art beat centar.
10:33
Trag u prostoru
11:00
Na granici dva veka: analognog i digitanog. Hvala Bogu da smo i to doživeli - Po već ranije donetoj odluci i utvrđenom roku, 17. juna 2015. ukinut je analogni i sada postoji samo digitalni TV signal u Evropi. Proces digitalizacije nastavlja se u drugim oblastima, jer medijske i druge institucije moraju da se pobrinu za svoje bogate arhive nastale u prethodnim vekovima. U RTS-u je organizovana 17. juna 2015. konferencija Televizija - od evolucije do revolucije - digitalna era. Cilj konferencije bio je da se obeleži kraj analogne televizije u Evropi i da se razgovara o budućnosti, o izazovima koje donosi novo digitalno doba. U celodnevnoj Konferenciji su učestvovali predstavnici Evropske unije, OEBS-a, Evropske radiodifuzne unije, nekoliko Ministarstava Srbije i rukovodeća i stručna lica iz RTV-a i RTS-a. Odmah posle svečanog otvaranja bila je prezentacija pod nazivom Vremeplov televizije koju je organizovala Redakcija za istoriografiju i to je sadržaj današnjeg Trezora. Redakcija je učesnicima Konferencije, uz izložbu fotografija, uređaja i a/v zapisa iz istorije TVB, predstavila pionire, osnivače i pokretače Televizije Beograd, a nije propustila ni ovog puta da govori o neophodnosti osnivanja Muzeja televizije. Baš sada, ovako radikalnom tehnološkom promenom, ta je inicijativa dobila svoje potpuno opravdanje i potvrdu hitnog reagovanja. Naslov današnjeg Trezora je preuzet iz izjave pionira Televizije Beograd tehničara Momčila Živića dok je stajao zaslepljen oštrinom slike ispred velikog Samsungovog zakrivljenog ekrana: A pozadi ništa, nema cevi, nema lampi niti trazistora - hvala bogu da smo i to doživeli! - Učesnici: Bojana Andrić, autor i urednik Trezora, u TVB od 1971; Momčilo Moma Živić, tehničar ETV-a, u TVB od 1958. do 1993; Jarmila Ćelović, sekretarica režije i realizator, u TVB od 1958. do 1994; Milovan Kljajić, snimatelj, u TVB od 1961. do 2001; Borivoje Urošević, tehničko vođstvo i kontrola kamere, u TVB od 1965. do 2009. - Snimatelji Nikola Novaković, Milena Marković; asistent Dragan Aleksić, snimatelj zvuka Zoran Tarabanović, urednik istraživač Marijana Čuturilo, grafička obrada Milena Marković, montažer Nada Dodig Zildžić, autor Bojana Andrić - Premijerno emitovano 17.06.2016, reprizirano 15.06.2018; Redakcija za istoriografiju. ... Šta je u međuvremenu bilo (od 17. juna 2015. do 17. juna 2016) - Kako rade oni koji nisu stigli da se digitalizuju, kako oni opstaju i kako se snalaze u tehnološkom lavirintu - saznaćete iz jednog primera o u montaži Trezora, a iz drugog, pilot projekta Media Art Content d.o.o. saznaćete šta je sa emisijama koje su godinama snimale lokalne televizije ili nezavisne produkcije, a onda odjednom prestale da postoje i izgubile status pravnog lica? Da li su se te emisije čuvale, da li su se sačuvale? Ako jesu čije su i ko odlučuje da li i u kom obliku se mogu koristiti: kao reprizno emitovanje,  kao arhivski materijal u novom sadržaju, kao predmet proučavanja istoričarima medija, etnolozima i drugim istraživačima, kao i svaka druga nematerijalna nacionalna baština. - Učesnici: montažer Ljubomir Plavljanić, dizajner Milena Marković, snimatelj Milena Jekić Šotra, urednik Bojana Andrić; Rastislav Durman, direktor projekta Identifikacija, digitalizacija i arhiviranje audio-vizuelnih sadržaja RTV stanica koje su izgubile status pravnog lica; Sanja Bošković, glavni urednik časopisa LINK; Siniša Isakov, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu. - Snimatelj Bojan Marojević, saradici-snimatelji Milena Jekić Šotra, Milena Marković, snimatelj zvuka Dragan Ušendić,  organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Milena Marković, montažer Nada Dodig Zildžić, urednik Bojana Andrić - Premijerno emitovano 02.09.2016, reprizirano 15.06.2018; Redakcija za istoriografiju. ... I šta je još u međuvremenu bilo (odlomak) - Godina 2016. bila je radna godina skoro kao i prethodna, jer trebalo je mnogo krupnica i sitnica uraditi prelaskom u digitalnu eru... odlomak  iz emisije Deset godina studija deset gde se održava poslednje doterivanje studija uoči olimpijskih igara  u Rio de Žaneiru... - Učesnik: šef  Odeljenja održavanja rasvete tehnologije dipl. inž. Mikica Mirković - Snimatelj Aleksandar Stipić, snimatelj zvuka Ljuba Jovanović, saradnik-snimatelj Milena Jekić Šotra, grafička obrada Milena Marković, montažer Jovan Banović, autor Bojana Andrić - Premijerno emitovano 17.06.2016, reprizirano 15.06.2018; Redakcija za istoriografiju.
12:00
Solistički koncert Nataše Veljković (Šopen)
13:00
Uprirodise
13:08
Šarlo vas vodi
13:25
Nauka 50: Biorat
13:50
Mali dnevnik
14:00
TV lica: Ljubomir Bandović
15:00
Rej Donovan, serija
16:00
Elementarno, serija
16:45
Postoje ljudi koji ostavljaju utisak da su izvan vremena i prostora. Blag osmeh i moćna energija Irine Dečermić su vanvremenski, a izuzetan je i način na koji je objedinila svoje talente.. U petnaestoj godini sa porodicom napušta Beograd i odlazi u London. Diplomirala je na Gildhold akademiji za muziku i dramu, a postdiplomske studije završila na Kraljevskoj muzičkoj akademiji. Posle deset godina provedenih u Engleskoj, odlazi u Pariz..
17:15
Lov i ribolov
17:45
Lajmet
17:55
Odbojka - PS: TENT - Železničar, prenos
20:00
Prva epizoda: Đilas i oni. Prva od deset epizoda serije Milovan Đilas bavi se fenomenom zaborava i potiskivanja ličnosti i dela Milovana Đilasa iz kolektivnog sećanja. O Đilasu govore njegovi prijatelji i poznanici kao i istoričari. Neki od sagovornika svedeoče da nisu verovali da je on zaista postojao odnosno da postoji. Prva, uvodna epizoda je zamišljena kao ekspozicija i najava narednih koje se bave fazama u Đilasovom životu i kontroverzama oko dela i ličnosti M. Đilasa. Učesnici govore o prvom susretu sa Đilasom i svojim utiscima. U seriji su korišćeni arhivski materijali RTS-a i materijali, fotografije, faksimili dokumenata i dr. iz lične arhive Milovana i Alekse Đilasa, Matije Bećkovića i drugih. Učesnici: Matija Bećković, Vida Ognjenović, Nebojša Damjanović, istoričar (Đilasov rođak), Nikola Barović, advokat (sin Jovana Barovića, advokata koji je branio Đilasa), Milan Ristović, istoričar, Bećir Vuković, književnik, Crna Gora, iz sela iz kojeg potiče i Đilas, Ivo Goldštajn, istoričar i diplomata, Zagreb, Mate Meštrović, istoričar, SAD, Zagreb, poznanik Đilasov, Brano Mandić, književnik, Podgorica, Ratko Božović, sociolog. autor: Nenad Milošević montaža i muzika: Bojan Perišić.
20:40
Nije narod uzaludno u pesmi, predanju i priči računao Prizren za naš najlepši grad i nazivao ga carskim, ne samo što je tu stolovao Car Dušan. Bio je taj grad carski lep za njegove oči. I nekad, pa i danas. I grad. Sve drugo bilo je čaršija ili kasaba, a Prizren uvek grad, i za Srbina i za Turčina. Pun svetlosti, planinske svežine i vazduha kakvog nema drugo mesto u pokrajini. Bistrica reže njegovu sredinu, a bezbrojni vodovodi daju mnoge česme i turske šadrvane. Prizren je najznačajnije i najvrednije staro gradsko naselje na Kosovu i Metohiji. Izgled ovog grada-spomenika čine jedinstvenim slikoviti kompleksi stambenih zgrada i krivudavi sokaci, omeđeni visokim ogradnim zidovima. Uticaji više naroda i kultura na prostoru Prizrena vidljivi su i na odeći koja se nosila, a prizrenska, naročito ženska nošnja je vrlo koloritna i totalno atipična u odnosu na nošnju iz drugih krajeva Srbije, čemu su doprineli prizensko platno i kosovski vez. U današnje vreme, Prizrenska bogoslovija je čuvar srpskog prisustva u Prizrenu. Tokom školske godine, učenici i profesori bogoslovije predstavljaju najznačajniju srpsku zajednicu u gradu na Bistrici. U emisiji govore. - stanovnici Prizrena - sveštenici i monasi SPC - istoričar umetnosti dr Bojan Popović - lautista i gitarista Edin Karamazov - arhitekta Jusuf Džibo - etnolog dr Mirjana Menković - novinar Refki Alija.
21:10
Elementarno, serija
21:55
Nova epizoda serijala Zavodljiva televizija - Kreatori serija posvećena je televizijskim serijama Radoša Bajića. Mali-veliki ljudi iz šumadijskih sela, domaćinski duh i tradicija između tri Morave čine zavodljivi svet televizijskih serija i junaka Radoša Bajića. On je pesnik srpskog sela u kome vidi čovekoljublje, toplinu porodičnog kruga i vedar, optimistički duh žilavog srpskog seljaka. A, u vreme kada selo nestaje, u Bajićevim serijama i dalje tinjaju mala, topla seoska ognjišta. Glumac, scenarista, reditelj i producent, karijeru je započeo u vreme studentskih dana u ulogom Nedeljka Čabrinovića u režiji Veljka Bulajića 1975. godine. Svoj prvi dramski tekst monodramu Led odigrao je hiljadu puta u gradovima i selima Jugoslavije. Ostvario je više od stotinu uloga u dramama, filmovima i televizijskim serijama. Sarađivao je sa najznačajnim rediteljima kao što: Veljko Bulajić, Živojin Pavlović, Živko Nikolić, Hajrudin Krvavac, Aleksandar Đordjević, Zdravko Šotra, Lazić, Slavoljub Ravasi.. Najveću popularnost donela mu je serija Selo gori a baba se češlja, koja se smatra najgledanijom i najdužom srpskom televizijskom serijom. Njegova serija Ravna gora izazvala je burne reakcije u javnosti i samom autoru donela brojne probleme. O serijama Radoša Bajića govore: prof. dr Dragan Nikodijević, teoretičar kulture i medija, dr Predrag Marković, istoričar i Momir Bradić, glumac. Urednik Lidija Božić, dramaturg Kristina Đuković, direktori fotografije Jovan Marinković i Vladimir Marković, snimatelj Vladimir Marinković, asistent snimatelja Branimir Marinković, montažer Milan Radičević, realizator Sanja Redžić.
22:30
Film prati šestogodišnju Muni i njenu buntovnu majku Hali tokom jednog leta. (The Florida Project, 2017). Muni i Hali žive od nedelje do nedelje u Čarobnom Dvorcu, jeftinom motelu kojim upravlja Bobi, ispod čije se grube spoljašnosti krije osoba puna topline. Uprkos surovoj okolini, energična i puna entuzijazma Muni uspeva da svaki dan ispuni avanturama i nestašlucima, zajedno sa svojim prijateljima. Međutim, devojčica ne zna kakve žrtve podnosi njena majka, na šta je prinuđena, kako bi mogla da ih izdražava. Uloge: Vilijem Defo, Bruklin Princ, Valerija Koto... Režija: Šon Bejker.
23:55
Koncert za mir
01:45
Lajmet
01:50
Trezor
02:50
Odbojka - PS: TENT - Železničar, r.
04:30
TV lica: Ljubomir Bandović