Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
07:23
Slagalica, kviz
07:44
Datum
07:50
Verski kalendar
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Čak i prijatelji
09:15
Jagodica Bobica
09:40
Bejblejd
10:00
E-TV
10:30
Od zlata jabuka
11:00
Verski mozaik Srbije
11:40
Profil i profit
12:05
Automobilizam: TCR, 2. trka, prenos
13:00
Kulturako aresipe
13:20
Sve boje života
13:50
Dokumentarni serijal Beogradsko blago nastavlja se pričom o jedinstvenoj Isidori Sekulić od čijeg rođenja je prošlo 140 godina. Ovo je prilika da se gledaoci još jednom podsete književnice koja je svoje delo nazivala šakom šodera bačenom u velike rupe naše nekulture. Priča o njenom Legatu, za koji mnogi i ne znaju da postoji i da se nalazi u Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Marković, priča je o složenom i bogatom životu velike putnice i književnice, prve žene akademika kod nas. Urednik i autor emisije je Nevena Milić.
14:00
Da li je surogacija, poslednja šansa za roditeljstvo? U ovom trenutku razvoja nauke deluje kao sasvim razumno i realno rešenje, ali postoji još mnogo dilema koje su moguće prepreke na putu pravno-formalnog rešenja ostvarivanja roditeljstva na taj način. Koliko ste u braku? Šta čekate, vreme je za decu?! Znate li koliko ova naizgled dobronamerna pitanja mogu da zabole? Više od 300.000 parova u Srbiji svakodnevno vodi tešku i neizvesnu borbu za potomstvo. Neki od njih budu te sreće da već nakon prve vantetelsne oplodnje postanu roditelji, ali šta je sa onim ljudima kojima je jedina nada i jedino rešenje surogat materinstvo. Surogascija je godinama na čekanju u Srbiji. Tome u prilog govori i činjenica da se još uvek čeka na donošenje Građanskog zakonika kojim bi bila uređena ova oblast. Po sadašnjem zakonskom rešenju surogacija je u Srbiji zabranjena, ali to ne sprečava parove iz naše zemlje da problem reše u inostranstvu u zemljama gde je to dozvoljeno. Takođe, nije tajna da su oglasi prepuni ponudama za surogat majke uz novčane nadoknade... Mnogo je dilema i nesuglasja u javnosti i stručnim krugovima, od toga da treba izmeniti u ustavu definiciju majke, jer ona više ne bi bila samo ona žena koja je rodila dete; kako bi ovakav postupak uticao na psihičko stanje žena koja nakon porođaja treba da se odrekne deteta koje je nosila devet meseci i sa kojim je napravila prenatalne veze, psihičke i fizičke; zakonskih problema koji prate surogaciju u najavi su veliki problem zbog mogućih zloupotreba i komercijalizacije.. U osnovi svega je ipak veliko ne razumevanje samog termina surogacije kao i toga kome bi u Srbiji bila odobrena ta vrsta delatnosti, koje agencije bi se bavile spajanjem nameravanih roditelja, koje žene bi mogle da konkurišu za surogat majke, kako bi bili uređeni zakonski okviri sporazuma nameravanih roditelja i surogat majke, koji bi period bio dozvoljen za eventualne promene i kolika bi bila novčana nadoknada koju bi dobijale žene koje se odluče da iznajme matericu kao surogat majke. Tragajući za najboljim rešenjem kako za parove kojima je surogacija jedino preostala kao mogućnost dobijanja deteta, tako i za decu koja bi se rodila u ovakvim okolnostima i konačno i za same žene koje bi učestvovale iznajmljujući deo svog tela, ali i svoje biće u čitavom procesu, odgovore smo potražili od stručnjaka u oblasti porodičnog prava, etike, medicine, psihologije.. U susret donošenju novih zakonskih regulativa o izazovima, manama i prednostima surogacije u Srbiji u emisiji Iznajmnjena majka govore; prof. Olga Cvejić Jančić stučnjak za Porodično pravo i član komisije koja je radila na zakonskim regulativama za surogaciju, prof. dr Snežana Rakić ginekolog akušer i član Etičkog komiteta srpskog lekarskog društva, Vesna Nenadić psiholog, prof. Jovan Babić filozof, profesor etike, dr Hajrija Mujović stručnjak u oblasti medicinskog prava. Urednik, Nataša Nešković i reditelj, Sunčica Jergović.
14:30
Magazin Lige šampiona
15:00
Rečnik ekologije
15:05
Edu global
15:30
Uvek dajem nadu - prof. dr Zoran Krivokapić. Vest da se razboleo prof. dr Zoran Krivokapić, lekar koji je izlečio veliki broj pacijenata od teške bolesti debelog creva, razletela se širom sveta jer mnogima je pomogao. Vest nije bila ona koja nestaje za nekoliko dana. Ona je kružila sa više ili manje tačnih podataka, jer - Kako može da se razboli lekar koji leči i koji je izlečio? U mislima onih koji idu kod dokrora još uvek postoji taj nekako čudan mit da je lekar neko zaštićeno božanstvo koje je iznad svih nas i koje postoji samo radi nas, da bi nas izlečio. Ali, razboleo mi se doktor... to je u glavama pacijenta kao neka strašna nepravda, razočaranje, po malo nerazumevanje i ljutnja. Govorilo se o teškoj bolesti, onoj koju više i ne izgovaramo - ima tri slova, sve je češća i sve prisutnija. Pacijenti, njegovi prijatelji, osluškivali su i pokušavali da dođu do podataka iz prve ruke, ali sve je bilo skoro nedokučivo, nestvarno, nemo.. - Kao osoba koja veruje u čuda birala sam sve moguće načine da pitam kako je, da pitam za susret i da računam da sam prva bila onda kada je počinjao, kada je radio naučne radove sa mojom sestrom, cenio porodicu lekara kojoj pripadam, nema čega se sve nisam setila i prevagnulo je ono što sam se najmanje nadala. Radila sam prvi TV intervju sa prof. dr Zoranom Krivokapićem, danas akademikom, kada je rame uz rame operisao sa čuvenim engleskim hirurgom kolopraktologom Hildom i tada tome dala značaj, shvatajući da je to nešto posebno. A retko ko pamti te početke, posebno oni koji su u svetu dobili sva moguća priznanja, kaže autorka Mira Adanja Polak. U ovoj emisiji čućemo kako jedan veliki lekar gleda na svoj radni vek, na svoj život, na svoju porodicu, na saradnike... Govoriće onako kako oseća i kako sve vidi sada, kada je sa druge strane. Sada je Zoran Krivokapić i pacijent.
16:00
Vedra komedija puna zdravog humora koja obrađuje vrlo ozbiljnu temu privrednog kriminala, vrlo škakljivu za vreme kad je snimana. Milo Đukanović je u Puli na festivalu osvojio specijalnu nagradu za režiju. (1965). Upotrebivši slučajno legitimaciju koju je našao kod brijača Boda biva proglašen inspektorom što ga uvlači u razne zaplete ali istovremeno otkriva velike mahinacije u jednom preduzeću i pomaže u hvatanju krivca što mu na kraju pomogne da sebe spasi od zatvora, nakon što se sazna da on nije pravi inspektor. Uloge: Slobodan Perović, Snežana Nikšić, Ljubiša Samardžić, Pavle Vuisić, Ljuba Tadić, Zdravka Krstulović.. Režija: Milo Đukanović.
17:55
Rukomet - PS: Partizan - Metaloplastika, prenos
19:35
Amazon... Iako je tvrdnja sporna, ipak se smatra najdužom rekom na svetu koja ima i najveći protok vode. Sa svojim pritokama, rekama Maranjon i Ukajali, Amazon odvaja severni od južnog dela Južne Amerike. Nalazi se oko tri stotine kilometara južno od ekvatora. Ostavljajući Ande na zapadu, ova reka teče kroz amazonsku dolinu, karakterističnu po tropskim kišnim šumama, a zatim svoj tok nastavlja na istok sve do Atlantskog okeana. Amazonska džungla je stanište brojnih životinjskih i biljnih vrsta. Amazonski basen se prostire na sedam miliona kvadratnih metara i predstavlja najveću jednoobraznu oblast, što ga čini drugom najvećom šumom na svetu. Zauzima oko pet odsto ukupne Zemljine kopnene površine. Amazonsku prašumu nastanjuje jedna trećina svih biljnih i životinjskih vrsta na svetu. Ona je misteriozna, očaravajuća, topla i vlažna - zeleni pakao u kom se krije prava svetska riznica. Nestvarna je, živa, impresivna i živopisna..
20:30
Bivša prostitutka, traži penziju za svoj nekadašnji rad, što joj socijalizam, svojim humanim principima, ne osporava. Da bi ostvarila svoje pravo, potrebna su joj dva svedoka, a ona ih ima mnogo više. (1967). Međutim problem je jer niko neće da svedoči. Celo društvo pokazuje svoju sebičnost, lažni moral, predrasude i licemerje a ona potom umire ne uspevši da ostvari svoju veliku želju. Uloge: Mira Stupica, Stole Aranđelović, Milan Srdoč.. Režija: Milo Đukanović.
22:10
Viktorija, serija
23:05
Najveći slikari sveta: Amadeo Modiljani
00:05
Treća, završna Hronika 52. BITEF-a biće posvećena predstavama-instalacijama iz glavnog programa i dobitnicima nagrada ovogodišnjeg Festivala.
00:30
Mladu samohranu majku Renee koja sa 12-godišnjim sinom živi u mirnom predgrađu otima misteriozna organizacija naučnika i informiše da se u njoj nalazi vanzemaljski gen koji treba da se aktivira. (Rupture, 2016). Ali, kako bi se to postiglo, mora ju da je izlože njezinim najvećim strahovima. Zato, zavezana i potpuno imobilizovana, Renee može samo da gleda kako se prema njoj približavaju veliki, dlakavi pauci, zmije... Dok otimači izvode eksperimente na njoj, Renee mora da se izbori za beg iz njihovih kandži. Uloge: Nomi Rapas, Majkl Čiklis, Keri Biše.. Režija: Stiven Šajnberg.
02:10
SAT
02:55
Automobilizam: TCR, 2. trka, r.
03:25
Rukomet - PS: Partizan - Metaloplastika, r.
04:40
Začuđujuća lepota Amazona
06:40
Slagalica
07:00
Datum
07:10
Verski kalendar
07:20
Planeta Milanković
07:25
Kocka, kocka, kockica
08:00
Papa Prase
08:05
Super krila
08:15
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:55
Čak i prijatelji
09:20
Jagodica Bobica
09:40
Bejblejd
09:55
Mali dnevnik
10:00
Sednica Skupštine Srbije, prenos
10:10
Konzervacija i restauracija knjiga i rukopisa. Konzervacija i restauracija knjiga i rukopisa je dokumentarna emisija koju realizuje Redakcija školskog programa u Odeljenju za zaštitu, konzervaciju i restauraciju Narodne biblioteke Srbije. Pojam konzervacija potiče od latinske reči conservatio i znači čuvanje, održavanje, spasavanje od propadanja. Konzervacija predstavlja sve fizičke i hemijske mere zaštite radi produžetka veka trajanja predmeta konzervacije, usporavanja prirodnog procesa starenja i saniranja postojećih oštećenja na predmetu konzervacije. Restauracija je proces obnavljanja izvornog oblika dokumenta. Konzervacijom i restauracijom otklanjamo posledice dejstva bioloških, hemijskih i fizičkih faktora degradacije papira i pergamenta. Nijedan proces ne sme da se primeni ukoliko će oštetiti ili oslabiti građu. Ne sme se ukloniti nijedan deo originala, nijedno slovo, ornament, ilustracija. Intervencije se izvode materijalom koji je proveren i sličan materijalu originala. Odeljenje za zaštitu, konzervaciju i restauraciju Narodne biblioteke Srbije počelo je rad na 3 od 36 crteža velikog formata francuskog slikara Anrija Franca. Radi se o kolekciji kolorisanih anatomskih crteža koju je naručio i iz Pariza doneo doktor Niko Miljanić, profesor anatomije i osnivač Anatomskog instituta, početkom 20. veka. Studenti Fakulteta primenjenih umetnosti iz Beograda obavljaju stručnu praksu u Odeljenju za zaštitu, konzervaciju i restauraciju Narodne biblioteke Srbije i rade na originalnim predmetima iz zbirke Narodne biblioteke i tako se tokom studija upoznaju sa radom u laboratoriji i svakodnevnim izazovima u njoj. Emisiju su pripremili i realizovali: urednik Ljiljana Mijatović, reditelj Ivan Popović, direktori fotografije Branko Pelinović i Dragan Lapčević, stručni saradnici Željko Mladićević, Slavica Janaćković, Milan Milosavljević, Tanja Lošić i Ljiljana Puzović.
10:35
Sve boje života
11:05
Trezor u poseti Arhivu Srpske akademije nauke i umetnosti. Borba za opstanak - Redakcija za istoriografiju svake godine obeležava 27. oktobar, Svetski dan audio-vizuelne baštine na drugačiji način, a snimke sa tih događaja, široki auditorijum gleda kasnije u Trezoru. Budući da se još 1880. prvi put u Srbiji spominje pojam televizija, u tekstu Gledanje po žici majora Jovana Vlahovića, prva naša izložba  2009, sadržavala je mnogobrojne koaksijalne i drugi žice i kablova povezane konektorima koji su tokom proteklog veka služili Televiziji Beograd za prenos audio-vizuelnog elektromagnetnog zapisa. Instalacija po nazivom žica kucavica pokazivala je komplikovan put rada naše televizije šezdesetih prošlog veka: od snimanja filmskom kamerom, preko filmske laboratorije, filmske montaže do telekina i prenosa filmskog zapisa u televizijski koji zatim od magnetoskopa preko predajnika dolazi do prijemnika. Poseta je bila neočekivano velika, a naši su snimatelji, inženjeri i tehničari sa mnogo emocija ceo dan odgovarali na pitanja posetilaca. Naredne godine Redakcija je organizovala stučno vođenje kroz Laboratoriju za reparaciju filmske trake, procesa koji prethodi digitalizaciji. Gosti su bili predstavnici Ministarstva kulture, Narodne biblioteke, Muzeja istorije Jugoslavije, Beograda, Zastava filma, a iz štampanih medija novinari Vremena i Novosti. Domaćini su pokazali razne vrste filmskih traka, one zaražene sirćetnim sindromom, primere izlečenih i neizlečivih filmova, a na štampanim grafikonima predstavijeni su dotadašnji rezultati revitalizacije filmskih storija i emisija. Predstavnike Arhiva Jugoslavije, Srbije, Beograda, Narodne biblioteke, Instituta za savremenu istoriju, novinare Nina i Politike, vodili smo 2011. kroz lagume Radio Beograda i upoznali ih sa artefaktima od postanka 1924. godine. Posetioci su  bili  u Katalogu, Fonoteci, Tonskom arhivu i Studio 19 u kojem se vrši obrada arhivskih snimaka i digitalizacija - a sve se završilo pitanjima, komentarima i utiscima posetilaca. 27. oktobra 2012. pozvali smo zainteresovanu javnost, poslenike televizije, veterane i zaposlene u RTS, studente i profesore, pisce, snimatelje, glumce i reditelje u tek ustanovljen Trezorov bioskop, gde smo prikazali TV program jedne dnevne sheme sa kraja šezdesetih. Sve su emisije ili snimljene filmskom tehnikom ili kineskopirane, a reparirane i revitalizovane u Centru za revitalizaciju arhiva RTS-a. Stotinak ljudi dugo se zadržalo i posle projekcije u razgovoru. Naredne, 2013. godine u sali Dečijeg kulturnog centra prikazan je kultni televizijski film Leptirica Đorđa Kadijevića. Film iz 1975. je revitalizovan, i sa delimičnom kolor i zvučnom korekcijom, digitalizovan i tako obnovljen prikazan publici uz prisustvo reditelja i glumaca. Godine 2014, 27. oktobar obeležen je u Ateljeu 212, a stručna mišljenja o pokretnim slikama kao nacionalnom kulturnom dobru izneli su teoretičari medija i kulturolozi. Prikazane su dve arhivske čestice, odnosno trominutni zapis iz Dnevnika od 20. januara 1970. o premijerama: Rano jutro u Ateljeu 212 i Molim Partiju da me primi u svoje redove u Domu omladine Beograda. Ono što se nedostaje kratkim dnevničkim zapisima, nadoknadila su svedočenja prisutnih učesnika: glumaca, grafičara i reditelja. Na kraju ovog dvočasovnog skupa, u razgovor se uključila ne manje stručna publika, univerzitetski profesori i novinari. Najviše su profitirali prisutni studenti, jer prava je retkost prisustvovati razmeni mišljenja ovolikog broj teoretičara i praktičara u trenutku kada iskoračujemo iz analogne u digitalnu eru. A i naš Programskih arhiv se obogatio podacima o arhivskim a/v zapisima, koji su do tada bili nepoznati. Godine 2015, predstavili smo uređaje kojima se televizijski program snima i emituje, zato je i skup poslenika televizije zakazan u Muzejskom depou, koji je te godine obeležavao deset godina postojanja. Pozvani su članovi Kolegijuma generalnog direktora RTS-a, rukovodioci službi, Programski savet i Upravi odbor RTS-a, predstavnici srodnih institucija. Kroz stalnu postavku Zbirke televizijskih uređaja stručno vođenje je povereno, kao i do sada, našim kustosima, odnosno inženjerima i tehničarima. veteranima RTS-a. Oni su televizijske i radijske uređaje ranijih godina sačuvali, a i sada su aktivni kao kustosi, pomažu oko bolje zaštite uređaja, daju korisne lekcije i savete svakome ko zatraži. Uoči Svetskog dana audio-vizuelne baštine, 2016. godine, čiji je slogan To je tvoja priča - pazi da se ne izgubi  posetili smo Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti i njen Muzikološki institut i to ćete danas gledati u Trezoru, a na sam praznični dan pozvali smo učenike Škole Stefan Dečanski da posete RTS,  našu jedinstvenu Zbirku televizijskih uređaja, depoe gde se čuvaju na hiljade različitih nosača zvuka i slike, na kraju i naša tri studija u Proizvodno emisionom centru u Aberdarevoj. Otisci nestalih svetova - Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, prof. dr Vladimir Kostić dočekao je ekipu Trezora sa novostima o osnivanju Audiovizuelnog arhiva sa centrom za digitalizaciju umetničke, istorijske i naučne baštine, koji se neće brinuti samo o svom arhivskom blagu, jer trka za vremenom koje preti celokupnom nacionalnom nasleđu mora se stručno i sistemski voditi na mnogo širem planu. Ovaj odgovoran posao vodiće akademik Aleksandar Kostić i dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović. U godini kada SANU obeležava 175 godina rada, civilizacijski poduhvat o spasavanju naše kulture, čini nam se, izbija na prvo mesto. Trezor je zatim posetio depo Arhiva SANU, ali već posle jednočasovnog snimanja, bilo je jasno da smo tek na početku saznavanja koliko vekovnih života ima u zatvorenim kutijama, bilo da je digitalizacijom već zaustavljeno njihovo nestajanje, bilo da tek čekaju u dugačkom redu za opstanak. Rastali smo se ubrzo sa ljubaznim domaćinima, istoričarima i arhivarima, kako bi oni mogli da se vrate obimnoj pripremi velike izložbe povodom jubileja SANU. Sledi dvominutna najava emisije snimane u Muzeološkom institutu SANU, koja će premijerno biti prikazana 30. novembra o. g. u ciklusu urednice Ane Milićević Osma vrata. - Učesnici: Prof. dr Vladimir Kostić, predsednik SANU; istoričar Mile Stanić, zamenik upravnika Arhiva SANU; istoričari dr Ivana Spasović i ma Miroslav Jovanović; sagovornik Bojana Andrić. - Snimatelj Bojan Marojević, snimatelj zvuka Vojislav Luković, mikroman Miljan Grubanović, rasvetljivač Zoran Pantić, saradnik-snimatelj Milena Jekić Šotra, organizator Gordana Grdanović, urednik istraživač Marijana Čuturilo, grafička obrada Milena Marković, montažer Ljubomir Plavljanić, autor Bojana Andrić. - Snimano 18.10.2016, premijerno emitovano u Trezoru 27.10.2016; Redakcija za istoriografiju. Urednice: Bojana Andrić, Milena Jekić Šotra.
12:00
4. Međunarodni festival saksofona Bejgrade saxpirience
12:50
Začuđujuća lepota Amazona
13:50
Najveći slikari sveta
14:40
Birmingemska banda, serija
15:40
Ženski raj, serija
16:50
Ostrva Galapagos su mala ali osobena grupa ostrva u Pacifiku, smeštena na oko hiljadu kilometara zapadno od Južne Amerike. Ljudi ih smatraju izuzetnim, pomalo nadrealnim pa čak i nestvarnim zbog njihovog vulkanskog porekla, zbog čega bi moglo da se pomisli da nisu pogodna za opstanak. Međutim, na njima sve buja od života. Uprkos naizgled nepovoljnim uslovima za preživljavanje, svuda su prisutni razni oblici života koji su naučili da se prilagode posebnim uslovima prirode. Posebno su vredni pažnje galapagoski morski lav, morska iguana, belorepa grebenasta ajkula.
17:50
Jula ove godine obeleženo je sto godina od kako je srpska zastava istaknuta na Beloj kući u Vašingtonu, kao i 136 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i SAD. Ovom jubileju domaći mediji posvetili su puno pažnje proteklih meseci. PG Mreža ide i korak dalje. Nova epizoda TV Mreže osvetljava šta je prethodilo uspostavljanju diplomatskih odnosa dve zemlje i na koji način su oni dalje razvijani početkom XX veka. Podseća na istorijske okolnosti koje su dovele do toga da se srpska zastava zavijori na Kapitol hilu i govori o prijateljskim odnosima između američkog i srpskog naroda za vreme i posle Prvog svetskog rata. U emisiji govore: Bora Dimtrijević, koautor izložbe SAD - Srbija, 1918 - 2018, Stevan Nedeljković i Milan Krstić, sa Fakulteta političkih nauka i Vladimir Čeh iz Instituta za istoriju oglašavanja. Lažne vesti su velika, globalna tema, u kojoj su se ponovo sukobili Istok i Zapad, Rusija i Amerika. Ali umesto oružja i špijuna, kako je bilo u vreme hladnog rata, danas je istina postala osnovno oružje. U priči Radeta Rankovića osim svetske situacije, razmatra se i stanje u Srbiji, sa osnovnim pitanjima - ko, kako i zbog čega servira lažne vesti gradjanima Srbije..
18:20
Dani Dragiše Nedovića
19:15
Na ulicama Fergunsona u Misuriju, gde se lokalna zajednica još uvek oporavlja od smrti Majkla Brauna, film Ne opiri se pruža izvanredan pogled na trenutno stanje stvari u američkim policijskim snagama kao i uvid u budućnost. (Do Not Resist, 2016). Ovaj dobitnik nagrade za najbolji dokumentarni film na filmskom festivalu Tribeka, stavlja gledaoca u centar zbivanja, počevši od vožnje sa paravojnim SWAT timom Južne Karoline i policijske obuke koja uči značaju opravdanog nasilja, pa sve do rasprava Kongresa na temu procvata ratne opreme u policijskim odeljenjima manjih gradova - da bi se na kraju pozabavio istraživanjem do kojih granica će novi kontroverzni izumi, kao što su policijski algoritmi za prevenciju zločina, dovesti ovu delatnost. Režija: Kreg Etkinson.
20:30
Odavno jedan izbor i pre samog proglašenja pobednika nije bio toliko kontroverzan kao izbor za FIFA igrača godine. U užoj konkurenciji ostala su imena Kristijana Ronalda, Luke Modrića i Mohameda Salaha. Neki fudbaleri su se sami oglasili nezadovoljni što nisu bar uzeti u obzir. Antoan Grizman, koji je sa Atletiko Madridom osvojio Evropa ligu i Super Kup Evrope, a sa reprezentacijom Francuske svetsko prvenstvo, razočaran je ponašanjem Fife: Šta je trebalo da uradim da uđem u uži izbor? Ili naprimer Rafael Varan, koji je osvojio Ligu šampiona i Svetsko prvenstvo... Koji kriterijumi su primenjivani? Između kandidatima za trofej vode se rasprave, zapravo vrti se oko Kristijana Ronalda. Nezadovoljan što nije proglašen za najboljeg u izboru UEFE kada su dodeljivane nagrade za nastup u Evropskim fudbalskim kupovima, nije se ni pojavio na ceremoniji. Smatra se da je na taj način pravio pritisak i pred dodelu priznanja u Londonu. Voditelj je glumas Edris Elba. Komentator Aleksandar Stojanović.
22:00
Veliki pisci i scenaristi - Mirko Kovač. Četvrti i poslednji naslov Dramskog ponedeljka u septembru iz ciklusa koji smo naslovili Veliki pisci i scenaristi - Mirko Kovač je film Uvod u drugi život. Film je snimljen 1992. godine u režiji Miloša Radivojevića, a emitujemo ga 24. septembra 2018. godine na programu RTS 2 oko 21.30 časova. Uvod u drugi život je dugometražni igrani film nastao po motivima istoimenog proznog dela Mirka Kovača. Mladog pisca, zatvorenog na usijanoj mansardi - razapetog između sveta i života kakav jeste i kakav bi trebalo da bude, između kreativnosti i nemoći - posećuju ličnosti iz njegovih vlastitih priča.ž. uloge tumače: Zoran Cvijanović, Aleksandar Berček, Sonja Savić, Predrag Ejdus, Dragomir Čumić, Saša Kuzmanović. urednik ciklusa: Marko Novaković reditelj: Miloš Radivojević scenarista: Mirko Kovač direktor fotografije: Radan Popović scenograf: Dagmar Stojanović kostimograf: Nada Petrović- Baletić kompozitor: Kornelije Kovač montažer: Vuksan Lukovac.
23:40
Priča o proslavljenoj američkoj pesnikinji Emili Dikinson, od njenih školskih dana i početaka pisanja, pa do kasnijih godina života, u kojima je još uvek bila nepoznata i živela veoma izolovano. (A Quiet Passion, 2016). Rođena 1803. godine, Dikinsonova je bila nadareno dete, ali usled emotivnih trauma, je prisiljena da se odrekne svojih studija. Introvertna mlada žena povlači se iz društva i počinje da piše poeziju. Uprkos svom izolovanom životu, ona ima moć da svoje čitaoce povede na put u širi svet. Terens Dejvis opisuje njen život i istražuje kako se rađaju izuzetne pesme Emili Dikinson. Uloge: Sintija Nikson, Dženifer Ili, Dankan Daf.. Režija: Terens Dejvis.
01:45
Crvena kraljica, serija
02:40
Trezor
03:35
Džungla, magija jednog drugačijeg sveta
04:30
Najveći slikari sveta
06:25
Slagalica
06:45
Datum
06:50
Verski kalendar
07:00
Planeta Milanković
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Papa Prase
08:05
Super krila
08:15
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:50
Čak i prijatelji
09:10
Jagodica Bobica
09:35
Bejblejd
09:55
Mali dnevnik
10:05
Ima pretpostavki, ali ne i dokaza da su čuvena solunska braća Ćirilo i Metodije između 856. i 863.godine, zabeležili na pergamentu, prve znakove slovenskog pisma. To pismo, koje će docnije naučnici nazvati glagoljicom, označiće početak rađanja slovenske pismenosti. Mešanjem Ćirilove azbuke i grčkog pisma stvoreno je novo, ćirilica. Cela ta epoha, koja ide od kraja 9. pa do druge polovine 12. veka imaće ćirilskometodski karakter. Veliko delo koje su otpočela solunska braća, okončaće Vuk Stefanović Karadžić čija ortografska reforma są 30 slova konačan su i trajan vid ćirilice, standardnog pisma u srpskom jeziku. Urednik i scenarista: Momir Karanović.
10:30
Ako je Krf ostrvo spasa, ako je Vido ostrvo smrti, onda je Kajmakčalan vrh nade. Jesen 2016. godine posvećena je obeležavanju ove bitke. Tim povodom obrazovno-naučni program RTS realizovao je emosiju u dva dela pod nazivom Kajmakčalan - kapija slobode. Prva etapa u proboju Solunskog fronta i u konačnoj pobedi saveznika u Velikom ratu vezuje se za Kajmakčalan. Vrhovna komanda srpske vojske znala je da bez osvajanja tog vrha na visini od 2525 m ne može biti ni konačne pobede. Zbog toga se ova bitka ubraja u najveće u celokupnoj srpskoj istoriji, a u vojnim analima ostala je opisana kao izuzetan ratnički podvig. Iskusni vojni stručnjaci, i saveznički i neprijateljski, smatrali su ovaj vrh neosvojivim. Dominantni prirodni položaji na planini Nidži, kojoj pripada i vrh Kajmakčalan, dodatno utvrđeni i opremljeni tadašnjim najmoćnijim naoružanjem, koje je držala bugarska vojska uz pomoć Nemaca, predstavljali su neprelaznu tvrđavu za povratak srpske vojske u otadžbinu. Teške rovovske borbe za osvajanje ove planinske tvrđave trajale su danonoćno cele druge polovine septembra 1916. godine. Najzad, u silovitom jurišu Drinska divizija je, uz velike gubitke, osvojila Kajmakčalan. Žrtve su i na jednoj i na drugoj stani bile ogromne. Mnogi su ostali zauvek tu na pragu otadžbine. Posle osvajanja Kajmakčalana stvoreni su uslovi za novu bitku, poznatu u istoriji kao Bitka u luku Crne reke. Zato se kaže da Kajmakčalan nije jedna bitka. To je niz većih i manjih bitaka u pokretu, koje su trajale do kraja novembra 1916. Borbe su se vodile za svako utvrđenje, svaki vrh, gotovo svaki kamen, posle čega je tadašnji komandant svih savezničkih snaga na Solunskom frontu, francuski general, Moris Saraj rekao: Srbi, vi ste prvi otvorili put, vi ste najzad videli naše neprijatelje u bekstvu. Ekipa Obrazovno naučnog programa RTS prošla je putevima bitaka od vrha Kajmakčalana do Bitolja i po izuzetno teškom terenu snimila prvi put mesta koja su do sada bila nezabeležena. Oko samog vrha i danas su vidljivi ostaci rovova i mitraljeskih gnezda. Ispod samog vrha vidljivi su ostaci rovova. Ni posle stotinu godina priroda nije uspela da izbriše tragove odsudne bitke. U rovovima danas cveta endemična biljka natalija ramonda neposredno iznad ostataka municije, koju kiše i snegovi povremeno izbace na površinu. Pored luka Crne reke, tu su neverovatna neprijateljska utvrđenja duž čuvene kote 1050, koje je branila nemačka 11. armija. U ovim artiljerijskim gnezdima i danas se mogu naći ostaci granata, municija i delovi vojničke opreme. Imali smo istraživačku sreću da snimimo unutrašnjost tih utvrđenja i pronađemo ostatke nemačke i francuske municije koju je koristila srpska vojska. Padine Kajmakčalana i planine Nidže posejane su grobovima srpskih vojnika. Gotovo da nema crkve, crkvišta gde nema srpskog groblja. Ali, groblja su i duboko u šumama, kao i pojedinačni grobovi, ili po nekoliko u grupama. Naišli smo na jedno takvo groblje, gde su još vidljivi natpisi na sačuvanim nadgrobnim spomenicima. Sve su to mladići od dvadesetak godina, koji su prošli golgotu povlačenja, završili vojnu obuku na Krfu, prebačeni na Solunski front i ostali zauvek tu, u podnožju Kajmakčalana. Sa ekipom RTS išao je i direktni potomak ratnika sa Kajmakčalana, koji je ujedno i potomak Milunke Savić. Njegova svedočanstva takođe, su ostala trajno zabeležena u ovom serijalu. Kajmakčalan je još pre punog veka bio inspiracija mnogim umetnicima, pesnicima, piscima, vajarima, slikarima. Nešto od tih dela videće i gledaoci ovog serijala. Poseban deo posvećen je i kapeli na samom vrhu pored kojeg je zvonik sa Pupinovim zvonom, a ispod same kote 2525 je kosturnica u kojoj danas počivaju divovi Kajmakčalana. U emisiji pored stručnjaka-istoričara, učestvuju i potomci ratnika ove presudne bitke u Velikom ratu. Autor serijala je Milica Bajić Đogo, snimatelj Hadži Vladan Mijailović, ton Nenad Mišić, montaža Tihomir Dukić i Goran Mijić, režija Jelisaveta Janić i Milica Bajić Đogo.
11:00
Na gradilištu Centra za digitalizaciju SANU. Gradilište, Audiovizuelni arhiv i Centar za digitalizaciju, prva emisija - Gledaoci Trezora pamte da smo oktobra 2016. posetili Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti, tada razgovarali i sa presednikom SANU prof. dr Vladimirom Kostićem koji nam je govorio o inicijativi i početku priprema za osnivanje Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU. Godina dana posle toga, evo ekipe Trezora na gradilištu nove institucije.  U Knez Mihailovoj ulici, na broju 36, mada se spolja ništa ne primećuje, unutra je veliko gradilište, za sada samo  građevinskih radova, ali svakog dana se promene vidljive, pa će se željeni plan sigurno i ostvariti i polovinom 2018. godine Centar će proraditi. U emisiji ćete saznati o organizaciji rada Centra, šta je izabrano da bude prvo digitalizovano od svih vekovno starih arhivalija, o tome kako će sve biti od početka izloženo javnosti, kakva će saradnja biti sa ostalim institucijama u Srbiji i svetu i ono što nam se čini za sada najvažnijim da će tim stručnjaka brižljivo ispisati Knjigu standarda, o rukovanju, arhiviranju, digitalizaciji i upotrebi sveukupnog nacionalnog nasleđa. Naši domaćini, pioniri novog projekta,  govorili su o svemu, odgovarali  ni naša radoznala pitanja i u svemu tome, videćete i sami, otkriva se njihova pojedinačna i zajedničku rešenost, upornost, istrajnost, velika energija, strast i još veća odgovornost za ono što su pokrenuli a što će tek neke buduće generacije okončati. U emisije je korišćena poema Gradilište koju kazuje pesnik Branislav Petrović. - Učesnici: prof. dr Vladimir Kostić, Predsednik SANU; prof. dr Aleksandar Kostić, dopisni član SANU; dr Bojan Bugarčić, Upravnik poslova SANU; Radoslav Zelenović, Upravnik Audio vizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU; sagovornik Bojana Andrić. - Urednice Milena Jekić Šotra, Marijana Čuturilo; snimatelj Dušan Živković, asistent Milorad Ševo, snimatelji zvuka Dragan Sever, Milan Đorđević; rasvetljivač Mladen Perić, organizator Gordana Grdanović; grafička obrada Milena Marković, montažer Jovan Banović, autor Bojana Andrić. - Snimano 16.11.2017, premijerno emitovano u Trezoru 10.01.2017; Redakcija za istoriografiju. Urednice: Bojana Andrić, Milena Jekić Šotra.
11:50
Simfonijski orkestar RTS: Veče Šuberta
12:30
Znanje imanje
13:30
Najveći slikari sveta
14:25
Nepristupačne zimzelene šume, bezbroj životinjskih i biljnih vrsta, tropske temperature i obimne padavine. Zbog svega toga kišne šume su tako zadivljujuće. Kada govorimo o kišnim šumana, obično mislimo na pojas tropskih kišnih šuma koje okružuju Zemlju. Tropskih kišnih šuma ima u Južnoj i Centralnoj Americi, Africi i jugoistočnoj Aziji, kao i u Australiji. Ima ih sa obe strane ekvatora, i to do otprilike desetog stepena geografske širine, s tim što se mestimično prostiru i znatno dalje. Izuzeci su, na primer, regija Anda u Južnoj Americi i oblast pasata i monsuna u Istočnoj Africi. Raznolikost vrsta u prašumi je posebno fascinantna. Usled stalnog nadmetanja životinjskog i biljnog sveta, kao i izazova ekstremnih klimatskih uslova, prirodni svet se neprestano menja i usavršava. Posebna simbioza bezbrojnih biljaka i životinja nije obična gomila živih organizama koji su se slučajno našli na jednom mestu, već fino istkano tkanje koje funkcioniše kao celina..
15:20
Mali dnevnik
15:30
Birmingemska banda, serija
16:30
Everglejds - močvare mangrova, aligatori - netaknuta priroda istočne obale Floride. Morske krave žive u Severnom Atlantiku, i u Meksičkom zalivu. Retko se sreću u okeanu, ali zimi, kad je voda hladna, plivaju rekom uzvodno da bi se ugrejale. Paj-haj-o-či ili u prevodu - reka trave. Tako lokalno stanovništvo naziva divlji predeo Everglejdsa. Plićak i visoka trska, ili rogoz, pa ogromna ravnica čija najviša tačka se nalazi na manje od šest metara nadmorske visine. Aligator - kralj Everglejdsa - mogao bi da bude na njegovom grbu! Aligatori se ovde sreću u velikom broju. Svi znaju za njih i plaše ih se. Ali stanovnici Floride su naučili da žive s njima. Na svakih osmoro ljudi dolazi po jedan primerak ove drevne vrste. Mogu biti ogromni, dugi i do šest metara. Naravno, svake godine se dešavaju i nezgode. Smena plime i oseke određuje životni ciklus u Everglejdsu. Svake godine, plima i oseka iznova određuju sudbinu ovdašnje flore i faune. Najveća raznolikost zastupljena je, naravno, u rupama na dnu. One su presudne za životinjski svet. Između novembra i marta, u plitkim toplim vodama ovog kraja boravi oko dve hiljade morskih krava. Leta radije provode na morskoj obali gde ih čekaju zelene livade morske trave.
17:25
Pravo na sutra
17:55
Divlji zapad, oružje i srebro... Veliki kanjon, Džon Vejn i Indijanci. To su slike koje pruža Arizona, u jugozapadnom delu Sjedinjenih Američkih Država, nedaleko od Meksika. U nacionalnom parku Sagvaro, na samom jugu Arizone, nailazimo na zaštitni znak ovog kraja - sagvaro kaktus. U nacionalnom parku Sagvaro raste više od hiljadu endemskih vrsta biljaka: opuncije, razne vrste žbunastog bilja i okotiljo kaktusi. Borova i kleke ima u višim planinskim predelima. Biljke šarenih cvetova poput vučjeg boba i maka rastu tokom letnje sezone. Pustinja nije tako beživotna kao što se na prvi pogled može učiniti. Ovde ima mnogo divljih životinja: zečeva, kojota i pekarija. U višim predelima su pume i crni medvedi koji love belorepe jelene. Tu žive i mnoge vrste lisica, rakuna, koatija, tvorova i jazavaca. Ptica ima preko dve stotine vrsta. Zaštitni znak države Arizone je carić kaktusar, a tu je i detlić koji pravi gnezda u stablima kaktusa. Istočni deo parka se nalazi na nadmorskoj visini od dve hiljade šeststo metara. Ta stenovita teritorija pripada Indijancima. Pripadnici plemena Navaho je smatraju svetom zemljom. Pripadnici plemena Hopi su ustanovili kulturu pueblo, to jest naselja sa kolibama od blata, koje su kasnije zamenile kamene kuće.
19:30
Priča o 80-im godinama prošlog veka preti da postane u celini urbana legenda bez poente za generacije koje dolaze, dok ih se oni koji su ih proživljavali, sećaju kao godina istinskog procvata, kreacije i sreće. Realnost ili nostalgija i iskrivljena sećanja, pitaju se danas mnogi, više od četvrt veka kasnije. Da li je ta eksplozija slobode i kreativne energije bila jedini koordinatni sistem u okviru koga se kretalo posttitoističko društvo? Da li smo danas skloni nostalgiji ili kritici toga vremena. U ovoj epizodi Vavilona, specijalno posvećenoj isključivo fenomenu 80-ih, na mnoga od postavljenih pitanja odgovaraju pisci koji su rešili da svojim knjigama ovekoveče čitavo jedno vreme u kome su kultura, umetnost i duhovni razvoj bili primarni životni cilj. Sticajem za sada nerazjašnjenih okolnosti, sve knjige o 80-im su gotovo sinhrono objavljene u poslednjih godinu dana. U Vavilonu učestvuju pisci Goran Gocić, Vladimir Đurić Đura, Mladen Vuruna i Goran Skrobonja koji su napisali romane o tim godinama. Otprilike  istovremeno su izašle i dve knjige o Margiti Stefanović Magi iz grupe Ekatarina Velika, koje je priredila Lidija Nikolić, knjiga o grupi Idoli, koju je priredila Ana Marija Grbić i fotomonografija Zorana Vujića Vuje, koju je priredio Petar Jončić. Autor i urednik emisije: Jasmina Vrbavac Režija: Marko Šotra.
20:05
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Ženski raj, serija
22:00
Patagonija
23:00
Viktorija, serija
23:50
Najveći slikari sveta
00:45
Avantura u Everglejdsu
01:40
Trezor
02:30
Odbojka (ž) - Super kup: Vizura - Železničar, r.
04:10
Znanje imanje