Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS HD
06:00
Vesti
06:05
Jutarnji program
08:00
Jutarnji dnevnik
10:05
Jutarnji program
11:00
Vesti
11:05
Osma ofanziva, TV serija
12:00
Dnevnik
12:15
Sportski dnevnik
12:25
Vreme, stanje na putevima
12:30
Kulturni dnevnik
12:50
Građanin
13:20
Gastronomad
13:36
In Memoriam: Miodrag Radovanović Mrgud (1929-2019). Povodom smrti velikog srpskog glumca Miodraga Radovanovića Radio-televizija Srbije, 16. januara emituje televizijski film iz vlastite produkcije Dosije 128 u kojem je Radovanović ostvario jednu od svojih značajnih uloga za našu kuću. Film je snimljen 1998. godine prema scenariju Velimira Lukića i u režiji Petra Cvejića. Radnja ovog televizijskog filma smeštena je u Beogradu, rodnom gradu pisca scenarija Velimira Lukića, šezdesetih godina prošloga veka. Bilo je to vreme Saveza komunista i partijske discipline u kojem je slobodno mišljenje i slobodno ponašanje pojedinaca predstavljalo jeres. Ovo je drama o političkom obračunu, o metamorfozi visokih intelektualaca spremnih da učine sve ne bi li se dodvorili vlasti i zadržali svoje privilegije. U isto vreme - ovo je i jedna ljubavna priča koja, u političkim okolnostima koje je prate, biva zloupotrebljena upravo zbog onih dobro poznatih viših ciljeva. Uloge tumače: Jasmina Ranković, Miodrag Radovanović, Vojin Ćetković, Miodrag Krivokapić, Dragan Petrović, Nebojša Ilić, Ivan Bekjarev, Goran Sultanović, Mirko Vlahović i drugi. Reditelj: Petar Cvejić. Scenarista: Velimir Lukić. Direktor fotografije: Predrag Todorović. Scenograf: Jasna Dragović. Kostimograf: Miroslava Čohadžić. Montazer: Radomir Todorović.
15:05
Ovo je Srbija
16:00
Bela lađa, TV serija
17:00
Dnevnik TV Vojvodina
17:20
Šta radite, bre
17:40
Beogradska hronika
18:25
Kako je nekadašnji karatista 1999. sticajem istorijskih okolnosti ušao u politiku, kako se u toj politici snalazio i zašto nikad nije otišao sa Kosova. Prošlo je tačno godinu dana bez Olivera Ivanovića. Ni na godišnjicu najvećeg ubistva u Srbiji u drugoj deceniji 21. veka ne znamo mnogo o tome. Ovog 16. januara njegovi prijatelji i politički saveznici sećaju se kako je nekadašnji karatista 1999. sticajem istorijskih okolnosti ušao u politiku, kako se u toj politici snalazio i zašto nikad nije otišao sa Kosova. Odlazak novinara. Tako se tog januara 2009. NIN oprostio od čoveka čije je prezime bilo prezime profesije. Bogdan Tirnanić pisao je 45 godina za novine, ponosio se jedino članstvom u Bifeu Ateljea 212 i Fudbalskom klubu Crvena zvezda. Cinično znao je da kaže da su njegova dva najveća uspeha u životu to što je video golu Milju Vujanović i živog Če Gevaru. Na desetu godišnjicu smrti podsećamo vas na velikog novinara i jednog od najzanimljivijih ljudi svog vremena. Urednik emisije: Gorislav Papić.
19:00
Slagalica, kviz
19:25
Vreme
19:30
Dnevnik
20:05
Bela lađa, TV serija
21:00
Dvodelni televizijski dokumentarac o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, u režiji čuvenog reditelja i višestrukog oskarovca Olivera Stouna. Film je zasnovan na najintimnijim intervjuima koje je Putin ikada dao nekom autoru sa Zapada.(The Putin Interviews, 2017). Dokumentarac koji je izazvao veliku pažnju svetskih medija, ali i publike, pruža dubok uvid u Putinov lični i profesionalni život, a vremenski i tematski se dotiče njegovog odrastanja u doba komunizma, uspona na vlast, odnosa s četiri američka predsednika, kao i iznenađujućih stavova o trenutnim američko-ruskim odnosima. Oliver Stoun se upoznao sa Putinom, kada je doputovao u Rusiju 2015. radi razgovora sa Edvardom Snoudenom, tokom procesa snimanja biografskog filma Snouden. Američki reditelj je u periodu od jula 2015. do februara 2017. imao priliku da obavi više od deset intervjua s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, uz mogućnost da mu postavlja pitanja po sopstvenom izboru. Sve je bilo spontano. Nekada smo po šest sati čekali na početak snimanja, ali mogao sam postavljati različita pitanja. Upravo zato je važno da se pogleda ovaj film koji donosi potpuno drugačiju sliku Putina. Možemo razgovarati o tome da li se slažemo s njegovim stavovima ili ne, ali ovo je ono što mi je ispričao - pojasnio je Stoun. U središtu su bili razgovori o rusko-američkim odnosima, ukrajinskoj krizi, širenju NATO alijanse, optužbama zapada za nepoštovanje ljudskih prava, Edvardu Snoudenu, demokratiji, optužbama da je Rusija uticala na američke izbore 2016. i mnogim drugim temama. Stoun je istakao da je glavni cilj ovih intervjua da američki građani saslušaju i razumeju rusku stranu i da se zaustavi dalje pogoršavanje odnosa između dve moćne zemlje. Oliver Stoun je režirao i napisao scenario za više od 20 dugometražnih filmova, a njegov opus uključuje neke od najuticajnijih, kultnih naslova koji su obeležili protekle decenije.
23:00
Dnevnik
23:20
Kulturni dnevnik
23:35
Sportski dnevnik
23:45
Rej Donovan 4, serija
00:40
Vesti
00:45
Kako baletski igrači donose odluku da svoju karijeru završe? Kada je pravo vreme da se baletske patike okače o klin. Na ova i druga pitanja o odnosu baletskih umetnika prema okončanju karijere, Narator će se potruditi da pronađe odgovor, kroz razgovor sa relevatnim imenima sa naše baletske scene. Istovremeno, Narator će se upustiti i u istraživanje fenomena jednog od najdugovečnijih i najvoljenijih baleta, Labudovog jezera Petra Iljiča Čajkovskog. Dok prati pripremene prvakinje baleta Ane Pavlović, Narator će svojim sagovornicima postaviti pitanje zašto svaka balerina sanja da odigra uloge Odete i Odilije, i zbog čega je Labudovo jezero ostao sinonim za beli balet. Učestvuju: Nebojša Dugalić, Ana Pavlović, Ivanka Lukateli, Ašhen Ataljanc, Dejan Kolarov, Sonja Vukićević, Milica Bijelić, Marija Janković, Konstantin Kostjukov, Mila Dragičević, Vladimir Logunov, Margarita Čeromuhina, Andrej Kolčeriju. Autor serijala: Nebojša Bradić Reditelj: Miško Milojević Pisac scenarija: Tamara Baračkov Izvršni producent: Aleksandar Janković Producent: Nevena Stanojlović   Scenograf: Miroslava Andrejević Kostimograf:Irina Mitrinović Direktori fotografije: Milan Grbić    Kompozitor: Božidar Obradinović. Montažer: Marko Tisovec.
01:15
Helen Delić Bentli je bila vrhunski novinar, menadžer, a imala je i sjajnu političku karijeru: bila je američka kongresmenka 10 godina. Kao predsednik Savezne pomorske komisije bila je zadužena za trgovačku mornaricu SAD i time postala najviše rangirana žena u administraciji predsednika Niksona. Bila je upravnik Luke u Baltimoru, država Merilend - jedne od najčuvenijih u Americi. Od 2006. godine ova luka nosi njeno ime - Luka Baltimor, Helen Delić Bentli. Proglašena je za 10 najvažnijih žena države Merilend, od njenog postanka. Serijal predstavlja nesvakidašnje putovanje kroz prošlost i sadašnjost jednog naroda, od iskrcavanja prvog Srbina na američko tlo pre više od 200 godina do današnjih dana. Kroz priče istaknutih Srba pored Nikole Tesle i Mihajla Pupina, upoznaćete i trostrukog dobitnika Pulicerove nagrade Volta Bogdanića, Gordanu Vunjak Novaković, jedinu ženu člana Njujorške Akademije nauka, srpske inženjere tvorce Apolo programa, legendarne Oskarovce Karla Maldena, Stiva Tešića, Pitera Bogdanovića i mnoge druge čije je ime utkano u istoriju. U filmu se može čuti priča o prvom Srbinu u Americi Džordžu Fišeru (Đorđu Šagiću) koga su spasili ribari po kojima je nazvan, a čije ime se nalazi u Livingstonovoj knjizi 100 znamenitih Amerikanaca, ali i zanimljivosti poput one da je čuvena Dži Aj Džo igračka napravljena po uzoru na jednog srpskog heroja Mihajla Pejića. Svi ovi ljudi ostavili su traga gradeći ne samo Sjedinjene Američke Države gde su delom živeli i radili, već su svoja imena ugradili u istoriju Srbije. Priča o njima nije samo priča o njihovom uspehu, to je i priča o celom našem narodu i njegovim potencijalima koja nadrasta lokalne ili nacionalne okvire. Teslin narod rađen je u produkciji Optimistic filma i RTS-a, na inicijativu Tesla Science Foundation iz Filadelfije, a serijal su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Ambasada SAD u Beogradu i Savet za kreativne industrije predsednice Vlade Ane Brnabić. Reditelj i producent je Željko Mirković, a u ulozi Nikole Tesle je Džek Dimić. U serijalu se pojavljuje preko 70 istaknutih Srba koji su svojim radom i distignućima obeležili Sjedinjene Američke Države.
01:40
Gastronomad
01:55
Dosije 128, In memoriam Miodrag Radovanović Mrgud
02:00
Vesti
03:25
Oko
03:55
Osma ofanziva, TV serija
04:50
Bela lađa, TV serija
05:50
Verski kalendar
06:00
Vesti
06:05
Jutarnji program
08:00
Jutarnji dnevnik
10:05
Jutarnji program
11:00
Dnevnik
11:15
Sportski dnevnik
11:25
Vreme, stanje na putevima
12:30
U Beogradu će 17. januara u zvaničnoj poseti Srbiji boraviti predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin. Radio televizija Srbije će ovu izuzetno značajnu posetu za našu zemlju pratiti iz minuta u minut direktnim prenosima i specijalnim emisijama. Planirano je šest sati živog programa iz Studija 10 RTS- a u kome će se smenjivati direktni prenosi, uključenja reportera i razgovori sa gostima u studiju. U direktnim prenosima od 12.30 na RTS1 i platformi RTS Planeta, pratićemo dolazak ruskog predsednika Vladimira Putina, gde će ga na aerodromu Nikola Tesla dočekati njegov domaćin predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Dvojica lidera odatle će otići na Groblje oslobodilaca Beograda gde će odati počast borcima Narodnoslobodilačke vojske Jugoslavije i boraca Crvene Armije koji su dali živote za oslobođenje Beograda oktobra 1944. godine. Putin u Srbiji: istorija, ekonomija, kultura zajednički je naziv šestočasovnog programa koji će, osim direktnog TV prenosa posete predsednika Ruske Federacije, činiti i specijalna emisija iz studija RTS- a, koju uređuju i vode Zoran Stanojević i Gorislav Papić. Svečani doček pred Palatom Srbija koji prethodi bilateralnim sastancima pratićete takođe u živom programu uz komentar reportera na terenu. Ovom prilikom biće potpisano više ugovora o konkretnoj saradnji dve zemlje. U ovom delu posete predsednik Ruske federacije Vladimir Putin uručiće najveće rusko priznanje predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću Orden Aleksandra Nevskog, za uspešnu saradnju dveju zemalja. Posle Palate Srbija ruski predsednik odlazi u Hram Sv. Save gde će ga domaćini upoznati sa tokom radova na mozaiku kupole Hrama. Mozaik za najveću kupolu Hrama Svetog Save radio je čuveni ruski umetnik i ikonopisac Nikolaj Muhin. Mozaik je poklon ruske države srpskom narodu a njegovu izradu inicirao je upravo predsednik Vladimir Putin. Tokom specijalnog programa videćete reportažu koju je ekipa RTS-a snimila u specijalnoj radionici velikog umetnika u Moskvi. U specijalnom programu ćete saznati i sve o istoriji međusobnih odnosa dveju zemalja, ekonomskoj i kulturnoj saradnji. Posetu predsednika Rusije RTS će pratiti sa četvoro reportažnih kola, 50 kamera uz angažovanje 300 ljudi.
15:40
Ovo je Srbija
17:00
U Beogradu će 17. januara u zvaničnoj poseti Srbiji boraviti predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin. Radio televizija Srbije će ovu izuzetno značajnu posetu za našu zemlju pratiti iz minuta u minut direktnim prenosima i specijalnim emisijama. Planirano je šest sati živog programa iz Studija 10 RTS- a u kome će se smenjivati direktni prenosi, uključenja reportera i razgovori sa gostima u studiju. U direktnim prenosima od 12.30 na RTS1 i platformi RTS Planeta, pratićemo dolazak ruskog predsednika Vladimira Putina, gde će ga na aerodromu Nikola Tesla dočekati njegov domaćin predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Dvojica lidera odatle će otići na Groblje oslobodilaca Beograda gde će odati počast borcima Narodnoslobodilačke vojske Jugoslavije i boraca Crvene Armije koji su dali živote za oslobođenje Beograda oktobra 1944. godine. Putin u Srbiji: istorija, ekonomija, kultura zajednički je naziv šestočasovnog programa koji će, osim direktnog TV prenosa posete predsednika Ruske Federacije, činiti i specijalna emisija iz studija RTS- a, koju uređuju i vode Zoran Stanojević i Gorislav Papić. Svečani doček pred Palatom Srbija koji prethodi bilateralnim sastancima pratićete takođe u živom programu uz komentar reportera na terenu. Ovom prilikom biće potpisano više ugovora o konkretnoj saradnji dve zemlje. U ovom delu posete predsednik Ruske federacije Vladimir Putin uručiće najveće rusko priznanje predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću Orden Aleksandra Nevskog, za uspešnu saradnju dveju zemalja. Posle Palate Srbija ruski predsednik odlazi u Hram Sv. Save gde će ga domaćini upoznati sa tokom radova na mozaiku kupole Hrama. Mozaik za najveću kupolu Hrama Svetog Save radio je čuveni ruski umetnik i ikonopisac Nikolaj Muhin. Mozaik je poklon ruske države srpskom narodu a njegovu izradu inicirao je upravo predsednik Vladimir Putin. Tokom specijalnog programa videćete reportažu koju je ekipa RTS-a snimila u specijalnoj radionici velikog umetnika u Moskvi. U specijalnom programu ćete saznati i sve o istoriji međusobnih odnosa dveju zemalja, ekonomskoj i kulturnoj saradnji. Posetu predsednika Rusije RTS će pratiti sa četvoro reportažnih kola, 50 kamera uz angažovanje 300 ljudi.
19:00
Slagalica, kviz
19:25
Vreme
19:30
Dnevnik
20:05
Bela lađa, TV serija
21:00
Dvodelni televizijski dokumentarac o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, u režiji čuvenog reditelja i višestrukog oskarovca Olivera Stouna. Film je zasnovan na najintimnijim intervjuima koje je Putin ikada dao nekom autoru sa Zapada.(The Putin Interviews, 2017). Dokumentarac koji je izazvao veliku pažnju svetskih medija, ali i publike, pruža dubok uvid u Putinov lični i profesionalni život, a vremenski i tematski se dotiče njegovog odrastanja u doba komunizma, uspona na vlast, odnosa s četiri američka predsednika, kao i iznenađujućih stavova o trenutnim američko-ruskim odnosima. Oliver Stoun se upoznao sa Putinom, kada je doputovao u Rusiju 2015. radi razgovora sa Edvardom Snoudenom, tokom procesa snimanja biografskog filma Snouden. Američki reditelj je u periodu od jula 2015. do februara 2017. imao priliku da obavi više od deset intervjua s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, uz mogućnost da mu postavlja pitanja po sopstvenom izboru. Sve je bilo spontano. Nekada smo po šest sati čekali na početak snimanja, ali mogao sam postavljati različita pitanja. Upravo zato je važno da se pogleda ovaj film koji donosi potpuno drugačiju sliku Putina. Možemo razgovarati o tome da li se slažemo s njegovim stavovima ili ne, ali ovo je ono što mi je ispričao - pojasnio je Stoun. U središtu su bili razgovori o rusko-američkim odnosima, ukrajinskoj krizi, širenju NATO alijanse, optužbama zapada za nepoštovanje ljudskih prava, Edvardu Snoudenu, demokratiji, optužbama da je Rusija uticala na američke izbore 2016. i mnogim drugim temama. Stoun je istakao da je glavni cilj ovih intervjua da američki građani saslušaju i razumeju rusku stranu i da se zaustavi dalje pogoršavanje odnosa između dve moćne zemlje. Oliver Stoun je režirao i napisao scenario za više od 20 dugometražnih filmova, a njegov opus uključuje neke od najuticajnijih, kultnih naslova koji su obeležili protekle decenije.
22:55
Dnevnik
23:15
Kulturni dnevnik
23:30
Sportski dnevnik
23:40
Rej Donovan 4, serija
00:50
Vesti
01:25
U doba kralja Milutina s početka 14. veka, kada je Novo Brdo doživelo procvat, sa ulicama punih ljudi izbijala je vreva na pet-šest, ako ne i više jezika u svakom trenutku. Nasnažniji grad srednjevekovne Srbije bio je i finansijska prestonica Evrope. Prvo naselje sagrađano je najverovatnije polovinom 13. veka kada je počela eksploatacija srebra i zlata iz obližnjih rudnika. Kako je proizvodnja napredovala, bilo je potrebno još vrednih ruku i zanata. Srpsko domicilno stanovništvo uskoro je dobilo nove komšije - rudare Sase koji su stigli iz Nemačke, Dubrovčane, Grke, Barane, Kotorane, Albance.. Danas je Novo Brdo jedna po površini od najvećih opština na Kosovu, prostire se na 90 kvadratnih kilometara, ali i jedna od najsiromašnijih.A nekada se upravo u ovoj tvrđavi određivalo šta koliko vredi na tržištu. Novo Brdo je imalo svoju sopstvenu carinu koju su zakupili Dubrovčani, a dugo godina radila je i kovnica novca osnovana sredinom 14. veka. Jeste paradoksalno, ali Novo Brdo je svoj zenit doživelo posle kosovskog boja. Ostalo je da prkosi turskim osvajačima sve do 1455.godine, punih 66 godina od stradanja kneza Lazara i njegove vojske. U emisiji govore. stanovnici Novog Brda i okoline arheolog dr Marko Popović istoričar Aleksandar Gudžić Endrju Rasel, UNDP Kosovo Libord Klajd, Kancelarija EU u Prištini Zamenik gradonačelnika Novog Brda Bajruš Imeri Gradonačelnik Novog Brda Svetislav Ivanović.
01:50
Razgovori sa Putinom, strana dokumentarna serija, 2. deo
02:00
Vesti
03:50
Datum
04:05
Kvadratura kruga: Festival Licidersko srce
04:30
Sasvim prirodno: Božićni jahači
04:55
Bela lađa, TV serija
05:50
Vreski kalendar
06:00
Vesti
06:05
Jutarnji program
08:00
Jutarnji dnevnik
10:05
Jutarnji program
11:00
Vesti
11:05
Osma ofanziva, TV serija
12:00
Dnevnik
12:15
Sportski dnevnik
12:25
Vreme, stanje na putevima
12:30
Kulturni dnevnik
12:45
U zaštitničkom zagrljaju triju planina i na ušću dveju reka, Surdulica vas čeka.. Da predahnete u malom, lepom i čistom gradu na jugoistoku Srbije, pre nego što uzvodno Vrlom krenete u pohode raskošnim lepotama Vlasine. Vlasina je zaštitni znak Surdulice. Po njoj se ovaj grad u jugoistočnom delu Pčinjskog okruga i čuje i prepoznaje. Surdulica lagano svlači ruho palanke i ogrće se modernijim urbanističkim detaljima i stilom svakodnevnog života. Na malom prostoru koncentrisano je sve što je potrebno za miran i udoban život. Lice grada je umiveno i čisto, ljudi predusretljivi i ljubazni, a priroda neposredne okoline i posebno Vlasine darežljiva i retko lepa. Urednik serijala: Vladimir Novaković Autor teksta: Dragan Stojanović Snimatelji: Pavle Tanasijević i Željko Jovanović Montaža: Jakša Bakočević.
13:10
Zlatna ideja je dokumentarni serijal čiji je cilj da se gledaocima približe inspirativne, motivacione priče inovatora, preduzetnika i pokretača start- ap kompanija koji su strpljivo gradili svoje snove, korak po korak. Upoznaćete 60 preduzetnika, koji će kroz 12 epizoda auditorijumu poveriti na koji način se stiže od uspešne realizacije ”zlatnih ideja. Zlatna ideja je emisija o motivacionim pričama preduzetnika koji su strpljivo gradili svoje snove, korak po korak. Kroz savremenu dokumentarnu TV formu pratimo na koji način se stiže od realizacije zlatnih ideja naših preduzetnika. U prvoj epizodi upoznajemo vas sa mladim inovatorima i pokretačima startap kompanija u Naučno-tehnološkom parku Beograd. Upravo kroz niz podsticajnih programa koje nude grad Beograd, Fond za inovacionu delatnost i Naučno-tehnološki park Beograd, mnogi timovi našli su svoje mesto u ovom tehnološkom gnezdu. Pobednik Takmičenja za najbolju biznis ideju, Milan Trbojević, prepoznao je potrebe tržišta, posebno kolega koji započinju poslovanje za efikasnim knjigovodstvenim rešenjima i osmislio aplikaciju džepni knjigovođa. Anja Varničić, nakon postdiplomskih studija u oblasti ekologije u Helsinkiju, vratila se u Beograd i zaposlila u svojoj struci. Ubrzo je inspirisana načinom na koji Finska ulaže u inovativno preduzetništvo rešila da pokrene sopstveni biznis i prijavi se za takmičenje i osvoji sredstva za razvoj pametne bašte. Pirate art bio je treće plasirani tim na takmičenju za najbolju startap ideju 2017. godine od 20 timova u finalu. Pored novčane nagrade osvojili su prostor, kao i podršku Naučno-tehnološkog parka Beograd za razovj svojih proizvoda uz pomoć tri-de štampe. Jelena Rašić je završila studije komunikologije i ubrzo nakon fakulteta rešila da se posveti marketingu na društvenim mrežama i samostalno radi, pomažući kompanijama da komuniciraju sa svojim klijentima i reklamiraju na društvenim mrežama. Nikola Krstić još kao učenik Srednje elektrotehničke škole Nikola Tesla osmislio je proizvod, pametnu rukavicu za slepe i slabovide za učešće na Takmičenju Preduzetnik u srednjoj. Iako se nije plasirao među najbolje, nije odustao već se naredne godine prijavio za takmičenje za najbolju biznis ideju i osvojio drugo mesto sa kolegom Igorem Sužnjevićem. Serijal Zlatna ideja autorke Tamare Jakovljević, podržali su Naučno- tehnološki park Beograd, Savet za zapošljavanje grada Beograda, Fondacija za mlade talente grada Beograda, Centar za socijalno preduzetništvo i Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije. Urednik serijala: Tamara Jakovljević.
13:40
Sedam dobrovoljaca su iznenada i bez svoje volje uvučeni u rat za koji ne znaju gde se vodi, zbog čega se vodi, niti protiv koga je uperen. Sve se događa na idiličnoj plaži koja je ratni položaj dobrovoljaca. Međutim, vazdušni desant i dolazak neprijateljske podmornice stvaraju nove zaplete koji se iznenada dramatično završavaju. Uloge: Velimir Bata Živojinović, Ljubiša Samardžić, Mustafa Nadarević, Boro Begović, Bogdan Diklić.. Režija: Predrag Golubović.
15:15
Ovo je Srbija
16:05
Bela lađa, TV serija
17:00
Dnevnik TV Vojvodina
17:20
Šta radite, bre
17:40
Beogradska hronika
17:55
Odbojka (ž): PS, Tent-Partizan, prenos
19:30
Dnevnik
20:05
Bela lađa, TV serija
21:00
Ovog petka podsetićemo se akcije pomoći koja je sprovedena tokom pete sezone serijala, u Velikoj Plani. Nakon Severa Kosova, odakle je u martu 2016. startovao serijal i humanitarni projekat S Tamarom u akciji, četiri naredne TV sezone emisija bile su posvećene akcijama pomoći porodicama u južnoj i istočnoj Srbiji. Šesta sezona realizovana je na teritoriji zapadne Srbije od jeseni prošle godine, a akcije se nastavljaju na toj teritoriji i tokom sedmog ciklusa serijala (od marta 2019). Tamara Grujić i njeni timovi majstora i produkcije nastaviće da, osim renoviranja stambenog prostora, prikazuju i dočaravaju (u društvu onih kojima pomažu)- znamenitosti, manifestacije, tradiciju i lepote krajeva Srbije u kojima ostvaruju akcije. Takođe, u svakoj sezoni, osim pomoći porodicama- sprovode i po jednu akciju pomoći ugroženim/ranjivim društvenim grupama naših sunarodnika. Akcija pomoći porodici Pavković (Veliko Orašje, opština Velika Plana). Ivana (30) i Milorad (39) Pavković su zajedno deset godina i vole se kao prvog dana. Zahvaljujući toj velikoj ljubavi, dostojanstveno i hrabro se bore sa nedaćama koje su ih zadesile. Milorad je imao izuzetno teško detinjstvo, ostavila ga je majka. I Ivanu je takođe majka napustila, kada se preudala. Ivana je prevremeno rodila prvo dete, Anđeliju (7) u sedmom mesecu trudnoće, imala je samo 700 grama. Devojčica ima razvojne smenje i zdravstvene probleme sa kičmom i srcem. I sina Novaka (4) Ivana je takođe prevremeno rodila ali je on zdravo dete. Svu pažnju i ljubav roditelji su usmerili na odgajanje i vaspitavanje dece. Milorad je građevinac, pomagao je u svakoj kući u selu, sve dok ga je zdravlje služilo. Sada boluje od težeg oblika diskus hernije, čeka operaciju i nažalost ne može da radi kao ranije.. Porodica Pavković iz Velikog Orašja živi od socijalne pomoći i dečijeg dodatka. Kuća u kojoj žive, koju je Milorad nasledio, bila je bez kupatila- počeo je da ga zida, ali nije završio. Dodatne prihode porodici omogućava gajenje životinja. Imaju rasne kokoške, dve koze i čak osamdeset golubova visokoletača. Oni su i Miloradova velika strast, hobi a osvajao je i mnoge nagrade. U najhladnijoj sedmici ove godine, u sred ledenog talasa u martu- Tamara, njeni majstori i komšije udruženo su se borili da uspeju u nameri da pomognu Pavkovićima. Domaćice iz sela su kuvale čajeve i kafu, mesile kolače a komšije su sa nekoliko privatnika i opštinom Velika Plana obezbedile sve što je bilo potrebno da Tamarinim majstorima olakšaju posao. Ekipu emisije naročito je obradovala poseta Nenada Gladovića- Lepog Brke koji je zaštitno lice RTS- ove emisije Gastronomad! Majstorima je skuvao divnu čorbu, koja ih je itekako okrepila po snežnom i hladnom udarničkom radnom danu. U tako srdačnoj i atmosferi, napravljene su i septička jama i kanalizacija, uveden vodovod, napravljeni su oluci i potpuno promenjen enterijer kuće. Tamara je sa porodicom obišla čuvene manastire Koporin i Pokajnicu, posetila amatersko pozorište Masuka u Velikoj Plani, otkrila kako su se gradile čuvene crkve- brvnare (koje su u vreme Turaka mogle da se sele iz sela u selo). Sazanaćemo i zašto u Lozovik dolaze astronauti iz Rusije, koje je najhumanije selo u Srbiji a videćete i najpoznatije vinarije u ovom kraju istočne Srbije. Emisija puna sjajnih avantura, na programu je u petak, 18. januara u 21 čas.
22:00
Verbal Kint je jedini svedok koji može da kaže nešto o neuspešnoj akciji policije u kojoj je poginulo mnogo ljudi i nestalo puno kokaina u eksploziji i pucnjavi na brodu. (The Usual Suspects, 1995). Iako u početku odbija da išta oda, jako brzo popušta pod pretnjama i objašnjava kako se grupa prvoklasnih kriminalaca našla na tom brodu. Nadimak Verbal je i dobio po svom velikom jeziku koji ne zna uvek da kontroliše. Svoju priču počinje od događaja koji se desio pet dana pre eksplozije i požara na brodu. Zbog krađe kamiona je uhapšeno pet razbojnika koji u pritvoru dogovaraju zajednički posao, a ubrzo sledi i drugi posao. Drugi posao se nije završio kako je trebalo, pa ih posećuje čovek Kajzera Sosea, zloglasnog kriminalca koji je izuzetno moćan i koga niko nikada nije video. Njegov glasnik predlaže veliku pljačku koju je smislio lično Sose. Iako je praktično nemoguće izvesti pljačku, Sose se ne odbija. Film je okupio jako dobru glumačku ekipu, iako budžet nije bio veliki, 6 miliona dolara. Kevin Spejsi je dobio Oskara za najbolju sporednu ulogu, a Makvori za najbolji originalni scenario. Kritike su bile odlične, a ni reakcija publike nije bila ništa slabija. Iako bez velike reklame, film je zaradio skoro 4 puta više od uloženog. Interesantno je da je Kajzer Sose našao svoje mesto među 100 najčuvenijih filmskih negativaca. Uloge: Čez Palminteri, Kevin Spejsi, Kevin Polak, Benisio del Toro, Stiven Boldvin, Gebrijel Bern, Pit Postelvajt, Đankarlo Espozito, Suzi Amis .. Režija: Brajan Singer.
23:55
Dnevnik
00:15
Kulturni dnevnik
00:30
Sportski dnevnik
00:40
Rej Donovan 5, serija
01:40
Vesti
01:45
Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom
02:30
Zlatna ideja
03:00
Vesti
03:05
Oko
03:35
Moja lepa Srbija: Surdulica 2. deo
04:05
Osma ofanziva, TV serija
04:55
Bela lađa, TV serija