Šesta emisija: Poezija... U seriji Čitalište - čitate li išta?, Hristina, Jovan i Ivan, vode gledaoce kroz razne teme vezane za čitanje. U tome im pomaže grupa srednjoškolaca i studenata koji govore o tome koliko se i koja vrsta literature najviše čita, koji su žanrovi njima najzanimljiviji, koliko je književnost vezana za druge umetnosti i medije, šta se promenilo u odnosu na prethodne generacije, a šta je ostalo isto. Svaka emisija ima određenu temu. Sastoji od nekoliko segmenata, svakoj emisiji poseban pečat daje i zanimljiv gost, a prilozi približavaju temu na osoben način. U novoj emisiji učesnici govore o poeziji – da li se i zašto malo čita, šta je sve poezija, da li je ona prisutna i u popularnoj muzici i koji su savremeni strani i domaći muzičari istovremeno i pesnici, kako zvuče stihovi današnjih mladih pesnika… O svemu tome govoriće se u novoj emisiji serije Čitalište - čitate li išta? Urednik: Tatjana Cvejić Saradnici: Hristina Vasilijević, Ivan Isailović, Jovan Marković Reditelj: Bojan Vorkapić.

O značaju, nekadašnjoj veličini i položaju Viminacijuma među rimskim gradovima na Dunavu govore bogati arheološki lokaliteti. Veliki deo antičkog nasleđa, uglavnom građevinski materijal, spomenici, sarkofazi, stele, nalazi se ugrađen u značajne istorijske građevine ali i u privatne kuće.... U zidovima Manastira Rukumije može se prepoznati antički materijal koji verovatno potiče sa obližnjeg Viminacijuma, a posebno ga ukrašava stela sa likom meduze. Manastir je više puta rušen i obnavljan. Legende i narodna predanja očuvana su do danas. Vrlo često nose zajedničke motive i simbole. Simbol meduze, koji je bio karakterističan u antičko doba, utkan je i u legende sa ovih prostora. I na fasadi Manastira Nimnik se mogu prepoznati kameni blokovi sa ruševina Viminacijuma. Manastir ima dve kapele. Kapela Svetinja se nalazi na grobu devojčice Nikoline koju su prema predanju ubili Turci jer nije htela da im kaže gde se manastir nalazi. Pokraj Nimnika je izvor Nikolina za koji se veruje da je lekovit. Tragovi antičkog materijala mogu se prepoznati i u zidovima Crkve Uspenja presvete Bogorodice na starom smederevskom groblju. Antičko nasleđe nisu samo zidine rimskog grada i vojnog logora koje se svokodnevno otkrivaju već je Viminacijum bio i inspiracija mnogim umetnicima. Vremenska linija antike seže kroz vekove pa sve do modernizma u Srbiji i dovodi nas do Milene Pavlović Barili. Inspiracija za njeno slikarstvo u periodu od 1931. do 1936. bilo je upravo kulturno nasleđe sa kojim se u detinjstvu svakodnevno susretala. Narodni muzej u Požarevcu 125 godina sakuplja i čuva kulturno-istorijsku baštinu Braničevskog kraja. Urednik: Jugoslava Đurica Reditelj: Bojan Vorkapić Snimatelj: Dimitrije Hadži Nikolić Montaža: Goran Radivojević.

Globalna priča o klimatskim promenama prati tokove i načine upotrebe energije koja pokreće točkove civilizacije.... U ovom modernom dokumentarnom filmu Kineske globalne televizijske mreže posetićemo rudnik uglja Heidaigou. Primer korišćenja fosilnog goriva možda najbolje pokazuje koliko je dostizanje ugljenične neutralnosti uz zadržavanje globalnog rasta proizvodnje težak posao. Solarni paneli delimično ukazuju na rešenje, ali ta tehnologija još je daleko od savršenog, čak i na ogromnim kineskim solarnim farmama. I vetar bi mogao da pomogne u uklanjanju ugljeničnog otiska čovečanstva, naše industrije i potrošnje sa površine Zemlje. U Španiji, autori filma otkrivaju sasvim novo rešenje za pretvaranje vetra u električnu energiju. Da li je moguće sačuvati viškove zelenih kilovata u baterijama električnih automobila i aktivirati ih u trenutku kada je ta električna energija zaista potrebna? Ako se pronađe dovoljno praktično rešenje, to znači da bi Kina 2040. mogla da ima velike koristi od, kako se predviđa, 400 miliona električnih automobila.  Može li iz ugljenik iz vazduha jednostavno da se utisne duboko pod zemlju? I za to već postoje tehnologije, na Islandu, ali nisu jednostavne. Zlatni gral možda treba tražiti u nuklearnoj fuziji. Nekoliko značajnih međunarodnih poduhvata ide u tom pravcu i uspeh bi predstavljao veliki skok napred za našu energetski zahtevnu vrstu.

U srpskoj i jugoslovenskoj istoriji umetnosti prve polovine 20. veka sasvim izdvojenu poziciju zauzima stvaralaštvo Vase Pomorišca.... Bio je slikar, univerzitetski profesor, likovni kritičar, veoma uzbudljive i dinamične biografije. Posmatrajući klasičnu umetnost, kao i lokalno kulturno nasleđe, kroz optiku moderne umetnosti, ostvario je bogat i autentičan likovni opus, koji osim slika i crteža, obuhvata brojna ostvarenja u domenu primenjene umetnosti, uključujući niz monumentalnih vitraža. NJegova dela nalaze se u muzejima i privatnim kolekcijama u Srbiji, bivšoj Jugoslaviji i Evropi, kao i u kolekciji Muzeja Viktorije i Alberta u Londonu. I pored toga, smatra se da je on jedan od retkih ovdašnjih nedovoljno istraženih slikara te epohe. Najobimnija i najreprezenativnija retrospektiva stvaralaštva Vase Pomorišca, koja obuhvata više od 140 dela, otvorena je krajem oktobra minule godine u Galerji Matice srpske u Novom Sadu. Ova izložba, uz monografiju o Pomoriščevom stvaralaštvu, otvorila je novu perspektivu sagledavanja, čitanja, kontekstualizacije i vrednovanja, kao i platfomu za repozicioniranje, njegovog stvaralaštva u srpskoj istoriji umetnosti. U emisiji posvećenoj stvaralaštvu Vase Pomorišca govore kustoskinje izložbe Jelena Ognjanović i dr Ana Ereš, zatim, istoričari umetnosti Mišela Blanuša i Luka Vukićević, kao i slikarev sin Gordan Pomorišac. Urednik i autor emisije: Danijela Purešević Režija: Marko Šotra.