Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:18
Slagalica, kviz
06:42
Datum
06:50
Verski kalendar
07:00
Dobro je, dobro je znati...
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Papa prase
08:05
Super krila
08:15
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Anđelina balerina
08:42
Mirakulus
09:11
Mia i ja
09:37
Transformersi
09:58
Mali dnevnik
10:05
Neoliberalni kapitalizam je tema dve nove epizode serije Ja, mi i drugi. O ovoj temi govorimo naslanjajući se na filmove Inside Job i Ugovor na štetu trećeg. Inside Job je film u kome se analizira kako je došlo do finansijskog sloma 2008. godine. Ugovor na štetu trećeg je dokumentarac o privatizaciji Jugoremedije, fabrike u kojoj su se radnici organizovano borili godinama za svoja vlasnička i upravljačka prava. Šta je neoliberalni kapitalizam? Kako je nastao? Kakvi se odnosi prema javnom i privatnom uspostavljaju u ovom sistemu? Je li to kapitalizam, ili zapravo, preuzima svojstva feudalizma? Kakav je oblik neoliberalni kapitalizam dobio kod nas. O ovoj temi u dve nove epizode govore urednik sajta Dvogled, Vladimir Milutinović, filozof Rastislav Dinić, riječki pisac i publicista Vuk Perišić i politikolog Stefan Arsenijević. Scenario i režija: Valentina Delić Montaža: Ksenija Savićević.
10:30
Sve boje života
10:55
Trezor
11:00
O Milivoju Juginu i Aerodromu Nikola Tesla. Jugini, otac i sin - i ova emisija pripada seriji Trezora, započetoj 2010. godine, u kojoj o svojim majkama ili očevima govore njihova deca koji se bave istim ili srodnim zanimanjima svojih roditelja. Mesec dana pošto je inženjer Milivoje Jugin preminuo, razgovarali smo sa njegovim sinom avio-inženjerom Miomirom koji radi u JAT Tehnici. Sinovljeva je priča puna emocija i ponosa na život i rad svog oca; govori o tome kako ga je otac često vodio sa sobom i kako je kao dečak  prisustvovao nekim od važnih događaja iz kosmonautike i upoznao i ruske i američke kosmonaute. Videli smo i fotografije sa tih svetskih događaja. Saznali smo da je Lara, desetogodišnja unuka inž. Milivoja Jugina, nasledila dedinu energiju, radoznalost, sklonost ka slikarstvu i pisanju. Inž. Milivoj Jugin (Kikinda, 25. avgust 1925 - 20. januar 2013) vazduhoplovni inženjer, konstruktor i publicist, astronautikom je počeo da se bav 1954. godine. Generalni sekretar Saveza astronautičkih i raketnih organizacija Jugoslavije (SAROJ). Član Međunarodne akademije za astronautiku - IAA, Pariz. Značajna dela: Veštački zemljin satelit, Osvajanje vasione, Sateliti i kosmički brodovi, Čovek i kosmos, Kosmička tehnika i njena primena, Put u kosmos, Svi smo kosmonauti, Vasioni u pohode i dr. Od 1961. godine za Televiziju Beograd vodio je direktne prenose i komentarisao sve značajne događaje vezane za istraživanje i osvajanje kosmosa. A u YU mitologiji piše: Najpoznatiji (ako ne i jedini) komentator američkih i sovjetskih svemirskih programa. Čovek koji je na lansiranju Apola 9 izjavio: Buka koju stvaraju motori ove rakete jednaka je buci koja bi se dobila kada bismo pustili milion ploča Bitlsa odjednom. - Učesnici: avio-inž. Miomir Minja Jugin, sagovornik Bojana Andrić - Snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, montažer Aleksandar Andrijevski, autor Bojana Andrić - Snimano 21.02.2013. u velikom hangaru JAT Tehnike; premijerno emitovano 28.02.2013, reprizirano 05.10. 2018. u Trezoru  Redakcija za istoriografiju. Pedeset godina aerodroma Nikola Tesla - u Programskom arhivu TVB sačuvano je nekoliko filmskih storija bez zvuka sa otvaranja aerodroma Beograd pored Surčina, 28. aprila 1962. koje ćemo povodom ovog jubileja prikazati, koristeći tekstove iz dnevne štampe. Iz Borbe od 28. aprila 1962: ... Posle 34 godine, danas će se zatvoriti kapije aerodroma ispod Bežanijske kose; avioni i osoblje prećiće 10-tak kilometara dalje, u Surčin. Novi aerodorm u Surčini koji će danas biti pušten u saobraćaj pod imenom Beograd vrlo je moderno opremljen i na njegovu tri kilometara dugačku i 60 metara široku pistu mogu svakih 60 minuta da slete po 45 aviona svih konstrukcija. Pristanišna zgrada izgrađena je u mermeru, aliminijumu, staklu i keramici. Projektanti su našli vrlo zanimljivo rešenje krova čije se sve četiri strane spuštaju prema sredini hola, gde se nalazi fontana sa pokretnim zidovima od stakla.... A sutradan, Borba je detaljno izvestila o tome kako je drug Tito svečano otvario aerodrom i zatim objavila i sledeće podatke: ... Prvi avion koji se zvanično spistio na aerodrom u Surčinu bio je DC-3 sa putnicima iz Titograda. Iz ovog aviona jugoslovenskog aerotransporta u 12.20 časova izišao je prvi putnik dr Svetozar Kušić iz Beograda koji se nalazi na otsluženju kadrovskog roka u Titogradu. Pilot prvog aviona koji je zvanično otvorio aerodrom je Risto Kostić. Prvi strani visoki gost koji je sleteo na novi aerodrom bio je zamenik vrhovnog komandanta i načelnik Generalštaba oružanih snaga Republike Sudana general Hasan Bešir Nasr. Povodom 150 godina od rođenja Nikole Tesle, aerodrom u Surčinu promenio je naziv, februara 2006. - Proizvedeno 1962/2012 - Premijerno emitovano  25.04.2012, Redakcija za istoriografiju.
12:00
Četvrta prolećna klavirska fešta
12:53
Ja, mi i drugi
13:25
Dobro je, dobro je znati
13:50
Mali dnevnik
14:00
S Tamarom u akciji
14:57
Rej Donovan, serija
15:52
Elementarno, serija
16:40
Timočka buna, film
18:40
U Aranđelovcu je održana konferencija Srpski dani osiguranja koju tradicionalno organizuje Udruženje osiguravača Srbije. Ove godine stručnjaci iz te oblasti bavili su se pitanjem podizanja kulture osiguranja. Samo 10 do 12 odsto obradivih površina je pod osiguranjem, što je izuzetno malo, a svega 20 opština ugroženih od poplava osiguralo je imovinu. O tome za Srpsku ekonomiju govori Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije. Završava se uspešna godina za javne finansije u Srbiji. Da li to znači da će i u narednoj godini biti zabeležen pozitivan trend u srpskoj privredi, pitali smo ekonomistu Ivana Nikolića. Posetili smo skup na kojem su se okupili predstavnici belgijsko-srpskih kompanija. Belgija je zainteresovana za saradnju i želi da poveća izvoz srpske robe. Za sada postoje interesovanja u oblasti hrane, proizvodnji nameštaja i tekstilne industrije. Ekonomska razmena Srbije i Belgije iznosi 500 miliona evra. Pre godinu dana Republički geodetski zavod je uz pomoć državnih organa i institucija pokretnuo portal geoSrbija na kojem se mogu naći različiti geoprostorni podaci. Poslednji set podataka koji je dostupan građanima odnosi se na kulturna dobra i ustanove kulture. O tome smo razgovarali sa Milenom Ivanović, iz Republičkog geodetskog zavoda. Urednica emisije: Danka Milošević.
19:04
Lajmet
19:15
TV Mreža
19:41
Mera za muziku
20:00
Magnus Karlsen, poznat kao šahovski Mocart, postao je šahovski velemajstor u dvadesetdrugoj goini. (Magnus, 2016). Za razliku od mnogih šahovskih majstora, ne odlikuje se samo urođenom veštinom i izvanrednom memorijom već i kreativnošću i intuicijom. Pamćenje poteza i procenjivanje jednog šahistu mogu odvesti vrlo daleko. Ali Magnusovo putovanje dokazuje da postoje i drugi elementi igre, oni koji se ne mogu ni izmeriti ni proceniti. Već od detinjstva, kao čudo od deteta, Magnus je želeo da postane šahovski prvak. Dok su većini igrača neophodni strogi uslovi da bi usavršili svoje veštine, Magnusova briljantnost se najjače ističe u krugu porodice, kao izvoru ljubavi i podrške. Kroz veliki broj arhivskih i kućnih snimaka, reditelj otkriva neobičnu i brzu putanju tog mladog čoveka na putu do šahovskog vrha (pratio ga je od njegove 13. godine). Publika tako može ne samo da zaviri u tu zatvorenu zajednicu, već i neposredno da učestvuje u sazrevanju modernog genija. Režija: Bendžamin Ri.
21:30
Ciklus: Premijerne TV drame studenata FDU. Dramski ponedeljak u decembru prikazuje premijere televizijskih drama nastalih u sklopu saradnje Radio-televizije Srbije i Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Snimanje se odvijalo pod supervizijom profesora Gorana Pekovića, mentora ovog projekta, i urednika TV drame Marka Novakovića, odgovornog urednika Redakcije dramskog i domaćeg serijskog programa. Drugi premijerni naslov koji emitujemo 17. decembra 2018. na RTS 2 od 21.30 časova je drama Beogradska trilogija, koju je po tekstu Biljane Srbljanović u scenario adaptirala studentkinja dramaturgije Tijana Grumić. Biljana Srbljanović je komad Beogradska trilogija posvetila mladima iz svoje zemlje. U biti je to komad koji se bavi dramom emigracije i gubitkom sopstvenih korena. Tri priče koje se smenjuju u toku novogodišnjih noći 1996, 1999. i 2018. godine predstavljaju tri karakteristične epizode čitave jedne generacije koja je odrasla između mržnje, nasilja i smrti i koja je napustila Srbiju kako bi sledila nadu u mogući život. Njihove destinacije su različite i udaljene među sobom (Prag, Sidnej, Los Anđeles), ali ova drama pokazuje da u globalnom svetu ne postoji velika razlika u mestima boravka naše mlade dijaspore. U ovim trima pričama likovi su povezani istom sudbinom: uklapanjem, odnosno odbacivanjem u novu realnost, i deljenjem zadovoljstva i nemira svakodnevnog života sa svojim vršnjacima. Rediteljka Beogradske trilogije je studentkinja režije Jovana Avramović, direktor fotografije je studentkinja kamere Ana Melentijević, a producentski posao preuzelo je student produkcije Nemanja Leković. Montažu će takođe potpisati student FDU-a Aleksandar Aleksić, scenograf drame je Vladimir Ćirić (student Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu), kostimograf Aleksandra Milojković a kompozitor Predrag Radisavljević (student Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu. Uloge u ovoj TV drami poverene su studentima glume sa nekoliko dramskih fakulteta iz Srbije, kao i već afirmisanim mladim glumcima. Uloge tumače: Hana Selimović, Milan Marić, Vaja Dujović, Marko Janketić, Filip Hajduković, Sonja Isailović, Nedim Nezirović, Nikola Šurbanović, Mia Simonović, Dimitrije Aranđelović i Vanja Nenadić. urednik drame: Marko Novaković mentor projekta: prof. Goran Peković reditelj: Jovana Avramović scenarista: Tijana Grumić (po istoimenoj drami Biljane Srbljanović) producent RTS: Biljana Dautović producent FDU: Nemanja Leković direktor fotografije: Ana Melentijević scenograf: Vladimir Ćirić kostimograf: Aleksandra Milojković kompozitor: Predrag Radisavljević montažer: Aleksandar Aleksić i Tamara Kostić šminker: Vesna Mijušković dizajner zvuka: Nemanja Antonić, Marko Veljković i Teodora Đurković proizvodnja: Radio-televizija Srbije i Fakultet dramskih umetnosti 2018. godine.
22:48
Priča prati Ismaila Vijara, reditelja koji započinje snimanje novog filma, inspirisanog svojim bratom diplomatom za koga veruje da je špijun.(Ismael's Ghosts, 2017). Snimanje se prekida nakon povratka njegove supruge, Silvije, koja je nestala pre dvadeset godina. Pošto je bio uveren da je Silvija mrtva, njen povratak ga dovodi do ludila, zbog čega napušta snimanje i odlazi u porodičnu kuću u Rubeu. Vijarev život doživljava sunovrat, sada živi kao pustinjak opkoljen svojim duhovima. Uloge: Matje Amalrik, Marion Kotijar, Šarlot Gensbur.. Režija: Arno Deplešen.
00:44
Lajmet
00:49
Noćni menadžer, serija
01:53
Trezor
02:52
Timočka buna, film
04:41
Mera za muziku
06:15
Slagalica, kviz
06:39
Datum
06:44
Verski kalendar
06:54
Lajmet
06:57
Dobro je, dobro je znati...
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Papa prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Anđelina balerina
08:41
Mirakulus
09:04
Mia i ja
09:28
Transformersi
09:50
Mali dnevnik
10:00
Znakopis
10:13
Školovanje je počeo u Ženevi, a nastavio u Petrogradu. Napunio je 14 i po godina, kada je obavešten da je njegov otac postavljen za srpskog kralja. U leto 1903. došao je u Srbiju, sa sestrom Jelenom i bratom Đorđem. Kao prestolonaslednik, okružio se grupom oficira, učesnika u majskom prevratu, na čelu sa Apisom. U balkanskim ratovima bio je komandant Prve srpske armije, a u Prvom svetskom ratu i Vrhovni komandant srpske vojske. Velike pobede te vojske na Ceru i Kolubari doneće mu ugled u svetskim razmerama. Poput oca, krenuće put albanske golgote. U toku političkih pregovora s inostranim državnicima, zalagao se za ujedinjenje u jednu domovinu Srba, Hrvata i Slovenaca, koji su jedan narod, sa istim tradicijama, jezikom i aspiracijama, ali kog je razdelila zla kob. Apisovi crnorukci i Pašićevi staroradikali bili su skloniji nacionalnom ujedinjavanju Srba. Regent je uvideo da će morati da pridobije jedne, da bi s njima uklonio druge. Inscenirao je sudski proces u Solunu, na kom je Apis osuđen na smrt. Kad je streljan, Evropa je to primila sa zgražavanjem. No, regent je uklonio najtežu prepreku na putu stvaranja Kraljevine SHS. Umesto male Srbije, nacionalno homogene i verski jedinstvene, sa određenim menatalitetom i tradicijama, stvorio je veliku državu, onakvu kakvu je želeo, ali opterećenu razlikama u privredi, veri, kulturi i životima u zasebnim zemljama... Ubijen je u Marseju prilikom zvanične posete Francuskoj. Navodno su mu poslednje reči bile: Čuvajte mi Jugoslaviju. Posle atentata, utvrđeno je da boluje od raka na želudcu, i da je, razdiran opakom bolešću, već umirao.. Urednik i scenarista serije je Momir Karanović, a reditelj Ivan Popović.
10:40
Životna sredina i zdravlje
11:05
Prikaz televizijskog prenosa predstave Olimp na 51. Bitefu, viđen Trezorovim očima. RTS na Olimpu - današnji je Trezor u slavu i hvalu Televizijancima koji su kultnu predstavu Jana Fabra Olimp direktno prenosili iz Centra Sava do gledalaca, do njihovih TV ekrana, računara i mobilnih telefona, zahvaljujući  zemaljskim, satelitskim i internet vezama. Ključna reč danas nije pozorište, nije televizija - nego smena. Prenos traje 24 sata - bez pauze: reditelji se smenjuju na 8 sati, kamermani na dva, mikseri, tonci, svetlonosci na šest... Tokom trajanja predstave predviđene su dve pauze: kada glumci dremaju na sceni, publika na udobnim sedištima u sali ili specijalnim ležaljkama u holu, ili za šankom, ili slika, svira, igra domine, šah, može da ode i do kuće pa se vrati na nastavak predstave, a mnogoljudna ekipa RTS-a, baš sve vreme, bez pauze snima - ili predstavu ili izjave pozorišnih poslenika, kritičara, gostiju iz sveta, radi uključenja u Dnevnik, Vesti, Jutarnji... To je najduži direktan prenos u 59-togodišnjoj istoriji Televizije u Srbiji. Zato je i ekipa Trezora, potpomognuta studentima Akademije umetnosti, pratila dešavanja u reportažnim kolima, u improvizovanom TV Studiju, u sali i holu i radila u četiri smene po dva sata. - Učestvuju: reditelji prenosa Miško MIlojević, Andrea Lazić; urednice i voditeljke Tamara Baračkov, Dunja Petrović, Kristina Đuković; direktor sektora za kulturnu delatnost Centra Sava; video mikseri Duška Balov, Darko Martinović, tehničari magnetoskopa Veljko Tošović, Boško Krstić; Vuk Žugić, kamermani Milan Grbić, Boško Janković, Milan Ljubinković, Dragan Matijević; sekretarice režije Milena Tirnanić, Svetlana Laban;  tehničar mastera Vladimir Lončar; snimatelji zvuka Slavko Petrović, Perica Ordić; pomoćnik reditelja Zoran Šćekić; glavni i odgovorni urednik KUP-a Nebojša Bradić i dr. - Realizacija: snimatelji Rade Bubalo, Marija Antić, Marina Ilić, Saša Dukić; snimatelji zvuka Dejan Dražić, Bogdan Stojiljković, Ivan Kostić, Dragan Tubić; saradnik snimatelj Milena Jekić Šotra;  organizator Gordana Grdanović, Goran Radić; grafička obrada Milena Marković, Snežana Vranjković;  montažeri Ljubomir Plavljanić, Aleksandar Andrijevski, Nada Dodig Zildžić; autor Bojana Andrić - Snimano 23. i 24. septembra 2017. na 51. Beogradskom internacionalnom teatarskom festivalu (BITEF); Premijerno emitovano 07.09.2018, Redakcija za istoriografiju. Čestica BITEF-a, Nebo nad Bitefom, 2. emisija - Televizija Beograd prati Bitef festival od prve godine, izveštajima za emisije iz kulture i informativne. Dramska redakcija prvi put vrši snimanje celovite predstave već na II Bitefu, 13. septembra 1968, a radi se o čehoslovačkoj predstavi Uže s jednim krajem Otomara Krejče (emitovano 23. septembra iste godine). Među posetiocima izložbe Bitef u RTS-u bio je i stalni saradnik Borivoje Urošević, tehničko vođstvo u RTS od 1965. do 2009, koji je za kameru Trezora objasnio zašto nije voleo Bitef, čak je mrzeo svaki septembar zbog najavljenih televizijskih prenosa predstava sa Bitefa. A da saznate kakve su sve teškoće pratile posade Reportažnih kola Televizije Beograd - moraćete da gledate današnji Trezor, jer je svaka reč Bore Uroševića potkrepljena autentičnim insertom. - Učesnici: tehničko vođstvo Borivoje Urošević, sagovornik Bojana Andrić - Snimatelj Milena Jekić Šotra, grafička obrada Milena Marković, montažer Ljubomir Plavljanić, urednik Bojana Andrić - Premijerno emitovano 25.10.2016; Redakcija za istoriografiju.
12:00
Dame biraju: Koncert SO RTS
12:30
Parkovi prirode: Tara
12:55
Velikani
13:20
Znanje imanje
14:20
Fudbal - Svetsko klupsko prvenstvo, za peto mesto, prenos
16:20
Rej Donovan, serija
17:20
Fudbal - Svetsko klupsko prvenstvo, polufinale 1, prenos
19:20
Lajmet
19:25
Žene i muškarci su na Kosmetu deklarativno ravnopravni. Po slovu zakona. U realnosti, emancacija žena napreduje po principu dva koraka napred, jedan nazad. To je posebno uočljivo u Gori, zavičaju Goranki i Goranaca. U ovom planinskom kraju kroz koji protiče Beli Drim, gradić Dragaš je urbani centar, kome gravitiraju meštani okolnih goranskih sela. O duboko ukorenjenom patrijarhalnom nasleđu utisak se stiče već na prvi pogled, po tome kako žene sklanjaju poglede i izbegavaju susret sa nepoznatima, do tradicionalne garderobe.. Međutim, polako, malim koracima, rodna ravnopravnost stiže i ovde. Žene se školuju, zapošljavaju i pokreću svoj biznis. Koriste internet, prihvataju podršku onih koji se zalažu za viši stepen ljudskih prava, menjaju stavove i svest. U sredini gde su muškarci vekovima odlazili u pečalbu, trbuhom za kruhom, s pravom se može reći da su žene zapravo moćne, da su očuvale porodicu, brinule o deci i starima, sačuvale običaje, tradiciju i jezik. Petnaestak kilometara od Prizrena, u Sredačkoj župi je selo Donje Ljubinje. Tu žive Torbeši, poznati po živopisnim narodnim nošnjama i obredima koji prate naročito svadbene običaje. Kako se i dalje čvrsto veruju u magijsku moć svega što se tokom svadbene ceremonije čini, nije lako ubediti neku Torbešanku da bude model za demonstraciju onoga što prati pripreme snaške za udaju. Tako je odluka pala na deo naše ekipe. Neke nove tendencije, novi modeli saradnje, međusobnog uvažavanja provejavaju u Kosovskoj Kamenici, gradiću u Kosovskom Pomoravlju. Srbi su ovde manjinsko stanovništvo, ali ohrabruje činjenica da na nekim važnim mestima odlučivanja imaju svoje predstavnike i da mogu uticati na određivanje prioriteta u rešavanju lokalnih problema. Nije retkost i nije samo u svrhu fotografisanja zajednička šetnja Srba i Albanaca kroz grad, piće u lokalnom kafeu, a za toplijih dana druženje na fudbalskom stadionu. Autorka i urednica emisije: Tatjana Manojlović Reditelj: Bojan Vorkapić Snimatelj: Aleksandar Agbaba Montažer: Miloš Ačanski.
20:00
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Elementarno, serija
21:45
Svet budućnosti
22:40
Sin, serija
23:40
Slobodan Trkulja i Balkanopolis
00:40
Lajmet
00:45
Trezor
01:45
Fudbal - Svetsko klupsko prvenstvo, za peto mesto, r.
03:30
Fudbal - Svetsko klupsko prvenstvo, polufinale 1, r.
06:17
Slagalica, kviz
06:40
Datum
06:45
Verski kalendar
06:55
Lajmet
07:00
Dobro je, dobro je znati
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Anđelina balerina
08:41
Mirakulus
09:05
Mia i ja
09:30
Transformersi
09:50
Mali dnevnik
10:00
U šestoj, sedmoj i osmoj epizodi serije Đaci u ratu pratimo sudbinu jednog od naših francuskih đaka koji je nakon školovanja postao posvećeni, društveno angažovani lekar - dr Dragoljub Sretenović. U ove tri epizode pratićemo kako njegov unuk, istoričar dr Stanislav Sretenović, ide putem svoga dede preko Marseja, Mentona, Nice i Bordoa do povratka u Beograd. Dr Dragoljub Sretenović je kao dečak prešao Albaniju i poslat sa našim đacima u Francusku na školovanje tokom 1. sv. rata. Tamo završava medicinu u Bordou sa radom o tuberkolozi u Srbiji. Nakon Prvog svetskog rata vraća se u Srbiju. Posebno se bavi socijalnom medicinom, radi kao lekar i u jednom periodu je upravnik Studentskog doma. Bio je urednik časopisa Lekar i Narodna čitanka i generalni sekretar Saveza lekarskih komora. Formirao je lekarsku komisiju koja je obilazila zatvorenike u Sremskoj Mitrovici. Bio je deklarisani antifašista. Uhapšen je 1941. pod optužbom da je idejni komunista i propagator komunizma. Uprkos molbama građana i porodice nije oslobođen. Streljan je 1942. u Jajincima. Novinari istraživači: Nataša Drakulić, Tatjana Cvejić, Kristina Đuković, Marija Tošić. Snimatelj: Petar Vujanić Montaža: Ksenija Savićević Scenario i režija: Valentina Delić.
10:30
Šta su sve tehnologije uradile za nas
11:00
O kvizovima Televizije Beograd iz 1965. i 1971. godine. Kvizomanija - Poreklo reči kviz potiče od latinske reči inquisitio, traženje, istraga, ispit; u novije vreme: postavljanje zagonetki, pitalica, zagonetanja... Prema Rečniku novih reči Jovana Ćirilova, englesku reč quiz uveo je u upotrebu pozorišni menadžer Dejli, povodom opklade da će izmisliti reč kojom će se svi služiti u roku od 24 časa. Ispisavši zagonetnu reč po većini dablinskih vrata, Dejli je zaista postigao da quiz postane sinonim za informaciju, a da tek posle Drugog svetskog rata dobije današnji smisao. A Bogdan Tirnanić 1970. piše: Ono što kvizu daje interesantnost to je priroda televizije same, a toj prirodi treba služiti na način koji, pod jedan, podrazumeva akciju na iskušenju nepoznatog i koji, pod dva, unapred računa sa elementom prolaznosti, sa činjenicom da se na televiziji stvar nikada ne može uspešno ponoviti... Prvi veliki dobitnik u TV kvizu bi je 1962. Van Deren kada je odgovorio na sva pitanja i zaradio 129.000 dolara. Naš prvi veliki dobitnik bio je Marinko Paunović koji za tačan odgovor u prvom našem kvizu Da ili ne 1965, zaradio milion dinara. Od tada počinje opsesija kvizom, neustrašivog takmičenja pred milionskom navijačkom publikom. Godišnje su emitovana dva ciklusa, proletnji i jesenji, a po nekad i tokom leta. Bilo je porodičnih, pojedinačnih, ekipnih, po oblastima, po uzrastima... Nagrade su uvek velike: milion dinara, mašina za veš, letovanje za celu porodicu... Kritičari po pravilu strogi i negativni, gledaoci po pravilu blagonakloni i srećni. Televizije Zagreb i Beograd u večitom rivalstvu, ali činjenice su nepobitne: ulice su prazne - cela je Jugoslavija pred ekranom kad iz Zagreba ide kviz, a iz Beograda humorističke serije Lole Đukića. - Realizovano Teveteka 1988, Trezor 2003. Povuci potegni sve od sebe - Tokom ove, 1971. godine, emitovana su dva ciklusa: Sve od sebe prolećni kviz znanja na temu Književnost naroda Jugoslavije između dva rata, koji je realizovala  zajednička redakcija TV Beograd i TV Zagreb i tzv. porodični kviz Povuci potegni koji je trajao tokom jeseni. Od sačuvanih delova ova dva kviza sačinjena je jedinstvena emisija za Teveteku. Takmičari su u drugom planu, a nižu se jedna za drugom glumačke i pevačke numere kao ilustracije za postavljena kviz pitanja. Iz jedanaeste redovne emisije Sve od sebe uzdvojeno je sledeće: Stojan Dečermić govori odlomak iz Javne ptice Milana Dedinca; insert iz drame Milana Begovića Bez trećeg (Milena Dravić i Branko Pleša); Petar Banićević govori pesmu Ikona Rista Ratkovića i stihove iz Zavičaja Gustava Krkleca;  fragment iz filma Samonikli po prozi Prežihova Voranca; Mira Stupica govori Opomenu Desanke Maksimović; Stojan Dečermić govori stihove iz Čovek peva posle rata Dušana Vasiljeva; Petar Banićević nekoliko stihova Ive Andrića. Takmičari Svetozar Musulin, Dragutin Srećković, Vesna Vinčeruti, Ivan Bekjarev izvlači dobitnike nagradne igre: put na foto-safari u Keniju i put za Atinu i karte za revanš fudbalsku utakmicu Kupa evropskih šampiona između Crvene zvezde i Panatenaikosa. Sledi odjavna špica: urednici Miodrag Marinković, Miro Mahečić; pripremili Mića Orlović, Novak Novak, Miloš Teodorović Branislav Cvetković; voditelj Mića Orlović, stručni saradnik Aleksandar Pekrasnov, muz. urednik Milivoje Marković, karikature Paja Stanković, slika Čedomir Stanković, Borivoje Urošević; svetlo Jovan Necić; asist. tona Božidar Knežević, Mihailo Džabić; zvuk Dragoljub Gojković, mikser Vladimir Mitrović; tehn. vođstvo inž. Bogoljub Lacković; organizacija Slobodan Đorđević, Radosav Janković; kostimograf Vladanka Đorđević; scenograf Dagmar Stojanović; kamere Aleksandar Radosavljević, Aleksandar Ribić, Slobodan Obradović, Milan Drezgić; sekr. režije Maja Đorđević; asist. režije Miodrag Stajkić, režija Sava Mrmak. Iz sedme emisije Povuci potegni (direktan prenos, ekperimentalni program u boji) uzeto je sledeće: Mija Aleksić se pojavljuje tri puta i govori cenzurisane vesti, komentariše predratne karikature Pjera Križanić a i govori vremensku prognozu; Ljiljana Petrović prateći se uz gitaru i violinu Radeta Jašarevića peva baladu na stihove Jesenjina; posle kratkog monologa Mitketa u interpretaciji Viktora Starčića, Dubravka Nešović peva Da znaješ mome, da znaješ iz Koštane; Džimi Stanić peva džez varijantu pesme Džek nož; u igri za publiku Tajanstvena ličnost pojavljuje se u kolu Neda Arnerić. Članovi žirija:  Sveta Lukić, Miša Teodorović, Viktor Starčić. Sledi odjavna špica: ansambl narodnih igara Kolo; koreograf Olga Skovran; džez orkestar RTB pod vođstvom Zvonimira Skerla; urednik Miodrag Marinković; scenario Mića Orlović, Miloš Teodorović, Branislav Cvetković; voditelji Mića Orlović, Daliborka Stojšić; Mijin teleprinter Milenko Vučetić, Mija Aleksić; stručni saradnik Aleksandar Pekrasnov; kompozicija Povuci potegni Korenelije Kovač (vokal Zlatko Pejaković); tehnička obrada špice Paja Stanković; pitanja priprema Sveta Lukić sa grupom saradnika; slika Ljubomir Jelić, Milan Rajković; asist. tona Milan Anđelković; zvuk Dragoljub Gojković; mikser Zoran Kovačević; tehn. vođstvo inž. Branko Matijašević; organizacija Slobodan Đorđević, Radosav Janković; kostimograf Vladanka Đorđević; svetlo Zdravko Ignjatović; muz. saradnik Radoslav Graić; scenograf Dagmar Stojanović; kamere Aleksandar Radosavljević, Aleksandar Ribić, Slobodan Obradović, Milan Drezgić; sekr. režije Maja Đorđević; asist. režije Miodrag Stajkić; Dimitrije Stančulović. - Premijerno emitovano u Teveteci (autori ciklusa Mira Otašević, Bojana Andrić) 11.11.1988; reprizirano 10.01.2003. u Trezoru.
12:00
Z. Hristić: Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj
12:50
Đaci u Veliom ratu
13:20
Porodični krugovi
13:50
Mali dnevnik
14:00
Potera, kviz
15:00
Rej Donovan, serija
16:00
Elementarno, serija
16:50
U svetu
17:20
Fudbal - Svetsko klupsko prvenstvo, polufinale 2, prenos
19:20
Lajmet
19:25
Mrčajevci - treći put. Pre 50 godina, tačnije 21. decembra 1968. godine lansiran je Apollo 8. Bila je to prva letilica koja se sa ljudskom posadom približila Mesecu. Slike mesečeve površine, astronauta unutar letilice i slike naše Zemlje iz mesečeve perspektive su emitovane uživo u direktnom prenosu širom naše planete. I naša televizija je tada prenosila ovaj međuplanetarni događaj. Dve nedelje posle toga, u okviru serijala Vidici, Jovan Šćekić u Mrčajevcima snima emisiju Gde je Bog posle Apolla 8?. Emisija je napravila pravi bum i podelila javno mnjenje na dosta neočekivan način, posebno iz perspektive ondašnjih komunističkih vlasti, pa je kao reakcija na to snimljena druga emisija Mrčajevci 2. S obzirom da je emisija fantastični fenomenološki prilog antropologiji i društvenoj zbilji odlučili smo da je više nego zanimljivo, a dokumentaristički je pravi izazov, sada posle 50 godina ponovo otići u Mrčajevce sa pitanjem - šta je njih onda toliko naljutilo i zabrinulo i šta se uopšte desilo sa Bogom za ovih pola veka. I kad smo sve uradili dobili smo ustvari pravu sliku trajanja ove naše kuće! I prave mere komunikacije sa gledaocima zbog kojih i postoji - emisija je naime posvećena obeležavanju 60 godina rada Televizije Beograd. Urednik i autor emisije Olivera Pančić, direktor fotografije Vasko Vasović i montažer Milan Radičević.
20:00
U novoj epizodi dokumentarno-igranog serijala Narodno pozorište u deset činova, Narator prisustvuje probama predstave Travijata, posmatrajući proces rada iskusnog operskog umetnika i mlade operske pevačice, koji pripremaju uloge Žorža Žermona i Violete Valeri. Referišući se na tekst Gastona Batija Pismo mladoj glumici, epizoda Operska diva otkriva sve sumnje, razmišljanja, nedoumice i, uopšte - prepreke, sa kojima se operski pevači suočavaju tokom kreativnog procesa. Dok dvoje umetnika posvećeno rade i iščekuju premijeru predstave po čuvenom Verdijevom delu, Narator će napraviti osvrt na zlatno doba beogradske opere, vreme kada je Opera Narodnog pozorišta imala značajan proboj na scenama širom sveta. Igraju: Nebojša Dugalić, Miodrag D. Jovanović, Branislava Podrumac, Dragana Bunjac Anđelić. autor serijala: Nebojša Bradić reditelj: Miško Milojević pisac scenarija: Tamara Baračkov izvršni producent: Aleksandar Janković producent: Nevena Stanojlović scenograf: Miroslava Andrejević kostimograf: Irina Mitrinović direktori fotografije: Milan Grbić kompozitor: Božidar Obradinović montažer: Marko Tisovec.
20:30
Teslin narod
21:00
Elementarno, serija
21:45
Kulturni centar
22:45
Bunt
23:20
Sin, serija
00:10
Lajmet
00:15
20. Pančevački džez festival
01:20
Trezor
02:20
Fudbal - Svetsko klupsko prvenstvo, polufinale 2, r.
04:00
Bunt
04:30
20. Pančevački džez festival