Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:20
Slagalica, kviz
06:43
Datum
06:49
Verski kalendar
06:57
Lajmet
07:05
Eko karavan
07:30
Čik pogodi
08:00
Barbi
08:05
Patrolne šape
08:28
Buš bejbi svet
08:29
Majk vitez
08:41
Mirakulus
09:05
Moj mali poni
09:28
Transformersi
09:49
Mali dnevnik
09:55
Kada jedanaestogodišnjeg Mika pošalju na farmu njegovog dede u udaljenoj oblasti Pilbara u Zapadnoj Australiji, on je spreman na dosadan život pun teškoća koji ga tamo očekuje. (Red Dog: True Blue, 2016). Umesto toga, on pronalazi mit, avanturu i prijateljstvo sa jedinstvenim, olinjalim psom koji će mu zauvek promeniti život. Uloge: Džejson Ajzak, Levi Miler, Brajan Braun.. Režija: Kriv Stenders.
11:21
Nada Popović-Perišić diplomirala 1970. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu. Prve radove, kao i svoj magistarski rad objavljivala na Trećem programu, gde je godinama bila stalni saradnik. Doktorsku disertaciju Pojam ženskog pisma u savremenoj francuskoj književno-teorijskoj misli odbranila 1987. na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu. Od 1980. do 1984. bila član redakcije Književnih novina, član je Udruženja književnika od 1980. Bila je stalni kritičar poezije u NIN-u, i saradnik anala objavljivanih kao rezultat naučnih skupova u Dubrovniku, u izdanju Univerziteta u Utrehtu. Od 1994. do 1998. bila Ministar kulture u Republičkoj vladi. Od 1999. do 2001. bila ambasador u Unesku. Bivši ministar, doktor nauka, zaljubljenik u svoj posao predavača sa osmehom priča o detinjstvu, školovanju, karijeri, porodici.. Urednik emisije: Kosovka Ivković-Bobić Snimatelj: Dragan Stanojković Montažer: Marija Aranđelović.
11:47
Eksperiment cverglan
12:00
Biodiverzitet - mreža života
12:17
Četvrti međunarodni festival saksofona Belgrade saxperience
13:05
Više od profesije
13:35
Šta su sve tehnologije uradile za nas
14:03
Mali dnevnik
14:10
Rej Donovan, serija
15:03
Elementarno, serija
16:10
Grozd
16:35
Lov i ribolov
17:06
Emisija Kustendorf 2019. posvećena je filmovima i gostima koji su obeležili 12. Kustendorf. Međunarodni filmski i muzički festival u Drvengradu održan je od 11. do 16. januara na Mokroj Gori. Emisija donosi intervjue sa glumcima Metom Dilonom i Serđi Lopezom. Gosti Festivala bili su i Slavko Štimac - dobitnik Nagrade za buduće filmove i brojni mladi autori iz celog sveta, čiji su filmovi obeležili Takmičarski program. Ko su dobitnici Zlatnog, Srebrnog i Bronzanog jaja, ko je odlučivao o nagrađenima, kakve su bile radionice, ko je sve bio na Mećavniku, ali i o tome kako je dočekana Srpska Nova godina, u emisiji Kustendorf, u četvrtak 24. januara na RTS 2 u 17.00. Autor emisije Snežana Stamenković Jojić Snimatelj Branko Srećković Snimatelj tona Zoran Tarabanović Montažer Branislav Popović Realizator Marija Sredojević.
17:45
Lajmet
17:55
Odbojka (ž) - PS: Vizura - TENT, prenos
20:00
Šesta epizoda: Uspon. Šesta epizoda serije Milovan Đilas Redakcije dokumentarnog programa RTS govori o usponu Milovana Đilasa u Partiji i državi. Posle sukoba sa SSSR-om, kaže Đilas, ukazala se šansa da odemo dalje od staljinizma i sovjetskog sistema i da razvijemo naše društvo. Posle pokušaja pravdanja Moskvi i Informbirou, nastupa period radikalizacije u kritici sovjetskog sistema, gde Đilas igra najvažniju ulogu. Đilas pokušava da Lenjinovim argumentima odbrani Jugoslaviju od nasrtaja SSSR-a. Rukovodstvo, Kardelj i Đilas odlaze u UN gde uspešno brane princip ravnopravnosti među državama. Uspevaju da Jugoslaviji obezbede mesto u Savetu bezbednosti UN. Đilasu drugovi iz Politbiroa zameraju da se previše oduševljava Zapadom. Đilas upoznaje Bevana, jednog od vođa Laburističke partije u Velikoj Britaniji. Šesti kongres KPJ (od tog kongresa na Đilasov predlog, Savez komunista) predstavlja Đilasov vrhunac kao političara. Učesnici: Aleksandar Miletić, istoričar, Beograd, Tvrtko Jakovina, istoričar, Zagreb, Ljubomir Đukić, diplomata i publicista, Nikola Barović, Daniel Ivin, istoričar, Zagreb. autor: Nenad Milošević montaža i muzika: Bojan Perišić.
20:40
Između Novog Brda, Morave i neba, u zavetnoj kotlini izmorenih konjanika, nalazi se Kosovsko Pomoravlje, kako je nazvano u komunistička vremena, ili Gornja Morava i Izmornik, po izumrloj posadi u opkoljenom mestu kojia se nije htela predati Turcima, ili samo Morava, kako je u istoriji ova oblast najduže nazivana. Ovaj predeo uvek je važio za strateško mesto na geografskim i vojnim mapama, ali i ekonomskim planovima domaćeg i pridošlog stanovništva, čuvara i osvajača. Zavičaj je i rodno mesto mnogih velikih Srba, među kojima je sigurno najpoznatji knez Lazar Hrebeljanović, rođen u mestu Prilepac, nedaleko od Gnjilana. Kosovsko Pomoravlje je sačuvalo stare običaje i kulturno nasleđe, pa se svadbarski običaji neguju po starinski i danas, a vredne ruke Moravki nastavljaju sa šivenjem, vezom i tkanjem narodnih nošnji čiji su poseban deo su bošče. U emisiji govore. - stanovnici Kosovskog Pomoravlja - sveštenik SPC Stevo Mitrić - glumac Milan Vasić - hroničar Kosovskog Pomoravlja Stanislav Kojić - politikolog Ljubomir Stanojković - lekar dr Zoran Perić - lingvista prof. dr Radivoje Mladenović - etnomuzikolog dr Sanja Ranković.
21:10
Elementarno, serija
21:57
Klizanje - EP, slobodno (parovi), snimak
23:35
U novom plesnom spektaklu Igra Bogova, ansambl Una Saga Serbica kroz pokret, muziku, kostime, scenografiju i specijalne efekte, predstavio je publici Sava Centra 5. maja novu priču inspirisanu balkanskim folklorom. Trideset plesača i solista na sceni ispričalo je ljubavnu priču u kojoj su utkana narodna predanja, božanstava i mitska bića Balkanskog nasleđa. Igru Bogova predvode solisti Nataša Nenadić, Ivan Mileusnić i Aleksandar Topalović. Kompozitori su Aleksandar Lokner i Goran Kovačić, reditelj Boško Đorđević, a koreografi Ana Krstić i Svetozar Krstić. Reditelj: Petar Stanojlović Muzički urednik: Jovana Dukić.
00:45
Lajmet
00:52
Odbojka (ž) - PS: Vizura - TENT, r.
02:20
Klizanje - EP, slobodno (parovi), r.
03:50
Eko karavan
04:15
Eksperiment cverglan
04:27
Biodiverzitet - mreža života
04:40
Četvrti međunarodni festival saksofona Belgrade saxperience
06:22
Slagalica, kviz
06:43
Datum
06:49
Verski kalendar
06:59
Lajmet
07:05
Eko karavan
07:32
Čik pogodi
08:00
Barbi
08:05
Patrolne šape
08:28
Buš bejbi svet
08:30
Majk vitez
08:41
Mirakulus
09:04
Moja mali poni
09:28
Transformersi
09:47
Mali dnevnik
09:55
Bili je dečak koji odrasta u Oklahomi, na ranču koji su dobili zahvaljujući majčinom indijanskom poreklu, sa roditeljima i dve mlađe sestre. (Where The Red Fern Grows, 2003). To što su siromašni, ne čini ga nezadovoljnim. Najveća želja mu je da ima psa! Radio je, zaradio i uspeo da nabavi dva lovačka štenca - Dena i Eni. Film o uzajamnoj ljubavi čoveka i psa, ali i između dva psa, inspirisan indijanskom legendom o crvenoj paprati - simbolu najveće ljubavi. Uloge tumače: Džejms Vitmor, Beverli Garland, Džek Gang, Loni Čepman, Stjuart Peterson, Džin Vilson i drugi. Film je režirao Norman Tokar, a scenario su, po istoimenom romanu Vilsona Roulsa, uradili Daglas Stjuart i Eleonora Lemb.
11:19
Od kolevke pa do groba - najlepše je đačko doba, nije samo stih dobro poznate pesme već jedna od istina koje postajemo svesni tek kada odrastemo. Ekipa Redakcije školskog programa prisustvovala je obeležavanju Dana Svetog Save u istoimenoj beogradskoj školi gde je zabeležila razmišljanja današnjih đaka o liku i delu Svetog Save. Kroz primer vršnjačke edukacije Svetosavci su nas upoznali sa osnovnim pravilima i običajima koji su vezani za obeležavanje Školske slave i sopstvenim primerom pokazali da im je važno to što neguju tradiciju.
11:42
Humor i satira 1830-1914
12:15
Gala koncert: Smederevo
13:10
Radoznalci - Svetosavci
13:33
Rečnik ekologje
13:35
U novom izdanju magazina Edu global videćete i čuti zanimljive a pre svega korisne priče o očuvanju naše planete i podizanju kvaliteta života čoveka u skladu sa prirodom. Šta je oksidativni stres, kakva je uloga antioksidanasa i kakvu igru igraju slobodni radikali? Na ova pitanja odgovaraju naši sagovornici prof. dr Mirjana Đukić i prof. dr Mihajlo Spasić. Od njih ćemo saznati na koji način da predupredimo posledice oksi stresa i kako da sprečimo pojavu velikog broja patoloških procesa. Šta se preporučuje tokom zimskih dana, za jačanje imuniteta, od organske hrane i proizvoda čućemo od Slađane Tomašević nutricioniste i dijetetičara. Gost Edu globala je prof. dr Snežana Savić sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu a tema našeg razgovora je kozmetologija, usklađivanje sa standardima EU u ovoj oblasti, kontrola kvaliteta kozmetičkih proizvoda i njihov uticaj na naše zdravlje. Vodimo vas u jednu od najlepših zemalja na svetu, daleku Indoneziju, u čijim su pećinama otkriveni crteži koji svedoče o početku figurativnog slikarstva u Aziji pre 40 000 godina, što ukazuje na to da su isto vreme i u Evropi i u Aziji nastale prve tvorevine ovakve vrste u ljudskoj istoriji. O lepotama naše zemlje, prirodnom bogatsvu i zanimljivim ljudima, saznaćete u priči Savino koleno a na kraju emisije videćete kako izgleda zvanično najlepše selo Italije u oblasti Palermo. Urednik i voditelj emisije Nataša Nešković.
14:03
Radoznalci Svetosavci
14:26
Mali dnevnik
14:34
Rej Donovan, serija
15:30
Elementarno, serija
16:22
Iako je obolelom čoveku potrebno bar pet-šest sati putovanja i to pešice, na konju i autobusom, da bi iz udaljenih mesta opštine stigao u Ivanjicu, gde jedino ima lekara, ipak je ovaj kraj po zdravstvenim rezultatima ravan Švajcarskoj i Švedskoj - zvanično je objavljeno pre pola veka. Kako je moguće da se od 1921. godine do 1970. u Ivanjici, uprkos siromaštvu, lošim uslovima života i bez puta postignu vrhunski zdravstveni rezultati? U to vreme, Ivanjica je bila veoma siromašna opština i sve što je postignuto, nije učinjeno velikim finansijskim sredstvima već isključivo velikim zalaganjem lekara. Ova polusatna emisija posvećena je doktorima Boži i Dragoj Spasović i njihovim naslednicima koji se smatraju tvorcima zdravstvenog čuda u Ivanjici. Ovo je pravi primer kako se granice nauke pomeraju i saznanja primenjuju u praksi isključivo velikom požrtvovanošću, posvećenim radom, jasnim ciljem, entuzijazmom. Ovaj izuzetan bračni bar Spasović i njuhovi naslednici koji su takođe bili lekari, brinuli su o zdravlju stanovništva ovoga kraja, preduzeli veoma konkretne mere od vakcinacije do sanitarne i higijenske zaštite, lečili meštane celog okruga ali uveli i preventivne mere i preglede. U skladu sa duhom tog vremena i tradicijom, i danas se u Ivanjici imena dr Božo i gospođa dr Draga Spasović ne spominju sedeći. Velika dela vremenom ne blede. Urednik emisija je Marijana Vuk Mrđa, reditelj Dragica Gačić.
16:45
Očekuje se da će biomarkeri na kojima se poslednjih deset godina radi u laboratoriji dr Bojane Gligorijević na Univerzitetu Templ (SAD) uskoro biti u kliničkoj praksi. Pomoću ovih molekula trebalo bi da se kod obolelih od raka, sa velikom preciznošću odredi mogućnost metastaze i tako doprinese uspešnosti terapije. Koliko su ovakva istraživanja zahtevna govori statistika - svega jedan od deset hiljada biomarkera dobijenih u istraživačkim laboratorijama uđe u kliničku praksu, a sam proces traje duže od decenije. Dr Bojana Gligorijević, diplomirani hemičar sa Hemijskog fakulteta u Beogradu početkom 2000. istraživačku karijeru nastavila je u SAD. Sa svojim timom osim biomarkera za predviđanje toka bolesti, razvija i preventivni tretman za obolele sa mogućim metastazama, kao i potpuno novu terapiju kancera koja se zasniva na zaustavljanju deobe malignih ćelija. Krajem novembra dr Gligorijević je boravila u Beogradu, gde je održala niz predavanja i radionica i učestvovala u izložbi Umetnost i nauka. Njen boravak u Beogradu podržao je program američke ambasade u Srbiji U.S. Speakers (Ju-Es spikers). Više o istraživanjima dr Gligorijević, timskom radu za naučni rezultat, takmičenju sa drugim istraživačima za fondove pogledajte u emisiji Redakcije naučnog programa Naučni intervju - dr Bojana Gligorijević 25. januara u 16.45 na RTS 2.
17:10
Lajmet
17:20
Rukomet - SP: Danska - Francuska, polufinale 1, prenos
19:06
Klizanje - EP, slobodno (ž), uključenje u prenos
20:20
Rukomet - SP: Nemačka - Norveška, polufinale 2, prenos
22:00
Elementarno, serija
22:47
Šta se krije iza pojma endorfin? Ko su njegovi najbliži rođaci? Da li je on uvek dobar ili ima i svoju tamnu stranu? Gde i kako nastaje? Zašto je važan za naš organizam? Kako ga možemo osloboditi i poboljšati svoje raspoloženje. Naučnici tvrde da visoke koncentracije endorfina u mozgu izazivaju euforiju, povećavaju osećaj zadovoljstva i suzbijaju bol. Kada to čujemo ne možemo da se ne zapitamo kako da podstaknemo njegovu proizvodnju. Pritom je važno da odaberemo prave načine koji će osloboditi hormon sreće i izbegnemo zamke varljivih supstanci koje nam nude kratkotrajno zadovoljstvo, a zauzvrat uzimaju mnogo više nego što daju. Upravo zato, naši gosti su: nutricionista Branka Mirković, profesor dr Dušan Mitić sa Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje i dr Mira Kovačević, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti. Šta je osnovna uloga endorfina, kako se proizvodi, koja je njegova adresa u našem organizmu i koji su još hormoni, osim njega direktno odgovorni za osećanje sreće otkriće nam doktorand iz oblasti neurobiologije na Biološkom fakultetu i na Univerzitetu u Gentu Marjana Brkić iz Centra za promociju nauke. Da li je naša sreća zaista u moći endorfina i njemu srodnih hormona ili postoji i druga strana priče, kako i koliko zaista hormoni sreće utiču na nas i naše mentalne aktivnosti i zbog čega su neophodni, rećiće nam psihijatar i psihoterapeut, prof. dr Nevena Čalovska Hercog sa Fakulteta za medije i komunikacije. Među članovima naše publike nalazi se dvoje ljudi koji odlično poznaju jednu od tajni podsticanja endorfina. U pitanju je ples - predivna veština koju će nam pod reflektorima Studija znanja ilustrovati Anastasija Pejović i Sava Andrić iz plesne škole Beodens. U kakvoj su vezi akupunktura i oslobađanje endorfina, postoji li neka posebna taktika koju iskusni akupunkturolozi pritom koriste i na koje tačke na telu bi trebalo da obratimo pažnju objasniće nam akupunkturolog Vesna Marinković Mičić. Ako ste spremni da uđete u svet uživanja pridružite nam se i ovog puta. Urednik Studija znanja: Zoran Živković Urednik emisije i voditelj: Ivana Milenković Kovoditelj: Vinka Marinović Reditelj: Darko Kamarit.
23:45
Prošlo je sedamdeset godina od objavljivanja sada već kultne knjige Džordža Orvela 1984 i više od osamdeset godina od kako je Oldos Haksli objavio Vrli novi svet. Mnogi će se složiti da su obe knjige danas prošlost i da je stvarnost uveliko potvrdila njihovu maštovitu viziju. Ljudi koji se bave novim medijima i internetom, popularnom mrežom koja je unela revolucionarne promene u doživljaj sveta savremenog čoveka, sve češće govore o antidruštvenim tendencijama društvenih mreža. Novo izdanje Časa anatomije rasvetljava tu naizgled paradoksalnu tendenciju, kako društvene mreže postaju antidruštvene i kako je čovek savremene civilizacije, težeći ka otvorenom društvu zapravo napravio savršen krug i vratio se u plemensku zajednicu... na pitanje da li je sve to zaista tako i da li savremene antidruštvene tendencije društvenih mreža treba da nas plaše ili uliju nadu, odgovaraju filozof Dragan Prole, sociolog Dalibor Petrović i politikolog Miroljub Radojković. Urednice emisije, Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac Realizatorka, Maja Mandić.
00:34
Lajmet
00:40
Hajnc fon Herman je više od 60 godina vodeće ime i nezaobilazan član najboljih Big bendova na starom kontinentu. Kompozitor, aranžer, multiinstrumentalista i pravi poznavalac Big bend muzike, gospodin Herman je ne samo solista ispred orkestra, već i konstantna edukacija i izazov za sve muzičare koji sa njim dele muzički podijum. Odabir njegovih originalnih kompozicija, ali i dobro poznatih naslova, u izuzetnim aranžmanima, posebna su muzička poslastica ovog koncerta, koji je održan u godini u kojoj Big bend RTS slavi veliki jubilej, 70 godina postojanja.
01:43
Klizanje - EP, slobodno (ž), r.
03:10
Rukomet - SP: Danska - Francuska, polufinale 1, r.
04:20
Rukomet - SP: Nemačka - Norveška, polufinale 2, r.
06:27
Slagalica, kviz
06:49
Datum
06:54
Verski kalendar
07:03
Znanje imanje
08:00
Barbi
08:05
Patrolne šape
08:28
Buš bejbi svet
08:30
Majk vitez
08:41
Mirakulus
09:05
Moj mali poni
09:26
Transformersi
09:45
Ružne reči
10:00
Redakcija dečjeg programa RTS-a emituje emisiju Zujalica. Emisija je magazinskog tipa, prati najaktuelnija dešavanja iz dečjeg sveta iz nedelje u nedelju. Centralno mesto u emisiji posvećeno je poznatoj ličnosti ili događaju koji je obeležio prethodnu nedelju. Cilj ove emisije je da se deca i roditelji upute kako kvalitetno mogu da provedu vreme. U ovom svojevrsnom mozaiku najboljih knjiga, predstava, muzičkih događaja, sporta, slobodnih aktivnosti, hobija, najaktuelnijih filmova pronaći će se za svakog po nešto. Emisija je namenjena deci uzrasta od tri do dvanaest godina i nije klasični vodič kroz događaje i dešavanja za decu jer uvek promoviše i neku lepu akciju kroz koju deca mogu da pomognu drugoj deci i sl. Urednik je Mirjana Popović.
10:30
Nas je 10%
11:00
Magazin Srbije na vezi
11:26
Klizanje - EP, slobodno (m), prenos
13:10
Dozvolite...
13:45
Sportska budućnost Srbije
14:00
Olimpijski krugovi
14:30
Zemlja hrane
15:00
Mnogo šta se menjalo kroz istoriju. Mnoge sprave, mašine i uređaji su vremenom nestali ili su potpuno zamenjeni naprednijim. Metla je od davnina ostala gotovo ista. Pouzdane činjenice govore da su se usisivači pojavili tek pre nešto više od sto godina. U ozbiljnu konkurenciju s metlom ušli su posle Prvog svetskog rata, ali ni ceo veka im nije bilo dovoljan da potpuno potisnu metle iz našeg života. Metlom se čovek služi verovatno još od praistorije. U Bibliji se metla spominju čak na devet mesta. Pojavljuje se na egipatskim crtežima. Kod Rimljana su metači svetilišta mogli da budu samo posebno zaslužni građani. U staroj Grčkoj metla je oruđe boginje Hekate, zaštitnice magije i tajnih učenja, koja je bila trostruko božanstvo: na nebu boginja meseca, na zemlji porođaja i mladih, a u podzemnom svetu vladarka podzemnih sila. Metla se javlja u mnogim narodnim predanjima, a veruje se da štiti ljude i domaćinstva od zlih sila i nečistoće. Budući da je otelotvorenje plodnosti, često je sastavni deo svadbenih rituala, pa je mladenci preskaču za novi početak, raskid s prošlošću, spajanje dve porodice i stvaranje novog domaćinstva. I danas se veruje da sreću donosi metla okrenuta prema gore, ali i verovanje da nikad ne treba nositi staru metlu sa sobom kada se selite. Jednostavno bacite staru i kupite novu metlu za novu kuću. Metlarstvo se razlikuje od drugih zanata i po tome što se ne uči u školama već se veština prenosi s generacije na generaciju, od starijih i iskusnijih na mlađe, direktno u proizvodnji, ali malo ko zna da je naša zemlja četvrti izvoznik metli na svetu, posle Kine, Šri Lanke i Meksika. Najviše ih izvozimo u Italiju, Nemačku, Švajcarsku i Francusku. Srbija je svetska sila u proizvodnji metli. Metla je naš najkonkurentniji proizvod, zahvaljujući ponajviše vojvođanskom sirku metlašu, za koji kažu da je najkvalitetniji na svetu.
15:30
Šta je umetnost? Filozofija umetnosti pokušava da odgovori na ovo zanimljivo i kompleksno pitanje, razmatrajući definicije lepote, ukusa, simbolizma i načina predstavljanja istražujući odnos između pojedinca - umetnika i publike. Jer, bilo da ste toga svesni ili ne, okruženi ste različitim oblicima umetnosti gdegod da krenete. To može biti neka skulptura, slika, fotografija, ili pak nešto od čega potpuno zavisimo a ne smatramo da je i to oblik umetnosti. Umetnost, kao i rad, proizvodnja, egzistencija, religija, seks, nauka, filosofija, pripada kulturi. Bez kulture i svega što čini kulturu, ona i ne postoji. Umetnost simbolički predstavlja našu interakciju sa prirodom, sa stvarnošću i okruženjem. Svaki čovek ima manje ili više razvijenu sposobnost da prima utiske i oseća lepotu jednog dela ali mali broj je sposoban da iz mase utisaka, misli i osećanja iščupa jednu posebnu vrstu istine o svetu i ljudima. Jer, umetnost je lepota, umetnost je istina. Nešto više o umetnosti koja mora da vas zgrabi, uvuče u sebe i odnese daleko, možete saznati od naših eminentnih umetnika u devetoj, poslednjoj epizodi serijala Od pigmenta do koncepta pod nazivom Umetnost umetnosti koja se emituje u subotu, 26. januara u 15.30 na Drugom programu RTS. urednik i scenarista: Vladana Rašić Dragojević reditelj: Milan Kundaković montaža: Jovana Filipović snimatelj: Hadži Vladan Mijailović.
15:45
Film Delirijum tremens snimljen u produkciji Radio Televizije Srbije, svetsku premijeru imaće na predstojećem 47. FEST-u gde će se takmičiti za nagradu Beogradski pobednik u okviru programa Srpski film. U Krupnom planu Velike iluzije je naš proslavljeni reditelj Goran Marković. Od mjuzikla neprolaznih vrednosti, preko surovih priča iz skorije i dalje prošlosti Ujedinjenog kraljevstva i Argentine, do života najpoznatije biografkije poznatih ličnosti. To je skica ovonedeljne Velike iluzije u kojoj govorimo o Mariji Stjuart kraljici Škotske i Povratku Meri Popins. Iz ugla filmskog kritičara Dragana Jovićevića predstavljamo film Možete li mi ikada oprostiti o Li Izarel, ženi koja je čeznula da se dokaže kao književnica. „Premotavanje nas vraća 80 godina unazad kada je snimljen Čarobnjak iz Oza. U „Konatraplanu sa ekipom argentinskog filma Anđeo koji sa Kanskog festivala stiže na 47. FEST. Autor i urednik: Sandra Perović  Saradnici: Selina Lovren Aksentić, Jelena Carević, Zoran Janković  Realizacija: Tijana Todorović, Jelena Radonić, Marko Jeftić.
16:17
Klizanje - EP, plesni parovi, prenos
18:00
Na istom zadatku se nađu dvojica profesionalnih ubica - ostareli gubitnik Dosmo i mladi psihopata Li. (2 Days in the Valley, 1996). Olimpijka Beki pokušava da se reši muža Roja, koji ju je varao s najboljom prijateljicom Helgom. Trgovac umetničkim delima, Alan boluje od kamena u bubregu, ali ga to ne sprečava da vređa i ponižava svoju vernu sekretaricu Suzan. Na suzbijanju prostitucije zajedno rade dva policajca - stariji i mentalno nestabilni Alvin i mladi i naivni Ves. Tedi je propali televizijski režiser, koji se sprema na samoubistvo, ali prethodno mora da zbrine svog psa. U sledećih 48 sati ovoj grupici ljudi životi će se naći u opasnoj trci s vremenom. Uloge: Šarliz Teron, Teri Hačer, Džejms Spejder... Režija: Džon Hercfeld.
20:00
Mitropolija zagrebačko-ljubljanska Crkvena opština u Mariboru u saradnji sa Rosa produkcijom iz Maribora,(i uz podršku Ambasade Republike Srbije) organizuje Akademiju povodom 800 godina samostalnosti Srpske pravoslavne Crkve i 600 godina od rođenja grofice Katarine Kantakuzine Branković, prve pravoslavke u Sloveniji. Akademija će se održati 26. januara 2019. u 20 časova, u Slovenskom narodnom pozorištu u Mariboru. Počasni pokrovitelji Akademije su predsednici Slovenije i Srbije, gospoda Borut Pahor i Alaksandar Vučić. Svečani govornik je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit zagrebačko-ljubljanski G. Porfirije, po čijem blagoslovu se Akademija i održava. Sagledavši značaj događaja, TV Slovenije, Radio TV Srbije i Radio Maribor prenosiće Akademiju. Pored njih, medijski pokrovitelj je i TV Hram, zvanična TV stanica Srpske pavoslavne Crkve, koji će pripremiti prigodnu emisiju o ovom događaju. Akademija bi se bazirala na istorijatu pravoslavne Crkve u Sloveniji. Njena istorija počinje 1434. godine, kada se srpska princeza Katarina Kantakuzina Branković udala za Urliha Drugog, poslednjeg celjskog grofa. Sa sobom je dovela oko 200 pravoslavnih porodica i nekoliko sveštenika. Pored toga, značajno je istaći 500-godišnje postojanje srpske zajednice u Beloj Krajini (tzv. Uskoci), kao i tragediju Drugog svetskog rata, kada su porušeni novopodignuti hramovi u Mariboru i Celju, a slovenački živalj bio iseljen u Srbiju i Bosnu. Nadamo se da će jedan ovakav projekat dati dodatni podstrek za međusobno zbližavanje dva bratska naroda, slovenačkog i srpskog. Bitno je istaći i to da je ovo prvi put od 1991. da srpska zajednica plasira neki kulturni sadržaj na obe nacionalne televizije. Akademija je nastala po ideji oca Milana Jovanovića i gospođe Svetlane Dramlić, koja potpisuje i pozorišnu i TV režiju, projekciju i montažu. Scenario je napisala gospođa Ivana Dimić, dobitnica prestižne NIN-ove nagrade i ugledna scenaristkinja iz Beograda. Kreativni tim čine: otac Nenad Ilić i Svetlana Dramlić, kao koscenaristi, čuveni Zoran Simjanović, kao muzički saradnik; g. Đorđe Makarević, baletski koreograf i g. Goran Balaban - 3D maping. Učesnici Akademije su: Vojin Ćetković, Milada Kalezić, Anastasija-Vesna Ilić, Ansambl Renesans, balet Narodnog pozorišta u Beogradu, Srpski vizantijski hor Mojsije Petrović iz Beograda, hor Hugo Volf iz Maribora, horovi mariborskih osnovnih i srednjih škola, Akademska folklorna grupa Študent (AFSŠ) i SKD iz Maribora, Karmina Slovenika, Pevačka grupa pri Crkvenoj opštini u Mariboru, prof. Goran Đurić i drugi.
22:00
Tabu, serija
23:05
Svet sporta
23:20
Za Teatrologike govori glumac iz Sarajeva Ermin Bravo. Publiku i kritiku osvojio je svojim pozorišnim ulogama. Profesor je na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu i dobitnik značajnih pozorišnih priznanja. Glumio je u mnogim predstavama: Oluja, Noževi u kokoškama, Romeo i Julija, Helverova noć, Četvrta sestra, Košmar o Bosni, Život je san, Hipermnezija te filmovima Rimejk, Grbavica, Na putu, Muškarci ne plaču. Dobitnik je dva Lovorova vijenca za glumačke kreacije na međunarodnom teatarskom festivalu MESS, kao i glumačke nagrade na Festivalu eksperimentalnih scena u Kairu i međunarodnom Festivalu Glumca u Nikšiću. Filmske nagrade uključuju i nagradu za najboljeg glumca na filmskom festivalu u San Francisku  za ulogu u filmu Rimejk. Serijal Teatrologike je posvećen umetnicima iz regiona koji u ovom trenutku u pozorištu stvaraju inspirisani savremenošću. Oni se u svojim ostvarenjima bave aktuelnim problemima koji opterećuju savremeni svet ili klasična dela tumače iz vizure ovog vremena. To su predstavnici generacije koja drugačije stvara u pozorištu i koja drugačije misli o društvu. Autor i urednik Olivera Milošević Snimatelj Vladimir Đurić Montaža Bogdan Čurguz Režija Srđan Ćešić. Serijal je realizovan uz pomoć Ministarstva za kulturu i informisanje. Producenti serijala su Hartefakt produkcija, portal Remarker i Radio-televizija Srbije.
23:50
Januarski ciklus emisije TV Teatar biće posvećen predstavama nastalim prema dokumentarnom predlošku - tekstovima koji su nastali kako kroz intervjue sa običnim ljudima, tako i kroz razgovore i ispovesti izvođačke i autorke ekipe predstave. Dokumentarni pozorišni izraz, kao vid postdramskog teatra, u jednom trenutku bio je u velikoj meri zastupljen na našim pozorišnim scenama, uvodeći promene i nov pristup u procesu rada na tekstu i predstavi. Predstava Rođeni u YU (Jugoslovensko dramsko pozorište) primer je kolektivnog rada reditelja, glumaca i grupe dramaturga na temu (post)jugosloveskog nasleđa. Predstava istražuje odnos glumaca prema zemlji koje više nema. Kroz lična sećanja i uspomene, učesnici govore šta je njima Jugoslavija značila, istovremeno problematizujući društveno-političke okolnosti koje su dovele do raspada države. Igraju: Branka Petrić, Predrag Ejdus, Mirjana Karanović, Anita Mančić, Slobodan Beštić, Goran Jevtić, Radovan Vujović, Milena Vasić, Marko Baćović i Anđelika Simić. Dramaturzi: Milena Bogavac, Filip Vujošević, Maja Pelević, Božo Koprivica i Miloš Krečković. Režija: Dino Mustafić.
02:05
Klizanje - EP, slobodno (m), r.
03:30
Klizanje - EP, plesni parovi, r.
05:00
Olimpijski krugovi