Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:30
Slagalica
06:50
Datum
06:55
Verski kalendar
07:05
Naučni intervju
07:35
Kocka, kocka, kockica
08:00
Mašine strašne priče
08:05
Moj mali poni
08:25
Prodavnica najmanjih kućnim ljubimaca
08:45
Dvorištvance
09:10
Mia i ja
09:40
Bejblejd
10:05
Mali dnevnik
10:10
Sebastijan je jedan snalažljiv i nezavistan šestogodišnjak koji živi sa svojim dekom u malom selu u Francuskim Alpima. (Belle et Sébastien, 2013). Zahvaljujući svojoj hrabrosti i upornosti uspeva da ukroti divljeg psa od koga se svi žitelji sela plaše. Ubrzo potom ga naziva Bela i njih dvoje postaju nerazdvojni drugari, čije prijateljstvo niko ne može da razdvoji. Uloge: Feliks Boset, Čeki Karjo, Margo Čatilijer.. Režija: Nikolas Vanijer.
11:45
Klasici književnosti na filmu - Glembajevi. Koje dileme stoje pred Ahmedom Nurudinom, Banovićem Strahinjom, Leoneom Glembajem, učiteljem koji postavlja Hamleta u Mrduši Donjoj, Gospođom Dalovej? Koji tonovi odjekuju Gluvim barutom, a koje se niti pletu Zlatnim runom. U ovoj epizodi ciklusa dramaturg Ivan Velisavljević i profesor književnosti dr Predrag Brebanović tumačiće čuvenu Krležinu dramu „Glembajevi uz uspelu filmsku adaptaciju Antona Vrdoljaka iz 1988. godine. Autor serije: Valentina Delić. Montažer: Marija Lorencin.
12:15
Sve boje života
12:45
Simfonijski orkestar RTS
13:20
Saga o Forsajtima, serija
14:15
Balkanskom ulicom: Saša Matić
14:55
Ja, mi i drugi
15:25
Nauka 2018.
15:50
Mali dnevnik
15:55
Most, serija
17:00
Dnevnik RT Vojvodina
17:25
TV mreža
17:55
Narodni muzej svedok vremena
18:00
Mačevanje - EP, prenos
20:00
Film sklanja medijsko senzacionalističku masku sa najveće tragedije u savremenoj istoriji od Holokausta i otkriva ljudsko lice tekućeg izbegličkog problema. (Fuocoammare, 2016). Film je sniman tokom nekoliko meseci na najjužnijem italijanskom ostrvu Lampeduza, udaljenom od Severne Afrike svega 113 kilometara, koje od devedesetih godina prošlog veka predstavlja metaforu za najmasovniji i najsmrtonosniji tranzit stotina hiljada muškaraca, žena i dece ka Evropi. Bez predstavljanja ljudi, kroz sumornu statistiku i semantičke konfuzije, migrant ili izbeglica, film ostaje fokusiran na borbu ljudi za svoje pravo na slobodu i bolji život. Nakon meseci provedenih na ostrvu, u dodiru i susretu sa stanovnicima, Rosi je sakupio neverovatan broj snimaka, koji se bave istorijom, kulturom i svakodnevnim životom izbeglica. Stavljajući u fokus dvanaestogodišnjeg Semuela, koji istražuje kopno i pokušava da savlada more, film postepeno gradi nenadmašivi, naturalistički portret stanovnika Lampeduze i događaje koje čine njihovu svakodnevicu. Rezultat je lirski, poetski i iskreno moćni dokumentarac koji niti sudi, niti preteruje, već gledaocu pokazuje svet kakav jeste - do potpuno poražavajućeg dejstva. Režija: Đanfranko Rosi.
21:55
Narodni muzej svedok vremena
22:00
Originalna srpska TV drama. Treći naslov Dramskog ponedeljka u junu, koji 18. juna na RTS 2 emitujemo u okviru ciklusa Originalna srpska TV drama, je ekranizacija teksta Sentimentalna priča, snimljena 1988. godine po tekstu i u režiji Nikole Ćurčina. Postoje ljudi kojima se večito događaju ljubavne zgode i nezgode, koji stalno traže nekekav ventil u kraćim ili dužim vezama jer im je brak teskoba. Ali, postoje i ljudi za koje sve to postoji samo u romanima i filmovima. Takvi imaju sređen život i postoje samo za kuću, posao i prijatelje. I upravo se takvom čoveku dogodi da doživi susret koji ga uzdrma. Pogotovu kada shvati da je toj devojci on bio nekakav nedosanjani san dok je još bila devojčica.. uloge tumače: Goran Sultanović, Branka Pujić, Aleksandra Nikolić, Vesna Malohodžić. urednik ciklusa: Marko Novaković reditelj: Nikola Ćurčin scenarista: Nikola Ćurčin direktori fotografije: Miloš Spasojević, Predrag Todorović scenograf: Dagmar Stojanović kostimograf: Suzana Tanasković kompozitor: Vlada Marković montažer: Vladimir Milenković.
23:05
Od 18. juna na RTS 2, narednih deset sedmica, na samom kraju ciklusa filmova poljskog režisera Kšištofa Kišlovskog emitujemo jedno od svakako njegovih najpoznatijih dela - serijal kratkih televizijskih filmova - Dekalog, koji je Kišlovski režirao po Deset božjih zapovesti. (1989). Vremenski okvir dešavanja je Poljska osamdesetih godina, prošlog veka u toku promena političkih sistema. Kišlovski je izbegao svakodnevne aspekte života u Poljskoj toga vremena, a bavio se onim temama koje su univerzalne. Ova kontroverzna mini-serija se sastoji od deset epizoda koje nisu striktno vezane za pojedine zapovesti. Neke obuhvataju više njih, a neke celokupan etički sistem koji treba da prikažu. Tematika ovih priča je religijska, a struktura biblijska. Kao što je rečeno, bazirana je na deset božjih zapovesti, ističući njihovu aktuelnost. Likovi, koji su živeli život izvan organizovanih religioznih pravila, suočeni su u određenom trenutku sa etičkim i moralnim problemima koje moraju da reše. Svi su oni stanari jednog kompleksa zgrada, a pojavljuje se i jedan momak koji ništa ne govori, a koji može da predstavlja samog Hrista. Tako prva priča, prema jednom od tumačenja, odgovara prvoj zapovesti: Ja sam tvoj Gospod Bog, nemoj imati drugih bogova osim mene. Ističe se uloga računara kao lažnog boga. Naime, u ljubavi između sina i oca, u prvoj epizodi, pojavljuje se kompjuter kao posrednik-medijator, koji je, moguće, lažni bog. Otac hoće da pokloni sinu klizaljke kao božićni poklon, ali pre toga uz pomoć računara proverava da li je debljina leda na reci na određenoj temperaturi dovoljna da ne pukne pod teretom dečaka. Led je ipak pukao, iako je računar dao „tačne podatke. I ne samo da je računar dao podatke nego i otac proverava debljinu i izdržljivost leda skačući po njemu. Na kraju je rezultat ipak tragičan. Osporava se na taj način, ne samo vera u računare nego i vera u empirijske nauke uopšte. Scenario za Dekalog su zajedničkim snagama pisali Kišlovski i njegov verni saradnik i imenjak Pisevic. Prvobitna namera bila je da angažuju deset različitih reditelja kako bi realizovali projekat, ali od toga odustalo pa se režije prihvatio sam Kišlovski uz kompromis da direktor fotografije bude različit u svakoj epizodi.
00:05
Fargo, serija
00:55
Kineski nacionalni plesni teatar
02:15
Mačevanje - EP, r.
04:20
Dramski ponedeljak: Sentimentalna priča, TV film
06:35
Slagalica
06:50
Datum
06:55
Verski kalendar
07:05
Naučni intervju
07:35
Kocka, kocka, kockica
08:00
Mašine strašne priče
08:05
Moj mali poni
08:25
Prodavnica najmanjih kućnim ljubimaca
08:45
Dvorištvance
09:10
Mia i ja
09:30
Bejblejd
09:55
Mali dnevnik
10:00
Visoko u Alpima, gde planinski vrhovi miluju oblake, a na bujnim pašnjacima cveta jagorčevina okupana sunčevim sjajem, život teče mirno i nepomućeno bistro, iako je u jeku Drugi svetski rat. (Belle et Sébastien, laventure continue, 2015). Desetogodišnji dečak Sebastijan i njegov pirinejski planinski, ili kako ga često zovu džin dobrog srca u nastavku obožavanog prvog dela filma Bela i Sebastijan, nastavljaju svoje avanture zajedno i protiv svih u nadi da dobro uvek pobedi. Septembar, 1945. Sebastijan nestrpljivo čeka na povratak svoje drugarice Angeline koju niije video već dve godine. Kada se na putu do malog sela, avion u kome se ona našla, sruši uspred visokih planina, Sebastijan zajedno sa svojim psom Belom, kreće na neustrašivu avanturu u potrazi za drugaricom za koju veruje da je živa.. Uloge: Feliks Boset, Čeki Karjo, Margo Čatilijer... Režija: Kristijan Dugua.
11:35
Karađorđe Petrović (1762-1817). U periodu od Kočine krajine do Prvog srpskog ustanka u dva navrata Karađorđe se odmetao u hajduke. Hajdučku slavu nije stekao brzo jer je bio u četama slavnih harambaša Laze Dobrića i Stanoja Glavaša. Odluka o podizanju ustanka i izboru „glave i starešine donesena je na Sretenje 1804. na zboru u Orašcu. Stanoje Glavaš i Teodosije Marićević odbili su predloge da budu ustanički vođe. Izabran je Karađorđe, iako je to, zbog svoje preke naravi, u tri navrata odbijao. Vožd je, uz vojničke, pokazao i organizatorske i pregovaračke sposobnosti. Svoje saborce je hrabrio rečima: „Ne bojte se, oni se bore za gospodstvo, a mi za slobodu. Uviđajući značaj prosvete i obrazovanja svom narodu je poručivao: „Slušajte vaše učitelje i poštujte ih. Ja ih ne razlikujem od mojih vojvoda; učitelj i vojvoda preda mnom su ravni. Vidite, mi imamo dovoljno mišica za odbranu Srbije, ali nemamo dovoljno veštih ljudi za upravljanje. Da mi znamo državu voditi onako kako znamo voditi vojsku, drugačije bi sada stajali. Slom Prvog srpskog ustanka je obeležen begom ustaničkog vožda Karađorđa, njegove porodice i njegovih vojvoda iz Srbije u Austriju. U nameri da doprinese novom ustaničkom impulsu borbe za slobodu, vratio se u Srbiju. Tu je izgubio glavu od onih kojima je vazalska vlast bila preča nego slobodarska čast.. Urednik i scenarista serije je Momir Karanović, a reditelj Ivan Popović.
11:45
Milena Pavlović Barili. U seriji Znakopis govorimo i o značajnim srpskim slikarima. U ovoj epizodi govorimo o životu i delu slikarke Milene Pavlović-Barili. Milena je rođena u Požarevacu 5. novembra 1909. godine, a umrla u Njujorku 6. marta 1945. Milena je bila  srpska slikarka i jedna od najinteresantnijih ličnosti umetničke Evrope između dva rata. Od 1932. godine živi i radi u Parizu, a od 1939. u SAD, gde i umire, prerano, u 36. godini života. Svoja dela uspešno je izlagala i na brojnim samostalnim i grupnim izložbama širom Evrope, a kasnije i u Americi, gde sarađuje u modnom časopisu Vog. Njeno delo je domaćoj javnosti otkriveno tek 50-ih godina 20. veka, zahvaljujući slikaru, likovnom kritičaru, teoretičaru i istoričaru umetnosti Miodragu Protiću, koji je njeno delo otkrio srpskoj (i jugoslovenskoj) javnosti. Sa Radojicom Živanovićem Noem Milena Pavlović-Barili je jedini afirmisani predstavnik nadrealizma u srpskom slikarstvu.
12:20
47. BEMUS
13:00
Saga o Forsajtima, serija
14:00
Znanje imanje
15:00
Velikani
15:10
Znakopis
15:50
Narodni muzej svedok vremena
15:55
Mali dnevnik
16:00
Sentimentalna priča, TV film
17:00
Dnevnik RT Vojvodina
17:20
Dankan nije popularno dete i ne izgleda kao ni da će leto koje je pred njim ponuditi nešto bolje. Momak njegove majke ih poziva u svoju kuću na plaži u kojoj se očekuje da će Dankan napredovati i poboljšati svoju ličnost, fizički izgled i upoznati devojke. (The Way Way Back, 2013). Ali ćerka majčinog dečka ne želi uopšte da se druži sa njim, šta više izbegava ga... Jednog dana, Dankan u dosadi odlazi do lokalnog akva parka, gde upoznaje zaposlene koji se dobro zabavljaju. Oven, vlasnik parka, dopušta Dankanu da radi sa njim, a njihovo novo prijateljstvo pomoći će i jednom i drugom da sazre i pronađu svoje mesto u životu... Uloge: Stiv Karel, Sem Rokvel, Lijam Džejms, Toni Kolet.. Režija: Net Fakson, Džim Raš.
17:30
Lep je osećaj kada iz temelja niče kuća, kada se slaže cigla na ciglu, blok na blok, kada iza majstorskih ruku ostaju novi zidovi i nebo iznad obeleženog parčeta zemlje čeka krov koji će pokriti nečiji budući dom. Naročito je dirljivo kada taj dom čekaju oni kojima je krov nad glavom san koji sanjaju dugo. U selu Bušince niče kuća za višečlanu porodicu samohrane majke Dragane Stojković, koja je kao žrtva porodičnog nasilja pre punih šest godina napustila dom i sa svojom decom donekle pronašla mir u privremenom smeštaju u susednom selu Tirince. Posećivali smo Stojkoviće u više navrata. Uslovi u kojima odrastaju Draganina deca dirnuli su mnoge do kojih je poruka stigla. U našoj emisiji čulo se i obećanje da će dobiti krov nad glavom. Uz pomoć institucija i ljudi velikog srca, Stojkovići će se do jeseni useliti u novu kuću. Stefan, najstariji sin Stojkovića, odnedavno radi kao pomoćni radnik u OŠ Desanka Maksimović u Kosovskoj Kamenici. Brzo smo shvatili da ovde škola nije samo obrazovna institucija. Na području, gde osim zaposlenja u školstvu, zdravstvu, obrazovanju, za mlade ljude poslovnih šansi gotovo da nema, energična direktorka škole, puna preduzetničkih ideja, osmišljava i polako realizuje jedan po jedan projekat. Ispratili smo i maturante iz Šilova na veče koje se pamti celoga žvota, a sa mališanima iz ovoga mesta gledali smo veselu dečju pozorišnu predstavu.. Međutim, na surovu kosovskometohijsku realnost podsećaju nas u Suvom Dolu kod Lipljana, gde je grupa Albanaca nedavno upala u školsko dvorište, maltretirala decu koja su se tu igrala i demolirala školsku zgadu. Urednica emisije: Tatjana Manojlović Snimatelj: Aleksandar Agbaba Montažer: Goran Tomić Reditelj: Bojan Vorkapić.
20:00
Kina, kineski dokumentarni film
20:55
Narodni muzej svedok vremena
21:00
Most, serija
22:00
U većini važnih muzeja i galerija žene su modeli i muze, ali umetnica nema. Zašto je to tako. Istoričarka umetnosti, profesor Amanda Vikeri, u ovoj trodelnoj Bi-Bi-Sijevoj seriji, pokušava da otkrije odgovor na ovo pitanje. Svoje putovanje započinje iz Firence, galerije Ufici i Vazarijevog koridora, mesta hodočašća svih istoričara umetnosti. Nazvan po renesansnom slikaru i kritičaru umetnosti Đorđu Vazariju, ovaj spomenik kulture čuva najveću zbirku slikarskih autoportreta na svetu. Od 16. veka do danas, kilometar dug hodnik ispisao je putanju zapadne istorije umetnosti. Tu se nalazi sve što je dobro i veliko u umetnosti, panteon velikih majstora. No, malo je velikih umetnica. Među hiljadu sedam stotina autoportreta slikara, samo sedam procenata su dela žena. Takvo stanje stvari se može zapaziti u većini važnih muzeja i galerija. U ovom serijalu profesorka Vikeri želi da pokaže da je zaista bilo uspešnih umetnica čiji je ugled naprosto izbledeo. Podsetiće na izuzetne stvaraoce iz senke čiji su talenat i istrajnost prevazišli skoro nepremostive prepreke. Putovaće kroz zagušljive kreativnosti renesansne Italije, kroz prilike i nastavljene frustracije 18. i 19. veka do savremenih ženskih stvaralaca koje su se istakle i zauvek definisale ceo umetnički svet dokazujući da žene mogu biti velike umetnice. Ovo je priča o tome kako su žene slikama udahnule dušu i oblikovale svet oko nas.
22:50
Posle Hrista, serija
23:40
Koncert za Arsena
00:45
Put povratka, film
02:25
Znanje imanje
03:25
Žene i umetnost
04:20
Koncert za Arsena
06:10
Slagalica
06:30
Datum
06:35
Verski kalendar
06:45
Naučni intervju
07:35
Kocka, kocka, kockica
08:00
Mašine strašne priče
08:05
Moj mali poni
08:25
Prodavnica najmanjih kućnim ljubimaca
08:45
Dvorištvance
09:10
Mia i ja
09:30
Bejblejd
09:55
Mali dnevnik
10:00
Na Badnje veče, dva lopova, Sem i Kalid, obučeni kao Deda Mrazovi, dolaze u tržni centar sa namerom da ukradu što više stvari. (Les nouvelles aventures d'Aladin, 2015). Na prepad ih hvataju deca i da bi se nekako izvukao iz neprilike u kojoj se našao, Sem počinje da im priča improvizovanu verziju bajke o Aladinu. Radnja se prebacuje u bajkoviti Bagdad i prati dobro poznate avanture Aladina - duha iz lampe, osvajanje princeze, suočavanje sa zlim vezirom.. Uloge: Kev Adams, Vanesa Gajd, Žan-Pol Ruve.. Režija: Artur Benzaken.
11:45
Korak po korak matematika
11:55
Književno blokče
12:05
Šta su sve tehnologije učinile za nas
12:35
Mađarski nacionalni ciganski orkestar
13:10
Saga o Forsajtima, serija
14:10
SAT
15:10
Književno blokče
15:20
Obrazovno ogledalo
15:55
Mali dnevnik
16:00
Most, serija
17:00
Dnevnik RT Vojvodina
17:20
Sredovečna guvernanta, gospođica Petigru ostaje bez posla. Tražeći novo nameštenje, iznenada će se obresti u glamuroznom i emotivno uskovitlanom svetu američke glumice i pevačice Delisije Lafose. (Miss Pettigrew Lives for a Day, 2008). U samo jednom danu njih dve će postati bliske prijateljice i pomoći jedna drugoj u ostvarenju njihovih romantičnih snova. Uloge: Ejmi Adams, Franses Makdormand, Li Pejs, Tom Pejn.. Režija: Barat Naluri.
19:00
Nema ko se i danas ne seća reklama Mače, idem kod Kluza, koja je bila deo svakodnevnice televizijskim gledaocima sedamdesetih godina. Simpatičnom crnom mladiću iz Kenije je ova reklama učvrstila već stečenu poziciju popurarnosti na jugoslovenskoj estradi. Došao je u Beograd da studira, ali su njegov talenat za scenu iskoristili mnogi tadašnji menadžeri i danas poznati muzičari, čija je karijera tek kretala, te ga pozivali na svoje nastupe. Stiv Hanington Džungo Čokue je sa 15 godina iz Kenije došao u Beograd. Kao stipendista vlade SFRJ upisao je 1965. godine srednju medicinsku školu a potom i studije psihologije. Muzika ga je odvukla od studija, osnovao je grupu Kaja funga i izdao 2 albuma. Glumio je na filmu, u pozorištu Doma kulture Vuk Karadžić i Branko Krsmanović. Imao je nekoliko svojih emisija na radiju i televiziji. Učestvovao je na omladinskim radnim akcijama sedamdesetih godina i bio je pobornik i zaljubljenik u bratsvo i jedinstvo nesvrtane Jugoslavije. Početkom 90 tih odlazi u Keniju na mesec dana, ali ostaje punih 26 godina. Pre godinu i po dana se vratio, kako kaže u emisiji, da nastavi tamo gde je stao. Okupio je ponovo muzičare u grupu Kaja funga, koje ćemo videti u studiju na poslednjoj probi pred snimanje novog CD-a. Osnovao je Društvo srpsko-kenijskog prijateljstva i Jedinstveni svetski forum za mir kako bi dao trajni pečat i doprinos u borbi protiv nepravde, čime se ujedno zalaže za dobrobit svakog čoveka kao pojedinca. I danas, kada ima 69 godina, Stiv Hanington je uporan da uspe kao nekada. Priprema Kenijski internacionalni festival. Pripreme se vrše i u Najrobiju i u Bogradu, te ovde okuplja muzičare i poziva na promotivnu turneju po Srbiji i po gradovima bivše Jugoslavije. Tako je već održao nekoliko koncerata na kojima su učestvovali Bora Čorba, Cile iz Crnih bisera, Biljana Krstić, Žika Jelić iz Ju grupe i mnogi muzičari novije generacije. U emisiji će se Stiv sastati sa svojim prijateljima, Čuturom, legendom jugoslovenskog rokenrola i Ciletom iz grupe Crni biseri i evociraće uspomena na školske dane, prve svirke, na vreme ozbiljnog rokenrola u bezbrižnoj mladosti. Zašto su Stiva prozvali Steva Šumadinac objasniće nam njegovi drugovi iz Topličke ulice na Zvezdari sa kojima će se Stiv sastati posle 26 godina i ponovo zaigrati fudbal na istom mestu. Stiv je oduševljen što ga ljudi ni posle 26 godina odsustva iz Beograda nisu zaboravili, što ga prepoznaju na ulici, u prevozu, na javnim mestima. Ušli smo u prodavnicu ploča, gde se na gramofonu vrtela njegova ploča, koju danas traže didžejevi. Snimili smo u Knez Mihajlovoj ulici, na mestu gde je nekada postojao Kluz, rimejk njegove reklame. Kada gledaoci, koji su živeli svoju mladost sedamdesetih i osamdesetih godina, budu videli kako Stiv izgleda u svojoj 69. godini, vratiće se u to vreme i pomisliće da ono možda još uvek traje - kaže autorka i urednica Ranka Jakšić. Autor i urednik: Ranka Jakšić Reditelj: Ivana Stivens Snimatelji: Dragoslav Bojković i Dušan Živković Montažer: Zorica Blagojev Muzički urednik: Valdana Marković Organizator: Dušica Hovjecki.
20:00
Žene diktatora
20:55
Narodni muzej svedok vremena
21:00
Most, serija
22:00
Bunt
22:30
Posle Hrista, serija
23:15
U inat 75-oj
00:10
Živeti za jedan dan, film
01:40
Žene diktatora
03:30
SAT