Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:44
Slagalica, kviz
07:05
Datum
07:11
Verski kalendar
07:22
Planeta Milanković: Džordž Kukla
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:18
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Čak i prijatelji
09:20
Jagodica Bobica
09:40
Bejblejd
10:00
Sednica Skupštine Srbije, prenos
10:05
Johan je hrabar i znatiželjan mali zec koji živi sa ocem na brodu. Uzgajaju povrće i Johan ima dovoljno prostora da se igra. On svakog dana iz čamca šalje poruku u boci majci na koju ne dobija odgovor. (Resan till Fjäderkungens Rike, 2014). Jednog dana, dok je njegov otac bio u nabavci, dobija tajanstveni poziv putem brodske radio stanice. Johan prepoznaje svoju priliku da ode na mesto gde je njegova majka i reši misteriju. Dok sve više i više uči o životu, dolazi u sukob sa najmoćnijom silom na svetu. Uloge: Edvin Rajding, Tuva Novotni, Gustav Hamarsten.. Režija: Esben Toft Jakobsen.
11:20
Mali dnevnik
11:25
Danas većina mladih ima kompjuter. Savremena tehnologija nam pruža bezbroj informacija na jednom mestu, olakšava nam život. Koliko vremena mladi provode na kompjuteru ili tabletu? Da li ih roditelji kontrolišu? Koliko i kakve zloupotrebe prete mladima? O tome govore deca koja su puno vremena provodila na društvenim mrežama, prim. dr Časlav Hadži Nikolić - psihijatar i dr Lelica Kostić -neuropsihijatar i psihoterapeut, Goran Lažetić - psihijatar i Milan Radovanović-specijalni pedagog. Urednik: Kosovka Ivković-Bobić Snimatelj: Dimitrije Hadži Nikolić Reditelj: Dragica Gačić.
11:50
Rečnik ekologije
11:55
Nostalgija: Žarko Petrović, In memoriam
12:45
Najveći slikari sveta: Ferman Leže
13:40
Mali dnevnik
13:45
Birmingemska banda, serija
14:45
Ženski raj, serija
15:50
Rekvijem, film
17:25
Pura vida je osećaj, način na koji Tikos i Tikas, narod Kostarike, živi. Pura vida je španski termin kojim se dočarava pravi život, što doslovno znači da se svaki dan živi bez ako i ali, kao da je poslednji. Ime ove latinoameričke zemlje umnogome objašnjava stav njegovog naroda. Kostarika znači bogata obala i odnosi se na bogatstvo njenih prirodnih lepota. Jedno od najznačajnih blaga ove bujne prirode je tropska kišna šuma. Ova zemlja je bogata bezbrojnim vrstama voća i začina. Za narod koji nastanjuje Kostariku kišna šuma predstavlja srce ove zemlje. Ona pozitivno deluje na ovdašnju klimu budući da je stanište hiljada biljnih i životinjskih vrsta. Drvo u džungli može da poraste i više od 40 metara uvis, a u svakoj krošnji, kao u nekakvom oblakoderu, obitava jedan posebni svet. A taj svet neosporno krije brojne tajne. Zbog toga narod Kostarike šumu smatra mestom legende i magije i ova zemlja predstavlja idealan tropski raj.
18:20
Nedavno se stručna javnost pobunila kako pravac u popularnoj psihologiji Pozitivna psihologija a naročito Pozitivno razmišljanje imaju sve veći negativan uticaj na ljude. Kroz emisiju istražujemo u kojoj meri činimo dobro sebi ako mislimo pozitivno, a kada nam to škodi, koliko to vodi u negiranje problema i zabludu, zatim, gde je granica između proći će kada čovek treba da poradi na sebi, a kada treba da se obrati za pomoć svojoj okolini i stručnjaku. Zato ćemo pričati sa stručnjacima i o knjigama za samopomoć - koliko pomažu, a koje su potncijalne opasnosti nepravilnog shvatanja istih, kao i o tome kako da se nosimo sa negativnim emocijama, i zašto su i one dobre emocije. Predstavljamo pojam samopomoć iz drugog ugla, pojašnjavajući ga i ukazujući na njegove potencijalne pozitivne i negativne ishode. Emisija je osmišljena sa ciljem, ne samo da razbije taj tabu kao društveno odgovorna tema, već i da pomogne potencijalnom gledaocu. Urednik i voditelj emisije: Dragana Daničić Reditelj: Ivan Popović.
18:55
Nauka 2018: Nove tahnologije u obrazovanju
19:30
U ledenoj mongolskoj stepi ljudi su stavljeni na milost i nemilost godišnjih doba i neočekivanih događaja, dok priroda diktira pravila njihovog nomadskog načina života. (2016). Nakon što zbog zime uginu stada stoke njegovih roditelja, jedanaestogodišnji Sukbat mora da napusti školu, vrati se kući i izdržava porodicu. Kada mu otac poveri odgovornost da ukroti divljeg konja u pokušaju da pobedi u regionalnoj trci, on mora da se suoči sa životom u kojem vladaju priroda i tradicija. Niko ne ostaje nepovređen nakon suočavanja sa snagom stepe. Režija: Marta Minorović.
21:00
Ženski raj, serija
22:00
Na samom početku treće sezone, u novom terminu od 22.00, Studio znanja ima izuzetno inspirativnu temu - letenje! Zato vam predlažemo da se opustite, udobno smestite, duboko udahnete i spremite se da se sa nama provozate avionom, ali i da kroz priču sa pažljivo odabranom ekipom zajedno otkrijemo mnoge tajne letenja. Istražujemo mehanizme poletanja aviona, ptičjih krila, ali takođe tražimo način da se suočimo sa onim, mnogima dobro poznatim strahom, a to je strah od letenja. Upravo zato, naši gosti su: psiholog prof. dr Kristina Brajović Car sa Fakulteta za medije i komunikacije, ornitolog dr Vojislav Vasić i dugogodišnji pilot i instruktor letenja, kapetan Mlađo Spasić. Ljudi sanjaju o letenju od pamtiveka. Međutim, ovoj našoj čežnji se suprostavljaju mnogi naučni zakoni. Šta bi bilo potrebno da bi čovek poleteo i da li bi to razvoj nauke ikako mogao da omogući, ali i na koji način koristimo zakone fizike da bismo leteli avionom, helikopterom i drugim letelicama otkriće nam prof. dr Aleksandar Bogojević, direktor Instituta za fiziku. Mašta je važnija od znanja, rekao je davno Albert Ajnštajn, tumačeći da je znanje u odnosu na maštu ograničeno. I upravo zato, letenje u svet mašte može biti i više nego korisno, posebno ako ovladamo tehnikama kreativne vizuelizacije i stvorimo mentalne slike koje će nam omogućiti da lakše ostvarimo svoje ciljeve. Kako da to uradimo - objasniće nam Siniša Ubović, glumac i trener ličnog razvoja. Frontmen grupe Riblja čorba, Bora Đorđević, nam otkriva zašto su avioni i letenje pronašli mesto u mnogim njegovim pesmama, kako su nastali stihovi avionu, slomiću ti krila, vežite se slećemo, a možda i nećemo, ali i mnogi drugi. Članovi naše publike su pravi zaljubljenici u letenje i avione. Oni dolaze iz aero kluba Modelar i tokom emisije će nas učiti kako da puštamo modele aviona koje prave, ali i u čemu je tajna njihove veštine. U Studiju znanja ćemo poleteti i u ritmu baletskih pokreta i muzičkih virtuoza i objasniti vezu koja postoji između plesa, akrobatike i letenja, ali kako vešti muzičari postižu da njihovi prsti neverovatnom brzinom prosto preleću preko dirki instrumenata. Urednik Studija znanja: Zoran Živković Urednik emisije i voditelj: Ivana Milenković Kovoditelj: Vinka Marinović Reditelj: Darko Kamarit.
23:05
Norveški pisac Ju Nesbe kaže da ideje za svoje priče smišlja dok se penje - u modernom rečniku to nazivaju klajming - tako da je deo svog izuzetno kratkog boravka u Beogradu iskoristio za mini planinarenje po zidinama nekadašnje letnje scene Topčider. Posle toga, otišao je na potpisivanje svojih romana gde je čekala reka čitalaca - od SKC-a do Nemanjine ulice. I tu je Nesbe premašio sopstveni rekord: potpisavao je 15 knjiga u minutu. Inače, autora koga s pravom nazivaju kraljem skandinavskog trilera, čita preko 40 miliona ljudi širom planete, što je 10 puta više od broja stanovnika njegove rodne Norveške. Prvu knjigu Čovek šišmiš je objavio 1997. godine, i bio je to početak krimi serijala o Hariju Huleu. Usledilo je još 10 knjiga o neobičnom detektivu koji je svoje vrline uspešno uposlio u borbi sa sopstvenim i tuđim porocima. Nesbe piše i krimi romane u kojima tamne kutke duše ne razotkiva Hari Hule već čitava galerija junaka i antijunaka; najnoviji takav roman u nizu je Magbet - priča o osveti, ljubavi  i krivici, Nesbeovim opsesivnim temama, koji je nedavno promovisao u Beogradu. Urednik Neda Valčić Lazović Reditelj Ivana Stivens.
23:35
Horizont: Ebola - traganje za lekom
00:30
Fudbal - Liga Evrope, pregled
01:20
Point black: Gitarologija
02:15
Rekvijem, film
03:40
Džungla - magija jednog drugačijeg sveta
04:35
Fudbal - Liga Evrope, pregled
06:28
Slagalica, kviz
06:48
Datum
06:54
Verski kalendar
07:05
Znanje imanje
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Čak i prijatelji
09:14
Jagodica Bobica
09:35
Bejblejd
09:57
Poruka
10:12
Zujalica
10:38
Zemlja hrane
11:10
Nas je 10%
11:40
Solunski front - vek od pobede u Velikom ratu. U Kulturnom centru Srbije u Parizu, otvorena je izložba Moravci i Francuzi - braća po oružju (1916-1918) Narodnog muzeja u Leskovcu. Mnogi vojnici Moravci izlečeni i oporavljeni na Krfu, koji su potom uzeli učešća u borbama na Solunskom frontu rame uz rame sa francuskim vojnicima, upravo su kao najbrojnici deo jedinica Moravske divizije, kao i srpske vojske, gajili prema Francuzima osećanja iskrenog prijateljstva, divljenje i zahvalnost. Sa Srbijom na vezi biće Loran Rui, novinar, dopisnik sa Balkana francuskog TV kanala „24 i francuskog nacionalnog radija. Ovih dana obilazio je lokalitete u Makedoniji snimajući dokumentarni film koji će govoriti o učešću francuskih vojnih snaga u završnim borbama Velikog rata. Promocija monografije „Svetomir Nikolajević - život i delo autora prof. dr Vojkana Stanića, biće održana u Beču 22. septembra u prostorijama srpskog kulturnog umetničkog društva „Stevan Mokranjac. O jednom od najistaknutijih i najobrazovanijih Srba u drugoj polovini 19. veka, za Srbiju na vezi, govore autor monografije, dr Stanić, i praunuka Svetomira Nikolajevića, muzikolog dr Snežana Nikolajević. U muzičkom delu emisije gostuje Vesna Dimić. Urednice emisije Jelena Đorđević Popović i Mirjana Nikolić. Muzički urednik Branka Lolić. Reditelj Dragica Gačić.
12:10
Dozvolite...
12:40
Građanin
13:10
Studio znanja
14:10
Automobilizam: TCR, 1. trka, prenos
14:50
Strongman champions leaague 2018 (Fibo)
15:35
Školski sport
15:45
Kako je Venecija ukrala filmove od Kana? Kako su se Kusturica i najsiromašniji predsednik na svetu Hoze Muhika upisali u zvezde 75. Mostre? Da li je filmska platforma pobedila bioskop? Kako je najstariji festival na svetu poentirao u duhu Ejzenštajnove sage Da živi Meksiko? Da li je lejdi Gaga bolja glumica od pevačice? Odgovore na ova pitanja nudi specijalno izdanje Velike iluzije u Veneciji 2018. kojim počinje treća sezona emisije o filmu na RTS-u. Fokusirati se na vreme tranzicije koja se događa filmu 21. veka - u rasponu od virtualne realnosti do takozvanog streaminga oličenog u platformi Netfliks, koncentrisati se na restaurirane pronađene i dovršene filmove kultnih autora poput Orsona Velsa, ali i na Holivud inkarniran u rimejkovima, ukazuje da, iako je najstariji na svetu, Venecijanski festival nastoji da ide u korak s vremenom odstupajući od konvencija kojih se drži konkurencija. U emisiji predstavljamo nove potencijalne učesnike predstojeće trke za Oskara. Oskarovci Laslo Nemeš, Florian Henkel von Donersmark, holivudska zvezda Džef Goldblum, naš proslavljeni reditelj Emir Kusturica, bivši urugvajski predsednik Hoze Muhika, latinoamerički reditelji Karlos Rejgadas i Pablo Trapero, samo su neki od protagonista Velike iluzije u Veneciji 2018. Autor emisije: Sandra Perović.
16:30
Le Simon kao novinar obilazi filmske setove i intervjuiše slavne. Pokušava da bude pisac, ali nikako ne uspeva da završi prvi roman. U braku je sa svojom srednjoškolskom ljubavi Robin i u zadnje vreme oseća zasićenost. Prevario ju je i priznao neverstvo, što je ona bila spremna da oprosti, jer ga voli. (Celebrity, 1998). No, on uviđa da želi da ode od Robin i oseti nove stvari, nove ljude, ljubavi, mesta, poslove... U međuvremenu, upoznaje nove devojke - supermodele, statistkinje... Počinje ozbiljnu vezu sa urednicom u izdavačkom preduzeću, Boni, koja ga uverava da je njegov roman odličan i da ga mora završiti. Zatim, pokušava da pridobije glumačke zvezde za ulogu u filmu po njegovom scenariju, jer samo tako ima izglede da privuče producente. Na putu do slave prolazi kroz razne situacije koje sam nikad ne bi izabrao.. U međuvremenu Robin, uništenog samopouzdanja nakon Lejevog odlaska, upoznaje filmskog producenta koji se u nju zaljubi, zaposli je i uverava da je privlačna žena.. Uloge: Kenet Brana, Leonardo Dikaprio, Šarliz Teron, Vinona Rajder, Melani Grifit, Džudi Dejvis.. Režija: Vudi Alen.
18:20
Završni udarac je triler režisera Vudija Alena iz 2005. godine. Snimljen u Londonu umesto na režiserovoj stalnoj lokaciji snimanja - Njujorku, ovaj film predstavlja Alenovo odvajanje od romantičnih komedija ka napetijim, dramsko-kriminalističkim zapletima, kao i prvi Alenov komercijalno uspešan film još od Moćne Afrodite iz 1995. godine. (Match Point, 2005). Bivši teniser Kris počinje da radi kao instruktor tenisa u jednom londonskom klubu u kom uglavnom treniraju imućni ljudi. Tu se sprijatelji s Tomom Hjuitom, sinom bogatih poslovnih ljudi. Postavši deo njegovog društva, upozna njegovu simpatičnu sestru Kloi, s kojom počne da se zabavlja, kao i Nolu, Tomovu devojku, atraktivnog izgleda i zavodljivog ponašanja, ali frustriranu neuspehom da postane glumica. Stekavši simpatije njenih roditelja, Kris oženi Kloi i dobije posao u firmi njenog oca. Tom i Nola iznenada prekinu, ali, nakon što se slučajno susretnu, ona i Kris ulaze u strastvenu ljubavnu vezu.. Uloge: Skarlet Džohanson, Džonatan Ris Majers, Emili Mortimer, Metju Gud.. Režija: Vudi Alen.
20:25
Sandra Pranski je studentkinja novinarstva koja putuje u Englesku da bi posetila prijatelje. Ona odlazi na šou mađioničara Sida Votermana Speldinija, koji je izvodi na binu da bi mu asistirala u tački nestajanja. (Scoop, 2006). Ali, čekajući da nestane, nju posećuje duh ubijenog reportera, koji tvrdi da Piter Liman, bogati i zgodni sin čuvenog aristokrate, vodi dvostruki život. Navodno, Piter je tarot ubica, serijski ubica zbog koga su ljudi u panici, a policija nemoćna. Uz Speldinijevu pomoć Džejn počinje da istražuje slučaj i uspeva da skupi dokaze protiv Limana. Ali, što više saznaje, istraga postaje opasnija, naročito kada se zaljubi u osumnjičenog. Uloge: Skarlet Džohanson, Hju Džekman, Ijan Makšejn, Kevin Maknali.. Režija: Vudi Alen.
22:00
Viktorija, serija
22:50
Svet sporta
23:05
Na 5. BITEF-u, 1971. godine, u zvaničnoj konkurenciji, prikazana je i predstava Hamlet u podrumu, Ateljea 212 iz Beograda. Veliku Šekspirovu tragediju adaptirala je, i režirala, Slobodanka Aleksić. Ova predstava je bila među prvima na našoj sceni u kojoj se reflektovao duh prethodnih BITEF-a i koja je mogla da se uklopi u moto festivala - Nove pozorišne tendencije... Imala je velikog uspeha, učestvovala je na mnogim festivalima i gostovala u svetu.. Snimak koji će gledaoci TV teatra videti, nastao je 1972. godine, posle gostovanja na Festivalu malih i eksperimentalnih scena u Sarajevu, gde je ovenčana sa više nagrada, a adaptaciju za Televiziju je uradio Vuk Babić. U predstavi igraju tada tek svršeni diplomci Akademije za pozorište, film, radio i TV.. Pisac: Vilijam Šekspir. Adaptacija i režija: Slobodanka Aleksić. Igraju: Dragan Maksimović, Predrag Miki Manojlović, Branko Milićević, Dobrila Stojnić i drugi.. TV adaptacija i režija: Vuk Babić. Urednik TV teatra: Mirjana Lazić.
00:10
Najveći slikari sveta: Anri Tuluz Lotrek
01:05
Studio 6: Kaja, Draksler i Suzana Santoš Silva
01:55
Automobilizam: TCR, 1. trka, r.
02:40
Udarna vest, film
04:40
Najveći slikari sveta: Anri Tuluz Lotrek
07:23
Slagalica, kviz
07:44
Datum
07:50
Verski kalendar
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Čak i prijatelji
09:13
Jagodica Bobica
09:32
Bejblejd
10:00
E-TV
10:30
Od zlata jabuka
11:00
Verski mozaik Srbije
11:45
Profil i profit
12:15
Automobilizam: TCR, 2. trka, prenos
13:00
Kulturako aresipe
13:30
Sve boje života
14:00
Dokumentarni serijal Beogradsko blago nastavlja se pričom o jedinstvenoj Isidori Sekulić od čijeg rođenja je prošlo 140 godina. Ovo je prilika da se gledaoci još jednom podsete književnice koja je svoje delo nazivala šakom šodera bačenom u velike rupe naše nekulture. Priča o njenom Legatu, za koji mnogi i ne znaju da postoji i da se nalazi u Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Marković, priča je o složenom i bogatom životu velike putnice i književnice, prve žene akademika kod nas. Urednik i autor emisije je Nevena Milić.
14:15
Da li je surogacija, poslednja šansa za roditeljstvo? U ovom trenutku razvoja nauke deluje kao sasvim razumno i realno rešenje, ali postoji još mnogo dilema koje su moguće prepreke na putu pravno-formalnog rešenja ostvarivanja roditeljstva na taj način. Koliko ste u braku? Šta čekate, vreme je za decu?! Znate li koliko ova naizgled dobronamerna pitanja mogu da zabole? Više od 300.000 parova u Srbiji svakodnevno vodi tešku i neizvesnu borbu za potomstvo. Neki od njih budu te sreće da već nakon prve vantetelsne oplodnje postanu roditelji, ali šta je sa onim ljudima kojima je jedina nada i jedino rešenje surogat materinstvo. Surogascija je godinama na čekanju u Srbiji. Tome u prilog govori i činjenica da se još uvek čeka na donošenje Građanskog zakonika kojim bi bila uređena ova oblast. Po sadašnjem zakonskom rešenju surogacija je u Srbiji zabranjena, ali to ne sprečava parove iz naše zemlje da problem reše u inostranstvu u zemljama gde je to dozvoljeno. Takođe, nije tajna da su oglasi prepuni ponudama za surogat majke uz novčane nadoknade... Mnogo je dilema i nesuglasja u javnosti i stručnim krugovima, od toga da treba izmeniti u ustavu definiciju majke, jer ona više ne bi bila samo ona žena koja je rodila dete; kako bi ovakav postupak uticao na psihičko stanje žena koja nakon porođaja treba da se odrekne deteta koje je nosila devet meseci i sa kojim je napravila prenatalne veze, psihičke i fizičke; zakonskih problema koji prate surogaciju u najavi su veliki problem zbog mogućih zloupotreba i komercijalizacije.. U osnovi svega je ipak veliko ne razumevanje samog termina surogacije kao i toga kome bi u Srbiji bila odobrena ta vrsta delatnosti, koje agencije bi se bavile spajanjem nameravanih roditelja, koje žene bi mogle da konkurišu za surogat majke, kako bi bili uređeni zakonski okviri sporazuma nameravanih roditelja i surogat majke, koji bi period bio dozvoljen za eventualne promene i kolika bi bila novčana nadoknada koju bi dobijale žene koje se odluče da iznajme matericu kao surogat majke. Tragajući za najboljim rešenjem kako za parove kojima je surogacija jedino preostala kao mogućnost dobijanja deteta, tako i za decu koja bi se rodila u ovakvim okolnostima i konačno i za same žene koje bi učestvovale iznajmljujući deo svog tela, ali i svoje biće u čitavom procesu, odgovore smo potražili od stručnjaka u oblasti porodičnog prava, etike, medicine, psihologije.. U susret donošenju novih zakonskih regulativa o izazovima, manama i prednostima surogacije u Srbiji u emisiji Iznajmnjena majka govore; prof. Olga Cvejić Jančić stučnjak za Porodično pravo i član komisije koja je radila na zakonskim regulativama za surogaciju, prof. dr Snežana Rakić ginekolog akušer i član Etičkog komiteta srpskog lekarskog društva, Vesna Nenadić psiholog, prof. Jovan Babić filozof, profesor etike, dr Hajrija Mujović stručnjak u oblasti medicinskog prava. Urednik, Nataša Nešković i reditelj, Sunčica Jergović.
14:35
Magazin Lige šampiona
15:00
Rečnik ekologije
15:35
Uvek dajem nadu - prof. dr Zoran Krivokapić. Vest da se razboleo prof. dr Zoran Krivokapić, lekar koji je izlečio veliki broj pacijenata od teške bolesti debelog creva, razletela se širom sveta jer mnogima je pomogao. Vest nije bila ona koja nestaje za nekoliko dana. Ona je kružila sa više ili manje tačnih podataka, jer - Kako može da se razboli lekar koji leči i koji je izlečio? U mislima onih koji idu kod dokrora još uvek postoji taj nekako čudan mit da je lekar neko zaštićeno božanstvo koje je iznad svih nas i koje postoji samo radi nas, da bi nas izlečio. Ali, razboleo mi se doktor... to je u glavama pacijenta kao neka strašna nepravda, razočaranje, po malo nerazumevanje i ljutnja. Govorilo se o teškoj bolesti, onoj koju više i ne izgovaramo - ima tri slova, sve je češća i sve prisutnija. Pacijenti, njegovi prijatelji, osluškivali su i pokušavali da dođu do podataka iz prve ruke, ali sve je bilo skoro nedokučivo, nestvarno, nemo.. - Kao osoba koja veruje u čuda birala sam sve moguće načine da pitam kako je, da pitam za susret i da računam da sam prva bila onda kada je počinjao, kada je radio naučne radove sa mojom sestrom, cenio porodicu lekara kojoj pripadam, nema čega se sve nisam setila i prevagnulo je ono što sam se najmanje nadala. Radila sam prvi TV intervju sa prof. dr Zoranom Krivokapićem, danas akademikom, kada je rame uz rame operisao sa čuvenim engleskim hirurgom kolopraktologom Hildom i tada tome dala značaj, shvatajući da je to nešto posebno. A retko ko pamti te početke, posebno oni koji su u svetu dobili sva moguća priznanja, kaže autorka Mira Adanja Polak. U ovoj emisiji čućemo kako jedan veliki lekar gleda na svoj radni vek, na svoj život, na svoju porodicu, na saradnike... Govoriće onako kako oseća i kako sve vidi sada, kada je sa druge strane. Sada je Zoran Krivokapić i pacijent.
16:05
Vedra komedija puna zdravog humora koja obrađuje vrlo ozbiljnu temu privrednog kriminala, vrlo škakljivu za vreme kad je snimana. Milo Đukanović je u Puli na festivalu osvojio specijalnu nagradu za režiju. (1965). Upotrebivši slučajno legitimaciju koju je našao kod brijača Boda biva proglašen inspektorom što ga uvlači u razne zaplete ali istovremeno otkriva velike mahinacije u jednom preduzeću i pomaže u hvatanju krivca što mu na kraju pomogne da sebe spasi od zatvora, nakon što se sazna da on nije pravi inspektor. Uloge: Slobodan Perović, Snežana Nikšić, Ljubiša Samardžić, Pavle Vuisić, Ljuba Tadić, Zdravka Krstulović.. Režija: Milo Đukanović.
17:55
Rukomet - PS: Partizan - Metaloplastika, prenos
19:35
Amazon... Iako je tvrdnja sporna, ipak se smatra najdužom rekom na svetu koja ima i najveći protok vode. Sa svojim pritokama, rekama Maranjon i Ukajali, Amazon odvaja severni od južnog dela Južne Amerike. Nalazi se oko tri stotine kilometara južno od ekvatora. Ostavljajući Ande na zapadu, ova reka teče kroz amazonsku dolinu, karakterističnu po tropskim kišnim šumama, a zatim svoj tok nastavlja na istok sve do Atlantskog okeana. Amazonska džungla je stanište brojnih životinjskih i biljnih vrsta. Amazonski basen se prostire na sedam miliona kvadratnih metara i predstavlja najveću jednoobraznu oblast, što ga čini drugom najvećom šumom na svetu. Zauzima oko pet odsto ukupne Zemljine kopnene površine. Amazonsku prašumu nastanjuje jedna trećina svih biljnih i životinjskih vrsta na svetu. Ona je misteriozna, očaravajuća, topla i vlažna - zeleni pakao u kom se krije prava svetska riznica. Nestvarna je, živa, impresivna i živopisna..
20:30
Bivša prostitutka, traži penziju za svoj nekadašnji rad, što joj socijalizam, svojim humanim principima, ne osporava. Da bi ostvarila svoje pravo, potrebna su joj dva svedoka, a ona ih ima mnogo više. (1967). Međutim problem je jer niko neće da svedoči. Celo društvo pokazuje svoju sebičnost, lažni moral, predrasude i licemerje a ona potom umire ne uspevši da ostvari svoju veliku želju. Uloge: Mira Stupica, Stole Aranđelović, Milan Srdoč.. Režija: Milo Đukanović.
22:00
Viktorija, serija
22:55
Najveći slikari sveta: Amadeo Modiljani
23:50
Treća, završna Hronika 52. BITEF-a biće posvećena predstavama-instalacijama iz glavnog programa i dobitnicima nagrada ovogodišnjeg Festivala.
00:20
Mladu samohranu majku Renee koja sa 12-godišnjim sinom živi u mirnom predgrađu otima misteriozna organizacija naučnika i informiše da se u njoj nalazi vanzemaljski gen koji treba da se aktivira. (Rupture, 2016). Ali, kako bi se to postiglo, mora ju da je izlože njezinim najvećim strahovima. Zato, zavezana i potpuno imobilizovana, Renee može samo da gleda kako se prema njoj približavaju veliki, dlakavi pauci, zmije... Dok otimači izvode eksperimente na njoj, Renee mora da se izbori za beg iz njihovih kandži. Uloge: Nomi Rapas, Majkl Čiklis, Keri Biše.. Režija: Stiven Šajnberg.
02:00
SAT
02:40
Automobilizam: TCR, 2. trka, r.
03:20
Rukomet - PS: Partizan - Metaloplastika, r.
04:35
Magazin Lige šampiona