Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:24
Slagalica, kviz
06:47
Datum
06:53
Verski kalendar
07:03
Lajmet
07:09
Odgonetanje: Kvallitetno obrazovanje za sve
07:32
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa prase, crtani film 70.
08:05
Super krila, crtani film
08:28
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:20
Mia i ja
09:38
Bejblejd
10:00
Mali dnevnik
10:05
Znakopis
10:07
Mali dnevnik
10:30
U ranoj mladosti bio je jedan od sledbenika ideja Svetozara Markovića. Posle ugušenja Timočke bune 1883, iz glavnog odbora Radikalne stranke uspeo je da se spase samo Nikola Pašić. Utočište je potražio u susednoj Bugarskoj. Po povratku iz emigracije 1899. biće burno dočekan od oduševljenog naroda i ubrzo dobiti visoku državničku funkciju. Kao predsednik vlade i vođa radikala, izgubio je nadu da će se ostvariti njegov ideal o federalnom rešenju makedonskog pitanja. Srbija bi morala da se bori za crkveni i teritorijalni uticaj ne samo protiv Bugara i Grka, nego i protiv Turaka i Albanaca. Kada su saveznici predali Srbiji ultimatum o ustupanju cele istočne Makedonije Bugarskoj, izjavio je da bi za Srbiju bilo bolje da „podlegne neprijatelju časno, nego da, ustupanjem svojih teritorija, stvarno učini samoubistvo. Pomogao je kraljevima Aleksandru i Petru da unište vojnu kontraobaveštajnu službu Ujedinjenje ili smrt, poznatiju kao „Crna ruka. Ta organizacija nastojala je da, posle Prvog svetskog rata, nacionaliste u Hrvatskoj onemogući da stvore ustaški pokret. Kad je Crna ruka nestala, Pašić više nije bio bitan po kralja Aleksandra. Smenio ga je i poverio mu da bude šef delegacije Kraljevine SHS na Mirovnoj konferenciji u Versaju. Podneo je ostavku, kada mu je sin Rade optužen za korupciju. Osiljeni vladar izvikao se na ostarelog i bolesnog Pašića, što je indirektno prouzrokovalo i njegovu smrt. Urednik i scenarista Momir Karanović, a reditelj Ivan Popović.
10:56
Povjest srca - nastavak razgovora sa književnikom Miljenkom Jergovićem koji je od rođenja živeo u Sarajevu, a od 1993. živi u Zagrebu. Govori se i dalje samo o televiziji, o programu  crno/belom kao i onom u koloru, o strategiji zaboravljanja, o falsifikatu vremena i falsifikatu sećanja, o upotrebi istorije, o generaciji Jergovićevoj i generaciji njegovih roditelja kojoj pripada i urednik Trezora... a pred kraj razgovora Jergović upoznaje osobu čije ime pamti sa odjavnih špica beogradskih emisije od kako pamti i same televizijske emisije. - Učesnici: književnik Miljenko Jergović, kamerman Dmitar Četnik, sagovornik Bojana Andrić. - Urednik istraživač Vesna Došen, snimatelj Dragan Stanojković, snimatelj zvuka Milan Đorđević, mikroman Gordan Jović, rasvetljivač Mladen Perić, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, montažeri Aleksandar Andrijevski, Vladimir Krstić; autor Bojana Andrić. - Snimano 24.12.2011, premijerno emitovano 08.05.2012; Redakcija za istoriografiju. Pokloni gostima, odlomci - Dvogled (1977) Dragana Babića u kojem se pokazuju zaboravljene dečje igre; - deo snimka direktnog prenosa koncerta Šarla Aznavura u Beogradu 1969. sa prepoznavanjem lica iz publike; - snimak boks meča Parlov - Kariljo i komentara Dragana Nikitovića, kada je Mate Parlov osvojio Zlatnu medalju na Olimijskim igrama u Minhenu, 1972. - Pripremili Vesna Došen, Branislava Teodosić, Ivan Jevtić, Vladimir Krstić, Bojana Andrić. - Proizvedeno 2012, Redakcija za istoriografiju.
11:57
Beogradska filharmonija: Brunker - simfonija br.6
13:01
Znakopis
13:19
Velikani: Nikola Pašić
14:48
Rej Donovan, serija
15:44
Ciklus - Kraj Velikog rata: Rekovalescenti
17:05
Tajna manastirske rakije, film
18:55
Lajmet
19:00
Polazeći od toga da onaj ko poseduje znanje menja svet i upravlja njime, sačuvan je nakon bombi i ratnih godina Univerzitet u Prištini. Sada već skoro 20 godina sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Univerzitet u Prištini baštini tradiciju dugu gotovo pet decenija. Osnovan je 18. novembra 1969. godine i u njegov sastav ušli su fakulteti čije je sedište već bilo u Prištini, a kasnije su priključeni i drugi fakulteti i više škole sa ovog prostora. Nastava se odvijala na srpskom i albanskom jeziku sve do školske 1991/92. godine. Tada se nastava na albanskom izdvojila iz okvira Univerziteta i počeli su da postoje kao dva paralelna obrazovna sistema. Tokom bombardovanja je 16.000 studenata, koji su nastavu slušali na srpskom jeziku i 1.500 zaposlenih na Univerzitetu - morali su da napuste Prištinu i nikada im nije omogućen povratak. Nakon godina nomadskog života u više mesta centralne Srbije, Univerzitet je pronašao privremeno sedište u Kosovskoj Mitrovici i tako je do danas. U susret jubileju, 50-oj godišnjici ovog Univerziteta, sumiraju se rezultati i planiraju investicije. Razloga za ponos je mnogo. Nastava se obavlja na deset fakulteta, studira oko 10.000 studenata i zaposleno je više od 1.000 nastavnika, saradnika i administrativnih radnika. Nedostatak adekvatnog prostora za nastavu je najveći problem, koji se etapno rešava. Tokom školske godine u Kosovskoj Mitrovici smešteno je oko 5.000 studenata, pa grad s razlogom ima i drugo ime - „grad mladih. Autorka i urednica emisije: Tatjana Manojlović. Snimatelj: Aleksandar Agbaba. Montažer: Goran Aćanski. Reditelj: Bojan Vorkapić.
19:35
Norveški pisac Ju Nesbe kaže da ideje za svoje priče smišlja dok se penje – u modernom rečniku to nazivaju klajming – tako da je deo svog izuzetno kratkog boravka u Beogradu iskoristio za mini planinarenje po zidinama nekadašnje letnje scene Topčider. Posle toga, otišao je na potpisivanje svojih romana gde je čekala reka čitalaca - od SKC-a do Nemanjine ulice. I tu je Nesbe premašio sopstveni rekord: potpisavao je 15 knjiga u minutu. Inače, autora koga s pravom nazivaju „kraljem skandinavskog trilera, čita preko 40 miliona ljudi širom planete, što je 10 puta više od broja stanovnika njegove rodne Norveške. Prvu knjigu Čovek šišmiš je objavio 1997. godine, i bio je to početak krimi serijala o Hariju Huleu. Usledilo je još 10 knjiga o neobičnom detektivu koji je svoje vrline uspešno uposlio u borbi sa sopstvenim i tuđim porocima. Nesbe piše i krimi romane u kojima tamne kutke duše ne razotkiva Hari Hule već čitava galerija junaka i antijunaka; najnoviji takav roman u nizu je Magbet - priča o osveti, ljubavi  i krivici, Nesbeovim opsesivnim temama, koji je nedavno promovisao u Beogradu. Urednik Neda Valčić Lazović. Reditelj Ivana Stivens.
20:08
Kina: , Život uz reku Mekong - Tradicija izrade rukotvorina,kineski dokumentarni film 66.
21:00
Elementarno 3, serija
21:50
Zahvaljujući odvažnosti današnjih naučnika, izgleda da će život u budućnosti biti znatno drugačiji. Kako ćemo izgledati, gde ćemo živeti, šta ćemo učiti i raditi i kako ćemo stizati na posao... Kroz serijal Svet budućnosti predstavljena su dostignuća nauke čija primena još uvek deluje da je daleko od nas. Stvaramo više no ikad. Elektronika, računarstvo i robotika iz dana u dan napreduju. Ali hoće li nas ono što smo stvorili možda dovesti u opasnost? Ako mašine nadmaše našu inteligenciju, hoće li preuzeti kontrolu nad našim životima? Pojedinci se pribojavaju takvog ishoda. Međutim, drugi teže da pomire čoveka i mašinu i smatraju da ćemo u budućnosti imati ljude u telima robota i kompjuterski mozak u živom organizmu. Ipak, za sada, veštačka inteligencija radi za nas. Naučnici se više plaše sila na koje nemamo uticaja. Asteroidi... Uragani koji svake godine ostavljaju pustoš. Zemlja nam preti silama prirode, a resursi su sve iscrpljeniji. Kako rešiti problem pijaće vode, kako spasiti i sačuvati za budućnost biljne vrste koje polako nestaju? Da li sićušni stanovnici naše planete mogu da nam pomognu da smanjimo opasnost od terorističkih napada. Nove tehnologije su sve moćnije, pa će zato u pogrešnim rukama postajati sve razornije. Zaštitićemo se ako na vreme prepoznamo loše strane i ako tehnološka moć ostane u našim rukama.
22:38
Četiri godišnja doba u Havani, serija
23:37
Big bend RTS i Hajnc fon Herman
00:38
Lajmet
00:48
Trezor
01:47
Tajna manastirske rakije, film
03:25
Znanje imanje
04:20
Big bend RTS i Hajnc fon Herman
06:20
Slagalica, kviz
06:42
Datum
06:47
Verski kalendar
06:57
Lajmet
07:00
Odgonetanje: Biznis inkubator
07:25
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:55
Svetlucava i sjajna
09:20
Mia i ja
09:45
Bejblejd
10:05
Mali dnevnik
10:15
Sutra sam ja
10:40
Staro srpsko pisano nasleđe: Stojan Novaković, polihistor i vizionar
11:05
Svetski dani televizije - pod ovim naslovom kriju se danas dve emisije snimljene na skupovima pionira, veterana i prijatelja Televizije Beograd, povodom Svetskog dana televizije 2007. i 2011. godine. Sledeći preporuku Organizacije Ujedinjenih nacija da se Svetski dan televizije obeležava razmenom programa između država na globalnom planu, Redakcija za istoriografiju, od 2007. svake godine (sem ove jubilarne 2018) priprema jedan vid razmene i to na dva načina: razmenom iskustava na masovnom skupu televizijskih radnika i poslenike masovnim skupom u jednoj od zgrada RTS-a (Takovska, Sajam Košutnjak), a istovremeno u redovnom programu RTS 2, u Trezoru, prikazuje programe koje šalju kolegijalno druge televizijske stanice iz Beograda, Srbije, regiona.. Menjamo staro za novo - na platou ispred zgrade u Takovskoj 10 pred okupljenim veteranima TVB, prijateljima i saradnicima Redakcije, TV poslenicima demonstrirana je petominutna razmena energije između starog programa koji se prikazuje na plazmi a sadrži trejler naših života montiran od arhivskog materijala sačuvanog u TVB arhivi i novog programa po izboru čoveka u kućnom kaputu koji iz svoje fotelje pomoću daljinskog upravljača stvara vlastitu civilizaciju. Između premijernog i repriznog TV performansa, dok su se okupljeni dodatno zagrevali kuvanim vinom iz Restorana društvene ishrane RTS, mlađi saradnici Redakcije bacili su sa krova Televizije 50 traka sa porukama o suštini, snazi i misiji televizije. Od one stare Vorholove tvrdnje da nije daleko dan kada će svako imati svojih 15 minuta na televiziji do sadašnje redakcijske poruke da nije daleko dan kada će svako imati svoju televiziju... I ovim polučasovnim okupljanjem televizijskih profesionalaca Redakcija je skrenula pažnju na obeležavanje 50 godina Televizije Beograd i televizije u Srbiji uopšte (1958-2008). Događaju je prisustvovalo 218 TV poslenika, a emisija je posvećena, pre svega, svim redovnim gledaocima Trezora, ljubiteljima televizije i ostalim znatiželjicima. - Pripremili: Bora Urošević, Petar Đinović, Suzana Gligorijević, Dragan Šuković, Gordana Grdanović, Nenad Krkelić, Milica Stojanović, Ana Milićević, Borislav Ristović, Slaviša Petrović, Relja Ilić, Kris Berger, Bojana Milojević, Milena Jekić, Vanja Delić, Nikola Grbić, Tamara Grdanović, Branko Mladenović, Zvezdan Spasojević, Vesna Ignjatović, Mira Đinđić, Vesna Došen, Vera Mileusnić, Tamara Todorović, Marija Stanojčić, Nevena Milić, Nemanja Vlajković, Zorica Blagojev, Bojana Andrić. - Snimano 21.11.2007, premijerno emitovano u Trezoru 18.01.2008, reprizirano 16.07.2008; Redakcija za istoriografiju. Televizija - gledaoci - gledanost - emisija sadrži tri segmenta, dva arhivska i jedan koji je snimljen u specijalizovanoj Agenciji za merenje gledanosti televizijskog programa u Srbiji. Trezor pokazuje kakav je nekada bio neposredniji odnos televizije i njenih gledalaca (česte ulične ankete i razgovori sa pojedincima, specijalne emisije u kojima se odgovara na svako pismo gledalaca, organizovane javne rasprave o TV programu u gradovima i selima) a kakav je danas, najčešće preko posrednika i tehničkih uređaja. Nije sporno da nove tehnologije omogućavaju brže i tačnije merenje gledanosti, ali je činjenica da je ta ocena kvaliteta programa uglavnom lišena komentara, mišljenja, želja, osećanja, a pobedu odnosi prosta većina. - Kako je nastala televizija - Prilog Ko je izumeo televiziju iz serije TV pošta izlaže na popularan način urednik Vladimir Nedeljković. Premijerno emitovano 7. novembra 1964 - Kako se upoznaje auditorijum - Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, Televizija Beograd podjednako se bavila istraživanjem broja gledalaca koliko i njihovom ocenom kvaliteta TV programa, šta nedostaje, šta žele i šta im se ne dopada. Bile su to emisije: TV pošta jednom nedeljno, Gledaoci i TV jednom mesečno, Letnji/zimski barometar, Javna rasprava o godišnjem Planu TVB, Ekran u svaki dom jednom ili više puta godišnje. U ovim emisije glavni junaci su bili gledaoci u Srbiji, a pred njima u direktnom dijalogu odgovarali na primedbe i predloge urednici, rukovodioci, reditelji, glumci. - Kako se meri glednost TV programa - Nielsen Audience Measurement je specijalizovana agencija za istraživanje gledanosti televizije osnovana 1. maja 2002. godine u Beogradu, na osnovu zajedničkog ulaganja internacionalne grupacije AGB Nielsen Media Research i domaće agencije za istraživanje tržišta Strategic Marketing. Merenje televizijske gledanosti upotrebom piplemetra TAM (Television Audience Measurement) sistema, pokazalo se kao najuspešniji i najprecizniji način prikupljanja takve vrste informacija, kako u Evropi, tako i u celom svetu. Uspešnost se najviše ogleda u brzom dobavljanju podataka o programskom i komercijalnom gledanju prikazanom minut po minut, svaki dan, 365 dana u godini. Merenje glednosti u Srbiji je nacionalno reprezentativno i broji 880 domaćinstava, u kojima je instalirano oko 1290 peoplemetera. Izvršni direktor Agencije Nielsen Audience Measurement za Srbiju Darko Broćić, upoznaće naše gledaoce kako merenje funkcioniše u praksi, kakva je to moćna spava piplmetar, kakvi se sve podaci dobijaju ovim sistemom merenja i kome i čemu sve to koristi.. * Snimano 17.11.2011, premijerno emitovano u Trezoru, 21.11.2011; Redakcija za istoriografiju.
12:05
46. Bemus: Ruski akademskii hor Glinka
12:55
Sutra sam ja
13:25
Obrazovno ogledalo: Svekrve i snahe
13:50
Mali dnevnik
13:55
Potera, kviz
14:55
Rej Donovan, serija
15:50
Elementarno, serija
16:40
Kako je propao rokenrol, film
18:25
Svake godine u Srbiji diplomu lekara dobije 1.100 studenata medicine na pet medicinskih fakulteta - u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Mitrovici. Procenjuje se da u potrazi za poslom iz zemlje godišnje ode 800 lekara i više od hiljadu medicinskih sestara i tehničara. Lekari su uvek odlazili u inostranstvo, na specijalizaciju, radi sticanja znanja i iskustva, ali su se i vraćali kako bi stečeno znanje primenjivali u klinikama u kojima rade. Danas je situacija malo drugačija. Sve više lekara iz Srbije kreće put Nemačke, Švedske, Norveške, Kuvajta. Najčešći razlozi za odlazak su, osim zarade, loši uslovi za rad, nemogućnot za usavršavanje i napredovanje u poslu. Doktor Branislav Milošević je volontirao u Zemunskoj bolnici na hirurgiji, ali kad ni posle nekoliko godina nije dobio posao sa porodicom je otišao u Nemačku. Za doktorku Nedu Dragićević Babić i doktora Vladimira Babića materijalni momenat nije bio presudan, ali usavršavanje svakako jeste. Svoje mesto su pronašli u Vircburgu. U timu lekara koji je uradio prvu transplantaciju materice u svetu bio je i doktor Milan Milenković. U Švedsku je stigao posle Norveške, gde je radio 8 godina jer za njega nije bilo posla u Gradskoj bolnici na Zvezdari. Razgovarali smo i sa Anom i Bojanom, medicinskim sestrama koje uče nemački jezik pripremajući se za odlazak. Put do novog posla i novog života u inostranstvu nije lak, ali se sve više lekara i medicinskih sestara odlučuje na taj korak. Povećanje plata lekarima za 9, a medicinskim sestrama i tehničarima za 12 odsto, otvaranje novih radnih mesta, zapošljavanje najboljih studenata, poboljšnje uslova rada, mogućnost usavršavanja i novoodobrene specijalizacije, mere su koje država preduzima kako bi naše zdravstvene radnike zadržala u Srbiji. Autorka emisije: Jugoslava Đurica Snimatelj: Dejan Jovanović Montaž: Dragiša Đokić Realizacija: Vesna Tadić.
18:55
Lajmet
19:00
Beogradski brutalizam je jedna od mogućih definicija arhitekture koja je dominirala 70-ih i 80-ih godina 20. veka u Beogradu pored socijalističke moderne ili internacionalnog stila, i koja je funkcionisala kao otvoren sistem oblika i značenja. Frenetična izgradnja u periodu koji je prethodio opštoj ekonomskoj krizi i krahu socijalističkog sistema stvorila je urbani estetski milje koji je uslovio različite sub-kulture, od kojih su neke prešle u urbane legende, koje i danas imaju odjek. Svesni ograničenja koje podrazumeva citiranje određenog stila kao skupa formi, govorimo o Beogradskom brutalizmu pre svega kao o periodu, kao urbanom pejzažu koji je formirao kulturu koju i danas delimo. Cilj emisije Arhitektura danas: Brutalizam je da se kroz projekcije i razgovor sa arhitektom Zoranom Abadićem, autorom projekta rekonstrukcije Palate pravde u Beogradu, jednog od najznačajnijih primera uspešne brutalističke arhitekture istraži ovaj period u beogradskoj arhitekturi koji je, kao deo kulturne sredine formirao identitet više generacija Beograđana. Odnos prema temi je aktivan, a ne ekskluzivno prikazivački - pre svega jer se bavimo tkivom koje je živo, objektima i formama koje su neprekidno u funkciji i koje traže otvoren pristup njihovoj prirodi. Beograd je još uvek zahvaljujući brutalistima, pre svega betonski grad. Urednica emisije: Ljiljana Đurović.
19:30
Nomen est omen
20:00
Prva epizoda dokumentarno-igranog serijala Narodno pozorište u dest činova- Prolog istražuje same početke nastajanja ovog pozoršta, otkrivajući priče o ljudima koji su postavili temelje nacionale teatrske institucije. Od predstava igranih u beogradskim kafana do Velike scene, put je bio dugačak i pun izazova i prepreka. Knez Mihajlo (Aleksandar Đurica), vođen idejom da se kroz kulturu narod može potpuno oslobiti i ući u novo doba, podržao je izgradnju Narodnog pozorišta, iako njegovo otvaranje nije dočekao. U svom istraživačkom procesu, Narator (Nebojša Dugalić) će se susresti sa prvim upravnikom Narodnog pozorišta- Jovanom Đorđevićem (Igor Đorđević), koji će mu otkriti sa kakvim se problemima susretao pokušavajući da organizuje teatar, okupi ansambl i formira repertoar. autor serijala: NEBOJŠA BRADIĆ. scenaristkinja: TAMARA BARAČKOV. izvršni producent: ALEKSANDAR JANKOVIĆ. producent:NEVENA STANOJLOVIĆ. reditelj: MIŠKO MILOJEVIĆ. scenograf: MIROSLAVA ANDREJEVIĆ. kostimograf: IRINA MITRINOVIĆ. direktor fotografije: MILAN GRBIĆ. kompozitor: BOŽIDAR OBRADINOVIĆ. montažer: TIHOMIR DUKIĆ.
20:35
U sredu, 21. novembra u 20.30č. na Drugom programu RTS-a počinje emitovanje dokumentarnog serijala od 10 epizoda - „Teslin Narod“. Prva epizoda donosi priču o Volteru Bogdaniću, novinaru Njujork tajmsa, trostrukom dobitniku Pulicerove nagrade. Volt potiče iz stare srpske kolonije u Čikagu. Studirao je novinarstvo i politiku na Univerzitetu Viskonsin, a profesionalno se novinarstvom počeo baviti 1973. godine. Prvu Pulicerovu nagradu dobio je 1988. godine kao reporter lista Wall Street Journal za istraživanja i seriju tekstova o ilegalnim medicinskim laboratorijama u Americi, na osnovu kojih je napisao knjigu „Velika bela laž. Drugog Pulicera je osvojio 2005. godine za istraživanje nesrećnih slučajeva u američkoj željeznici, pod nazivom „Smrt pod vagonima, a treću Pulicerovu nagradu, 2008. godine za istraživački tekst o otrovnim kineskim proizvodima na američkom tržištu.Serijal predstavlja nesvakidašnje putovanje kroz prošlost i sadašnjost jednog naroda, od iskrcavanja prvog Srbina na američko tlo pre više od 200 godina do današnjih dana. Kroz priče istaknutih Srba pored Nikole Tesle i Mihajla Pupina, upoznaćete i trostrukog dobitnika Pulicerove nagrade Volta Bogdanića, Gordanu Vunjak Novaković, jedinu ženu člana Njujorške Akademije nauka, srpske inženjere tvorce Apolo programa, legendarne Oskarovce Karla Maldena, Stiva Tešića, Pitera Bogdanovića i mnoge druge čije je ime utkano u istoriju. U filmu se može čuti priča o prvom Srbinu u Americi Džordžu Fišeru (Đorđu Šagiću) koga su spasili ribari po kojima je nazvan, a čije ime se nalazi u Livingstonovoj knjizi „100 znamenitih Amerikanaca, ali i zanimljivosti poput one da je čuvena Dži Aj Džo igračka napravljena po uzoru na jednog srpskog heroja Mihajla Pejića. Svi ovi ljudi ostavili su traga gradeći ne samo Sjedinjene Američke Države gde su delom živeli i radili, već su svoja imena ugradili u istoriju Srbije. Priča o njima nije samo priča o njihovom uspehu, to je i priča o celom našem narodu i njegovim potencijalima koja nadrasta lokalne ili nacionalne okvire. Teslin narod rađen je u produkciji Optimistic filma i RTS-a, na inicijativu Tesla Science Foundation iz Filadelfije, a serijal su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Ambasada SAD u Beogradu i Savet za kreativne industrije predsednice Vlade Ane Brnabić. Reditelj i producent je Željko Mirković, a u ulozi Nikole Tesle je Džek Dimić. U serijalu se pojavljuje preko 70 istaknutih Srba koji su svojim radom i distignućima obeležili Sjedinjene Američke Države.
21:00
Elementarno 3, serija
21:50
Narodno pozorište u Beogradu slavi jubilej, 150 godina od osnivanja. Da je pozorište ogledalo društva, umetnost koja više nego bilo koja druga oseća razdiruće društvene potrese, prilično ubedljivo pokazuje istorija Narodnog pozorišta. Politički nemiri su zaustavljali umetničke polete. Društvena nestabilnost je izazivala unutrašnje sukobe. Kulturni centar, koji je u celini posvećen ovoj godišnjici, istražuje vrednosti produkcije Narodnog pozorišta, u različitim umetničkim oblastima. Kroz istoriju, ali i naše vreme. U emisiji govore Nebojša Bradić, glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa Radio-televizije Srbije, Miško Milojević, reditelj, Tamara Baračkov, dramaturškinja, Dragan Stevović, direktor Muzeja Narodnog pozorišta, Ljiljana Dragović, slikarka i scenografkinja, dr Nebojša Romčević, dramski pisac i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, Božidar Đurović, reditelj, dr Sonja Marinković, muzikolog i profesor na Fakultetu muzičke umetnosti, glumci Hadži Nenad Maričić i Slobodan Beštić. U emisiji će biti reči i o međunarodnom forumu održanom u Centru za kulturnu dekontaminaciju, Stvaranje konkretne utopije: arhitektura Jugoslavije 1948 - 1980, predstavi Ljubav u Savamali premijerno izvedenoj u Zvezdara teatru, premijernom izvođenju dela Ljubav Ivana Brkljačića u Beogradskoj filharmoniji, izložbi Damnjan - retrospektiva 1965-2018 u Muzeju grada Beograda, kao i o filmu Bez dodira, prikazanom na festivalu Slobodna zona. Rubrika Fenomen istražuje aplauz, dok je Jubilej posvećen stodevedesetogodišnjici od rođenja Henrika Ibzena. Gost Tanke linije je prof dr. Vladimir Kulić, istoričar arhitekture. Centralni gost emisije je scenograf Miodrag Tabački. Glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa: Nebojša Bradić Kreativni direktor: Boris Miljković Urednik serijala: Danijela Purešević Urednik emisije: Ana Tasić Reditelji: Ivan Bukvić i Goran Nikolić Montažer: Goran Mijić Autori rubrika: Danijela Purešević, Dragana Pantić, Jasmina Vrbavac, Ana Tasić, Marija Nenezić, Aleksandar S. Janković, Jasmina Mijić, Hristina Vasilijević Novinar: Jelena Videnović Voditelj: Željko Maksimović.
22:50
Novo izdanje emisije Bunt je posvećeno radu grupe E-PLAY. Ovaj bend u 2018. obeležava 20 godina postojanja, te su ovom prilikom u Studiju 8 na Košutnjaku uživo izveli tri pesme. Bićete u prilici da čujete jedan od njihovih najvećih hitova, pesmu Divan dan, kao i dve pesme sa aktuelnog albuma Sloboda - Da budemo samo dobro i Srešćemo se neki drugi put. Opstati 20 godina je samo po sebi veliki uspeh, međutim menjati se iz godine u godinu i biti sve prisutniji i sve kvalitetniji, čini ovaj bend jednim od najznačajnijih na srpskoj rok sceni. U emisiji ćemo vas podsetiti koji su to najvažniji trenuci u njihovoj karijeri, a o bendu će govoriti i reditelj Milorad Milinković Debeli, Uroš Đurić- umetnik, Branko Rosić - pisac i novinar, kao i kolege, muzičari Miroslav Cvetković - Bajaga i Instruktori i Vladan Rajović - Kanda, Kodža i Nebojša. Kakve su okolnosti u kojima rade, šta misle o svojih prvih 20 godina, koji su najlepši momenti i planovi za budućnost otkriće u razgovoru koji su vodili sa Brankom Glavonjić, osnivačica, basistkinja i pevačica benda Maja Cvetković i Goran Ljuboja Trut - bubnjar. U Domu Omladine Beograda 24. novembra očekuje nas i slavljenički koncert E-PLAY-a, biće to svojevrstan presek njihovog rada, a specijalno izdanje emisije Bunt je najbolja pozivnica za ovaj događaj. Autor emisije: Branka Glavonjić. Novinarka: Katarina Vujović. Reditelj emisije: Miodrag Kolarić.
23:30
Četiri godišnja doba u Havani, serija
00:25
Lajmet
00:30
Koncert grupe Kerber
01:25
Trezor
02:25
Kako je propao rokenrol, film
04:05
Arhitektura danas: Brutalizam
04:30
Nomen est omen
04:55
Koncert grupe Kerber
06:28
Slagalica, kviz
06:49
Datum
06:56
Verski kalendar
07:06
Lajmet
07:12
Odgonetanje: Akutni moždani udar
07:38
Kocka,kocka, kockica
08:00
Pepa prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:15
Mia i ja
09:38
Bejblejd
10:00
Mali dnevnik
10:05
Uprirodi se
10:10
Šarlo i družina nastavljaju put oko sveta i u narednoj epizodi vas vode u Portugal. Šarlo je fasciniran portugalskom fado muzikom. Voli brzu vožnju pa je posetio svetski poznati muzej kočija u Lisabonu. Naučite kako izgleda portugalska zastava, glavni grad Lisabon, kako zvuči portugalska himna, kuda su putovali poznati portugalski moreplovci i kako se na portugalskom jeziku kaže volim te. Autor igranog serijala za decu Šarlo vas vodi je Nermin Ahmetović, produkcija Art Beat Centar.
10:30
Parkovi prirode: Kučaj - Beljanica
11:00
Trezor
12:00
Žil Apap i Meduoteran duo
13:00
Uprirodi se
13:10
Šarlo Vas vodi
13:25
Nauka 50: Seksualnost
13:50
Mali dnevnik
14:00
Tv lica:Beti Đorđević...kao sav normalan svet
15:00
Rej Donovan, serija
16:00
Elementarno, serija
16:45
Lov i ribolov
17:20
Lajmet
17:25
Odbojka(ž):PS, Ub - Spartak (Subotica), prenos
19:30
U njoj su se spojila dva sveta i takve priče su uvek posebne. Ima dva maternja jezika. Ne zna se da li više voli Srbiju ili Amazoniju! Kada je posle dužeg razmišljanja odlučila da napusti Beograd i nastavi život u dalekom Peruu, desilo se nešto što joj je promenilo plan.. Maja Todorović Iskjerdo je rođena Beograđanka. Živela je i školovala se u Srbiji, Španiji, na Kanarskim ostrvima i u Peruu.
20:00
150 godina od osnivanja Narodnog pozorišta, prenos svečane akademije
21:20
Elementarno, serija
22:05
Putovanje
23:40
Zlatni BEMUS
00:25
Lajmet
00:30
Trezor
01:30
Odbojka(ž):PS, Ub - Spartak (Subotica), r
03:00
Tv lica:Beti Đorđević...kao sav normalan svet
03:45
Parkovi prirode: Kučaj - Beljanica, r
04:15
Lov i ribolov
04:45
Žil Apap i Meduoteran duo