Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:48
Slagalica, kviz
07:10
Datum
07:15
Verski kalendar
07:24
Lajmet
07:33
Na skriveno te vodim mesto
08:03
Kocka, kocka, kockica
08:30
Mašine strašne priče
08:36
Mirakulus
08:59
Super krila
09:14
Ovako vas vidimo
09:34
Mali dnevnik
09:43
Budi gimnazijalac
10:00
Sednica Skupštine Srbije, prenos
10:09
Elementi: Renijum
10:11
Edu global
10:39
U svetu
11:11
Razloke i sličnosti: Arhive Radija i Televizije - Tokom leta 2004. ekipa Trezora snimala je u Radio Beogradu pre svega Dokumentaciju gde se čuvaju novine, časopisi i retke knjige, gde se rade datumske, imenske i predmetne kartoteke i gde se izdaje poznati Indok bilten. Posetili smo zatim, Programski i Zvučni arhiv gde se preslušavaju i pripremaju govorne i muzičke emisije, zatim Fonoteku i Notateku; svratili smo i u depo Knjige solidarnosti, višegodišnje korisne akcije Prvog programa i najzad, upoznali se i sa Arhivom RTS gde se čuvaju stara i nova kadrovska i pravna akta. Razgovarali smo sa mnogo vrednih ljudi koji rade u tim službama, snimili uslove u kojima rade i neizbežno poredili sa sličnim poslovima u Televiziji. Emisija, dakle, pokazuje šta koje odeljenje radi, ko radi i šta se sve čuva; šta to ima Radio, a nema Televizija i šta ima Televizija, a nema Radio i šta nam je zajedničko - ipak. - Učesnici: Draga Jonaš, Milan Antić, Vesna Vučković, Dragoslava Prka, Miroslava Đinđić, Bojana Jovanović, Mirjana Birtašević, Miloš Novaković, Magda Bezdan, Ljubisav Jović, Violeta Kljajić, Marko Antić, Svetlana Tošović, Aleksandar Mihajlović - Urednik istraživač Vesna Ignjatović, realizator Nikola Grbić, autor Bojana Andrić - Snimano 2004, premijerno emitovano 03.03.2005, reprizirano 02.06.2005, 19.09.2008, 06.10.2014, 27.10.2015; Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić.
12:12
28. Međunarodna tribina kompozitora iznedrila je autentična dela za raznovrsne muzičke sastave, specifičnog zvuka, sa značajnom upotrebom elektronike, ali i reminiscencijom na neka davna muzička vremena. Radio-televizija Srbije će emitovati dva koncerta ovogodišnje Tribine, koja su održana u svečanoj sali Studentskog kulturnog centra, 7. oktobra 2019. godine, pod nazivima Kafanski sonoritet i 4+1=2. U okviru koncerata izvođena su dela domaćih i stranih autora i zabeleženi nastupi značajnih kamernih ansambala, naših renomiranih umetnika, kao i ansambla za savremenu muziku. Na prvom koncertu Kafanski sonoritet, koji će biti emitovan 12. decembra, predstavljeni su kompozitori: ?Laura Mjeda Čuperjani (Hrvatska), ?Petra Strahovnik (Slovenija), ?Hatori Šimizu (Japan), Dijana Čemerite (Litvanija/Nemačka), Sonja Mutić (Srbija/SAD) i Nataša Bogojević (Srbija/SAD).
13:06
Budi gimnazijalac
13:35
Dobro je, dobro je znati ...
14:02
Mali dnevnik
14:08
Svadba iz mog kraja
15:05
Škorpija, serija
15:53
Ženski raj, serija
16:53
Rani snijeg u Minhenu, film
18:28
U Kulturnoj stanici Svilara u Novom Sadu, nagrađeno je ove jeseni devetnaestoro najuspešnijih mladih ljudi u Srbiji koji su svojim rezultatima zaslužili titulu Mladi heroj! Laureati nacionalnog konkursa Youth heroes za 2018. godinu birani su u četiri kategorije: nauka i obrazovanje, kultura i umetnost, preduzetništvo i kreativne industrije i društveni aktivizam, a dodeljeno je i specijalno Youth heroes priznanje. Članovi žirija bili su: Snežana Lakićević, savetnica zamenika generalnog direktora i direktora Funkcije za odnose sa javnošću i komunikacije Naftne industrije Srbije; Milena Spasić, direktorka Sektora za društveno odgovorno poslovanje Naftne industrije Srbije; Tanja Šikić, predstavnica Radio-televizije Srbije, Maša Drakulić, predstavnica medijske kuće Ringier Axel Springer, Nenad Blagojević, osnivač portala Priče sa dušom i Ivan Petrović, predsednik UO Egzit fondacije.Svečana ceremonija dodele bila je deo događaja Youth heroes Motivation Day, u okviru kog su se novim generacijama svojim inspirativnim pričama obratili desetostruki šampion sveta u kik-boksu Nenad Pagonis i ekspert u sferi digitalnog marketinga, Ivan Bildi. Konkurs Youth heroes, preko kog su do sada prepoznata čak 52 mlada heroja, već četvrtu godinu za redom organizuju Egzit fondacija i Naftna industrija Srbije, uz podršku Radio-televizije Srbije i medijske kuće Ringier Axel Springer. Ovaj dugoročni projekat ima za cilj da uspešne mlade ljude, između 15 i 30 godina, izvuče iz anonimnosti, nagradi ih za postignuća i za izuzetan doprinos društvu i to ulaznicama za jubilarno 20. izdanje festivala Egzit, za Sea Star i Sea Dance festivale i paketom izdavačke kuće Vulkan. Pobednici u svakoj od kategorija dobili su i novčanu nagradu u iznosu od po 100.000 dinara. Svi dobitnici će dobiti zasluženi medijski prostor, a biće promovisani i kroz društvene mreže Egzit festivala, sa ciljem da se društvu pruže pozitivni uzori koji će biti inspiracija mladim ljudima, ali i celokupnoj javnosti. Ovogodišnja dodela prizanja za Mlade heroje Srbije je specijalno organizovana u Novom Sadu, koji je ove godine Omladinska prestonica Evrope, uz podršku tima OPENS 2019.
18:54
Lajmet
18:59
Lov i ribolov
19:34
Poslednjih nekoliko godina u svetu prisutan je trend proizvodnje oranž vina. Prave se uglavnom od organski gajenog grožđa. Ovakvi novi mirisi i ukusi inspirišu mnoge. U Beogradu su se predstavile male porodične srpske vinarije i veliki znalci u ovoj oblasti iz Slovenije i Italije. Poljoprivredni sajam u slovenačkoj Štajerskoj okupi na hiljade posetilaca i izlagača. Najviše je poljoprivrednih mašina i opreme. Svoju šansu na sajmu najviše iskoriste domaći vinari koji imaju i Vinsku kraljicu. Mi smo posetili i nekoliko podruma koji se nalaze u okviru vinograda na okolnim živopisnim brežuljcima Radgonsko-Kapelskih gorica.Kao i svake godine redovno prihvatamo poziv profesora Dropuljića i obilazimo zagrebački VINOcom, jedan od najvećih festivala vina u regionu. Prilika je to da se probaju sveži pošip, žlahtina, graševina ali i odležali plavac, dingač, kaberne. Zanimljiva slika stiže i iz francuske Burgundije gde se uveliko degustira božole. Urednik emisije: Dušan Veličković.
20:02
Upoznajte Josipa, pronalazača amatera, čiji je cilj da savlada umetnost muziciranja listovima, te poslednje svirače na listovima - Veru, nekadašnju privatnu detektivku i Peru, seljaka sveznalicu - koji u jesen života još uvek posežu za zelenim lišćem... Reditelj: Mladen Kovačević.
21:00
Ženski raj, serija
22:01
Nasumični napad vatrenim oružjem i kako ga izbeći ako se nađete u takvoj situaciji je tema pete epizode serijala Ako mi se dogodi, koja će biti emitovana u četvrtak 12. decembra na Drugom programu u 22 sata.Policajaca Miloša Miloševića iz Niša je na dužnosti teško ranio napadač kome je sa svojim kolegama uspeo da otme automatsku pušku i spreči dalje nasumične napade u centru Niša. Ovo je samo jedno od iskustava koje ćete videti u novoj epizodi serijala, kao i svedočenja ljudi koji su bili meta napada vatrenim oružjem u porodičnom nasilju. Ono što je najbolje za ljude koji se nađu igrom slučaja na mestu nasumičnog napada je da pokušaju da ne reaguju osim ako ne dođe do direktnog ugrožavanja života, savetuju stručnjaci iz policije.Psiholog prof. dr Dag Kolarević, kaže da su to veoma teške situacije u kojima je ipak najvažnija lična bezbednost: U situaciji kada se osoba nađe u trenutku ubilačkog pohoda, teško je reći šta ona tačno treba da uradi, jer se ljudi razlikuju i po tome da li su naoružani, da li su fizički spremni, da li su spremni da se žrtvuju, uglavnom običan čovek, građanin, nenaoružan, treba da vodi računa pre svega o svojoj bezbednosti. Ili ćete bežati što je pametnije, ili ćete pucati ako imate oružje, što je manje pametno, ali je logično i psihološki opravdano, ili ćete se na neki drugi način braniti, ali morate spasavati sopstveni život, smatra kriminolog prof. dr Dobrivoje Radovanović.U emisiji o nasumičnim napadima, bavimo se i pravom na nužnu odbranu. O tome govore psiholozi, kriminolozi i advokati, pokušavajući da definišu granice prekoračenja nužne odbrane, jer naše zakonodavstvo propisuje da je nužna odbrana moguća samo onda dok napad traje kao i da mora da bude srazmerna napadu. Kriminolog Radovanović smatra da su naše odredbe zakona toliko suprotne psihologiji da se pita da li uopšte oni koji su predlagali ta rešenja išta znaju o reagovanju ljudi.Nema automatskih odgovora niti pravila koja su primenjiva za svaku situaciju, jer u momentu kada je čoveku ugrožen život ili porodica tada se pokreću iskonski nagoni samoodržanja, a reakcije su instinktivne i usmerene samo na jedan cilj - otkloniti napad po svaku cenu. Serijal Ako mi se dogodi sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja, pripremljen je u produkciji Za media, a urednici su Žana Bulajić i Dušan Vojvodić.
22:35
Krajem maja 1868. godine, Košutnjakom su neočekivano odjeknuli pucnji. Iz malog, neobičnog, specijalno pravljenog pištolja biće ubijen knez Mihailo Obrenović. Tog prolećnog dana zaustavljen je napor vladara koji je Srbiju sanjao kao slobodnu i razvijenu zemlju. U četvrtom nastavku mini serijala o knezu Mihailu istražujemo ko su bili Mihailovi neprijatelji, ko je i sa kakvim namerama stajao iza ovog političkog ubistva i kakve su bile posledice tog čina na Srbiju. Kako smo sačuvali uspomenu na velikog kneza, da li danas možemo reći da je Mihailo Obrenović i dalje živ i šta ga čini živim?O ovim temama govore: dr Radomir J. Popović, viši naučni saradnik Istorijskog instituta Beograd, prof. dr Dubravka Stojanović, prof. dr Suzana Rajić i prof. dr Nenad Makuljević sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, Nebojša Damnjanović, muzejski savetnik u Istorijskom muzeju Srbije, Nikola Kusovac, istoričar umetnosti, MA Dejan Vukelić, doktorand istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu i Slaven Popara iz Narodne biblioteke Srbije.Urednik i scenarista emisije - Nevena Milić, montažer - Jovana Filipović, reditelj - Maša Vujošević.
23:03
Lord Mauntbaten, praunuk kraljice Viktorije, 1947. godine, na šest meseci je preuzeo mesto poslednjeg namesnika, sa zadatkom da preda Indiju njenom narodu. Radnja filma se odvija unutar te velike kuće. Na gornjem spratu je živeo Mauntbaten sa ženom i ćerkom, a na donjem je živelo 500 njihovih sluga, Hindusa, muslimana i Sika. Dok se politička elita - Nehru, Džina i Gandi - okupljala u kući da traži rađanje nezavisne Indije, izbio je sukob. Doneta je odluka o podeli zemlje i nastala je nova muslimanska domovina: Pakistan. Posledice takve odluke osećaju se i danas.Film istražuje navedene događaje kroz prizmu braka Dikija i Edvine Mauntbaten i romanse između mladog sluge, Hindusa Džita i Alije, njegove obećane muslimanske mlade. Mladi ljubavnici su svedoci seizmičkog kraja carstva, u sukobu su sa Mauntbatenovima i sopstvenim zajednicama, ali nikad ne gube nadu.Uloge: Džilijan Anderson, Maniš Dajal, Hju Bonevil, Huma Kureši... Režija: Gurinder Čajda.
00:59
Lajmet
01:07
Trezor
02:02
Fudbal - LE: Partizan - Astana, snimak
03:50
Rani snijeg u Minhenu, film
06:25
Slagalica, kviz
06:50
Datum
06:56
Verski kalendar
07:05
Lajmet
07:11
Na skriveno te vodim mesto
07:40
Kocka, kocka, kockica
08:11
Mašine strašne priče
08:17
Mirakulus
08:39
Super krila
08:54
Ovako vas vidimo
09:11
Mali dnevnik
09:20
Rukomet (ž) - SP, polufinale 1, Rusija - Holandija, prenos
11:00
Sednica Narodne Skupštine, prenos
11:01
Televizija u radiju - Redakcija za istoriografiju Televizije Beograd gostuje u emisiji Širom zatvorenih očiju Beograda 202. Emitovanje Beograda 202 počelo je 27. juna 1969, što mu je dalo i tajni nadimak vidovdanski. Program je počeo u 6 sati, a prva muzička numera bila je Šu, šu, Šimadijo u interpretaciji Olivere Vučo. Po kazivanju Radeta Đurića prvog glavnog i odgovornog urednika Dvestadvojke ovaj radio osnovan je sa idejom da bude prijatelj kuće, da bude stalno prisutan, a da ne smeta. Kratko se poštovalo internacionalno pravilo da lokalni radio programi emituju svoj sadržaj od izlaska do zalaska sunca. Ovde se brzo od 6 ujutro stiglo do 21 sat, pa do 22 sata, a Ivan Bekjarev sa svojim zanimljivim gostima u emisiji U vreme sklopljenih kazaljki probio je sva ograničenja. Najzad je glavni i odgovorni urednik Mihajlo Tošić je bio primoran da potpiše nalog za neprekidno emitovanje od 0 do 24 sata. Od 17. novembra 2007. Beograd 202 horizontalu noćnog programa emituje sedam puta sedmično ili 30/31 put mesečno. Širom zatvorenih očiju ima svake noći druge goste, druge teme, drugi pristup - svake noći sve je različito, sem publike koja uvek isto pažljiva, verna i interaktivna. Televizijska ekipa je ušla u Studio u kojem su upravo Neverne bebe završile svoje gostovanje u emisiji Dragička, a onda je narednih sat i po trajao razgovor uz muziku o tome šta se sve radi u Redakciji za istoriografiju, kakve su razlike i sličnosti dva medija, o tome ko se više brine o publici... - Učesnici iz Radija: urednik Noćnog programa Milan Antić, voditelji Tanja Obradović-Gajević i Petar Protić, ton majstor Saša Marković, muzički saradnik i oganizator Nebojša Sabovljević; učesnici iz Televizije: urednik Trezora Bojana Andrić, urednik Fonda poklona Vera Mileusnić, urednik Zbirke tehničkih uređaja Milena Jekić, koordinator Trezora Bojana Milojević, organizator Gordana Grdanović, saradnici Sandra Milošević, Marijana Čuturilo (snimanju nisu prisustvuovale urednik redakcijskog Fonda papirne građe Vesna Došen i urednik istraživač Trezora Vesna Ignjatović) - Snimatelji Gordana Grdanović, Milena Jekić; montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić - Snimano u Studiju 5 u Radio Beogradu 07.04.2012, premijerno emitovano 18.06.2012, reprizirano 24.07.2012; Redakcija za istoriografiju Radio i Televizija danas sutra, odlomci - Emisija je realizovana povodom otvaranja Sajma tehnike u Beogradu 1977. i sadrži pregled i mogućnosti tehničkih punktova RTB, eksponate najpoznatijih proizvođači RTV tehnike iz zemlje i inostranstva kao i stručne komentare iz studija. - Učestvuju: Časlav Radović, inž. Aleksandar Luj Todorović, inž. Velimir Žugić - Autor i voditelj Časlav Radović, snimatelji Veljko Hari Petrović, Žarko Tobdžić - Premijerno emitovano 17.02.1977; Redakcija informativnog programa; reprizrano 19.08.2003, 20.04.2004, 18.06.2012. u Trezoru.
12:01
Srpska muzika kroz vekove
12:20
Rukomet (ž) - SP, polufinale 2, Norveška - Španija, prenos
14:00
Neverbalna komunikacija
14:06
Kako se kalio čovek
14:37
U seriji Eko perspektive sa Petrom Srokom razgovarali smo o potencijalima Dunava u smislu razvoja sportskog ribolova, ali i o mnogim problemima koji muče ovog plavog diva dok protiče kroz Srbiju. Koja su mrestilišta najviše ugrožena, koliko je zagađenje reke i koje su najčešće toksične materije koje ugrožava riblji svet... Budući da sportski ribolov postaje sve popularniji u Srbiji, naš sagovornik nam je otkrio i neke tajne uspešnih ribolovaca, tehnike i veštine koje je vremenom savladao i usavršio skoro do perfekcije. Ljudi sve više silaze na reku, uživaju u šetnjama, pecanju, ali i raznim atraktivnim događajima kojima prisustvuju i strani turisti u sve većem broju. Petar Srok je svoju ljubav prema Dunavu dokazao i kao osnivač sve popularnije manifestacije Dunavska bućka. Angažovanim radom na očuvanju reke, promocijom lepota Srbije u svojim emisijama, profesionalnim doprinosom na polju zaštite Dunava, naš sagovornik je primer kako jedan čovek može mnogo toga da učini za životnu sredinu poštujući prirodu, podvodni svet reke i ne remeteći zakone koji u prirodi od vajkada postoje. Urednik emisije Nataša Nešković.
15:01
Škorpija, serija
15:48
Ženski raj, serija
16:47
Zato su odabrali obrazovanje i umetnost da pošalju drugačiju poruku. Kako se školovanjem izlazi iz romskog naselja? Ko pomaže romskoj deci da ostanu u obrazovnom sistemu? O važnosti obrazovanja, kroz svoju životnu priču, govori nam Mirko Kaldaraš procesni inženjer u industriji hemijskih proizvoda Prahovo.
17:04
Osam vekova koji nas razdvajaju od epohe Sv. Save ne samo da nisu umanjila značaj njegovih dela već su u savremenim uslovima naučna tumačenja dobila adekvatniji izraz. Kompleksna i duboka priča o Sv. Savi je i priča o istoriji Srpske pravoslavne crkve. Kroz razgovor sa galerijom stručnjaka - istoričara, teologa, istoričara umetnosti, filozofa, istoričara književnosti i arheografa rasvetljavamo, tumačimo, potvrđujemo, stvaramo široki spektar saznanja o Sv. Savi, svetosavskom učenju, svetosavskom predanju, svetosavlju, o srpskom srednjem veku, književnosti i umetnosti koja je stvarana po okriljem Crkve. Sveti Sava je ako se gleda na godine živeo oko 61-2. Sa 16-17 godina postao monah 1190-1 na Sv. Gori, posle nekoliko godina postao đakon ili arhiđakon, 1204. u Solunu rukopoložen u čin arhimandrita kako čitamo u žitiju koji su pisali njegovi biografi Dometijan i Teodosije. Posle toga je 10 godina bio arhimandrit u Studenici do 1217. Zatim odlazi u Nikeju gde dobija autokefalnost. Postaje arhipeiskop u 45. godina života, govori protojerej-stavrofor dr Radomir Popović. Sava je proputovao veći deo ondašnjih srpskih, vizantijskih i mediteranskih zemalja, stigao do Svete Zemlje, Male Azije i Egipta. Bila su to, pre svega, hodočasnička putovanja, ali su imala i diplomatski značaj zahvaljujući susretima koji su otvarali nove perspektive, objašnjava vizantolog dr Bojan Miljković.Kada se suočite sa tim, koliko je složena priča o Svetom Savi, kada steknete opreznost i kada shvatite da sve što ćete reći može biti pogrešno, jer je uslov svih uslova da razumemo drugačije vreme, onda dolazi spoznaja o tome šta je kontinuitet u čemu ga pronalazimo, kaže istoričar dr Miloš Ković. Ako su Stefan Nemanja i Stefan Prvovenčani bili utemeljivači i osnivači svetorodne dinastije Nemanjić, za Sv. Savu se može reći sa punim pravom da je bio njen ideolog i to u najsublimnijem smislu te reči. Ono što je Savina zasluga u tom pogledu jeste ta što je mladoj nemanjićkoj državi obezbedio sakralnu auru i harizmatsko dejstvo, ističe istoričar umetnosti dr Danica Popović.Da dodam zašto je Sava drugačiji od ljudi koji su imali slične uslove. Modernim jezikom govoreći on je lider i projekt menadžer, čovek koji vidi stvari i koji ih sprovodi u delo. Nosilac je onog dela operativnog sistema i nama je to i njegove priče jasno, zaključuje istoričar umetnosti msr Tamara Ognjević. U prvoj epizodi Životni put stručnjaci govore o Sv. Savi kao istorijskoj ličnosti. Scenarista Petar Jakonić Urednik Ivana Kovačević Montažer: Oblak Jurišin Kaufman Direktor fotografije Aleksandar Beatović Reditelj Violeta Petrović.
17:36
Institut za onkologiju i radiologiju Srbije je specijalizovana institucija koja više nego profesionalno pruža onkološku zdravstvenu zaštitu stanovništva ali i predstvalja jedan od najvažnijih frontova koji se bori za život Srbije. U okviru serijala Nauka 2019, dve polusatne emisije Rat za život posvećujemo ovoj naučnoj ustanovi koja integriše bazična, klinička, epidemiološka i translaciona istraživanja u cilju kontinuiranog unapređenja kvaliteta rada i razvoja onkologije. Saznavajući domete nauke, otkrivamo uspehe ali i prepreke, planove i rezultate implementacije novih istraživanja u kliničku praksu. U emisijama govore prof. dr Danica Grujičić, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije; prim. dr sc. med. Nebojša Miletić zamenik direktora i pomoćnik direktora za zdravstvenu delatnost; prim. dr sc. med. Davorin Radosavljević, naučni saradnik i načelnik Klinike za medikalnu onkologiju; dr sc. med. Zorka Milovanović, naučni saranik i rukovodilac Službe patohistologije i citologije; doc. dr Srđan Nikolić načelnik Klinike za onkološku hirurgiju; doc. dr sc. med. Suzana Stojanović-Rundić specijalista radiolog, načelnik Dnevne bolnice radioterapije; dr sc. Radmila Janković, naučni savetnik i rukovodilac Službe za naučno-istraživačku i obrazovnu delatnost; prim. dr sc. med. Lejla Piripović rukovodilac Službe za pedijatrijsku onkologiju, prim. dr sc. med. Jelena Bokun šef Odseka za pedijatrijsku radioterapiju, Jasmina Paunković glavna sestra Klinike za radiološku onkologiju i dijagnostiku, Marija Andrijić, psiholog i dr sc. med. Ana Jovićević, epidemiolog. Veliki tim, ponosan na svoju misiju i zalagnje, objašnjavajući principe savremene prevencije, dijagnostike i terapije dokazuje i da oni nisu samo lekari koji profesiomalno rade svoj posao i načnici već pravi borci za život Srbije. Urednik Marijana Vuk Mrđa, reditelj Dragica Gačić, montaža Milica Živojinović.
18:02
Lajmet
18:08
Rukomet (ž) - SP, za 5-6 mesto, Srbija - Crna Gora, r.
19:50
Rukomet (ž) - SP, polufinale 1, Rusija - Holandija, r.
21:15
Ženski raj, serija
22:11
UNESCO komitet svetske baštine porodičnu slavu smatra elementom izuzetne univerzalne vrednosti, na listi nasleđa čovečanstva je od 2014. godine, javlja se kao specifičnost kulture kod Srba i predstavlja pravoslavni običaj slavljenja porodičnog sveca koji štiti celu porodicu. Jedina je neprekidna tradicija u našem narodu i seže u prošlost do vremena hristijanizacije, a pre toga je bila u vezi sa kultom predaka. Sveti Sava je Srbima toga doba ponudio slavljenje ranohrišćanskih svetaca kao zaštitnika doma, kao odgovor na dotadašnje mnogoboštvo. Od tada, slava se neprekidno slavi. Nepromenljivi simboli slavskih običaja su kolač, žito i sveća. Međutim, mnogo toga u vezi sa praznovanjem promenilo se tokom istorije. Zato se danas ponekad zanemaruju ili krše običaji ili verske prakse.O poreklu i funkciji slavske prakse i tradicionalnim ritualima razgovaraćemo sa: antropologom dr Milošem Matićem iz Etnografskog muzeja Srbije, sociologom Milanom Uroševićem iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i etnologom i književnikom Bobanom Trifunovićem. Slava je kanonizovana i zaštićena pravoslavnim crkvenim pravilima. Više o tome reći će nam sveštenik magistar Mile Subotić, sa Pravoslavno-bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Neizostavno je da pomenemo i slavsku trpezu i njen značaj za domaći turizam. O tome ćemo porazgovarati sa profesorom gastronomije Miloradom Vukićem sa Visoke hotelijerske škole i sa Smiljanom Novičić iz Turističke organizacije Srbije. Muziku u ovoj emisiji štimujemo kako i dolikuje slavskoj atmosferi - poznate narodne pesme naš muzički gost predstaviće nam u pop aranžmanima. Naš muzički gost je Davor Jovanović, koji će nam otpevati Već odavno spremam svog mrkova, Ljubav mi srce mori i Jesen u mom sokaku na jedan sasvim novi način. Osim slave, na UNESCO listu elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva dospelo je i srpsko kolo 2017. godine. Zato su u našem Studiju znanja ove nedelje sa nama i majstori ove igre, koji nas tako dobro predstavljaju u svetu - čuveni Ansambl narodnih pesama i igara Kolo u pratnji Vladana Životića. Gledajte Studio znanja! Autor i urednik serijala Studio znanja: Zoran Živković Urednik i voditelj emisije: Vinka Marinović Kovoditelj: Ivana Milenković Reditelj: Darko Kamarit.
23:15
Ona je u svojstvu voditelja zajedno sa snimateljem Vaskom Vasovićem boravila u Norveškoj nastojeći da gledaocima predstavi jedan deo onoga što je Isidora Sekulić početakom prošlog veka mogla da vidi i zabeleži u svome remek delu putopisne književnosti, Pisma iz Norveške, Miloš Crnjanski u knjizi Kod Hiperborejaca, i naravno, mnogo više toga što su književnici, naši savremenici, Vida Ognjenović i Veselin Marković koji su u Norveškoj živeli jedan period svog života videli i iskusili a potom i napisali svoju verziju putopisa o Norveškoj, neminovno se pozivajući na svoje književne prethodnike. Putevima putopisaca je serijal zamišljen tako da gledaoce povede na put na kome će imati priliku da prostore kojima se putuje posmatraju očima naših najvećih pisaca, počevši od Isidore Sekulić, Iva Andrića, Rastka Petrovića, Jovana Dučića, Miloša Crnjanskog, Momčila Nastasijevića, Stanislava Vinavera, Marka Ristića, Rada Drainca, Stanislava Krakova, Dragiše Vasića, Mihajla Petrovića Alasa, Aleksandra Deroka, Jelene Dimitrijević i mnogih drugih koji su danas naši savremenici.Nema sumnje da je danas moguće putovati i obići ceo svet mnogo lakše i brže, kao i da je moguće videti sve predele posredstvom medija, pa zato emisija Putevima putopisaca i nema pretenzije da gledaocima otkriva samo turističke destinacije. S obzirom da je putopis knjiga koja nije turistički vodič, već spada u lepu književnost, a umeće velikih pisaca se sastoji u tome da nam pruže uvek pogled, komentar ili osećajnost više od običnog turiste, emisija Putevima putopisaca se trudi da uhvati upravo sve one nevidiljive a podsticajne teme o kojima su naši putopisci pisali, a koje se ne mogu čuti ili videti na drugim mestima. Tako će se već u prvoj emisiji o Norveškoj tragati za odgovorima na pitanja da li je Norveška zemlja surove klime i teškog života uzrokovanog prirodnim fenomenima i pozicijom krajnjeg severa, gde vladaju tama i sivilo koji kale karakter Norvežana, o čemu je pisala Isidora Sekulić, ili je to zemlja lakoće prozirnog vazduha, uzvišene čistote, beline glečera i belih noći i zemlja herojstva kako ju je doživljavao Miloš Crnjanski. U emisiji učestvuju pisci Vida Ognjenović, Veselin Marković, Bekim Sejranović i prof. dr Vladimir Gvozden. Autor: Jasmina Vrbavac Dramaturg: Kristina Đuković Snimatelj: Vasko Vasović Režija: Marko Šotra.
00:12
Fudbal - LE, pregled
01:00
Lajmet
01:11
20. gitar art festival
02:05
Trezor
03:06
Rukomet (ž) - SP, polufinale 1, Rusija - Holandija, r.
04:30
Rukomet (ž) - SP, polufinale 2, Norveška - Španija, r.
06:00
Koncert za dobro jutro
06:55
Slagalica, kviz
07:14
Datum
07:19
Verski kalendar
07:30
Znanje imanje
08:30
Mašine strašne priče
08:36
Mirakulus
08:58
Super krila
09:10
Ovako vas vidimo
09:30
Muzički karusel Jele Čelo
09:40
Zujalica
10:00
Nulta tačka: Vibraciona medicina
10:25
Elementi
10:30
Zemlja hrane
11:00
Nas je 10%
11:30
Večiti derbi između Zvezde i Partizana, među pet najznačajnijih derbija je u svetu. Rivalstvo dva beogradska kluba počelo je utakmicom 5. januara 1947. godine, piše na početku knjige Derbi, Dragiše Kovačevića, sportskog novinara, koji je više decenija, ceo radni vek, posvetio afirmaciji srpskog sporta. Pre nego što knjigu predstavi javnosti, naši gledaoci će biti u prilici prvi da je vide, a biće to prilika i da ih podsetimo na najlepše golove. Ovaj decembar u Beogradu prolazi u znaku velikog broja koncerata najveće zvezde sa ovih prostora, Zdravka Čolića, što je još jedna potvrda da su istinske zvezde večne. U emisiji, videćemo deo iz njegovog gostovanja u Magazinu Srbija na vezi, prošle godine, pred veliku inostranu turneju, u kojoj Čola, pričajući anegdotu iz svog detinjstva, potvrđuje da je sport njegova velika ljubav, jednako kao i muzika. Iz Čikaga, sa nedavno završenog Festivala srpskog filma, za našu emisiju javlja se Aleksandar Žigić.Pored mnogih nagrada koje je dobio za svoje stvaralaštvo u zemlji i svetu, akademski slikar Predrag Peđa Milošević, nedavno je dobio i nagradu Milena Pavlović Barili. Izložba u našem studiju predstaviće njegovo dosadašnje stvaralaštvo. U muzičkom delu emisije nastupiće grupa Legende sa svojom novom pesmom, kao i Biljana Jevtić. Urednik emisije Suzana Gvozdenović Puzović Reditelj Dragica Gačić.
12:00
Dozvolite...
12:30
Građanin
13:00
Studio znanja
14:00
Sile prirode
14:55
Fudbal - SKP: Prvak Azije - Esperansa Tunis, prenos
16:50
Saga će se završiti, ali priča će živeti zauvek. Od završnice planetarno obožavanog naučno-fantastičnog serijala do lakih nota prazničnih filmova - širok je raspon ovonedeljne Velike iluzije.  Odbrojavanje je počelo završni deo nove trilogije Ratovi zvezda - uspon Skajvokera, stiže u bioskope. Praznični decembar obojiće romantična komedija Prošlog božića.O Mom jutarnjem osmehu iz rakursa kritičara. 60. godina epskog spektakla Ben Hur, tema je rubrike Premotavanje. U Kontraplanu sa svetski priznatim meksičkim rediteljem Karlosom Rejgadasom.Autor i urednik: Sandra Perović Saradnici: Selina Lovren Aksentić, Jelena Carević, Zoran Janković Realizacija: Tijana Todorović, Svetlana Perović, Marko Jeftić.
17:25
Organizatori festivala želeli su da jubilej obeleže ambicioznijim programom u okviru kog će postojati veze sa počecima festivala. Takođe želja im je bila da 35. izdanje festivala ugosti velika svetska imena, mlade snage i najbolje predstavnike domaće džez scene. Umesto uobičajenih 5 dana, festival je ove godine trajao 7. Održano je blizu 30 koncerata na kojima su nadahnuti umetnici predstavljali svoje ideje u okviru džez izraza. Kamera RTS-a beležila je najbolje momente programa i ukupnu atmosferu festivala. Zajedno sa intervjuima, specijalna emisija predstavlja dokument koji bi trebalo da pokaže muzičko bogatstvo kao i jedinstvenu atmosferu po kojoj je ova manifestacija prepoznatljiva. RTS je i ove godine bio medijski sponzor festivala. Urednik emisije je Tijana Paunković.
18:10
Iza naslova: Bolero
18:25
Fudbal - SKP: Monterej - , prenos
19:15
Panon (4. emisija) Većina nas je čula o Panonskom moru, slušala i pesmu Panonskog mornara od Đorđa Balađevića ali o njemu malo zna. Za žitelje Beograda je tu oko nas. Treba samo malo vremena (i bez mobilnog telefona) da se osete, dodirnu i dožive njegove obale. Vrstan poznavalac geologije vremena u kome je Panonsko more bilo je prof. Slobodan Knežević sa Rudarsko-geološkog fakulteta. I da vam kažem, bolje reći priznam. Slušao ga puno puta i opet želja da ga čujem još jednom, i naravno Pananosko more ponovo doživim.Autor: Dragan Milovanović.
20:20
Nakon čitave serije čudaka koji su se javili na Alin oglas, u njen stan stiže simpatična Hedi Karlson i svojom otvorenošću odmah ju osvaja. Hedi se useljava i postaje sve bliskija, uvlačeći se malo po malo u svaki, pa i najprivatniji aspekt Alinog života.Kada Ali odluči da se pomiri sa dečkom, Hedi pokazuje svoje pravo lice i za Ali se otvaraju vrata pakla.Uloge: Bridžet Fonda, Dženifer Džejson Li, Stiven Veber... Režija: Barbe Šreder.
22:10
Okupirani, serija
23:00
Svet sporta
23:15
Unkovski je smestio radnju u imaginarno putovanje Alberta Ajnštajna iz Evrope u Ameriku, bežeći od nacizma 1933. godine. U stvarnosti, radnja se događa u Bernu gde je Ajnštajn u mladosti radio na ispitivanju patenta tokom meseci koji su prethodili zaokruženju njegove teorije relativiteta 1905. godine. Ajnštajn noću sanja o vremenu i u svakom od njegovih snova stanovnici Berna bave se svojim svakodnevnim poslovima, ali su ipak prinuđeni da pristanu na neke izmene u načinu funkcionisanja vremena. Istražujući svoje uspomene na ovom zamišljenom brodskom putovanju Ajštajn vodi kroz mnoge svetove: onaj u kom ljudi žive večno i onaj u kom nemaju pamćenje, svet u kom nema vremena, onaj u kom je ono kružno savijeno i onaj u kom je lepljivo, svet u kom ljudi žive samo jedan dan, svet u kom vreme ima tri dimenzije i onaj u kom teče unazad, svet bezbrojnih kopija, svet u kom je vreme vidljivo i onaj u kojem je stalo...Uzbudljivu, maštovitu i zabavnu knjigu astrofizičara i pisca Alena Lajtmena, reditelj Slobodan Unkovski pretvorio je u pozorišnu fantaziju koja igrom, muzikom, svetlošću, plesom i bojama traga za odgovorom na veliko pitanje: šta je to vreme? - ali i za mnogo čim drugim. U predstavi igraju: Dragan Mićanović, Radovan Vujović, Anita Mančić, Branko Cvejić, Nataša Tapušković, Branka Petrić, Marija Vicković, Milena Živanović, Vučić Perović, Marko Grabež, Milica Gojković, Filip Đurić i Joakim Tasić. Urednice emisije TV Teatar - Ranka Jakšić i Tamara Baračkov Rediteljka emisije TV Teatar - Ivana Stivens.
01:20
Fudbal - SKP: Prvak Azije - Esperansa Tunis, r.
03:00
Fudbal - SKP: Monterej - , r.
04:40
Nulta tačka: Vibraciona medicina
05:05
Čovek i kamen
05:20
35. Beogradski džez festival