Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 3
05:55
Paleta kulturnog nasleđa: Šapat kolja-Rajko Karišić, r.
06:05
Čuven i i nepoznat: Kako je Žak Žožar spasao Luvr, r.
07:02
Omaž Vladi Divljanu: Hajde sanjaj me sanjaj, 1. deo, r.
08:05
Dekoraterska plemena: Novi šik, 4-8, r.
08:35
Tradicionalna japanska kultura, 15-16, r.
09:00
Višegradom u Andrićevom odelu, r.
09:44
Andre Riju: Muzika za dušu, r.
10:15
Učesnik i svedok: Slobodan Selenić, r.
11:02
TV feljton: Banjska i život opet poče, r.
11:35
Crossover, r.
12:04
Mesto koje čuvam: Valjevo, r.
13:00
Blaga drevne Grčke: Klasična revolucija, r.
13:55
Paleta kulturnog nasleđa: Šapat kolja-Rajko Karišić, r.
14:05
Čuven i i nepoznat: Kako je Žak Žožar spasao Luvr, r.
15:02
Omaž Vladi Divljanu: Hajde sanjaj me sanjaj, 1. deo, r.
16:05
Nije odobravala princip nametanja kulturnog obrasca, već je smatrala da on u narodu postoji i da ga obrazovanjem i dugotrajnim i strpljivim radom treba usavršavati i dovesti do toga da prirodno iznedri i tako oformi nacionalnu umetnost. Roditelji naše najznačajnije slikarke i heroine Prvog svetskog rata, bili su prosvetni radnici. Majka Mileva, rođena Zorić, sestričina Svetozara Miletića, napustila je udoban život svoje dobrostojeće vojvođanske porodice i došla u Kneževinu Srbiju da bude učiteljica. Nadeždin otac, Dimitrije Mita Petrović, predaje slikanje u gimnaziji u Čačku i Kraljevu, a po povratku u Beograd, pedagošku aktivnost zamenjuje intenzivnim zanimanjem za finansije, istoriju i politiku. Pored toga u istoriji je ostao poznat kao pasionirani proučavalac i sakupljač službenih dokumenata iz 19. veka, koje je spasao od zaborava. Napisao je i obimnu studiju Finansije i ustanove obnovljene Srbije do 1842. godine. Mileva i Dimitrije Petrović ugled su sticali poštovanjem obrazovanja i umetnosti, o čemu svedoči i to da im je svih devetoro dece steklo visokoškolske diplome u zemlji ili na prestižnim evropskim univerzitetima. Dva najznačajnija imena koje je porodica Petrović podarila srpskoj kulturi jesu: slikarka Nadežda i književnik i diplomata Rastko. S obzirom na mesto koje je njena porodica zauzimala u tadašnjoj Srbiji i atmosfere u kojoj je odrastala, Nadežda Petrović je bila gotovo predodređena da stupi na polje umetničkog i društveno-političkog angažmana.Repriza, 21. maj u 00:05 i 08:05.
16:36
Opasan umetnik: Andrej Gavrilov
17:05
RTS Poletarac: Recept za igru-Žabac krastavac
17:17
RTS Poletarac: Slovarica-Slovo O
17:31
RTS Poletarac: Dosije IX i OX-Nepismeni tekstovi
17:37
RTS Poletarac: Plava ptica-Song-Švajcarska
17:41
RTS Poletarac: Nebojša Čelik šou
18:10
U emisiji Danilo Nikolić - letopisac bivše sreće, pisac govori o svom stvaralaštvu i prirodi. Impresije vezane za sopstveni životni i stvaralački narativ biće ukrašene odlomcima iz dela Danila Nikolića u interpretaciji glumaca: Renate Ulmanski, Ružice Sokić i Ivana Jagodića. Urednik i autor: Josip Babel Repriza, 21. maj u 00:05 i 08:05.
18:59
O ovoj izložbi, nitima koje Bakića povezuju sa srpskim prostorom, o sudbini njegovih skulptura u Hrvatskoj tokom 90-ih godina proteklog veka, kao i o aktualizaciji njegovog stvaralaštva u novom milenijumu, govore: istoričar umetnosti dr Ješa Denegri, arhitekta Snežana Ristić i kustos beogradskog Muzeja savremene umetnosti Rajka Bošković. Fenomen aproprijacije, odnosno - prisvajanja, koji u umetnosti 20. veka postaje jedan od dominantnih činilaca u procesu proširenja pojma umetničkog dela, bio je predmet doktorske disertacije, kao i nedavno objavljene knjige Umetnost prisvajanja istoričara umetnosti dr Dejana Sretenovića, koji u večerašnjoj emisiji obrazlaže svoje teze. Na tragu svojih dugogodišnjih istraživanja u domenu dokumentarizma u proširenom polju, prevashodno usmerena ka temama, kako ličnog, tako i kolektivnog identiteta i sećanja, beogradska vizuelna umetnica Ana Adamović, u Salonu Muzeja savremene umetnosti predstavila je multimedijalnu postavku naslovljenu Dva hora. Ana Adamović govoriće o ovoj postavci, ali i svom celokupnom stvaralaštvu. Urednik i autor: Danijela Purešević Režija: Marko Šotra Repriza, 21. maj u 02:59 i 10:59.
19:37
Jedan je od retkih mislilaca koji je ostao veran idejama levice, kritikujući vreme u kome se svet danas nalazi. Njegov filozofski opus je obiman i raznovrstan. Alen Badju nam govori o čoveku i problemima savremenog doba, zbog čega se svet nalazi u prelaznoj fazi, intelektualcima i značaju pokreta 1968. godine, ali i o ljubavi u njegovom delu Pohvala ljubavi.  Repriza, 21. maj u 03:37 i 11:37.
20:15
Dvojac bez kormilara, 2. deo
21:00
Bend Grinen prvi put je nastupio aprila 2009. godine, u okviru serije koncerata Ni slučajno bez Roberta (Nicht ohne Robert) u džez klubu Loft u Kelnu. Na svaki od tih koncerata Robert Landferman i Kristijan Lilinger pozivali su nove goste, tako da su nastupi bili jedinstveni. Nakon toga, portugalska diskografska kuća Clean feed objavila je CD Grinen, koji dokumentuje Landfermanov i Lilingerov premijerni nastup sa Ahimom Kaufmanom - od prve note, pa sve do bisa. Njihovo muziciranje karakteriše spontanost, kao i veliko iskustvo u improvizaciji i interaktivnosti, uz istraživanje graničnih zvučnih mogućnosti instrumenata koje sviraju. Preparirani klavir, megafon i bas - ovaj džez trio gotovo da prerasta u jedan metainstrument. U svom kasnijem radu bend Grinen počeo je da koristi komponovane deonice u svojim setovima koji su do tada bili pretežno improvizovani. Tako su nastale poliritmične mikrostrukture, koje muzičari ljubavlju razlažu, da bi se na kraju spojili u neočekivanim unisonim gestovima, naravno pod uslovom da ih neka uzbudljiva bop tema ne odvede u nove džezerske improvizacije.Više informacija na www.achimkaufmann.com Repriza, 21. maj u 05:00 i 13:00.
22:05
Iako Branko nerado učestvuje u TV emisijama, bez problema je pristao na čak tri dana snimanja koje je počelo u Beogradu, a završeno je u Banja Luci, prisetivši se prve emisije u serijalu TV lica... kao sav normalan svet u kojoj je bio gost pre 15 godina. Uoči premijere u Pozorištancu Puž Tanja Peternek ga je preslišavala tekst, a njegova supruga Slobodanka Caca Aleksić govorila je o njihovom zajedničkom životu, o kreativnim burama i velikoj ljubavi koja traje pola veka, o legendarnim predstavama u Ateljeu 212 koje su zajedno radili, ali i o odluci da nikada ne odustanu od stvaralaštva za decu. Uz buran aplauz završena je još jedna premijera, a zatim je sve spakovano u kombi i krenuli su put Republike Srpske. U divnom ambijentu malih vodenica u Krupi na Vrbasu Branko je pokazao da ga ne napušta istraživački duh napravivši situaciju kao sa snimanja Kockice. Ulazio je u mlin, ispitivao kakvo je brašno, predstavio nam Đoku Mlinara kod koga uvek svrati, ali je i govorio nežno i nadahnuto o deci iz Kockice, o Kaji Žutić koja nije učestvovala na snimanju jer nije doručkovala, pa je bila kažnjena, ali je mnogo godina kasnije igrala u Pužu i to nevaljalu princezu. Ispričao je kakav je on bio kao klinac i zašto je život posvetio deci verujući da dobrota može da se uči baš kao što kažu stihovi završnog songa jedne njihove pesme - Biću dobar svakog dana, trudiću se snažno. Repriza, 21. maj u 06:05 i 14:05.
22:52
Koja je verovatnoća da u Srbiji sretnete jednog takvog čoveka? Ipak, iako je verovatnoća mala, susret se dogodio na srpskom brodu Akvastar Maksim koji je plovio Dunavom. Upoznali smo britanskog nobelovca. Ser Ričard Timoti Hant, britanski naučnik, Nobelovu nagradu dobio je 2001. iz medicine, za otkrića ključnih regulatora u okviru ćelijskog ciklusa, koji su veoma važni za pronalaženje leka protiv raka. Istovremeno u ovoj reportaži podsetićemo vas na to, ko je bio Alfred Nobel. Videćete dodelu Nobelove nagrade Ivi Andriću, ali čuti i odgovor na pitanje kako to da je genije poput Nikole Tesle ostao bez ovog važnog svetskog priznanja, te davne 1915. Autor emisije Vera Katanić Snimatelj Željko Malić Montažer Đorđe Anđelković Obrada zvuka Srđan Filipović Realizator Maja Mandić Repriza, 21. maj u 06:52 i 14:52.
23:08
Još pre trista godina, zapadni misionari, bogati trgovci i vladari želeli su da otkriju tajnu pravljenja porcelana, ali to im nije odmah uspelo. Repriza, 21. maj u 07:08 i 15:08.
00:05
Porodične oaze građanske Srbije: Porodica Petrović, 1. deo, r.
00:36
Opasan umetnik: Andrej Gavrilov, r.
01:05
RTS Poletarac: Recept za igru-Žabac krastavac, r.
01:17
RTS Poletarac: Slovarica-Slovo O, r.
01:31
RTS Poletarac: Dosije IX i OX-Nepismeni tekstovi, r.
01:37
RTS Poletarac: Plava ptica-Song-Švajcarska, r.
01:41
RTS Poletarac: Nebojša Čelik šou, r.
02:10
TV feljton: Danilo Nikolić-Letopisac bivše sreće, r.
02:59
Art zona: Vojin Bakić-Svetlosne forme, r.
03:37
Filozofija i …. Duhovna situacija vremena, r.
04:15
Dvojac bez kormilara, 2. deo, r.
05:00
Studio 6: Ahim Kaufman trio , r.
06:05
TV lica: Branko Milićević Kockica, 1. deo, r.
06:52
TV minijature: Nobelovac na srpskom brodu, r.
07:08
Priča o porcelanu, 6-6, r.
08:05
Porodične oaze građanske Srbije: Porodica Petrović, 1. deo, r.
08:36
Opasan umetnik: Andrej Gavrilov, r.
09:05
RTS Poletarac: Recept za igru-Žbac krastavac, r.
09:17
RTS Poletarac: Slovarica-Slovo O, r.
09:31
RTS Poletarac: Dosije IX i OX-Nepismeni tekstovi, r.
09:37
RTS Poletarac: Plava ptica-Song-Švajcarska, r.
09:41
RTS Poletarac: Nebojša Čelik šou, r.
10:10
TV feljton: Danilo Nikolić-Letopisac bivše sreće, r.
10:59
Art zona: Vojin Bakić-Svetlosne forme, r.
11:37
Filozofija i …. Duhovna situacija vremena, r.
12:15
Dvojac bez kormilara, 2. deo, r.
13:00
Studio 6: Ahim Kaufman trio, r.
14:05
TV lica: Branko Milićević Kockica, 1. deo, r.
14:52
TV minijature: Nobelovac na srpskom brodu, r.
15:08
Priča o porcelanu, 6-6, r.
16:05
Tri boje zvuka: Zana, Vasil Hadžimanov bend i Irie FM
16:59
Ovaj komad podseća i na to da je Breht bio apatrid, kako je svojom umetnošću menjao prostore boravka i trudio se da njegovo pozorište i poezija ne samo zadrže svoj smisao, već i da se nametnu svakoj novoj sredini. Predstava je za TV teatar snimljena na Novoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta u adaptaciji i režiji Ade Lazić.  Repriza, 22. maj u 00:59 i 08:59.
18:03
Vlasnik prodavnice, Koići Takajama, ima 67 godina. Tofu proizvodi proteklih skoro 50 godina. Iako je procedura uvek ista, soja je živa kultura i ne sme se nehajno obrađivati, čak ni na trenutak. Gospodin Takajama radi sve - od pravljenja tofua do njegove isporuke i sakupljanja novca. Ipak u nečemu mu je neophodna pomoć supruge. Posle doručka odlaze u grad da prodaju tofu...  Repriza, 22. maj u 02:03 i 10:03.
18:17
Milijarde, 33-36
19:11
Prizori iz Kine: Daleka zvonjava zvona
19:43
Andreas Šol i Edin Karamazov, 1. deo
20:21
Zašto smo kreativci
21:44
Samo Marion zna gde je njen muž i očajnički pokušava da mu organizuje bezbedan odlazak iz Francuske, svesna da će, ukoliko ga nacisti uhvate, biti poslat u koncentracioni logor. Repriza, 22. maj u 05:44 i 13:44.
00:05
Tri boje zvuka: Zana, Vasil Hadžimanov bend i Irie FM, r.
00:59
RTS Drama: TV teatar-Solo za Bertolda Brehta, r.
02:03
Slike iz Išikave: Kanazavski prodavac tofua povezje ljudska srca, r.
02:17
Izjave smenjuju biografske sekvence za koje su korišćeni autentični tekstovi samog pisca. Nikola Milošević kaže u emisiji o Pekiću: Ima mnogo pisaca koje ne bi trebalo upoznavati. Neretko biva da kada pisca upoznate i kada sravnite ono što o njemu znate i ono što je on napisao - doživite manje ili veće razočarenje. Međutim, Borislav Pekić je po mnogo čemu bio izuzetna pojava pa i po tome. On je spadao u one zaista retke pisce koje je vredelo upoznati i razabrati da nije samo duhovno obogaćenje iščitavanje njihovih dela već i suočavanje sa onim što oni po svom duševnom sklopu i po nekom bogatstvu svojih ličnih darova jesu. Reditelj i urednik: Nenad Purić Proizvodnja: Dokumentarna redakcija RTS 2002. Repriza, 22. maj u  10:07.
03:10
Prizori iz Kine: Daleka zvonjava zvona, r.
03:42
Andreas Šol i Edin Karamazov, 1. deo, r.
04:20
Zašto smo kreativci, r.
05:44
Ciklus filmova Fransoa Trifoa: Poslednji metro, r.
08:05
Tri boje zvuka: Zana, Vasil Hadžimanov bend i Irie FM, r.
08:59
RTS Drama: TV teatar-Solo za Bertolda Brehta, r.
10:03
Slike iz Išikave: Kanazavski prodavac tofua povezje ljudska srca, r.
10:17
Ne pojedoše skakavci zlatno runo 1. deo, r.
11:10
Prizori iz Kine: Daleka zvonjava zvona, r.
11:42
Andreas Šol i Edin Karamazov, 1. deo, r.
12:20
Zašto smo kreativci, r.
13:44
Ciklus filmova Fransoa Trifoa: Poslednji metro, r.
16:05
YU grupa, 2. deo
17:02
RTS Kolo: Đelem, Đelem- O đila
18:00
Samosvojni i odvažni mislilac, ostvario je izuzetnu sintezu različitih nauka i društveni život tumačio matematičkim zakonitostima.  U knjizi Tumačenje fizičkih i socijalnih pojava, opsežno je razradio zamisao da se pomoću termodinamičkih kategorija, može upravljati društvenim tokovima. Ideja o takvoj celovitosti, kasnije je postala poznata kao kibernetika.  Ovu epizodu iz serijala Istorija nauke realizovali su: urednik i scenarista Borislava Nikolić, stručni konsultant koji je ujedno i oživeo lik ovog naučnika prof. dr Aleksandar Petrović, snimatelj Dragoslav Bojković, kostimograf Biljana Mihailović, scenograf Mirjana Andrejević, organizator Milka Jovanović, montažer Đorđe Anđelković, reditelj Ivan Milanović. Repriza, 23. maj u 02:00 i 10:00.
18:15
Milijarde, 34-36
19:16
Koncert Stefana Ćirića, 2. deo
20:11
To lepo, to saznanje je duboko i realno, onakvo kakvo jedino i može da bude kada se i umetnik i posmatrač nađu na istoj talasnoj dužini. Prema ideji Nikole Mirkova, realizovala Redakcija za kulturu. Režija: Marko Karadžić Repriza, 23. maj u 04:11 i 12:11.
20:38
Svet u kom su zaživeli Bubuleje, Šurde, Gige Moravci, Kurčubići i Šojići obeležio je istoriju televizije i zauvek sačuvao dokument o vremenu kada su svi oni težili boljem životu. Pre nego što je iko od njih nastao, pojavila se Višnja na Tašmajdanu. To je početak priče o scenaristi Siniši Paviću.  Repriza, 23. maj u 04:38 i 12.38.
21:10
Nišvil 2017: Vasikl Hadžimanov bend i Bisera Veletanlić
21:42
Romaneskna biografija Zahara Prilepina prelila se i u njegovu prozu: po završenim studijama književnosti radio je, između ostalog, kao grobar, izbacivač u noćnim klubovima, ratni komandant u Čečeniji, da bi u 30. godini postao pisac. Objavio je naslove Patologije, Sanjka, Greh, Cipele pune vruće votke, Obitelj i brojne druge koji će ga pozicionirati u vrh savremene ruske proze. Okosnica njegovog pripovedanja su Rusija i ruski čovek, kao i čitava gama nesvakidašnjih ljudskih sudbina koje svedoče o nestanku jednog sveta i nastajanju novog društvenog i etičkog koda...  repriza, 23. maj u 05:42 i 13:42.
22:13
Hronični
00:05
YU grupa, 2. deo, r.
01:02
RTS Kolo: Đelem, Đelem- O đila, r.
02:00
Istorija nauke: Kosta Stojanović, r.
02:15
Njena dela, bremenita ličnim, gotovo krajnje intimnim tonom prešla su dugačak put od konkretnog, amorfnog do apstraktno preciznog izraza. Od Beograda do Pariza, i nazad do Beograda, životni put i sećanja na oba rata i ono između njih pratila su uzrastanje velike umetnice. Repriza, 23. maj u  10:15.
03:16
Koncert Stefana Ćirića, 2. deo, r.
04:11
Čitanje slika: Nedeljko Gvozdenović, r.
04:38
Zavodljiva televizija: Kreatori serija-Siniša Pavić, r.
05:10
Nišvil 2017: Vasikl Hadžimanov bend i Bisera Veletanlić, r.