Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:02
Slagalica, kviz
06:24
Datum
06:29
Verski kalendar
06:38
Lajmet
06:44
Dobro je, dobro je znati: Korak za život
07:13
Kocka, kocka, kockica
07:45
Pepa prase
07:50
Super krila
08:02
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:15
Majk vitez
08:27
Anđelina balerina
08:40
Mirakulus
09:07
Mia i ja
09:32
Transformersi
09:53
Mali dnevnik
10:00
U šestoj, sedmoj i osmoj epizodi serije Đaci u ratu pratimo sudbinu jednog od naših francuskih đaka koji je nakon školovanja postao posvećeni, društveno angažovani lekar - dr Dragoljub Sretenović. U ove tri epizode pratićemo kako njegov unuk, istoričar dr Stanislav Sretenović, ide putem svoga dede preko Marseja, Mentona, Nice i Bordoa do povratka u Beograd. Dr Dragoljub Sretenović je kao dečak prešao Albaniju i poslat sa našim đacima u Francusku na školovanje tokom 1. Sv. rata. Tamo završava medicinu u Bordou sa radom o tuberkolozi u Srbiji. Nakon Prvog svetskog rata vraća se u Srbiju. Posebno se bavi socijalnom medicinom, radi kao lekar i u jednom periodu je upravnik Studentskog doma. Bio je urednik časopisa Lekar i Narodna čitanka i generalni sekretar Saveza lekarskih komora. Formirao je lekarsku komisiju koja je obilazila zatvorenike u Sremskoj Mitrovici. Bio je deklarisani antifašista. Uhapšen je 1941. pod optužbom da je idejni komunista i propagator komunizma. Uprkos molbama građana i porodice nije oslobođen. Streljan je 1942. u Jajincima. Novinari istraživači: Nataša Drakulić, Tatjana Cvejić, Kristina Đuković, Marija Tošić. Snimatelj: Petar Vujanić Montaža: Ksenija Savićević Scenario i režija: Valentina Delić.
10:27
Staro Srpsko pisano nasleđe: Tajna Karnske crkve
11:02
Osamdeset godina internacionalnih brigada - Na Godišnjoj skupštini Udruženja Španski borci 1936-39, 24. novembra 2018. u Institutu Servantes, uručene su po prvi put Spomenice solidarnosti institucijama i pojedincima koji su najviše pomogli očuvanju sećanja na učešće jugoslovenskih dobrovoljaca u odbrani Španske republike i afirmaciji međunarodne solidarnosti danas. Spomenice solidarnosti primili su: Nacionalni arhiv Katalonije; Fondacija Roza Luksemburg; Dolores Kabra, generalni sekretar Udruženja Arhiv rata i izgnanstva; Bojana Andrić, autor Trezora. U narednim Trezorima biće još reči o ovom svečanom danu, a sada podsećamo početka našeg saradnje sa Udruženjem pre dvanaest godina - Snimano 24.12.2018, premijerno emitovanje, Redakcija za istoriografiju. Sedamdeset godina internacionalnih brigada - Ovim prilogom predstavljen je rad Udruženja jugoslovenskih dobrovoljaca španske republikanske vojske 1936-39, njihovih potomaka i prijatelja. Sociolog Milo Petrović, tada zamenik predsednika Udruženja i domaćin ekipi Trezora, predstavlja plan obeležavanja 70 godina od početka Španskog građanskog rata i formiranja interbrigada čiji su se dobrovoljci borili za odbranu Republike protiv fašizma. Među 35.000 dobrovoljaca iz više od pedeset zemalja sveta, bilo je i 1.750 Jugoslovena. - Učesnici: Milo Petrović, Vera Stojanović; sagovornik Bojana Andrić - Snimatelj Dejan Milovanović, asistent snimatelja Aleksandar Kostić, snimatelj zvuka Bojan Kovačević, rasvetljivač Branislav Dmitrov, organizator Milka Jovanović, realizator Nataša Janjuz, urednik istraživač Vesna Ignjatović, grafička obrada Goran Ergarac, montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić - Premijerno emitovano 12.07.2006, reprizirano 18.03.2015. i 13.07.2016; Redakcija za istoriografiju. Povratak u Španiju - emisija je snimana između 6. i 13. novembra 1977. godine prilikom prve posleratne posete jugoslovenskih interbrigadista Španiji. Na maršruti Barselona - Valensija - Madrid jugoslovenski dobrovoljci obišli su mesta slavnih bitaka i linije fronta. Na licu mesta, učesnici su govorili o borbama i svojim uspomenama. U emisiju su umontirani delovi arhivskog materijala o Španskom građanskom ratu. Kako je emisija bila bez najavne i odjavne špice, prilikom repriziranja kontaktirali smo reditelja Dejana Kosanovića koji nam je dao sledeće podatke: Kada je, posle Frankove smrti, Udruženje boraca španskog građanskog rata organizovalo posetu Španiji i obilazak bojišta na kojima su se borili kao pripadnici Internacionalnih brigada, pok. Borjana Prodanović, profesor Fakulteta dramskih umetnosti je došla na ideju da o tome snimimo emisiju. Udruženje španskih boraca je tu ideju podržalo, Televizija Beograd je prihvatila i tako je došlo do snimanja. Grupa je išla kao turistička grupa - avionom do Barselone u odlasku, autobusima po bojištima iz Španskog građanskog rata, a u povratku avionom iz Madrida. Vođa puta je bio Lazar Udovički. - Učesnici: dr Aleš Bebler (predsednik Udruženja), Lazar Udovički (sekretar Udruženja), Josip Licul, Siniša Drobac, dr Olga Dragić, Stane Bobnar, Čedo Kapor, Stevan Serdar, Ivo Vejvoda, Ana Buhonicki, Mihail Čemazar, Voja Todorović Lerer, Mirko Krželj, Obren Stišović i dr. - Scenarista Borjana Prodanović; snimatelji Bratislav Grbić, Dejan Kosanović; montažer Milanka Nanović, reditelj Dejan Kosanović - Premijerno emitovano 21.01.1978, reprizno 14.07.1986, Redakcija dokumentarno-feljtonističkog programa, urednik Blagoje Lazić; reprizirano 12.07.2006. i 18.03.2015. u Trezoru.
12:10
13. Međunarodni festival gitare
13:08
Đaci u Velikom ratu
13:35
Porodični krugovi: Lična pratnja deteta
14:00
Rej Donovan, serija
14:50
Elementarno, serija
15:35
Rukomet (ž) - EP: Danska - Crna Gora, prenos
17:19
Lajmet
17:30
Ima pisaca koji nose samo svoju sudbinu, ima, međutim, i onih drugih koji žive u burna vremena i nose svoju i sudbinu vremena sa sobom. Takav je pisac Jovica Aćin, koji je bio svedok i učesnik tri velike književne revolucije: velikog buma latinoameričke književnosti, prodora borhesovskog postmodernizma i uspona logorske literature tokom sedamdesetih godina prošlog veka. Dvojica pisaca sastali su se pred kamerama Radio-televizije Srbije da porazgovaraju o toj burnoj mapi koja je ostavila ožiljke na licu jednog stoleća. Kako je prošvercovan, preveden i objavljen Arhipelag gulag Aleksandra Solženjicina, zašto i danas postmoderna literatura nema pravo egzistencije u razmišljanjima dobrog broja književnih teoretičara, šta opomena na logorsku literaturu znači danas - samo su neka od pitanja na koja su odgovore potražili Aleksandar Gatalica, urednik i voditelj emisije Književni dijalog i Jovica Aćin.
18:00
70 godina od osnivanja Košarkaškog saveza i 95 godina od prve košarkaške utakmice u Srbiji, prenos
19:17
Nomen est omen
19:47
Polazeći od autentičnih zapisa i sećanja svedoka, epizoda igrano-dokumentarnog serijala Narodno pozorište u deset činova - Slučaj Cvetković istražuje zašto su, nakon Drugog svetskog rata, bez sudskog procesa, streljani glumci Aca Cvetković i Jovan Tanić. Narator će se susresti sa svedocima ovih događaja - Nevenkom Urbanovom, Pavlom Bogatičevićem, Slobodanom A. Jovanovićem, Miomirom Denićem, koji će se prisetiti ratnih vremena, doba velike nemaštine i stradanja. Iako je nakon oslobođenja veliki broj članova Narodnog pozorišta, zbog optužbi da je sarađivao sa okupatorom, hapšen, kažnjavan zatvorom ili oduzimanjem građanskih i prava na bavljenje svojom profesijom, za Cvetkovića i Tanića, zbog njihovih pogrešnih odluka, usledila je smrtna kazna. Igraju: Nebojša Dugalić, Hadži Nenad Maričić, Nemanja Oliverić, Goran Jevtić, Nada Šargin, Pavle Jerinić, Nikola Vujović, Predrag Vasić. autor serijala: Nebojša Bradić pisac scenarija: Tamara Baračkov reditelj: Miško Milojević izvršni producent: Aleksandar Janković producent: Nevena Stanojlović reditelj: Miško Milojević scenograf: Miroslava Andrejević kostimograf: Aleksandra Stošić Krstović direktori fotografije: Milan Grbić, Nenad Cvetković kompozitor: Božidar Obradinović montažer: Tihomir Dukić.
20:22
Filip Bajović je biznismen srpskog porekla, čija je firma Label Kings postala poznata u modnoj industriji širom sveta, sa kancelarijama u Americi, Aziji i Evropi. Za dvadeset pet godina svog postojanja, Filip je sa svojim timom uspeo da izgradi vibrantnu korporaciju koja koristi najnoviju tehnologiju, i da ostvari saradnju sa najvećim firmama iz modnog sveta, kao što su Donna Karan, Carolina Herrera, Tory Burch, Nicole Miller, Alexander Wang, Helut Lang i mnoge druge. Pre dve godine, Filip Bajović je pokrenuo novu IT firmu Cacotec, čija se delatnost oslanja na znanje i iskustvo stečeno nizom godina u modnoj industriji. Filipova želja je bila da se otvori kancelarija u Beogradu, kako bi se privukli mladi talenti u Srbiji. Ove godine je, sa svojim partnerom Milanom Krstićem, zvanično otvorio beogradsku kancelariju. Za sve vreme života u Americi, Filipa nikada nije napuštala njegova mladalačka ljubav prema košarci, koju je krunisao pokretanjem košarkaške akademije Facehoop, koju vodi sa svojim prijateljem i vrhunskim stručnjakom Marinom Sedlačekom. Za deset godina svog postojanja i akademijama u Americi, Španiji, Sloveniji i Turskoj, Facekoop akademija je postala jedna od poznatijih akademija u košarkaškom svetu. Investitor, pronalazač i filantrop, Filip nikada nije zaboravio svoje poreklo i uvek je bio spreman da pomogne svom narodu i da bude deo mnogih dobrotvornih organizacija. Sa ponosom ističe svoje članstvo u Serbian Entrepreneurs organizaciji, koju je formirala grupa mladih intelektualaca srpskog porekla, sa idejom da se pomogne mladim talentovanim ljudima u Srbiji. Serijal predstavlja nesvakidašnje putovanje kroz prošlost i sadašnjost jednog naroda, od iskrcavanja prvog Srbina na američko tlo pre više od 200 godina do današnjih dana. Kroz priče istaknutih Srba pored Nikole Tesle i Mihajla Pupina, upoznaćete i trostrukog dobitnika Pulicerove nagrade Volta Bogdanića, Gordanu Vunjak Novaković, jedinu ženu člana Njujorške Akademije nauka, srpske inženjere tvorce Apolo programa, legendarne Oskarovce Karla Maldena, Stiva Tešića, Pitera Bogdanovića i mnoge druge čije je ime utkano u istoriju. U filmu se može čuti priča o prvom Srbinu u Americi Džordžu Fišeru (Đorđu Šagiću) koga su spasili ribari po kojima je nazvan, a čije ime se nalazi u Livingstonovoj knjizi 100 znamenitih Amerikanaca, ali i zanimljivosti poput one da je čuvena Dži Aj Džo igračka napravljena po uzoru na jednog srpskog heroja Mihajla Pejića. Svi ovi ljudi ostavili su traga gradeći ne samo Sjedinjene Američke Države gde su delom živeli i radili, već su svoja imena ugradili u istoriju Srbije. Priča o njima nije samo priča o njihovom uspehu, to je i priča o celom našem narodu i njegovim potencijalima koja nadrasta lokalne ili nacionalne okvire. Teslin narod rađen je u produkciji Optimistic film-a i RTS-a, na inicijativu Tesla Science Foundation iz Filadelfije, a serijal su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Ambasada SAD u Beogradu i Savet za kreativne industrije predsednice Vlade Ane Brnabić. Reditelj i producent je Željko Mirković, a u ulozi Nikole Tesle je Džek Dimić. U serijalu se pojavljuje preko 70 istaknutih Srba koji su svojim radom i distignućima obeležili Sjedinjene Američke Države.
20:50
Rukometašice Srbije izgubile su šansu da se nađu u polufinalu 13. Evropakog prvenstva u Francuskoj. Od 21 čas odigraće i poslednju utakmicu grupe 1 druge faze šampionata protiv selekcije domaćina, a direktan prenos utakmice možete pogledati na Drugom programu RTS-a. Komentator će biti Nemanja Matić. Naš tim je preneo dva boda u drugu fazu Evropskog prvenstva, i imao je realne izglede da se nađe u polufinalu, ali su izabranice Ljubomira Obradovića poražene u oba dosadašnja meča u nastavku takmičenja, najpre od Rusije a potom i od Crne Gore. Tim porazima, Srbija je izgubila sve šanse da se nađe u završnici takmičenja, među četiri najbolja tima. Sa druge strane, Francuskinje su druge na tabeli grupe jedan sa pet bodova i pobeda na meču sa našom selekcijom vodi ih u polufinale. Rusija je prva sa maksimalnim učinkom u nastavku nadmetanja i već je kolo pre kraja izborila plasman u polufinale. Francuakinje pobedom nad našim timom odlaze među četiri najbolje ekipe na prvenstvu. U drugoj fazi turnira, domaćin Eura pobedio je Dansku, dok su u drugom kolu Francuakinje remizirale sa Šveđankama i trenutno imaju pet bodova. Aktuelne su svetske prvakinje i žele da pred svojim navijačima objedine titule svetskih i evropskih šampionki. Srbija će igrati za čast i prestiž, a ostaje da se vidi da li će naš selektor Ljubomor Obradović na ovom meču pružiti šansu igračicama koje nisu imale veliku minutažu u dosadašnjem delu prvenstva starog kontinenta. Meč se igra u Nantu, počinje u 21 čas, a direktan prenos susreta između Srbije i Francuske moćićete da gledate na Drugom programu RTS-a. Komentator meča je Nemanja Matić.
22:30
Jedno od osnovnih tekovina Franuske revolucije je mogućnost da se glas naroda čuje i da se zahvaljujući njemu stvari menjaju na bolje. Politizacija sfere kulture, naročito njenih institucija nije kod nas retka, a pred umetnošću i umetnicima je često postavljen izbor - politizacija ili marginalizacija. Večeras ćemo postavljati pitanja da li se i koliko danas čuje glas naroda u oblasti kulture? Na nedavnom primeru Narodnog pozorišta videli smo da su predstavnici glasa naroda izvojevali pobedu. Ali koliko je to zaista često i moguće i u drugim ustanovama kulture? Koliko je moćan Voks populi i da li stručna javnost može da se izbori za pobedu argumenata? Koliko je važan i pojedinačni glas umetnika i njegovog dela i da li je on danas uopšte više moguć. Na ova pitanja večeras odgovaraju: Sonja Đekić, rediteljka-dokumentarista, Gojko Božović, pesnik i izdavač, Nebojša Milikić, umetnik i aktivista, pozorišni reditelj Vojkan Arsić, Vladan Jeremić, vizuelni umetnik, Milorad Milinković, filmski reditelj, pisac Bojan Babić i muzikolog Zorica Premate. Glavni gost je akademik, pisac Dragoslav Mihailović. Od događaja iz protekle nedelje odabrali smo premijeru filma Majkla Mura, Farenhajt 11/9 koju je pratila debata iz koje izdvajamo mišljenja Janka Baljka, redovnog profesora FDU i filmskog i televizijskog reditelja i Ane Martinoli, vandredne profesorke Fakulteta dramskih umetnosti. U rubrici Rez, naši kritičari Aleksandra Glovacki, prof. dr Andrijana Marčetić i Katarina Vujović govore o predstavi Nebojše Bradića, Limunacija, o nagradom Stevan Sremac nagrađenom romanu Ina Krste Popovskog i o nedavno održanom koncertu Kralja Čačka. Povodom jubileja 100 godina od rođenja pisca Aleksandra Solženjicina, govori profesorka Filološkog fakulteta, dr Tanja Popović. O fenomenu stensila, posebne vrste grafita koji se crtaju uz pomoć šablona i koji osim estetskog imaju i kritički potencijal, razgovaramo sa Vudmenom, crtačem stensila i Teom Tulić koja dolazi iz BeFem-a, feminističkog kulturnog centra koji je svoj festival održan u Kulturnom centru Grad ove godine promovisao strit akcijom crtanja stensila. U rubrici Tanka linija, Tijana Grumić, dramska spisateljica, jedna od autora predstave Stvaranje čoveka, govori o tankoj liniji koja deli dobro od lošeg. Glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa: Nebojša Bradić Kreativni direktor: Boris Miljković Urednik serijala: Danijela Purešević Urednik emisije: Jasmina Vrbavac Reditelj: Ivan Bukvić Autori rubrika: Aleksandar Janković, Ana Tasić, Dragana Pantić, Saša Janjić, Jasmina Vrbavac, Jasmina Mijić, Jelena Videnović i Hristina Vasilijević. Voditelj: Željko Maksimović.
23:25
Elementarno, serija
00:14
Lajmet
00:25
Fudbal - Svetsko klupsko prvenstvo: Al ain - Velington, snimak
02:15
Četiri godišnja doba u Havani, serija
03:03
Rukomet (ž) - EP: Srbija - Francuska, r.
04:25
Fudbal - LŠ: Ajaks - Bajern, snimak
06:17
Slagalica, kviz
06:38
Datum
06:44
Verski kalendar
06:54
Lajmet
07:00
Dobro je, dobro je znati...
07:31
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:55
Mirakulus
09:22
Mia i ja
09:46
Transformersi
10:05
Mali dnevnik
10:15
Zimsko hranjenje ptica. Kad sneg padne mnoge ptice budu gladne. Deseta epizoda dečijeg ekološkog televizijskog serijala Uprirodise pod nazivom Zimsko hranjenje ptica nas uči zašto se ptice ne moraju hraniti tokom leta. U društvu vrhunskog poznavaoca ptičijeg sveta ali i veštog šumskog zanatlije Šumenka, Sunčica pomaže pticama da prežive zimu stavljajući im hranu u hranilice koje je Šumenko svojeručno napravio. Njih dvoje pozivaju decu da slede njihov primer. Dečiji serijal Uprirodise je nastao u produkciji Zanatsko Filmske Zajednice.
10:22
Avanturista Šarlo i njegova tročlana posada vas vode u Švajcarsku. Družina i čarobnjak Đole su se zabavljali u zemlji poznatoj po siru, čokoladi i satovima, dok je Šarlo imao nameru da ostavi svoje blago u nekoj od Švajcarskih banaka. Šta je njegovo blago, koji je i kako izgleda glavni grad Švajcarske, kako se na nemačkom, francuskom i italijanskom jeziku - koji se govore u Švajcarskoj, kaže volim te, naučite u ovoj epizodi. Autor serijala za decu Šarlo vas vodi je Nermin Ahmetović, produkcija Art beat centar.
10:43
Na skriveno te vodim mesto
11:10
Francisko Franko - deo iz emisije Sfinga iz Zamka El Pardo, Francisko Bahamonde Franko, koja govori o Frankovoj vladavini od 1936. do 1973. a za ovo emitovanje u Trezoru izdvojili smo samo deo vezan za period Španskog građanskog rata. - Urednik Olivera Gajić, pisac tekst Đorđe Radenković - Premijerno emitovano 05.11.1973, Redakcija dokumentarnog programa. Španskim borcima u čast - Udruženje španskih boraca i prijatelja, u saradnji sa Muzejem istorije Jugoslavije, Nacionalnim arhivom Katalonije, Udruženjem Arhiva rata i izgnanstva, Fondacijom Pablo Iglesijas i Ambasadom Kraljevine Španije u Beogradu, priredilo je izložbu U čast španskih boraca, na kojoj su izložene fotografije, dokumenta, predmeti, plakati, kao i slike, crteži i grafike Đorđa Andrejevića Kuna i akvareli katalonskog slikara Klapersa (Josep Franzh-Klapers). Trezor je upotpunio sadržaj izložbe specijalnom dvanaestominutnom emisijom pod nazivom Iskre, varnice, chispas, guspiras. Otvaranju izložbe 14. septembra 2006, prethodio je svečani čin uručenja prestižnog ordena devedestdvogodišnjem interbrigadisti Lazaru Latinoviću. Orden za građanske zasluge dodeljuje njegovo veličanstvo kralj Španije Huan Karlos Lazaru Latinoviću predsedniku Udruženja španskih boraca i preko njega simbolično svim članovima udruženja za njihov odlučujući doprinos principima i prednostima na kojima danas Španija počiva. Ovo odlikovanja, rekao je prilikom uručenja ambasador Španije u Beogradu gospodin Hose Rijer Sikijer, je dug koji ima prema Vama demokratske Španije zbog Vaše borbe za slobodu i Vaše duboke ljubavi prema Španiji. - Učesnici: potpredsednik Udruženja Milo Petrović; generalni sekretar Udruženja Arhiv rata i izgnanstva Dolores Kabra; španski borac i predsednik Udruženja Lazar Latinović; njegova ekselencija Hose Rijar Sikijer ambasador Španije u Beogradu i drugi - Korišćeni snimljeni materijali Informativnog programa; urednik istraživač Vesna Ignjatović, montažeri Zorica Blagojev, Vladica Igov, autor Bojana Andrić - Snimano 13. i 14. septembra 2006, premijerno emitovano 20.10.2006, reprizirano 11.10.2016; Redakcija za istoriografiju. Naši španci - prilog je sačinjen od arhivskih materijala iz Dokumentacije TVB koji se odnose na sećanja učesnika u Španskom građanskom ratu: Božidara Maslarića, Iva Vejvode, Ota Bihalji Merina, Đorđa Andrejevića Kuna, Josipa Kopiniča, a na temu Španije izdvojeni su i delovi intervjua Josipa Broza sa generalnim direktorom RTB Zdravkom Vukovićem iz 1972. i novinarom Borom Mirkovićem iz 1975. - Premijerno emitovano 11.09.2006, reprizirano 14.07.2016; Redakcija za istoriografiju.
12:10
Velikani muzičke scene
13:01
Uprirodise
13:09
Šarlo vas vodi
13:30
Naš duh je skroz na skroz skovan od smrtnosti, piše filozof Eugen Fink. Smrt se ne dotiče ni živih, ni mrtvih, poručuje antički mudrac Prodik. Koga se dotiče? Otkad poznaje smrt, čovek je u stanju da voli život, zar ne? Strah od smrti spada u dva najveća straha, po Epikuru. Koji je drugi? Postoji li urođeni instinkt smrti, kako je tvrdio Sigmund Frojd. Pedeset ni po čemu nije osobit broj, ali nije ni nezanimljiv. Pitagorejci ga nisu slavili, iako su brojevima pripisivali božanska svojstva. Ni savremeni matematičari ga ne izdvajaju. Deljiv je sa 1, 2, 5, 10, 25 i sa samim sobom, rimski se piše kao veliko latinično slovo L, u računarskom ili digitalnom obliku to je niz od 110010, u Kabali postoji 50 kapija mudrosti i 50 kapija nečistoće, u religiji - pa i u svakodnevnom životu - obeležava veliki jubilej, u procentima označava savršenu polovinu, u fizici je jedan od sedam magičnih brojeva koji predstavljaju zbir izuzetno čvrsto povezanih protona ili neutrona u jezgru atoma, a u hemiji je to atomski broj kalaja. U sledećim sedmicama naši sagovornici razotkriće vam šta svaki od navedenih pojmova oličava u duhu najnovijih naučnih saznanja i u svetlu najdrevnijih tumačenja. U ovoj epizodi Nauke 50 autor serije Stanko Stojiljković razgovara sa prof. dr Jovanom Babićem. Prof. dr Jovan Babić je profesor etike na Filozofskom fakultetu u Beogradu i gostujući profesor filozofije na Portland State University u Americi. Autor je više knjiga, brojnih članaka i studija u domaćim i stranim časopisima. Organizator je serije konferencija International Law and Ethics Conference Series, koja traje od 1997. godine do danas. Urednik je edicije Primenjena etika. Doktor Babić je angažovan na projektu Ministarstva prosvete i nauke pod nazivom Bioetički aspekti: moralno prihvatljivo u biotehnološkom i društveno mogućem. Autor serije: Stanko Stojiljković Urednik serije: Aleksandra Daničić Montaža: Vladimir Jović Režija: Milica Mitrović.
14:00
Mali dnevnik
14:05
TV lica: Pero Zubac
15:04
Rej Donovan, serija
16:00
Elementarno, serija
16:50
Vinogradari i vinari Srbije uglavnom su zadovoljni ovom godinom. U pojedinim rejonima bilo je vremenskih nepogoda i grada koji je naneo velike štete. Mnogi slave i medalje osvojene na prestižnim evropskim takmičenjima. Ekipa Grozda je krstareći beogradskim rekama degustirala Merlo iz Velike Drenove nagrađen zlatnom medaljom na konkursu u italijanskom Bergamu. U vinogradarskom vremeplovu čućete i videti kako su razmišljali srpski vinogradari 1975. godine. Tada su polako prelazili na nove i savremene zasade. U ovoj emisiji i o novom srpskom projektu Carigradskom vinskom drumu, koji spaja vinare, kulturu, gastronomiju, istoriju. Vodimo Vas i u Egipat, na obale Crvenog mora, gde proizvode odlično i svetski nagrađivano vino. Zavirili smo i u neke francuske vinarije i probali čuvena Božole vina. Urednik Dušan Veličković.
17:15
Lov i ribolov
17:44
Lajmet
17:55
Odbojka (ž) - PS: Železničar - Jedinstvo, prenos
19:33
Mera za muziku
20:00
Prvi put u istoriji je dozvoljeno filmskoj ekipi da uđe u ozloglašeni zatvor Učardone u Palermu i prikaže kako danas izgleda mesto koje je mafija nekada nazivala Hotel sa pet zvezdica(Delinquenti, 2013). Ovaj istražni zatvor je pušten u rad 1830. godine i o njemu postoje mnogi mitovi i tajne, vezane, pre svega, za prisustvo mafije, saradnju mafije i policije i mnogi drugi što je samoj rediteljki dalo povoda da upravo Učardone odabere za dokumentarni film. Učardone nalikuje košnici prepunoj najneverovatnijih likova koji se nalaze sa obe strane rešetaka: seksualnih manijaka, veroučitelja, sveštenika, ubica, edukatora, volontera, pedofila, šizofreničara i mnogih drugih. Unutar ove košnice, ništa nije kao što izgleda, a sve izgovoreno je veoma dvosmisleno. Film Delinkventi prikazuje nebrigu i nepažnju sistema koji postavi nesposobnog, neodgovornog i nemotivisanog čoveka da upravlja vrlo odgovornim mestom koji treba da se bavi velikim problemom koji se zove delikvencija, poremećaj u ponašanju, masovni ubica i mnogi drugi gde na takav način ne rešava problem društva već kreira novi. Upravo to i jeste glavna priča filma kojom je rediteljka želela da prikaže taj odnos prema zatvorenicima, njihovu edukaciju i adaptaciju u društvo, ali i da otkrije surovu sliku stvarnosti u kojoj ljudski život nema vrednosti. Režija: Tamara Von Stajner.
21:00
Elementarno 3, serija
21:50
Krajem 18. veka, u udaljenom kutku Paragvaja, Don Dijego de Zama, oficir španske krune rođen u Južnoj Americi, čeka kraljevo pismo kojim će ga nagraditi premeštajem iz grada u kome stagnira, na neko bolje mesto. (Zama, 2017). Njegova situacija je zaista delikatna. Mora da se postara da ništa ne zaseni njegov premeštaj. Primoran je da ponizno prihvati svaki zadatak koji mu povere guverneri koji se menjaju dok on ostaje uvek na istom mestu. Godine prolaze, a kraljevo pismo nikada ne stiže. Kad Zama shvati da je sve izgubljeno, pridružuje se vojničkoj družini koja juri opasnog bandita. Uloge: Danijel Himenes Kačo, Lola Duenjas, Mateus Načergal.. Režija: Lukrecija Martel.
23:53
85 godina Ruskog doma
01:05
Lajmet
01:17
Trezor
02:12
Odbojka (ž) - PS: Železničar - Jedinstvo, r.
03:20
Fudbal - LE: Olimpijalkos - Milan, snimak
06:17
Slagalica, kviz
06:39
Datum
06:44
Verski kalendar
06:54
Lajmet
07:00
Dobro je, dobro je znati
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:55
Mirakulus
09:16
Mija i ja
09:40
Transformersi
10:00
Mali dnevnik
10:10
Serija I bez muke ima nauke je magazinskog tipa i sastavljena je iz više rubrika. Svaka rubrika namenjena je jednoj naučnoj oblasti: matematici, fizici, biologiji, astronomiji i geologiji. Osmišljena je kao igrano-dokumentarna, gde nas kroz priču vodi dečak Miša koji ima tetku i teču, naučne radnike. Oni se zbog svojih naučnih obaveza uvek nalaze negde daleko, u inostranstvu, ali Mišu redovno čuju i pomažu mu oko raznih nedoumica. Emisije su tematske i u svakoj emisiji obrađuje se jedna tema kroz ove nauke. U ovoj epizodi biće reči o bogu. Saznaćemo: Šta je to etnoastronomija? Kako matematičari gledaju na problem Boga? Da li su naučnici religiozni i u šta je verovao Karl Line? Sve su to pitanja na koja ćete odgovore dobiti u ovoj epizodi. Serija je namenjena svim ljubiteljima ovih nauka. U ulozi dečaka je mlad glumac Nikola Malbaša, u ulozi tetke je Ivana Despotović a ulogu teče tumači Ivan Tomić. Urednice: Tanja Čanić-Mlađenović i Aleksandra Stojanović, reditelj je Nikola Zdravković, dramaturg Marina Madžarev i Nikola Miladinović, kostimograf Natalija Lukić, scenograf Snežana Popović, muzički urednik Ana Pavlović, dizajner zvuka Predrag Stamatović, montažeri: Marko Tisovec i Ivan Vasić, snimatelj Vasko Vasović, tonac Srđan Bajski, izvršni producent serije Svetlana Bandić, glavni organizator Srđan Boljević.
10:35
Obrazovno ogledalo: Bebi servis
11:00
Izložba Sećaj se i podsećaj druge: No pasaran, zatim Frontovi Španije interbrigadiste Vlajka Begovića. Sećaj se i podsećaj druge: No pasaran - U jesen 2011. obeležena je 75-ta godišnjica od formiranja Internacionalnih brigada od dobrovoljaca iz celog sveta i učešća u Španskom građanskom ratu. Na trezorski način doprinosimo sećanju na ovaj jedinstven istorijski događaj i svojim prisustvom, a i emisijama o našim Špancima iz Programskog arhiva Televizije Beograd. Na poziv Mila Petrovića, predsednika Udruženja Španski borci 1936-39 posetili smo izložbu No pasaran koja je u Arhivu Srbije trajala tokom meseca oktobra 2011. godine. Zamolili smo autore da nam budu vodiči kroz ovu multimedijalnu postavku, a oni su pozvali prijatelje i saradnike da učine naše snimanje još zanimljivijim. - Učestvuju: autori dr Olga Manojlović-Pintar i Milo Petrović, autor postavke dia Ozarija Marković-Lašić; muzikolog Neda Bebler, kćerka španskog borca Aleša Beblera; preduzetnik Marin Antić, sin španskog borca Vicka Antića i mladi istoričar Milan Radanović; sagovornik Bojana Andrić - Snimatelj Božidar Loos, snimatelj zvuka Srđan Bajski, rasvetljivač Miloš Milovanović, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, montažer Milorad Ćitić, autor Bojana Andrić - Snimano 05.11.2011, premijerno emitovano u Trezoru 22.11.2011, reprizirano 09.01.2012. 20.03.2015; Redakcija za istoriografiju. Frontovi Španije, Likovi revolucije - emisija je snimljena fotografskim aparatom na bojištima španskog građanskog rata 1936-1937. Fotografske snimke je napravio učesnik španskog građanskog rata Vlajko Begović, od tih fotografija i fotografija iz ostale arhivske građe, kao i retkim filmskim snimcima, sačinjena je ova emisija. Pri obilasku istih teritorija, četrdeset godina kasnije, Vlajko beogović se seća: ... sada su imena tih vila skinuta, skinuto je ime Maksim Gorki, vila Đaković se skoro ne vidi od zelenila... mnogo se izgradilo... posetio sam samostan gde je nekada bila bolnica, monah mi je detaljno pričao istoriju samostana ali nije pomenuo da je nekada tu bila naša bolnica... krajem septembra 1938. godine republička vlada je povukla Internacionalne brigade iz Narodne armije da njihovim prisustvom Franko ne bi pravdao učešće italijanskih i nemačkih trupa na njegovoj strani. U Barseloni je bio svečani ispraćaj naših trupa, opraštali su se La Pasionarija, predsednik vlade Negrin, Santjago Kariljo. Došlo nas je u Španiju preko 35.000, a odlazilo je 12.670. - Pisac teksta Vlajko Begović, organizator Milija Ivanović, reditelj Vera Stojanović, urednik Mila Knežević - Premijerno emitovano 02.06.1978, Redakcija dokumentarno-feljtonističkog programa, urednik Blagoje Lazić; reprizirano 17.10.2011. i 12.10.2015. u Trezoru.
12:00
Velikani muzičke scene: Nemanja Radulović
13:00
I bez muke ima nauke
13:20
Rečnik ekologije: Iba područja
13:25
Edu global
14:01
Mali dnevnik
14:10
SAT
15:05
Rej Donovan, serija
16:00
Elementarno, serija
16:50
Mera za muziku
17:20
Rukomet (ž) - EP, polufinale 1, pernos
19:00
Lajmet
19:05
Od polovine prošlog veka, Srbija ima ozbiljan problem sa nedovoljnim rađanjem dece. Ova godina je posebno posvećena strateškom rešavanju ovog problema i serijal Dobro je, dobro je znati, daje svoj doprinos nacionalnom programu za povećenje nataliteta, donoseći naučna saznanja o rađanju. U ovoj emisiji natalitetom se bavimo iz jednog posebnog ugla - kakve veze imaju bebe i čvarci, brašno i šećer. Da li borba protiv gojaznosti je i bitka za natalitet? Koliko je žena koje ne znaju da imaju insulinsku rezistenciju ili skrivenu bolest štitaste žlezde i uporno leče nepolodnost umesto primarnog problema. Gost u studiju je prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković. Urednik Marijana Vuk Mrđa, reditelj Dragica Gačić.
19:30
Šta su sve tehnologije uradile za nas
20:00
Elementarno, serija
20:50
Rukomet (ž) - EP, polufinale 2, pernos
22:30
Da li je stvarno kraj. Zašto i sama pomisao na smrt izaziva toliko straha u ljudima? Kako različite nauke gledaju na nju? Kakvo nam utočište u tom smislu nudi vera? Hoćemo li ikada otkriti tajnu besmrtnosti? I da li smrt ustvari našem životu daje smisao. Fenomen smrti uveliko je obeležio sva drevna i moderna društva. Nijedna kultura, niti religija, ali i ni promišljanje o čoveku nije osta­lo ravnodušno pred ovim problemom. I mi ćemo zato, upravo sa ovih aspekata promatrati temu smrti. Naši gosti su: etnolog Mladen Milosavljević, teolog dr Rastko Jović docent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i prof. dr Vladimir Gvozden za Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Odakle dolazimo i kuda idemo? Pitanje je koje se postvlja od najstarijih vremena pa sve do danas. Jedno je sigurno - pred tim pitanjem smo jednako začuđeni, zbu­njeni i pre svega uplašeni, baš kao što je to bio i prvi čovek. Psiholozi smatraju da je najveći ljudski strah od svih strahova upravo strah od smrti. Zašto je to tako, postoji li način da prevaziđemo ili makar umanjimo ovaj strah i da li nas ustvari smrt upućuje na pravu svrhu života objasniće nam dr Zoran Milivojević, psihoterapeut. Postoji li smrt u biološkom smislu, da li su naučnici na dobrom putu da produže naš život ili možda čak otkriju tajnu besmrtnosti rećiće nam prof. dr Peđa Janaćković sa Biološkog fakulteta u Beogradu. Među članovima naše publike, ove nedelje sede dve ekipe koje se bave izuzetno atraktivnim, ali i po život opasnim sportovima - treneri padobranstva i ronioci iz ronilačkog kluba Triton. Oni će nam tokom emisije pokazati kako to rade i otkriti tajne svoje veštine i hrabrosti, a ovog puta u Studiju znanja je i neko ko će nam govoriti o vezi muzike i smrti - Milica Radivojević, osnivač i dirigent hora i ansambla Aliluja. U emisiji istražujemo i da li je smrt muškog ili ženskog pola, ali takođe tražimo i razloge za i protiv smrtne kazne. Pridružite nam se. Urednik Studija znanja: Zoran Živković Urednik emisije i voditelj: Ivana Mileković Kovoditelj: Vinka Marinović Reditelj: Darko Kamarit.
23:30
Redakcija za kulturu i umetnost KUP-a premijerno prikazuje dokumentarnu emisiju Grad srebrni u istinu i zlatni posvećenu Novom Brdu, jednom od najznačajnijih i najvećih gradova srednjovekovne Srbije, s ciljem očuvanja i predstavljanja srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji. Novobrdska tvrđava je podignuta u 14. veku, na vrhu Male planine na Kosovu i Metohiji. Prvi put se pominje 1326. godine kao poznato rudarsko i trgovačko mesto u kome se živelo po zakonu grada Novog Brda. Bilo je poznato po velikom rudnom bogatstvu, posebno po glamskom srebru koje je u svom sastavu sadržalo i zlato. Budući da u poslednjih pola veka nije bilo arheoloških istraživanja na Novom Brdu i da se sa sigurnošću nije znalo ko je grad podigao, najnovija istraživanja potvrdila su da na Novom Brdu nema tragova Rima i Vizantije i da je grad originalno delo srpskih vladara, odnosno da je grad izgradio srpski vladar. Na inicijativu srpske zajednice Opštine Novo Brdo, velike konzervatorske radove na tvrđavi je 2016. organizovao Unesko, dok je na konzervatorskim radovima angažovan arheolog dr Marko Popović iz Arheološkog instituta u Beogradu. Emisija Grad srebrni u istinu i zlatni je posvećena značaju i moći srednjovekovnog Novog Brda, razvoju rudarstva, trgovačkim vezama i kovnicama novca, utvrđenju i njegovoj arhitekturi, vladarima koji su stolovali u vreme kada je Novo Brdo postalo važno rudarsko, trgovačko i političko središte srednjovekovne Srbije, u vreme Lazarevića i Brankovića, ali i o tome ko su bili stanovnici grada, kako su živeli, čime su se bavili, šta nam govore otkrivene građevine i pokretni materijal: oružje, oruđe, predmeti od stakla i keramike, nakit i novac. U emisiji učestvuju: dr Marko Popović, mr Gordana Simić, dr Vujadin Ivanišević, dr Vesna Radić i prof. dr Irena Špadijer. Glavni i odgovorni urednik KUP-a: Nebojša Bradić Autor emisije: Svetlana Ilić Stručni konsultant: dr Marko Popović Izvršni producent: Svetlana Bandić Glavni organizator: Srđan Boljević Snimatelj zvuka: Miljan Đukić Dizajner zvuka: Nebojša Dragićević Direktor fotografije: Periša Đinđić Grafički dizajn: Bojan Filipović Montažer: Milica Živojinović.
00:10
Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom, serija
01:05
Fudbal - Liga Evrope, pregled
01:55
Lajmet
02:00
Trezor
03:00
Rukomet (ž) - EP, polufinale 1, r.
04:00
Rukomet (ž) - EP, polufinale 2, r.