Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 3
06:17
Zalogaj Kine, r.
07:09
Partibrejkersi u Hali sportova, 1. deo, r.
08:05
Privredna istorija Srbije, 6-9, r.
08:35
Koncert za Arsena, 1. deo, r.
09:05
Velikani srpske Vojvodine: 7 dana VNS, 19-28,r.
09:13
RTS Poletarac: Kukuriku šou-Da li govoriš marsovski, r.
09:17
RTS Drama: TV teatar – Solo za Bertolda Brehta, r.
09:38
RTS Poletarac: Restorančić zalogajčić,r.
10:10
RTS Poletarac: Kolibri i Big bend RTS-a-Eci peci pec, r.
10:15
RTS Poletarac: Dosije IX i OX-Latinični izrazi prevedeni na ćirilicu, r.
10:23
Iza kulisa - Veliki rat: Razaranje Beograda, r.
10:30
Mitovi i legende: Trojanski rat-Ilijada, 1. deo, r.
10:47
Na veslu priča: Krojač za mrtve-Slaven Radovanović, r.
11:06
Retuširanje: Crno – bela boja, 7-7, r.
11:32
Sa svih meridijana: Ekvador, r.
12:12
Lepota japanskih pejzaža: Zima moćnih talasa-Obala Ečizena, Fukui, 7-13, r.
12:32
Mađarski nacionalni balet: Šeherzada, r.
13:22
Podzemni svet Pariza, r.
14:17
Zalogaj Kine, r.
15:09
Partibrejkersi u Hali sportova, 1. deo, r.
16:05
Rađanje srpske muzičke kulture: Putnici Orijent ekspresa, 5 -8
16:40
Srbi i Nemci u prošlosti nisu samo ratovali. Srbija je uvek imala važnu ekonomsku saradnju sa Nemačkom. Manje je poznato sa su u 19. i prvoj deceniji 20. veka Srbija i Nemačka imale dobru vojnu saradnju. Luger je kao gost Damjana Brankovića boravio u Beogradu i Kragujevcu i prisustvovao testiranjima mitraljeza maksim koje je kasnije srpska vojska uvela u naoružanje. Srpska verzija maksima bila je tada najmodernija na svetu. Od 250 komada, koliko ih je posedovala srpska vojska pre Prvog svetskog rata, sačuvan je samo jedan. Ćerka Vilhelma Mauzera se udala za tada majora a kasnije generala Kostu Koku Milovanovića koji je imao značajne inovacije na poznatoj pušci mauzer koja je po njemu u narodu nazvana kokinka. Zanimljiva je priča o poreklu pištolja broving koje su imali atentatori na Franju Ferdinanda. U emisiji govore Branko Bogdanović, Vuk Obradović i Zoran D. Nenezić. Urednik i scenarista Dragan Kolarević Reditelj Milan Jovanović. Repriza, 14. novembar u 00:43 i 08:43.
17:05
Velikani srpske Vojvodine: Mihajlo Pupin, 20-28
17:13
Koristeći se žanrom kabarea, novog cirkusa, pa i kamerne opere, predstava Solo za Bertolda Brehta pokazuje postulate velikog stvaraoca i postavlja pitanja koja su danas važna, ističu reditelj Ivana Vujić i glumica Danica Ristovski. Ovaj komad podseća i na to da je Breht bio apatrid, kako je svojom umetnošću menjao prostore boravka i trudio se da njegovo pozorište i poezija ne samo zadrže svoj smisao vež i da se nametnu svakoj novoj sredini. Predstava je za TV teatar snimljena na Novoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta u adaptaciji i režiji Ade Lazić. Repriza, 14. novembar u 01:22 i 09:22.
18:18
Iza kulisa - Veliki rat: Dinar
18:25
Rej Donovan, 2-60
19:20
Blagoje Ranković rođen je 1966. godine u Valjevu. Završio je Poljoprivredni fakultet u Beogradu. Objavio je četiri zbirke pesama. Objavljivao je kritike, kratke priče i eseje. Prevođen je na finski i poljski jezik. Komponovao je i aranžirao veliki broj boemsko-kafanskih pesama. Pesnik, poetski promišlja odrastanje i senke koje mogu pratiti čoveka zauvek veslajući spojnicom Obnice i Jablanice u Kolubaru. Repriza, 14. novembrar u 03:22 i 11:22.
19:30
TV feljton: Izvajani Balkan
20:50
Akademik Isidora Žebeljan (Beograd, 1967) je najprominentniji i najizvođeniji srpski kompozitor na svetskoj muzičkoj sceni. Njene kompozicije se redovno izvode po čitavoj Evropi, Dalekom Istoku, Americi i Australiji. Kao što je Georg Bihner u svojoj drami Leons i Lena posegao za strukturom starinske bajke, tako se i Isidora, u istoimenoj sviti, nastaloj iz muzike za beogradsku produkciju Bihnerovog komada, seća zvukova sa renesansnih dvorova i trgova, i nastupa putujućih skomraha. Dark velvet, koncertna minijatura za solo klavir, koja nosi podnaslov u spomen Gustavu Maleru, je beskrajna, nostalgična melodija, koja posredstvom kompozitorkine izrazite osetljivosti i emotivnog sadejstva sa prošlim vremenima, hvata malerovsku setu u mrežu sopstvene čarolije. U krčmi je kamerna verzija prvog stava Isidorine kompozicije Skomraška igra, pisane za kamerni orkestar, i to za čuveni kamerni orkestar Academy of Saint Martin in the Fields. U turbulenciji zgusnute muzičke naracije, nastale nizanjem različitih tematskih motiva, ostvarena je virtuozna zgusnutost muzičkog materijala u unikatnoj i uvek iznenađujućoj smeni metra. Predačka arhaičnost melodijsko-ritmičke okosnice stava seže do samih starosedelaca Starog sveta. Naslov svite Tri kozja uveta potekao je od naslova pozorišnog komada za decu Ljubivoja Ršumovića, 'U cara Trojana kozje uši', kao što i četiri stava svite potiču iz muzike za tu predstavu, postavljene u Beogradu, 1999. godine. Ova muzika poseduje izrazito pevnu melodičnost, ali nosi i karakteristike srpske i rumunske narodne muzike. Umbra je komponovana na trećoj godini studija, kada je Isidora imala 19 godina. Delo je inspirisano slikama Đorđa de Kirika, ali i igrama i neuhvatljivošću senki. Arnolofova pesma je potekla iz pozorišne muzike za Molijerovu Školu za žene', predstavu koju je 1998. godine postavilo Crnogorsko narodno pozorište iz Podgorice, u režiji Milana Karadžića. Prvi deo ove mediteranski zavodljive pesme peva se na izmišljenom, improvizovanom kvaziromanskom jeziku, na koga se nadovezuje vesela sicilijanska kanconeta. Diptih Mišolovka nastao je iz muzike za istoimenu pozorišnu predstavu po Agati Kristi, koja je 1995. postavljena u Beogradu. Prvim stavom vladaju emocije napetosti i slutnje, dok je drugi stav valcer, iza kojeg ostaje pitanje obnavljanja straha, produženo do u beskraj. Dve pesme nevjeste od vjetra proistekle su iz muzike za pozorišnu predstavu Nevjesta od vjetra' Slobodana Šnajdera, koja je u Beogradu postavljena 2003. godine. Bazirane na pentatonici iz Međumurja, ove dve pesme predstavljaju jedna drugoj varijaciju: setna patina drevnosti spore pesme i divlja ritmičnost brze pesme pretaču se jedna u drugu, postajući i kontrast i ogledalo. Diptih Suze su O. K. nastao je iz pozorišne muzike za istoimenu dramu Mirjane Bobić Mojsilović, postavljenu u Beogradu 1999. godine. Elementi džeza i popularne muzike prisutni su u ovom diptihu, iz kojeg se izdvaja Marijina pesma, kao primer Isidorine prefinjene, dirljive melodioznosti. Diptih Leda nastao je iz muzike za istoimenu dramu Miroslava Krleže, koju je u Ateljeu 212 režirao Dejan Mijač, 2001. godine. Svi stavovi te svite imaju za model popularne igre iz tridesetih godina prošlog veka, ali se te igre, pod dejstvom Isidorine mašte, obogaćuju lucidnim ritmovima i naglim obrtima u nesvakidašnjim zvučnim kombinacijama - one postaju igre Isidorine kompozitorske maestralnosti. Repriza, 14. novembar u 04:51 i 12:51.
22:01
Pod lupom
00:08
Rađanje srpske muzičke kulture: Putnici Orijent ekspresa, 5 -8,r.
00:43
Iz senke prošlosti: Srpskonemačko oružje, r.
01:08
Velikani srpske Vojvodine: Mihajlo Pupin, 20-28, r.
01:17
RTS Drama: TV teatar – Solo za Bertolda Brehta, r.
02:22
Iza kulisa - Veliki rat: Dinar, r.
02:29
Žitan gitar trio
03:00
Paleta kulturnog nasleđa: Mediala neka i sad
03:22
Na veslu priča: Pet senki-Blagoje Ranković, r.
03:34
TV feljton: Izvajani Balkan, r.
04:51
Studio 6: Pozorišna muzika Isidore Žebeljan, r.
05:55
Pod lupom , r.
08:08
Rađanje srpske muzičke kulture: Putnici Orijent ekspresa, 5 -8,r.
08:43
Iz senke prošlosti: Srpskonemačko oružje, r.
09:08
Velikani srpske Vojvodine: Mihajlo Pupin, 20-28, r.
09:17
RTS Drama: TV teatar – Solo za Bertolda Brehta, r.
10:22
Iza kulisa - Veliki rat: Dinar, r.
10:29
Žitan gitar trio, r.
11:00
Paleta kulturnog nasleđa: Mediala neka i sad,r.
11:22
Na veslu priča: Pet senki-Blagoje Ranković, r.
11:34
TV feljton: Izvajani Balkan, r.
12:51
Studio 6: Pozorišna muzika Isidore Žebeljan, r.
13:55
Pod lupom , r.
16:03
24. Beogradski džez festival: Džon Fedis, 3. deo
16:34
Prag sela Srbije: Burovac
17:05
Velikani srpske Vojvodine: Somborci-Lalošević, Konjović, 21-28
17:13
RTS Kolo: Simfonija duha i daha-Koncert Bore Dugića, 1. deo
18:09
Iza kulisa - Veliki rat: 1300 kaplara
18:17
Rej Donovan 3-60
19:12
Jovanka Božić rođena je 1953. godine u selu Vrelo, Ub. Magistar je političkih nauka, pisac i slikar. Predaje sociologiju u Valjevskoj gimnaziji. Objavila tri autorske monografije, preko dvadeset naučnih radova, pet knjiga proze i poezije. Zastupljena u antologijama. Održala šest samostalnih izložbi. Nagrađivana za poeziju i prozu. Reditelj, autor koncepta: Rastko Šejić; kompozitor: Vladimir Lešić; direktor fotografije: Časlav Petrović; snimatelj: Marko Ristić; montažer: Milan Pejnović; dizajner: Zoran Mujbegović; asistent kamere: Milan Džodić; spiker: Aleksandar Novaković; čamdžije: Aleksandar Vujić, Rafailo Mitrović, Blagoje Ranković; intro animacija: Kosta Milovanović, Miroslav Spajić. Produkcija: Udruženje „Šta hoćeš 2018. Projekat podržali: Ministarstvo kulture i informisanja, Grad Valjevo. Repriza, 15. novembar u 03:15 i 11:15.
19:23
Koncert za Arsena, 2. deo
20:27
Sati mog života 10-11
21:19
Na festivalu Nišvil, održanom 2017 godine, održan je koncert slovenačkog big benda Gverillaz. Ono što ih izdvaja jeste projekat koji su osmislili i koji se bavi predstavljanjem kompozicija Frenka Zape, ali u aranžmanima za veliki džez orkestar. Vođa ovog big benda je Peter Ugrin, sin čuvenog violiniste i trubača sastava „Septembar. Repriza, 15. novembar u 05:20 i 13:20.
21:56
Mladost
00:05
24. Beogradski džez festival: Džon Fedis, 3. deo, r.
00:36
Prag sela Srbije: Burovac, r.
01:07
Velikani srpske Vojvodine: Somborci-Lalošević, Konjović, 21-28, r.
01:15
RTS Kolo: Simfonija duha i daha-Koncert Bore Dugića, 1. deo, r.
02:11
Iza kulisa - Veliki rat: 1300 kaplara, r.
02:19
Vidik: Propast zapada
03:15
Na veslu priča: Svaka ljubav-Jovanka Božić, r.
03:26
Koncert za Arsena, 2. deo, r.
04:29
Sati mog života 10-11 , r.
05:20
Nišvil 2017: Gverillaz, r.
05:56
Mladost, r.
08:05
24. Beogradski džez festival: Džon Fedis, 3. deo, r.
08:36
Prag sela Srbije: Burovac, r.
09:07
Velikani srpske Vojvodine: Somborci-Lalošević, Konjović, 21-28, r.
09:15
RTS Kolo: Simfonija duha i daha-Koncert Bore Dugića, 1. deo, r.
10:11
Iza kulisa - Veliki rat: 1300 kaplara, r.
10:19
Vidik: Propast zapada, r.
11:15
Na veslu priča: Svaka ljubav-Jovanka Božić, r.
11:26
Koncert za Arsena, 2. deo, r.
12:29
Sati mog života 10-11 , r.
13:20
Nišvil 2017: Gverillaz, r.
13:56
Mladost, r.
16:05
Na skriveno te vodim mesto: Divna Ljubojević
16:28
Dve organizacije, jedan ideal i različiti putevi do cilja. Mladu Bosnu kao revolucionarnu, idealističku grupu omladinaca i Crnu ruku sastavljenu od oficira zaverenika, spajali su želja za slobodom i stvaranje Jugoslavije. Repriza, 16. novembar u 00:28 i 08:28.
16:34
Bunt u jesen 2018. ulazi u šesnaestu TV sezonu emitovanja i svrstava se jednu od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala. Pre 5 godina je pokrenut i Bunt rok festival - prvo i jedino televizijsko takmičenje novih i neafirmisanih bendova. Autor emisije: Branka Glavonjić Novinari: Katarina Vujović, Milica Marković, Igor Gimboš Reditelji: Miodrag Kolarić, Jovan Bačkulja. Repriza, 16. novembar u 00:34 i 08:34.
17:05
Velikani srpske Vojvodine: Bunjevci-Ivan Antunović, 22-28
17:14
RTS Trezor: Priroda Jugoslavije-Suva planina
17:44
RTS Trezor: Dvadeset miliona-Svet i tiraž
18:17
Rej Donovan, 4-60
19:05
Zoran Mujbegović rođen je 1950. godine u Beogradu. Akademski je slikar, član ULUS-a od 1975. Objavio je dve zbirke pesama i četiri romana. Objavio je preko 30 knjiga pod pseudonimom Nikostrat Saronski. Glavni i odgovorni urednik izdavačkih kuća Arion, Stilos i Aurora u Beogradu. Održao preko 50 samostalnih izložbi. Dobitnik visokih međunarodnih priznanja za urbanizam i dizajn. Živi i radi u Valjevu. Slikar i pisac, svojom fantastičnom pričom o alasomu priziva legende Kolubarskog kraja. Repriza, 16. novembar u 02:55 i 10:55.
19:20
Feniks na Avali
19:55
Televizija je u moderna vremena otkrila neslućene mogućnosti u civilizacijskom napretku čovečanstva. Stalnim tehnološkim usavršavanjem, ona u svim oblastima života i ljudske delatnosti, proniče u suštinska pitanja. Duh tragalaštva koji ljude nadahnjuje i predvodi tokom vekova, najverodojstojnije svedoči o putu evolutivnih promena kao i razvoju čovečanstva. Libela je posvećena nastojanju da se ostvari Muzej televizije, koji bi, svojom specifičnošću, zahvaljujući raskošnoj dokumentaciji u proteklih 55 godina našeg vremena. Pored inicijatora nastanka ovog  Muzeja: Bojane Andrić, Aleksandra Luja Todorovića i Stanka Crnobrnje, u emisiji učestvuju i mnogi posvećenici i znalci ovog medija. Autor i urednik emisije: Maja SkovranReditelj: Ivana Stivens. Repriza, 16. novembar u 03:45 i 11:45.
20:30
Odliv mozgova
21:03
Produkcijska kuća Deutche Welle svake nedelje u okviru svog programa predstavlja najbolje evropske rok, pop i džez muzičare snimljene na koncertima širom Evrope. Među njima su do sada bili Emeli Sande, Goldfrap, Parov Stelar, Kris Rija, ali i mnogi mladi muzičari kao što su Ejmi Mekdonald, Emilijana Torini, Džejmi Kalam.. Repriza, 16. novembar u 04:53 i 12:53.
21:47
Paleta kulturnog nasleđa: Večnost prijateljstva
22:10
Kao prestonica Galije, Lion je oduvek zauzimao važno mesto u Evropi. Često je bio polazna tačka francuskih kraljeva u pohodima na Italiju. Takođe, u njemu su svoje mesto pronašli brojni štampari, bankari i umetnici. Nalazi se na strateški važnom mestu, na ušću Rone i Saone, što mu je osiguralo dobrobit zahvaljujući razvoju tekstilne industrije i trgovini svilom. Izdižući se nad gradom, četvrt Kroa Rus čuva tragove industrijske prošlosti i obilje urbanističkog i arhitektonskog blaga, koje je UNESKO proglasio delom svetskog kulturnog nasleđa. Priča o prošlosti u kojoj savremena arhitektura predstavlja dragoceni eho. Repriza, 16. novembar u 06:01 i 14:01.
22:39
Velika iluzija
23:10
Viktorija, 17-18
00:05
Na skriveno te vodim mesto: Divna Ljubojević, r.
00:28
Iza kulisa - Veliki rat: Mlada Bosna i Crna ruka, r.
00:34
Bunt , r.
01:05
Velikani srpske Vojvodine: Bunjevci-Ivan Antunović, 22-28, r.
01:14
RTS Trezor: Priroda Jugoslavije-Suva planina, r.
01:44
RTS Trezor: Dvadeset miliona-Svet i tiraž, r.
02:12
Dvadesetih godina prošlog veka, sklanjajući se od boljševičkog terora u Rusiji, više hiljada belih Rusa našlo je utočište u kraljevini SHS. Mnogi su ostali u Srbiji, dajući joj kulturni rang u svim oblastima kojima su se bavili. Osnovali su i svoja udruženja, a u Beloj Crkvi banatskoj osnovali su Krimski kadetski korpus i Marinski devojački institut, u kojima su u rangu gimnazije školovali svoje mlade u duhu tradicija i vrednosti carske Rusije. Korpus je trajao do 1945. godine i izveo je na put mnoge generacije mladih koji su nastavili svoje karijere u raznim oblastima u Srbiji, a mnogi su potražili spas odlazeći dalje... Malo ih je danas među živima. Jedan od njih je i profesor, inženjer građevine Aleksej Postnikov. Poslednjih godina se u Rusiji obnavlja tradicija kadetstva i proletos je u Srbiji boravila grupa devojaka i mladića iz Krasnojarska i Njižninovgoroda, tražeći vrednosti i duh nekadašnjih kadeta. Upoznali su se sa tragičnim događajima za vreme Oktobarske revolucije i u novom duhu probuđenog patriotizma Rusije, pomirenog sa svojom prošlošću odali počast nekadašnjim kadetima. Sreli su se sa prof. Postnikovim, koji im je pričao o osnovnim vrednostima na kojima je Korpus počivao. Lekcija iz istorije je naučena povezujući Srbiju i Rusiju još čvršće i čineći Belu Crkvu mestom hodočašća i za druge mlade Ruse, koji će od sada svake godine ovamo dolaziti. Urednik, scenarista i reditelj: Dragan Ćirjanić. Repriza, 16. novembar u 10:17.
02:55
Na veslu priča: Tajna blaga- Zoran Mujbegović, r.
03:10
Feniks na Avali, r.
03:45
Libela: Muzej televizije, r.
04:20
Odliv mozgova, r.
04:53
Evropa kroz koncerte, r.