Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:25
Slagalica
06:40
Datum
06:50
Verski kalendar
07:00
Naučni intervju
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Mašine strašne priče
08:05
Moj mali poni
08:30
Prodavnica najmanjih kućnim ljubimaca
08:50
Dvorištvance
09:15
Mia i ja
09:40
Bejblejd
10:05
Mali dnevnik
10:10
Leto je na francuskom selu i dvoje osamljene dece privuče napušteno jezerce u kom počinju da otkrivaju kako buja život. Jezerce koje su deca odabrala za njih je devičanski raj, utočište kamo dolaze iz sveta odraslih... (The Field of Enchantment, 2011). Cilj rediteljsko-scenarijskog para, Klod Nuridsani i Mari Perenu, bio je da ovim filmom pokažu malim i velikim gledaocima da se najsjajnija čuda i najveće transformacije mogu otkriti u srcu običnog. Ako se dobro zagledamo, bilo koje bezimeno jezero postaće okean nastanjen izuzetnim bićima. Za snimanje filma korišćena je posebna oprema da se što bolje približi priroda koja nas okružuje.. Uloge: Simon Delagnes, Žan Klod Erinhak, Lindsi Henok... Režija: Klod Nuridsani, Mari Perenu.
11:30
Obavezno glasanje, za ili protiv. Kroz ovaj serijal Pazi mladost, mladi će imati priliku da izraze svoje mišljenje, stav i iskustva sa vršnjacima kroz razmenu argumenata i logičkog zaključivanja. Teme koje su obrađene: Društvene mreže, Ekologija, Uticaj muzike na mlade, Za ili protiv jedinstvene fudbalske lige na prostoru bivše Jugoslavije, Idoli mladih, Privatni ili državni fakultet, Rijaliti program, Da li učenici treba da ocenjuju profesore.. Učesnici debata su debateri Otvorene komunikacije, srednjoškolci i studenti, a tema ove emisije je: Obavezno glasanje, za ili protiv - Da li treba uvesti obavezno glasanje. Voditelji su Mila Manojlović i Nermin Ahmetović. Emisija je realizovana u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije, kancelarijom za mlade Grada Beograda i Fakultetom za poslovne studije i prava FPSP.
11:55
Priča o kafi
12:20
Svetski dan muzike
13:05
Ušće vekovima
13:35
Kako tumačiti čovekovu žudnju i čežnju za vajanjem krsta, možda, najzagonetnijeg simbola u istoriji čovečanstva? Kada je osmišljen prvi krst koji najviše sliči današnjima. Pedeset ni po čemu nije osobit broj, ali nije ni nezanimljiv. Pitagorejci ga nisu slavili, iako su brojevima pripisivali božanska svojstva. Ni savremeni matematičari ga ne izdvajaju. Deljiv je sa 1, 2, 5, 10, 25 i sa samim sobom, rimski se piše kao veliko latinično slovo L, u računarskom ili digitalnom obliku to je niz od 110010, u Kabali postoji 50 kapija mudrosti i 50 kapija nečistoće, u religiji - pa i u svakodnevnom životu - obeležava veliki jubilej, u procentima označava savršenu polovinu, u fizici je jedan od sedam magičnih brojeva koji predstavljaju zbir izuzetno čvrsto povezanih protona ili neutrona u jezgru atoma, a u hemiji je to atomski broj kalaja. U sledećim sedmicama naši sagovornici razotkriće vam šta svaki od navedenih pojmova oličava u duhu najnovijih naučnih saznanja i u svetlu najdrevnijih tumačenja. U ovoj epizodi Nauke 50 autor serije Stanko Stojiljković razgovora sa prof. dr Draganom Radenovićem. Krst je simbol objedinjenja. Nije uzalud rečeno: svako svoj krst nosi. Krst je nalik Pandorinoj kutiji. Ako ga gledate spolja, on samo nešto sluti; kada ga otvorite, iz njega izađe nešto neočekivano, smatra prof. dr Dragan Radenović, vajar i filozof, a sa njime razgovaramo o filozofskim, kultnim i sakralnim značenjima krsta. Autor serije: Stanko Stojiljković Urednik serije: Aleksandra Daničić Montaža: Vladimir Jović Režija: Milica Mitrović.
14:00
Narodni muzej svedok vremena
14:05
Mali dnevnik
14:15
Zločini, serija
15:55
Most, serija
17:00
Dnevnik RT Vojvodina
17:25
Lov i ribolov
17:55
Narodni muzej svedok vremena
18:00
Mačevanje - EP, prenos
20:00
Dokumentarni film Tarot Srbija prati Milana Radonjića, poznatog kao Milan tarot, na njegovom putu kroz ruralne, provincijalne delove Srbije, gde ga pozivaju da gostuje na lokalnim TV stanicama. (2010). Na putovanju Milan istražuje i otkriva karaktere ljudi sa margine društva, ljudi koji su izgubili posao tokom tranzicije, izbeglica iz Bosne i sa Kosova, ratnih veterana, invalida, bolesnih, prevarenih, usamljenih penzionera, isterivača đavola i svih drugih koji ga mole za pomoć i rešenja za njihove probleme. Režija: Ivan Ikić.
21:05
U prvoj sezoni serije gledaoci su imali priliku da upoznaju verovatno najzabavniji detektivski par koji su ikad imali prilike da gledaju na TV-u: švedsku policajku, Sagu Noren, hiperracionalnu radoholičarku koja po svoj prilici boluje od Aspergerovog sindroma zbog kog nema normalnu socijalizaciju i njenog danskog partnera, Martina Rodea, koji predstavlja njenu potpunu suprotnost. (Bron/Broen, 2011). Martin je veoma društvena osoba, koji kvalitetne interakcije ostvaruje posebno sa ženama, a jedna takva interakcija - veza sa ženom svog partnera u policiji, imala je za posledicu seriju spektakularnih, osvetničkih zločina od kojih je sačinjena prva sezona Mosta, koja završava smrću Martinovog sina. Stoga ga u drugoj sezoni, trinaest meseci kasnije, zatičemo u samačkom hotelu, opsednutog slikama bivšeg partnera, zločinca koji je kriv za sav užas iz prošle sezone, a osim gubitka sina, Martina tišti što je ostao i bez porodice, budući da supruga više ne želi s njim da živi. Suprotno od njega, Saga je upravo zahvaljujući Martinovoj pomoći osvestila svoje emocionalne i socijalne hendikepe pa pokušava da ih nadoknadi čitajući knjige o samopomoći i vezom s mladićem koji joj je uselio u stan. Autoru serije, Hansu Rozenfeldu nije bilo lako da i u drugoj sezoni zadrži spektakularnost, kojom je odisala prva sezona posebno sam njen početak, ali to ne znači da uvodna sekvenca druge sezone nije atraktivna, baš naprotiv. Reč je o brodu bez posade koji je izašao iz dozvoljene linije kretanja i krenuo prema onom istom Eresundskom mostu, kojim je počela i prva sezona. Na intervenciju dolazi Saga i ispod palube zatiče zarobljena tri švedska i dva danska mladića u veoma lošem stanju. Saga počinje da vodi slučaj i stupa u kontakt s Martinom kog još opseda sinova smrt. Mladići postaju sve bolesniji i ispostavlja se da su zaraženi vrlo invazivnom i zaraznom plućnom kugom. Međutim, uskoro će se ispostaviti da su zavezani mladići samo početak... Neko želi da skrene pažnju na klimatske promene i na iskorišćavanje zemljinih resursa i ne preza ni pred čim. Martinu i Sagi postaje jasno da imaju posla sa eko-teroristima i da se nalaze u svojevrsnoj trci s vremenom kako bi se sprečili katastrofa, u kojoj je mnogo ljudskih života u pitanju.. Dansko-švedska krimi-drama autora Hansa Rozenfelda, u režiji Henrika Džordžsona, Šarlote Siling i Lize Sive, bez sumnje ulazi na listu najboljih evropskih TV radova van engleskog govornog područja. Skandinavci su ovim delom uspeli čak da osvoje ostrvsku Bi-Bi-Sijevu publiku, koja je po pitanju ovog žanra odlično potkovana i poprilično probirljiva, jer u sopstvenom nacionalnom TV trezoru ima bogatu arhivu krimi serija. Serija je emitovana u preko sto zemalja širom sveta, a privukla je više od milion gledalaca i pobrala dobre kritike. Uspešnost pokazuje i to što je 2 godina nakon njene premijere snimljena američka verzija istog naziva (The Bridge) s Dijanom Kriger i Demijanom Bičirom u glavnim ulogama, kao i englesko-francuska verzija (The Tunnel), koju smo emitovali na našem Drugom programu. Uloge: Sofija Helin, Kim Bodnija, Ture Lindhart, Dag Malmberg, Rafael Peterson, Viki Bak, Tova Magnuson.. Režija: Henrik Džordžson, Šarlot Siling i Liza Siva.
22:15
Koncert letnje noći iz Šenbruna (Beč). Koncert letnje noći, naziv je muzičkog spektakla održanog u parku bečkog dvorca Šenbrun.Ovom tradicionalnom,četrnaestom po redu koncertu prisustvovalo je oko 100.000 muzičkih zaljubljenika i poklonika, dok će putem televizijskog signala u više od 80 zemalja sveta gledaoci pratiti ovaj izuzetan umetnički događaj. Gledaoci RTS-a, imaće priliku da vide ovaj koncert u celini. Na programu su delovi iz najpoznatijih opera i baleta Rosinija, Verdija, Maskanjija.. Bečkom filharmonijom diriguje slavni maestro Valerij Gergijev, a u ulozi solistkinje nastupiće jedna od najvećih soprana Ana Netrepko.
23:35
Seks i zapad
00:30
Noć muzike
01:25
Fudbal - SP: Danska - Australija, r.
03:15
Mačevanje - EP, r.
06:30
Slagalica
06:50
Datum
07:00
Verski kalendar
07:10
Naučni intervju
07:35
Kocka, kocka, kockica
08:00
Mašine strašne priče
08:05
Moj mali poni
08:25
Prodavnica najmanjih kućnim ljubimaca
08:45
Dvorištvance
09:10
Mia i ja
09:30
Bejblejd
09:55
Mali dnevnik
10:00
Norveški arheolog Sigurd Svendsen u potrazi je za značenjem tajnih runa uklesanih u kamen. (Ragnarok, 2013). Ragnarok, nordijski mit o kraju sveta, podstakao je Svendsena i njegovu ekipu, u kojoj je i dvoje dece, da krenu na norveški sever, područje prema Rusiji gde vekovima niko nogom nije kročio, ne bi li otkrili istinu skrivenu u runama. Otkriće je nadmašilo najmaštovitija očekivanja.. Uloge: Pol Svere Velhejm Hagen, Nikolaj Kleve Brok, Sofija Helin.. Režija: Mikel Brene Sandemose.
11:40
Obrazovna reportaža posvećena najboljoj školi u Srbiji. To je OŠ „Ratko Pavlović Ćićko iz Prokuplja. Na Republičkom festivalu „Riznica talenata ova škola je ponela laskavu titulu najbolje škole u Srbiji. Dobitnici su Svetosavske povelje Ministarstva posvete, a njihov časopis Đerv proglašen je za najbolji u Srbiji. U školi postoji veliki broj aktivnosti: kulturne, sportske, edukativne, kreativne... Učenici redovno osvajaju nagrade na takmičenjima iz skoro svih predmeta. Sva ova priznanja plod su velikog truda, entuzijazma i ljubavi kako učenika tako i nastavnika ove škole. Pa da pogledamo u čemu je tajna njihovog uspeha. Urednik: Tanja Čanić-Mlađenović.
12:05
Da li znaš
12:10
Beogradsko blago
12:30
Zvezde italijanskih operskih scena
13:15
Rečnik ekologije
13:20
Na skriveno te vodim mesto
13:45
Narodni muzej svedok vremena
13:50
Mali dnevnik
14:05
Zločini, serija
15:50
Most, serija
17:00
Dnevnik RT Vojvodina
17:20
45 godina, film
19:00
Šta su sve tehnologije uradile za nas
19:30
Nauka 50
20:00
Viđen očima aktiviste Pitera Brauna, Ispovest eko-teroriste pruža gledaocu jasniju sliku života među samozvanim spasiocima životinja i morskim pobunjenicima koji su oblikovali zeleni pokret kakav mi danas znamo i volimo. (Confessions of an Eco-Terrorist, 2010). Ovi ekstremisti ponosno nose njihove piratske simbole, izvodeći izuzetno prkosne poduhvate na otvorenom moru. Njihova flota udarnih plovila nanosi štetu lovcima na kitove, ilegalnim ribarima koji koriste mreže i lovcima na foke širom sveta. Grupa ogrubelih likova iskazuje hrabrost i lukavstvo, dok se upušta u konflikte koji uključuju potapanja, invaziju na plovila i hapšenja. Režija: Piter Braun.
21:25
Narodni muzej svedok vremena
21:30
Most, serija
22:30
Zbog čega je fantastika dobar način da se govori o stvarnosti, kako je tema identiteta postala politička stvar, na koji način nove i stare migracije menjaju svet, zašto je pitanje religije danas aktuelnije nego ikada, zbog čega želi da svoj životni krug zatvori u Njujorku - u ekskluzivnom intervjuu Nede Valčić Lazović sa Salmanom Ruždijem. Devedesetih godina prošlog veka afera Ruždi protresla je svet - 1989. zbog huljenja Islama, Muhameda i Kurana Ajatolah Homeini je protiv Ruždija izrekao fatvu - smrtnu kaznu i pozvao muslimanski svet da to sprovede u delo. Ruždi će zbog toga godinama živeti u najvećoj ilegali: čuvaće ga agenti specijalnih službi a zbog kontroverzi koje su pratile roman, ubijeno je na desetine ljudi širom sveta. Iako se zvanični Iran još 1998. ogradio od fatve, ona nije povučena, te je pretnja još uvek na snazi. Verovatno je i zbog toga teško doći do Ruždija koji i danas živi u specijalnom režimu života, pa je ovaj razgovor vođen u posebnim okolnostima. Rođen 1947. u Bombaju u Indiji, Salman Ruždi završio je studije u Engleskoj. Za svoj drugi naslov Deca ponoći objavljen 1981. dobio je nagrade Buker a zatim Buker nad Bukerima. Autor je i brojnih proznih naslova među kojima su i romani Sramota, Satanski stihovi, Mavrov poslednji uzdah, Klovn Šalimar, Čarobnica iz Firence, kao i Dve godine, osam meseci i dvadeset osam noći - novi naslov koji se nedavno pojavio i kod nas. Urednik Neda Valčić Lazović, reditelj Ivana Stivens.
23:00
Čudesni svet fosila
23:50
Nišvil džez festival
00:40
Ispovesti eko-teroriste, film
02:05
Fudbal - SP: Nigerija - Island, r.
03:45
Čudesni svet fosila
04:35
Nišvil džez festival
06:29
Slagalica, kviz
06:49
Datum
06:54
Verski kalendar
07:05
Znanje imanje
08:00
Mašine strašne priče
08:06
Moj mali poni
08:25
Prodavnica najmanjih ljubimaca
08:47
Dvorištvance
09:08
Mia i ja
09:30
Bejblejd
09:54
Ana Beatriz - jedna posebna šetnja, EBU drama
10:05
Zujalica
10:30
Zemlja hrane
11:00
Mesto za nas
11:30
Srbija na vezi
12:00
Dozvolite...
12:30
Građanin
13:00
Studio znanja
14:00
Sportska budućnost Srbije
14:15
Školski sport
14:25
Zaluđeni mačkama
15:10
Emisija iz ekologije
15:40
Svete reke: Gang
16:30
Velika iluzija
17:00
Sahara, film
18:40
Približan položaj, film
20:20
Kucaj na bilo koja vrata, film
22:00
Gomora je postala najgledanija serija u istoriji svoje producentske kuće, najveće komercijalne televizije u zemlji. U Italiji ima šest puta više gledalaca od Igre prestola, a drugu sezonu 2016. gledalo je u proseku 2,2 miliona ljudi. (Gomorrah, 2014). Serija je nastala prema poznatom, istoimenom romanu Roberta Savijana, odigrava se u Napulju i prati poslove porodice Savastano, koja pod vođstvom Pjetra Savastana, izaziva strahopoštovanje kod svih i predstavlja jedan od najuticajnijih klanova. Uz Pjetra stoji mnogo pouzdanih ljudi, na čelu s njegovom desnom rukom Čirom di Marcijom, koji igra važnu ulogu u porodici, jer sin Geni još nije spreman da preuzme kontrolu nad ogromnim porodičnim carstvom. Ali suparnički klan smešta Pjetru zbog čega on završi u zatvoru, pa vođstvo preuzima njegova supruga Ima. Nakon dugog boravka u Hondurasu, Geni se vraća u Napulj, konačno spreman da preuzme ono što mu pripada. Ali neko iz senke kuje zaveru da se dokopa moći i ponovno pokrene rat mafije.. Prava za prikazivanje televizijske Gomore prodata su u sto pedeset zemalja, a serija je pre nekoliko meseci premijerno prikazana i u SAD. Serija je u Italiji izazvala velike rasprave o tome da li je suviše saosećajna prema zločincima i da li suviše sumorno prikazuje Italiju i Napulj, a svaku epizodu pomno prati i Vlada Italije.. U seriji igraju uglavnom nepoznati napuljski pozorišni glumci, a pošto likovi govore napuljskim dijalektom, titlovi se emituju čak i u Italiji. Uloge: Fortunato Čerlino, Marko D'Amore, Marija Pija Kalcone... Režija: Stefano Solima.
23:00
Narodni muzej svedok vremena: Medaljon Valentijana prvog
23:05
TV teatar: Narodna drama
00:35
Tri boje zvuka
01:30
Sahara, film
03:05
Približan položaj, film