Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:25
Slagalica, kviz
06:50
Datum
06:54
Verski kalendar
07:05
Naučni intervju: Granična ličnost
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:15
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:15
Jagodica Bobica
09:36
Bejblejd
09:58
Mali dnevnik
10:10
Kako čitati Svete knjige. U novim emisija serije Ja, mi i drugi govorimo o svetim knjigama i načinu na koji mogu da se tumače, kroz analizu filma Isus iz Montreala kanadskog reditelja Denija Arkana. U ovom filmu pratimo kako jedan sveštenik naručuje osavremenjenu pozorišnu predstavu prema tekstu Markovog Jevanđelja. Predstava, međutim, biva zabranjena, a glavni glumac poput Hrista nastrada u sceni raspeća. U emisiji se bavimo sledećim pitanjima: Šta su svete knjige? Kojim pitanjima se bave? Kako su formirane? Da li je njihov sadržaj neupitan? Da li je za njihovo razumevanje važan kontekst u kome su nastale? Da li ih na isti način tumačimo ako smo vernici i ako nismo? Ko i na koji način ima pravo da ih tumači? Da li prema svetom predanju čovek treba da bude slobodan? Kako Novi Zavet komunicira sa savremenim svetom? Da li crkva treba da bude uteha i tutorstvo čoveku ili nešto drugo? Kakvog boga želi današnje vreme? Kako bi sveštenici trebalo da deluju? Šta se desi kad nadritumači prisvoje pravo na čitanje svetih knjiga. U emisijama govore prof. dr Jasmina Ahmetagić, sveštenik Vukašin Milićević i reditelj Zlatko Paković. Scenario i režija: Valentina Delić Montaža: Ksenija Savićević.
10:35
Sve boje života
11:05
Sećanje na kompozitora, pevača i pesnika Žarka Petrovića. Žarko Petrović, kompozitor, muzičar, književnik (Užice, 4. novembar 1932 - Beograd, 15. septembar 2018). -->. Bogatstvo pamćenja - Razgovor Radoslava Graića, dugogodišnjeg urednika u Muzičkoj redakciji Televizije  Beograd sa Žarkom Petrovićem, piscem stihova i kompozitorom, književnikom i muzikologom. Veoma plodan u svim oblastima kojima se bavi, sa velikim brojem značajnih istraživačkih, muzičkih i muzikoloških knjiga u kojima se nalazi ceo njegov život i život Srbije tokom dva veka, velikog broja stihova i kompozicija različitih žanrova, od starogradskih do himni kao što su za Društva Srpsko grčkog prijateljstva, Srpsko francuskog prijateljstvo, zatim Himna srpskim patrijarsima... Sledi još veći broj priznanja i nagrada, zlatnih i platinastih ploča, Nagrada za životno delo... Priča se o zavičaju, o Zlatiboru, o mansardi na Dorćolu, o prijateljstvima, posebno o zlatiborskom drugovanju sa slikarom Milićem od Mačve... U dijalogu dva muzička znalca ne zna se čije je pamćenje bogatije da li Graićevo koji propituje i podseća ili Petrovićevo koji na svako jedno, odgovara desetinom drugih kojima otvara vrata za nova pitanja... Tek će naredne generacije istraživača imati posla sa velikom i dragocenom ostavštinom Žarka Petrovića.  Dva tri dana posle, TV ekipa je otišla u Žarkov stan, koji izgleda kao pretrpani muzej sa kustosom koji zna o svakom sačuvanom dokumentu, fotografiji, notnom zapisu, knjigama, umetničkim slikama, nagradama, nekolko puta više nego što se može zamisliti, saslušati i zapamtiti.  Dodatak na kraju je odlomak iz emisije Sve moje jeseni su tužne iz 1977, u kojoj Žarko Petrović razgovora sa Mirom Stupicom, a njegove kompozicije pevaju Kemal Monteno, Đorđe Marjanović, Zdravko Čolić, a tu se nalazi se nekoliko kratkih zapisa iz davno izgubljene emisije Televizije Beograd Novela sa mansarde. Rastajemo na pragu stana-muzeja se sa obostranim čvrstim obećanjem da ćemo ostvariti još najmanje dve ovakve radne posete, snimiti i prikazati...  Bili smo još jednom kod Žarka sa Viktorom Lazićem, direktorom Muzeja knjige i putovanja, nažalost bez TV ekipe, a zatim su usledili samo telefonski dogovori za snimanje čim se oporavi... poslednji početkom avgusta.. - Učesnici: Žarko Petrović, Radoslav Graić, Bojana Andrić - Urednik istraživač Milena Jekić Šotra;(s nimanje prvo)  tehn.vođstvo Aleksandar Lejić, kontrola kamere Miroslav Medić, snimatelj zvuka Ivan Čukić, dizajner svetla Branko Ranđelović, kamermani Slobodan Momčilović, Vladan Stančić, Darko Stanojev; video mikser Ivona Živković, organizator Gordana Grdanović, reditelj Katarina Rogić;  (snimanje drugo) snimatelj Vuk Ćetković, asistent Bojan Danilović, snimatelj zvuka Dragan Ušendić, mikroman Boris Mijatović, rasvetljivač Zoran Đorđević; urednik istraživač Milena Jekić Šotra.  grafička obrada Milena Marković, montažer Ljubomir Plavljanić, urednik Bojana Andrić - Snimano 09. i 12.10.2017; premijerno emitovano u Trezoru 01.02.2018; Redakcija za istoriografiju.
12:05
Balkanski rekvijem
12:45
Ja, mi i drugi
13:15
Nauka u selu
13:43
Mali dnevnik
13:50
S Tamarom u akciji
14:50
Tunel, serija
15:40
Elementarno, serija
16:25
Stanica običnih vozova, film
18:15
Srpske ekonomije se i u ovoj emisiji bavi informacionim tehnologijama koje su sastavni deo svetske, ali sve više i srpske privrede. Posetili smo prvog preduzetnika koji se registrovao elektornskim putem. Reč je o Jeleni Jović, marketing menadžeru iz Beograda koja je registrovala firmu bez odlaska u APR. Iz prve ruke ćete čuti kakvo je bilo njeno iskustvo. Razvoj domaćeg IT sektora doneo je Srbiji dve prednosti koje u regionu niko nema. Šta to imamo u odnosu na druge države u okruženju, objašnjava prof. dr Dragan Đuričin sa Ekonomskog fakulteta. Srpska ekonomija bila je i na dva značajna međunarodna skupa. U Beogradu je održan Samit Evropske unije - Jug i Istok Evrope. Učesnici su se bavili digitalizacijom, pre svega bankarskih usluga i preduzetništva. Prošle nedelje Beograd je bio domaćin i Samita sto biznis lidera, a glavna tema je bila kako ubrzati ekonomsku saradnju zemalja u regionu. Proverili smo i kako protiče izgradnja pametnog grada u Beču, jednog od deset, koliko ih ima u svetu. Za Srpsku ekonomiju o tome govori Pamela Milman, Urbane inovacije iz Beča.
18:40
TV Mreža
19:00
Lajmet
19:05
Mera za muziku
19:38
Prvi deo - Moj dragi kamen. U svim antologijama, istorijama i analima našeg filma, u samom vrhu, zlatnim slovima upisano je ime Milene Dravić, prve, prave i neprikosnovene dame i zvezde jugoslovenskog i srpskog filma, umetnice koja je simbol sedme umetnosti na ovim prostorima. Nedostižna je u svakom pogledu: i po načinu na koji je igrala u filmovima i po broju filmskih uloga i po osvojenim nagradama i priznanjima. Ona je vrhunska komičarka, neprevaziđena romantičarka, decentna tragetkinja i sve drugo što je u sebi podrazumevalo vulkanski jako kreativno jezgro iz koga su izlazile njene junakinje za sva vremena: Ljubica, Malena, Hajra, Mrvica, Devojka, Slobodanka, Milena, Janja, Ofelija, Hasanaginica, Lepa Trajković, Gordana Diklić, Svetlana Pantić, tetka Slavka... u filmovima Františeka Čapa, Branka Bauera, Veljka Bulajića, Dušana Makavejeva, Puriše Đorđevića, Saše Petrovića, Žike Pavlovića, Kokana Rakonjca, Miće Popovića, Krsta Papića, Bora Draškovića, Boštjana Hladnika, Miše Vukobratovića, Milana Jelića, Stefana Arsenijevića, Srđana Dragojevića... Ali i kod dobitnika Oskara, Jana Kadara i Elmara Klosa. Debitovala je 1959. godine u filmu Vrata ostaju otvorena i zaključno sa 1970. igrala u 33 celovečernja filma, dobila šest arena u Puli (dve zlatne i četiri srebrne), nagrade na festivalima u Veneciji i Taormini, postala evropski poznato ime.. U prvom delu emisije Drugi vek Milena Dravić govori upravo o tom zlatnom periodu svoje filmske karijere, o sasvim slučajnom ulasku u sedmu umetnost, o trenutku kad je shvatila da će postati glumica a ne balerina, odnosu prema ulogama i strahu da ne uleti u fah i ne izgubi dragi kamen koji joj je sudbina spustila u ruke. Urednik i autor emisije je Nebojša Popović, reditelj na snimanju Andrea Lazić, snimatelj Vasko Vasović, montažer Mirjana Mitrović..
20:23
U ovoj epizodi emisije o filmu Drugi vek posvećenoj Mileni Dravić, prva dama našeg filma govori o ulogama u filmovima crnog talasa i promenama koje su te uloge načinile u njenoj karijeri. Takođe, fokus je na romantičnim komedijama Nije lako s muškarcima, Ljubavni život Budimira Trajkovića, u serijalu Milana Jelića Rad, Moj tata i Razvod na određeno vreme, za koje se obično misli da su lagan zadatak za glumca. Milena Dravić otkriva težinu te filmske zamke kao i detalje sa snimanja koji i te kako mogu da utiču na kvalitet glume. Podsetićemo se i njene kanske nagrade koja je izazvala bes i zavist u Jugoslaviji, ali ćemo u njenim razmišljanjima o filmu primetiti apsolutnu odgovornost, požrtvovanost i posvećenost profesiji koja ju je izabrala. Urednik i autor emisije je Nebojša Popović, reditelj na snimanju Andrea Lazić, snimatelj Vasko Vasović, montažer Mirjana Mitrović.
21:05
Izuzetne žene dvadesetog veka. Treći naslov koji, u okviru ciklusa Izuzetne žene dvadesetog veka, emitujemo 15. oktobra 2018. godine na programu RTS 2, je televizijski film Nedovršena simfonija, snimljen 1998. godine u režiji Slobodana Radovića. Ovo je drama o Almi Maler, ženi čuvenog kompozitora Gustava Malera, koja se i sama bavila muzikom, volela komponovanje i dirigovanje, bila muza mnogih čuvenih umetnika: Klimta, Zemlinskog, Kokoške, supruga Malera, Valtera Gropijusa i Franca Verfela. Okosnicu drame čini presudni momenat u životu Alme Maler kada se ona, tridesetih godina 20. veka, nalazi rastrzana između ličnih nedaća (smrt dece, razvod, kreativna neostvarenost) i surovih istorijskih okolnosti: narastajućeg nacizma u Evropi, užasne netrpeljivosti i velike opasnosti od rata. Uloge tumače: Vladica Milosavljević, Varja Đukić, Nebojša Dugalić, Tihomir Stanić, Branimir Brstina, Slobodan Ljubičić i drugi. urednik ciklusa: Marko Novaković reditelj: Slobodan Radović pisac scenarija: Jelica Zupanc.
22:45
Priča prati dugogodišnji bračni par, Aleks i Rut, koji su proveli gotovo ceo život u jednom na stanu u Bruklinu i imaju psa Doroti, o kom se brinu s puno ljubavi. (5 Flights Up, 2014). Odjednom, dolaze na ideju da menjaju svoj stan, kada saznaju da trenutno ima veliku vrednost na tržištu. Međutim, u potrazi za novim stanom i komplikacijama koje se nižu, Aleks i Rut nauče mnoge lekcije o životu i samoj njihovoj ljubavi i shvataju da je njihov dom upravo taj stan i da su suviše vezani za njega i kraj u kom se nalazi.. Uloge: Morgan Friman, Dajana Kiton, Sintija Nikson, Keri Preston... Režija: Ričard Lonkrajn.
00:20
Lajmet
00:26
Crvena kraljica, serija
01:23
Stray Dogg
02:16
Trezor
03:16
Stanica običnih vozova, film
04:53
Stray Dogg
06:21
Slagalica, kviz
06:39
Datum
06:45
Verski kalendar
06:55
Lajmet
07:01
Naučni intervju: Prof. dr Zoran Jovanović
07:27
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:19
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava tajna
09:19
Jagodica Bobica
09:42
Bejblejd
10:00
Sednica Skupštine Srbije, prenos
10:04
Mali dnevnik
10:11
Ima mnogo predrasuda o deci oštećenog sluha. Jedana os tih predrasuda je: da retko ko od njih studira, jer ih jezik - SZJ ograničava, da njime ne mogu da izraze sve ideje. Da li je to tako? Kako i gde se usmeravaju talentovani učenici iz osnovne škole Stefan Dečanski. Jedan od onih koji je završio ovu školu, ali i fakultet je Vlada Magdalenić. Vlada Magdalenić je slikar koji priprema doktorat u klasi profesora Vlade Veličkovića. Učenike škole Stefan Dečanski profesor Vlada je poveo na izložbu svojih slika. Urednik serije: Kosovka Ivković-Bobić Scenarista: Dr Gordana Nikolić Snimatelj: Mr Branko Pelinović Montaža: Marija Aranđelović Reditenj: Marko Jeftić.
10:24
Verovatno su prvi časovi slikanja, koje je dobila od ujaka Svetozara Zorića, profesora Velike škole, bili presudni u želji da Nadežda Petrović postane slikarka. Najpre je učila u ateljeu čuvenog Đorđa Krstića, da bi onda upisala slikarsku i crtačku školu Kirila Kutlika. Sa državnom stipendijom nastavlja studije slikarstva u Minhenu. Tu traju prvi i drugi minhenski period njenog stvaralaštva. U Beograd se vraća 1903. i s Branislavom Nušićem, u Kolarčevoj zadužbini, osniva Kolo srpskih sestara. Novac koji je Kolo prikupilo za pomoć ilindenskim ustanicima sama nosi u Makedoniju, odakle izveštava za Pijemont i Slovenski jug. Jedan je od osnivača umetničkog društva Lada, uoči Prve jugoslovenske izložbe na kojoj su prvi put zajedno izlagali slikari Srbije, Hrvatske, Slovenije i Bugarske. Posle izložbe ona osniva i Prvu jugoslovensku umetničku koloniju u Sićevu. Zadojena nacionalnim idejama, s balkona Narodnog pozorišta u Beogradu drži vatrene govore povodom aneksije BiH 1908. Odlazi u Pariz, gde sreće Matisa i Pikasa i učestvuje na dva Jesenja salona svojim slikama iz trećeg, pariskog perioda. Kada su 1912. počeli balkanski ratovi, vratila se u Srbiju. Kada joj je umro otac i majka, pridružila se srpskoj vojsci na frontu kao bolničarka. Brinula je o ranjenicima. To čini i po izbijanju Prvog svetskog rata. Umrla je u valjevskoj bolnici. Urednik i scenarista serije je Momir Karanović, a reditelj Ivan Popović.
10:40
Geotermalni izvori: Preludijum za Mačvanske Toplice
11:06
Sećanje na koreografa i etnomuzikologa Dragoslava Džadževića. Dr Dragoslav Džadžević Džale, koreograf, etnomuzikolog, osnivač Folklornog ansambla Frula (Požarevac, 23. maj 1928 - Beograd, 16. septembar 2018). -->. Džale, Mužički život Dragoslava Džadževića, tridesetosma emisija iz serije Dok je sveta i veka - Dragoslav Džadžević Džale ušao je slučajno u svet folklora. Prve korake naučio je u Kulturno umetničkom društvu Branko Krsmanović, gde je svojim talentom i napornim radom postao solista ansambla. Pored folklora, jedno vreme bavio se glumom, a bio je i u odbojkaškoj reprezentaciji. To mu nije smetalo da završi tri fakulteta, master i doktorat. Godine 1964. osnovao je folklorni ansambl Frula , koji je veoma različit od ostalih kulturno-umetničkih društava, i po stilu i po formi. Ansambl Frula je jedan od retkih folklorni ansambala koji je imao višemesečne prekookeanske turneje na koje su veoma često išli i pevači i muzičari Radio Beograda. Godine 2014. ansambl Frula obeležio je 50 godina uspešnog rada velikim koncertom u Sava Centru. - Učesnik dr Dragoslav Džadžević, sagovornik Sandra Milošević - Autor i voditelj Sandra Milošević, snimatelj Andrej Oštrbenk, asistent snimatelja Igor Stojković, snimatelj zvuka Ljuba Jovanović, rasvetljivač Milan Mihajlović, saradnik-snimatelj Milena Jekić Šotra, organizator Gordana Grdanović, montažer Branislava Teodosić, urednik Bojana Andrić - Snimano 10.07.2014, premijerno emitovano u Trezoru 31.10.2016; Redakcija za istoriografiju.
12:11
Julijan Rahlin i Gudači Svetog Đorđa
12:53
Znakopis
13:06
Velikani
13:28
Edu global
13:54
Znanje imanje
14:56
Tunel, serija
15:48
Nedovršena simfonija, TV film
17:27
Rad na određeno vreme, film
19:03
Lajmet
19:08
Koridori
19:40
Aktuelni 57. međunarodni Oktobarski salon, po drugi put bijenalni, čiji su kustosi francusko-islandski par Danijel i Gunar Kvaran, označen je naslovom Čudo kakofonije. Otvoren je 15. septembra i traje do 28. oktobra, uz učešće 72 umetnika iz različitih delova sveta. Prva emisija posvećena ovogodišnjem Oktobarskom salonu bavila se se segmentom postavke u Muzeju grada Beograda, gde su izložena dela najvećeg broja učesnika, njih 44. večerašnjoj emisiji biće predstavljeni delovi postavke u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, izložbenim prostorima Kulturnog centar Beograda, u galerijama Remont i U 10. U emisiji govore umetnici: Fabris Iber, Vladimir Veličković, Tobjern Redland, Džon Divola, Radenko Milak, An Lislegor, Marija Ćalić, Gabrijela Fridriksdotir, Dominik Lang, Jelena Mijić, Sumakši Sing, kao i kustos Gunar Kvaran. Urednik i scenarista: Danijela Purešević Režija: Marko Šotra.
20:07
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Elementarno, serija
21:48
Tokom vekova ajkula je postala zastrašujuća misterija. Da bismo otkrili istinu o kralju okeana moramo zaći dublje u svet ajkula čekićara, raža mante i bik-ajkule.
22:45
Viktorija, serija
23:42
Lajmet
23:47
Masimo Savić i Zagrebački solisti
00:55
Trezor
01:54
Rad na određeno vreme, film
03:18
Nedovršena simfonija, TV film
04:51
Masimo Savić i Zagrebački solisti
06:30
Slagalica, kviz
06:50
Datum
06:55
Verski kalendar
07:05
Lajmet
07:11
Naučni intervju: Prof. dr Janko Nikolić Žugić
07:35
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Čak i prijatelji
09:13
Jagodica Bobica
09:35
Bejblejd
09:58
Mali dnevnik
10:05
Zbog širokog znanja o čoveku, društvu i istoriji mnogi studenti i profesori sa Filozofskog fakulteta imaju neobične hobije kojima oživljavaju davna vremena. Tako smo se našli na mestu gde su studentkinja psihologije i profesorka filozofije ukrstile mačeve. Kao većina sa Filozofskog fakulteta i one su odabrale da u školi klasičnog mačevanja ožive vreme srednjeg veka i renesanse. Nasuprot tome, na fakultetu se bave problemima sadašnjice. U novoj epizodi Sutra sam ja savremeni filozofi ispituju posledice veštačke inteligencije, psiholozi izvode eksperimente u laboratoriji, pedagozi čitaju bajke ispred fakulteta dok nam andragozi ukazuju na novi pristup karijernog vođenja. Urednik Nevena Mladenović Blagojević Novinar Marija Tošić Reditelj Milica Mitrović.
10:30
Nuka u pokretu: Nove tehnologije u obrazovanju
11:00
Sećanje na filmskog snimatelja Milorada Markovića. Milorad Marković, pilot, filmski snimatelj, direktor fotografije (Beograd 3. maj 1922 - Beograd, 27. septembar 2018). O filmu i o životu - Milorad Mile Marković, pilot, snimatelj, direktor fotografije, pedagog - u polučasovnom razgovoru pred kamerom Trezora.  Iz minuta u minut tokom tog razgovora, po događajima i ljudima koje spominje, po naslovima filmova koje je snimao - može se naslutiti kakvo je bogatstvo gospodin Mile živeo i koliko je oduvek lično i stručno iskustvo darivao drugima. O tome koliko se film, pa i televizija, koliko se svoj poziv može voleti, vredi slušati i učiti. Pre rata civilni, u ratu vojni pilot, zatim u zarobljeništvu italijanskom i nemačkom, posle rata snimatelj. Od 1946. snima reportaže i dokumentarne filmove, a od 1948. dugometražne igrane filmove. Nekoliko filmova snimao je u saradnji sa starijim bratom, tehničarem i snimateljem, Slobodanom (1919-1962). Pedesetih godina prošlog veka za američku TV mrežu NBC Milorad Marković snima niz emisija o Jugoslaviji, a i saradnik je producentu Bil Bernsu u toku priprema za početak rada televizije Beograd. Kao stručni savetnik za elektronsku i filmsku sliku radi u TVB od 1975. do 1980. Profesor je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu od 1978. i svojim studentima ističe da su za dobrog snimatelja najvažnija tri uslova: tehnička spremnost, smisao za saradnju i umetnički senzibilitet. Filmovi: Pukotina raja (1959), Zajednički stan (1960), Karolina Riječka (1961), Marš na Drinu i Čovek iz hrastove šume (1964), Roj (1966), Burduš (1970)... za televiziju Čep koji ne propušta vodu (1971), Roman sa kontrabasom (1972), Otpisani (1973), Povratak lopova (1975), Prokletinja (1975).. Dodatak ovom razgovoru nije mogao proći bez Indeksa imena saradnika i prijatelja, o kojima je Marković govorio tokom ovog skraćenog životopisa za Trezor: Vojislav Opsenica, kamerman i snimatelj, profesor na FDU; Slobodan Marković, radio tehničar, snimatelj, jedan od projektanata Filmskog grada; dipl. inž. Miroslav Sore Borisavljević, tehničko vođstvo; Slavoljub Stefanović Ravasi, reditelj; Bil Berns, producent NBC, savetnik na početku rada TVB; inž. Rajka Petrović Ristić, tehnolog šef Filmske laboratorije; Aleksandar Đorđević, reditelj; Milica Dragić, reditelj; Ratko Dražević, oficir OZN-e, direktor Avala filma; Georgij Konstantinovič Žukov, sovjetski maršal, komandant Zapadnog fronta i Sovjetskih snaga u istočnoj Nemačkoj, ministar odbrane, isključen iz CK KP 1957; dipl. inž Lidija Eškerica, hemičar, Šef filmske laboratorije i Šef filmske tehnike u TV SA; Slobodan Nikolić Ciga, fotograf, šef  Fotolaboratorije TVB. - Učesnici: Milorad Mile Marković, sagovornik Bojana Andrić - Snimatelj Tihomir Mitrović, asistent Milorad Ševo, snimatelj zvuka Dragan Ušendić, rasvetljivač Dejan Mitić, organizator Gordana Grdanović, urednik istraživač Vesna Ignjatović, montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić - Snimano 06.10.2011, premijerno emitovano u Trezoru 02.11.202; Redakcija za istoriografiju. Dve poeme, Mali koncert  - Vuzalizacija dve pesme iz ciklusa Dušana Radića Iz moje zemlje inspirisanog izvornim narodnim stvaralaštvom. U ciklusu simfonijskih poema Iz moje zemlje, trudio sam se da što manje menjam liniju narodnog napeva, da ga samo harmonski podgrađujem i dopunjavam bojama orkestarskog tkiva... Postići ravnotežu našeg nacionalnog stila i jezika današnje muzike, vrlo je složen, i iznad svega, osetljiv zadatak. Ako je kompozitorova muzička ličnost zbilja izrasla iz zavičajnog tla, duh narodne pesme ne može biti izneveren, on će prodirati i pored svih individualnih odlika kompozitorovog izraza, tim više, što je autorova kreativna moć očiglednija... (iz knjige Dušana Radića Tragovi balkanske vrleti, 2007). Scenarista i reditelj ovog Malog koncerta je takođe kompozitor, Srđan Barić, muzički urednik od 1950. do 1988. u RTB. Sem kom­po­zi­ci­ja za decu, pisao je i primenjenu muziku, naročito za pozorišne komade, radio i televiziju. Po Barićevim rečima, dok je radio na televiziji učio je ljude da gledaju muziku, a kada je otišao u penziju, želeo je samo da sluša televiziju. U Malom koncertu vizualizacija Radićeve muzike u izvođenju Simfonijskog orkestra Beogradske filharmonije, ostvarena je na motivima naivnih slikara izrađenim na drvenim košnicama u Sloveniji i duborezima u Crkvi Svetog Spasa u Skoplju. Izbor je Trezora da za primer fotografije, promišljenih kadrova, odmerenih pokreta kamerom, pokaže veštinu i umetničku veličinu snimatelja Milorada Markovića. - Direktor fotografije Milorad Marković, asistent snimatelja Nikola Đurašković, montažer Dragoslav Cenerić, organizatori Ivanka Obrenović, Branko Stojnić; asistent režije Dragoje Skrinjik; sekretar režije Vera Isaković, scenarista i reditelj Srđan Barić - Premijerno emitovano 15. aprila 1980; Redakcija muzičkog programa.
12:00
Žil Apap, violina i Meduoteran duo
13:00
Sutra sam ja
13:25
Iz Rusije, tačnije iz Sankt Peterburga i Kingisepa, ekipa RTS-a donosi vam još tri priče. U prvoj, govorimo o Srbima i Rusima koji se okupljaju u Akademiji Srbija, koja je na neki način nezvanični kulturni centar Srbije u Sankt Peterburgu. Razgovaramo sa Draganom Drakulić Prijmom, koja rukovodi Akademijom, gde smo zatekli i brojne naše studente koji su u ovom petomilionskom gradu na master studijama. Ali, zatičemo i Ruse koji studiraju srpski jezik i književnost na Državnom univerzitetu. U drugoj priči, podsećamo na gradnju Srpsko-ruske crkve, prve u novijoj istoriji na tlu Rusije, u dalekom gradu Kingisepu na samom zapadu Ruske federacije, i na 40 kilometara od Baltika. Iako je ovaj grad od Srbije udaljen preko 2000 kilometara i ovde smo pronašli Srbe koji žive i rade u ovdašnjim građevinskim kompanijama. I baš su oni salili temelj za budući hram koji je posvećen našem svecu, caru Lazaru i ruskom svecu, caru Nikolaju Drugom Romanovu. O životu i radu u Rusiji, razgovaramo sa našim ljudima. U trećoj priči, skrećemo vam pažnju i odgovaramo na pitanje u kakvoj su vezi bili Petar II Petrović Njegoš i ruski monumentalni hram, čuveni Kazanjski sabor koji se nalazi na Nevskom prospektu. Na samom vrhu zdanja, gde je mnoštvo zvona, za vašeg reportera sledi jedno veliko iznenađenje. Prilika koja se ne propušta. Potom, zvona za večernju molitvu pokreće majstor, koji ovaj, možemo slobodno reći svojevrsni performans, izvodi dugi niz godina. Autor i scenarista Vera Katanić Režija Ernestina Gligorijević.
13:50
Mali dnevnik
14:00
Potera, kviz
14:55
Tunel, serija
15:45
Elementarno, serija
16:30
Kolpka za generala, film
18:10
Kros RTS (Rekovac)
18:25
U svetu
18:50
Lajmet
18:55
Kada je imao najbolji status u televiziji odlučio je da ne radi emisije - prosto one su postale pretesan format za njegove filozofske ideje i metafizički odnos prema suštini življenja i postojanja. Napisao je najprovokativniju teoriju televizije koja je i danas, posle 40 godina čista avangarda počev od naslova - Televizija tvrđava koja leti pa do ideje da vizuelnom mediju ospori samu vizuelnost. Pretili su mu otkazom, zatvorom. Ali on je tamo otišao sam i stvorio novu formu dokumentarizma. I to je samo deo našeg priloga za radnu i stvaralačku biografiju Božidara Kalezića - dokumentariste koji je stvarao umetnost od televizijskog izraza, možda ne slučajno, jer je stvarao u vremenu kada je Dokumentarni program Televizije Beograd bio najuspešniji i najkreativniji u proteklih 60 godina. Kroz ovu priču dokumentariste - Olivere Pančić sa dokumentaristom - Božidarom Kalezićem o dokumentarizmu, protrčavši kroz neka lepa i značajna vremena postojanja naše kuće, ustvari smo otvorili suštinska pitanja pozicioniranja televizije kao medija u današnjem društvu. Kamerom su nas pratili Branko Pelinović i Vasko Vasović a sve to u montaži uobličio Goran Mitrović. Cela emisija Jutra i magle televizijskog dokumentarizma je ustvari vizuelizacija radnog procesa nastajanja jedne dokumentarističke emisije.
19:35
Traganja putujuće izložbe antikviteta
20:05
Kremlj - centar Rusije, tvrđava vlasti čije zidine duže od pet vekova čuvaju državne tajne i štite njihove glavne nosioce. Posebno za ovu dokumentarnu seriju Federalna služba bezbednosti je skinula oznaku tajnosti sa mnogih najvažnijih dokumenata. Dokumentarna serija Televizije Ostankino, Kremlj, zasnovana je na autentičnim arhivskim dokumentima specijalnih službi, jedinstvenim filmskim, video i foto dokumentima, kao i svedočenjima očevidaca i učesnika. -->