Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:15
Slagalica, kviz
06:37
Datum
06:42
Verski kalendar
06:52
Lajmet
06:58
Naučni intervju
07:27
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:19
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:19
Jagodica Bobica
09:44
Bejblejd
10:06
Mali dnevnik
10:12
Svaki znakovni jezik u svom nazivu sadrži prefiks naziva govornog jezika. Naš znakovni jezik tako nosi naziv Srpski znakovni jezik. U seriji Znakopis možemo videti da postoji muzika na zj, poezija na zj, da gluvi slikaju. U ovoj seriji pričamo o kulturi, umetnosti, obrazovanju, i sve to na znakovnom jeziku (pominjemo neke važne ličnosti koje su gluve osobe)? Kako i gde se usmeravaju talentovani učenici iz osnovne škole Stefan Dečanski? Jedan od onih koji je završio ovu školu je i Vlada Magdalenić - akademski slikar. Urednik serije: Kosovka Ivković-Bobić Scenarista: Dr Gordana Nikolić Snimatelj: Mr Branko Pelinović Montaža: Marija Aranđelović Reditelj: Marko Jeftić.
10:25
Rastao je u doba kada se gomilao gnev naroda protiv Obrenovića i njihove neuspešne ratne politike, kada su varoši bile pune vojnika, a ratni bubnjevi bili glavna muzika gradske dečurlije. Teško je doživeo poraz srpske vojske od Bugara na Slivnici. Možda je zato i rešio da se školuje na Vojnoj akademiji. Stiče nadimak Apis prema crnom biku Apisu iz egipatske mitologije, simbolu božanske snage i moći. Majski prevrat 1903. kojim je ušao u istoriju je delo grupe zaverenika oficira u kojoj na početku, zbog nižeg čina, nije igrao važniju ulogu. Tek će ga sudbonosna noć između 28. i 29. maja izbaciti u prvi plan. Zbog teškog ranjavanja tokom akcije u dvoru, postaje junakom beogradske čaršije i vojnih krugova, simbol Majskog prevrata i vođa zaverenika. Ostaće tajna da li je on osnovao tajnu organizaciju Ujedinjenje ili smrt, u narodu nazvanu Crna ruka, ili je uticao na njeno stvaranje iz drugog plana. Moć Crne ruke uticala je da borba za vlast i uticaj tokom rata preraste u Solunski proces. Apis je, polazeći od svoje nevinosti, do zadnjeg časa bio ubeđen da će biti pomilovan. Streljan je u uvali kod Soluna, vezan za kolac u grobu. U proleće 1953. dolazi do obnove Solunskog procesa, tokom koje su rehabilitovani optuženi iz 1917. I posle Apisove rehabilitacije, ostalo je mnogo pitanja bez odgovora u vezi jednog od najmarkantnijih zaverenika u srpskoj istoriji.. Urednik i scenarista serije je Momir Karanović, a reditelj Ivan Popović.
10:44
Klimatske promene
11:09
Prilozi iz TV Dnevnika iz januara 1987. Ko nekad u pola osam - prilogi iz TV Dnevnika od 5, 6, 13, 15, 16. i 17. januara 1987. Tek od polovine 1987. počinje sistematsko čuvanje snimaka drugog Dnevnika, a ovaj je kolaž sačinjen od najranijih celovitih snimaka Dnevnika koje čuva Programski arhiv TVB. Moto ovog izbora moga bi biti: Svaka sličnost s današnjicom je namerna, razlike su slučajne. U vestima i prilozima pominju se neprijateljska komešanja u svetu i prve naznake tenzija kod nas, pokušaji lečenja tromosti i nerentabilnosti socijalističko-samoupravne privrede, što kroz deklarativne političke govore i nove zakone, što konkretnim podsticajima za povećanje konkurentnosti na inostranom tržištu - uvođenjem danas svima poznatog bar-koda, tada nazivanog EAN kôd ili šipkasta šifra, dok su, pak, SAD najavile ukidanje nekih carinskih povlastica za našu zemlju. Zdravstvo je pokušavalo da bude ekonomičnije kompjuterizacijom sistema kontrole izdavanja recepata i lekova, a Narodna biblioteka učinila je prve korake ka svojoj kompjuterizaciji (gledaoci mogu da prepoznaju tadašnjeg upravnika Narodne biblioteke, a kasnijeg predsednika Srbije Milana Milutinovića)... Videćemo i reklame i najave programa koje su prethodile ondašnjim Dnevnicima. - Urednici-voditelji, odnosno autori priloga su: Branka Mihajlović, Vlado Mareš, Veljko Samolov, Goran Milić, Aleksandar Crkvenjakov, Gordana Suša, Milica Lučić-Čavić, Nebojša Glišić, Milorad Petrović, Vesna Nešović, Mirjana Bobić, Milena Gavrilović, Aleksandar Đulejić, Branka Krilović, Gordana Petrović, Dragan Nikitović, Dobrosav Gajić i dopisnici Zoran Amidžić iz Šapca, Ramiz Etemović iz Novog Pazara i Milisav Milić iz Prištine. Vesti su čitale spikerke Danka Novović, Ljiljana Marković, Dušanka Kalanj, Staka Novković-Đorđević, Vesna Nestorović i spiker Momčilo Todorović. - Urednik Bojana Andrić, grafička obrada Aleksandar Bulatović, montažer Zorica Džabić, realizacija gost Trezora novinar Ivan Krstić - premijerno emitovano u Trezoru 7. novembra 2006 - Premijerno emitovano u Trezoru 07.11.2006; Redakcija za istoriografiju.
12:14
Gala koncert Smederevo 2018
13:05
Znakopis
13:18
Velikani
13:33
Edu global
13:58
Mali dnevnik
14:03
Znanje imanje
15:06
Tunel, serija
16:02
Breg čežnje, TV film
17:28
Skupljači perja, film
19:03
Lajmet
19:08
Uprkos preprekama, predrasudama i okolnostima koje su često otežavajuće - život Srba južno od Ibra nije obavezno i uvek sumoran, težak i komplikovan. O nekim važnim datumima, kao i u nekim sredinama gde nisu manjinsko stanovništvo - oseti se nada, zabeleži optimizam, energija pokrene i one koji bi odustali. Tokom leta žene iz Sevca, sela na obroncima Šar-planine, u opštini Štrpce, njih četrdesetak, okupile su se, organizovale i uz pomoć donacije Austrijske razvojne agencije (ADA) i Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) osnovale prvo socijalno preduzeće na ovom području. Koliko je to značajno u kraju gde je zaposlenje prioritet opstanka i gde je ekonomski položaj žena u potpunosti nezavidan - suvišno je naglašavati. Tek, žene iz Sevca i nekoliko okolnih sela ovde proizvode zimnicu, sokove, vino, rakiju i pakuju čajeve. Njih četrdeset imaju sada svoje radno mesto i prihod koji daje osećaj sigurnosti, elana i nove snage. Kada se premijerno igra neka pozorišna predstava, onda je to poseban događaj i za teatar i za sredinu u kojoj se dešava. A, ako premijeru ima Narodno pozorište iz Prištine, sa sedištem u Gračanici, onda je to više od igre. Premijerom Gogoljeve Ženidbe, u režiji Milana Karadžića, prištinsko Narodno pozorište obeležilo je jubilej - 70 godina postojanja. Poslednjih dvadeset obeleženo je zapletima koji bi mogli poslužiti kao scenario za posebnu predstavu o samom teatru. Ratna dešavanja, egzodus, napuštanje matične scene, privremeni krov nad glavom na severu Kosova, igranje na najneobičnijim improvizovanim scenama, ponekad i za svega dve-tri starice u publici. Kuća putujuća, donosioci nade.. Poslednjih nekoliko godina u Gračanici su pronašli dom i stalnu scenu. Svaki nastup prištinskog Narodnog pozorišta u Gračanici je izuzetan događaj. Tada u ovaj gradić u centralnom Kosovu, koji je dolaskom teatra dobio posebnu notu urbanog, dolaze i Srbi iz najudaljenijih enklava. Kada se zavesa spusti i utisci slegnu, život se u Gračanici vraća u kolotečinu. Ipak, pozorišni dah i duh oboji realnost i da joj drugu dimenziju, do nekog novog susreta. Urednica: Tatjana Manojlović Reditelj: Bojan Vorkapić Snimatelj: Aleksandar Agbaba Montažer: Miloš Aćanski Realizatorka: Biljana Erdeljan.
19:41
Vavilon
20:13
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Elementarno, serija
21:50
Uslovljen dugotrajnom geografskom izolacijom, Madagaskar je dom jedinstvene faune i flore, sa visokim procentom endemičnih vrsta. Zbog nedostatka predatora na ostrvu, izvanredne životinjske vrste poput smešnih lemura uspele su da opstanu na jedinstven način. Madagaskar je zemlja puna raskoši, lepote i prirodnih kontrasta. Ovo ostrvo u Indijskom okeanu je biser božanskog stvaranja. Milionima godina Madagaskar je bio izolovan od ostatka sveta i stvorio je svoj jedinstveni, mali univerzum. Planine, litice i šume Madagaskara dobile su svoj specifičan oblik sporim, ali neprekidnim menjanjem prirode... Svako ko kroči na ovo ostrvo, biva doživotno očaran neodoljivim šarmom Madagaskara. Od obale, pa sve do visoravni u unutrašnjosti ostrva, prati vas osećaj da prisustvujete nečem nezaboravnom... Dok putujete ostrvom, susrećete se sa tajanstvenom magijom i neospornom lepotom Madagaskara. Jedinstvenost prirode otkriva se pod jakim suncem... Iako na ostrvu ljudi žive već dve hiljade godina, oni još nisu pronikli u njegovu suštinu, kao ni u svu raznolikost biljnog i životinjskog sveta.
22:43
Viktorija, serija
23:36
Narodni ansambl RTS: Pesma kao sudbina
00:30
Lajmet
00:40
Trezor
01:40
Skupljači perja, film
03:01
Znanje imanje
03:56
Edu global
04:21
Narodni ansambl RTS: Pesma kao sudbina
06:21
Slagalica, kviz
06:41
Datum
06:46
Verski kalendar
06:56
Lajmet
07:02
Naučni intervju
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:13
Jagodica Bobica
09:35
Bejblejd
09:58
Mali dnevnik
10:05
Da li ste se nekada zapitali na koje sve načine istorija može da se razume. Najlakše bi bilo da možemo da oživimo neke stranice iz udžbenika, a to smo i uspeli u drugoj epizodi o studentima Filozofskog fakulteta. Zbog čega student istorije postaje vitez iz srednjovekovne Srbije? Kako izgleda kada na istraživački put krene istoričar umetnosti, a studenti arheologije naprave film? Šta studenti klasičnih nauka rade na času istorijske gramatike grčkog jezika? Šta se krije iza nekih rituala koje studenti obavljaju pred ispit misleći da će im to doneti sreću, otkrili su nam studenti etnologije i antropologije. Kako jedna studentkinja sociologije oživljava ovu nauku kroz karikaturu. Urednik Nevena Mladenović Blagojević Novinar Marija Tošić Reditelj Milica Mitrović.
10:30
Nuka u pokretu: Nove tehnologije u obrazovanju
11:00
U Centru za revitalizaciju i digitalizaciju filmskog arhiva Televizije Srbije, 2011. Revitalizovan život, duža verzija - U prvom televizijskom studiju u Srbiji, repariraju se slike u pokretu na kojima su naši životi: crno-beli, u boji, sa zvukom ili nemi. Od porodilišta do groblja, od mira do rata, izgradnje, razgradnje, uspona i padova, mudrosti i gluposti. Vreme kada smo bili svet i kada je svet to zaboravio. Sada se miris uskisle prošlosti širi po zgradi a izlazi i napolje. Tako je to kada se vlastit život ne ceni, a onda s mukom i za skupe pare  pokušava da se spase. Ekipa Trezora vodi dvojicu stalnih saradnika i prijatelja Trezora, istovremeno i stručnjaka Srđana Lukića za digitalizaciju slike i Milana Milanovića za digitalizaciju zvuka, u Centar za revitalizaciju i digitalizaciju filma u Studio RTS-a na Beogradskom sajmu. Brza poseta putem dugotrajnog oživljavanja filmskih zapisa snimljenih između 1957. i 1997. godine. Početak je u Prijemnoj sobi gde se razvrstavaju zdrave od sirćetnim sindromom zaraženih filmskih traka, put zatim vodi kroz nekoliko soba gde se svaki kvadrat filma detaljno pregleda i leči, najzad i opere u specijalnom uređaju (ultrasonik), pa smesti u nove kutije i pošalje montažerima da srede sinhronitet filma sa tonskom perfo trakom. Tako reparirane i revitalizovane filmske storije i emisije koje su izdržale prethodni tretman i povratile se u život završavaju u Telekinu gde se presnimavaju na digitalni nosač. Od početka do kraja svaki filmski zapis prati iscrpan dijagnostički i rehabilitacioni karton gde se svaka promena savesno i precizno ubeležava i zauvek čuva. - Učesnici: Srđan Lukić, reditelj, producent; Milan Milovanović, saradnik na restauraciji i digitalizaciji zvučnih nosača; inž. Jasenka Radulović, rukovodilac Centra; Goran Marinković, inženjer Tehničke kontrole; Sofija Karaičević, fotograf i piker; Jasmina Jordanović, kolorista; Gordana Lukić Smiljković, kolorista; Radisav Glogonjac-Žak, inženjer Telekina - Snimatelj Dragan Munižaba, asistent Milorad Ševo, snimatelj zvuka Dragan Ušendić, mikroman Gordan Jović, rasvetljivač Rade Veselinović, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Ivan Jevtić, Milena Marković; montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić - Snimano 02.02.2011, premijerno emitovana 26.10.2012 (skraćena verzija), 22.10.2013 (duža verzija); Redakcija za istoriografiju. -->. Brđani, Jugoslavija, zemlja i ljudi. Emisija govori o životu i radu ljudi u planinskim predelima bez mehanizacije, u godini kada se izgradila prva hidrocentrala i u selo došla električna energija. Priča o životu đaka pešaka kojima je škola udaljena više kilometara od kuće. U kasnim jesenjim danima peče se rakija, sedi dugo i razgovara. Težak rad brđana tokom cele godine jedan dan posvećuju veselju - to je jesenji sabor. Kao nekad u staro vreme i ovog puta održana je borba bikova. Emisija puna lepih kadrova prostranih proplanaka po kojima su razbacani plastovi sena gde beličasta magla izgleda kao da oblak mili zemljom. - Tekst čita Sveta Vuković, snimatelj Ljubomir Ivković, reditelj Dragutin Kostić - Proizvedeno septembra 1968, Redakcija dokumentarno-feljtonističkog programa; reprizirano u Trezoru 22.10.2013.
12:00
Gelius trio
13:00
Sutra sam ja
13:25
Obrazovno ogledalo
13:50
Mali dnevnik
14:00
Potera, kviz
15:00
Tunel, serija
15:50
Elementarno, serija
16:40
U svetu
17:35
Kros RTS (Šabac)
17:50
Rukomet - Kv. za EP 2020: Srbija - Belgija, prenos
19:30
Lajmet
19:35
Traganja putujuće izložbe antikviteta
20:05
Kremlj - centar Rusije, tvrđava vlasti čije zidine duže od pet vekova čuvaju državne tajne i štite njihove glavne nosioce. Posebno za ovu dokumentarnu seriju Federalna služba bezbednosti je skinula oznaku tajnosti sa mnogih najvažnijih dokumenata. Dokumentarna serija Televizije Ostankino, Kremlj, zasnovana je na autentičnim arhivskim dokumentima specijalnih službi, jedinstvenim filmskim, video i foto dokumentima, kao i svedočenjima očevidaca i učesnika. -->. 4. Iza kulisa posete. Svaku zvaničnu posetu državnika službe bezbednosti dveju država počinju da pripremaju nekoliko meseci unapred. To je posao u koji je uključeno stotine ljudi odgovornih za bezbednost visokih gostiju. Ono što se dešava iza kulisa tih poseta, zahteva neprestanu budnost i izuzetnu pripremljenost. Svaki propust može imati katastrofalne posledice i u trenu promeniti tok svetske istorije, kao što se već više puta dešavalo. Ceremonija svečanog dočeka razrađena je do detalja. Počasna straža, državne zastave, delegacija za doček, tradicionalne ceremonije. Službe obezbeđenja gostujućih delegacija, prema nepisanim pravilama, obraćaju veliku pažnju na sve te detalje. Na primeru jedne zvanične posete Rusiji, u ovoj epizodi serije Kremlj, videćemo koje sve poslove obavlja kremaljska služba bezbednosti.
21:00
Elementarno, serija
21:45
Kami je napisao da ne moramo da čekamo Strašni sud jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše. O ovim temama u emisiji govore Goran Stanković, književnik, Branko Sujić, snimatelj i reditelj, Jovan Ristić, pisac i selektor Festivala srpskog filma fantastike, Nebojša Bežanić, slikar, Đorđe Pisarev, pisac, Nenad Bekvalac, filmski kritičar i arhivista, David Vartabedijan, rok kritičar i pozorišne rediteljke Marija Lipkovski i Ana Popović. U emisiji će biti reči i o retrospektivi Ilije Šoškića koja se odvija u dva muzeja savremene umetnosti - u Beogradu i Novom Sadu, zatim o programu ovogodišnjeg Bemusa, izložbi Masinisa Selmanija u Muzeju afričke umetnosti, beogradskom gostovanju predstave Kralj Lir Hrvatskog narodnog pozorišta iz Zagreba, kao i o premijeri predstave Bure Baruta u Crnogorskom narodnom pozorištu. Rubrika Jubilej je posvećena stodesetogodišnjici rođenja Ijana Fleminga, a Fenomen Poeziji kodova. Gost Tanke linije je Ramon Vargas, meksički tenor, učesnik Bemusa. Centralni gost emisije je Svetislav Basara, književnik. Glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa: Nebojša Bradić Kreativni direktor: Boris Miljković Urednik serijala: Danijela Purešević Urednik emisije: Ana Tasić Reditelj: Ivan Bukvić Montažer: Goran Mijić Autori rubrika: Aleksandar S. Janković, Danijela Purešević, Aleksandar Žikić, Jasmina Vrbavac, Ana Tasić, Marija Nenezić, Jasmina Mijić, Hristina Vasilijević Voditelj: Željko Maksimović.
22:45
Bunt
23:15
Viktorija, serija
00:10
63. Međunarodni sajam knjiga
00:40
Lajmet
00:45
Noć muzike (2017)
01:45
Trezor
02:45
Fudbal - LŠ: Liverpul - Crvena zvezda, snimak
04:25
Rukomet - Kv. za EP 2020: Srbija - Belgija, r.
06:17
Slagalica, kviz
06:39
Datum
06:44
Verski kalendar
06:54
Lajmet
07:00
Savremeno tumačenje srpske istorije
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:13
Jagodica Bobica
09:34
Bejblejd
09:58
Mali dnevnik
10:05
Pčelinji svet. Svaka pčela dobro zna, kuda leti kome da.. Treća epizoda druge sezone dečijeg televizijskog serijala Uprirodise pod nazivom Pčelinji svet se bavi životom pčela i tajnama meda. Glavna junakinja serijala Sunčica u društvu Zvukoslava Medvedovića i jedne pčelice otkriva najmlađim gledaocima život pčela i način na koji nastaje med. Od skupljanja polena i nektara do trenutka kada med treba da se proba ili možda još ne.. Dečiji serijal Uprirodise je nastao u produkciji Zanatsko Filmske Zajednice. www.uprirodise.rs.
10:13
Šarlo u ovoj epizodi vodi decu u zemlju kancona, pica i romantike - u Italiju. Zajedno sa decom popeće se na čuveni toranj u Pizi, podsetiće gledaoce kako izgleda Rim i veliko rimsko carstvo, ali će istražiti i karneval u Veneciji. Hrana, kafa, fudbal i prva italijanska opera samo su neka interesovanja posade kada je u pitanju Italija, a ostale zanimljivosti videćete tokom putovanja sa njima.
11:00
Trezor
12:00
Šopen fest 2017: Odjeci
13:00
Uprirodise
13:08
Šarlo vas vodi
13:23
Zašto se teorema smatra suštinskim matematičkim izazovom? Kome se pripisuje najveći broj teorema? Koja je odigrala najpresudniju ulogu u istoriji? Godišnje se dokaže 250.000 teorema, koliko još ima nedokazanih i nedokazivih teorema? Zašto je Fermaova poslednja teorema 350 godina ostala nedokazana? Zbog čega je Arhimed, s vremena na vreme, svojim kolegama slao netačne teoreme? Po čemu je važna teorema o četiri boje. Pedeset ni po čemu nije osobit broj, ali nije ni nezanimljiv. Pitagorejci ga nisu slavili, iako su brojevima pripisivali božanska svojstva. Ni savremeni matematičari ga ne izdvajaju. Deljiv je sa 1, 2, 5, 10, 25 i sa samim sobom, rimski se piše kao veliko latinično slovo L, u računarskom ili digitalnom obliku to je niz od 110010, u Kabali postoji 50 kapija mudrosti i 50 kapija nečistoće, u religiji - pa i u svakodnevnom životu - obeležava veliki jubilej, u procentima označava savršenu polovinu, u fizici je jedan od sedam magičnih brojeva koji predstavljaju zbir izuzetno čvrsto povezanih protona ili neutrona u jezgru atoma, a u hemiji je to atomski broj kalaja. U sledećim sedmicama naši sagovornici razotkriće vam šta svaki od navedenih pojmova oličava u duhu najnovijih naučnih saznanja i u svetlu najdrevnijih tumačenja. Teorema je ideja čija se istinitost može dokazati principima deduktivnog zaključivanja. Razlikuje se od aksioma po tome što se njena istinitost može utvrditi i za to služi postupak dokazivanja, odnosno izvođenja dokaza. Teorema je matematičko tvrđenje koje se može i mora dokazati da bi se smatralo tačnim. U ovoj epizodi Nauke 50 tajne teorema, autoru serije Stanku Stojiljkoviću otkriva prof. dr Stevo Todorčević. Profesor Todorčević je srpsko-kanadski matematičar. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti i profesor Univerziteta u Torontu na odeljenju prirodnih nauka i inženjeringa. Pored toga, ima status starijeg naučnika u francuskom Centru za naučna istraživanja. Uživa ugled jednog od najboljih srpskih matematičara i vodećeg matematičara u oblasti teorije skupova i matematičke logike na svetu. Autor serije: Stanko Stojiljković Urednik serije: Aleksandra Daničić Montaža: Vladimir Jović Režija: Milica Mitrović.
13:50
Mali dnevnik
14:00
TV lica... kao sav normalan svet
15:00
Tunel, serija
15:50
Elementarno, serija
16:35
Svedok je početaka Televizije Beograd, i, kako kaže, jedini živi akter serije Servisna stanica. Tačkice i globus koje i danas gledamo na špici Dnevnika, njegova su ideja. Emisije koje je radio krajem 60-tih i početkom 70-tih, daleko su ispred vremena u kom su nastale, dramaturški prefinjene, vizuelno raskošne..
17:05
Lov i ribolov
17:50
Lajmet
17:55
Odbojka (ž) - Super kup: Vizura - Železnik, prenos
19:55
Kavijar konekšn, dokumentarni film
21:00
Elementarno, serija
21:45
U Francuskoj, u prvim danima nemačke okupacije, lepa Lusil živi sa svojom netolerantnom taštom, čekajući na vesti o mužu, odnosno, sinu koji je ratni zarobljenik.(Suite Française, 2014). Izbeglice iz Pariza počinju da dolaze u njihov mali gradić ali i nemački vojnici koji se useljavaju u susedne kuće. Lusil za oko zapadne Bruno von Falk, privlačni nemački oficir. Iako se Lusil na početku suzdržava, između njih se razvije strasna ljubav. Uloge: Mišel Vilijams, Kristin Skot Tomas, Margot Robi, Matijas Šonarts.. Režija: Sol Dib.
23:35
Moja Odiseja: Vojkan Borisavnjević
00:30
Lajmet
00:35
Trezor
01:35
Odbojka (ž) - Super kup: Vizura - Železnik, r.
03:00
Fudbal - LE: Marsej - Lacio, snimak