Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
07:16
Slagalica, kviz
07:40
Datum
07:45
Verski kalendar
08:00
Pepa prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:55
Mirakulus
09:21
Mia i ja
09:47
Bejblejd
10:13
E-TV
10:40
Od zlata jabuka
11:08
Pre više od tri decenije RTB je snimala emisiju o Poliklinici Suvag. I tada je to bila, svetski priznata ustanova za rad sa decom i osobama oštećenog sluha i govora. Posle više decenija na izgled je skoro sve isto, ali koliko se od tada do danas uložilo u znanje, defektološku, medicinsku i pedagoško-psihološku struku, koliko se ulagalo i ulaže u  decu sa teškoćama u razvoju komunikacije i govora, i njihovu budućnost. Poliklinika Suvag pod svojim krovom ima inkluzivni vrtić, školu, centar za dijagnostiku, kohlearni implant, kao i centar za obuku i rad po verbotonalnoj metodi u koji dolaze stručnjaci iz celoga sveta. Ekipa RTS-a posetila je Polikliniku Suvag i snimila, deo onoga što se u ovoj referentnoj ustanovi za decu sa oštećenjm sluha, radi na razvoju govora. Urednik emisije: Kosovka Ivković-Bobić Snimatelj: Mr Branko Pelinović Montažer: Marija Aranđelović.
11:40
Verski mozaik Srbije
12:21
Skup G 20 pokazao je da se svet nalazi u fazi cirkularne ekonomije. Jedan dogovor, dva predsednika Kine i Amerike oko obustave trgovinskog rata na 90 dana je dovoljan da se berzanski indeksi od Vol Strita Amerike, preko Azije, Evrope nađu u fazi rasta. Zaljuljalo se i tržište nafte po sistemu čas gore, čas dole. Nakon rasta opet je barel na Blumbergovoj listi pao za 5-6%. Šta će dalje biti, videćemo. Ekonomske politike promovišu nova pravila igre i vrednosti. U takvim oklonostima globalne ekonomije i sveta nameće se pitanje kakva je sudbina malih ekonomija, a odgovor na ovo pitanje daje profesor Branko Ljutić. Srbija ima potencijala i prirodnih i ljudskih. Nekada smo bili perjanica i u onome što se zove ekonomija opšteg dobra, brinulo se o svemu, o razvoju, a najviše o onome što se zove čovek i njegov potencijal. Da li to znamo da iskoristimo pogledajte ove nedelje u novom Profilu i profitu. Urednik: Miloš Tanasković Novinar istraživač: Milica Brković Realizacija: Zorica Mijailović Montažer: Vladimir Krstić.
12:52
Kulturako aresipe
13:16
Sve boje života
13:46
Savremeno doba donosi nove izazove na koje nije lako odgovoriti. Porodica kao osnovna jedinica našeg društva ugrožena je sa mnogo strana a sve češći su razvedeni brakovi, te samohrani roditelji ili oni koji dele starateljstvo imaju mnogo veće zadatke i obaveze prema detetu koje bi trebalo da uživa u bezbrižnom i bezbednom odrastanju. Roditeljima nije lako ni ako pogledamo uslove rada, bez obzira na neke zakonske regulative, sve više je žena koje se nakon porođaja što pre vraćaju na posao. Pored toga, danas pored uloge majke, supruge, domaćice žena treba da se ostvari i na profesionalnom nivou, šta god da radi i čime god da se bavi. Bake i deke gube svoju tradicionalnu ulogu u odgajanju unučića, neki zbog posla, neki zbog udaljenog mesta stanovanja a neki zbog bolesti. I tu svaki roditelj nailazi na jedno od najvažniji pitanja u životu: Kome poveriti dete na čuvanje? Veliki je broj privatnih agencija koje nude ovakve usluge a više je onih koji rade na crno. Ipak, kada je reč o bilo kakavom obliku pružanja usluge, prvobitno naše poverenje uvek će biti na strani uređenih sistema pod visokim stručnim nadzorom i odgovornošću u okviru države. Jedan takav mali sistem, Bebi servis, predstavlja organizam grada Beograda, za naše najmanje sugrađane i njihove roditenje. Emisija Bebi servis posvećena je jedinom servisu u Beogradu za brigu i negu dece u porodici čiji je osnivač grad. Možda niste ni znali da ovaj vid usluge na državnom nivou postoji više od trideset godina a pruža usluge kontinuiranog i povremenog čuvanja i nege dece na svih sedamnaest gradskih opština. Na kvartalnom nivou, pokazalo se veoma uspešno, Bebi servis organizuje stručno usavršavanje svojih zaposlenih kroz interaktivne seminare, radionice i predavanja. U ovoj emisiji saznaćete kroz kakvu selekciju prolaze kandidatkinje koje se odaberu za ovu vrstu posla, kakvo je njihovo usavršavanje i kako funkcioniše relacija Bebi servis-bebi siterka-porodica a upoznaćete se i sa novim uslugama i planovima ovog jedinstvenog centra. Veliki broj zahteva za usluge Bebi sevisa govori i o velikoj potrebi građana za takvom vrstom usluge ali i svedoči o izuzetnom kvalitetu, dobroj praksi i zadovoljnim korisnicima. Šta je Bebi servis i na koji način pomaže roditeljima i porodici saznaćete od divnih dama, naših sagovornica, koje pored izuzetne stručnosti i profesionalizma imaju i ono nešto više, neophodno za rad sa decom i roditenjima. Sagovornici u emisiji: Ruzmilka Đotunović rukovodilac, Jelena Dubljević direktor, dr Tatjana Ilić pedijatar, Isidora Mečkić pedagog, Jasmina Medenica nutricionista, Jelena Jovanović psiholog i bebisiterka, Milica Glintić Vinčić bebisiterka, Tatjana Radičić majka, korisnica usluge bebisiteringa. Urednik, Nataša Nešković a reditelj Sunčica Jergović.
14:15
Rečnik ekologije: Iba područja
14:19
Edu global: Kakav vazduh udišemo
14:50
Rukomet (ž) - EP: Švedska - Franuska, prenos
16:30
Magazin Lige Evrope
17:18
Magazin Lige šampiona
17:50
Rukometašice Srbije u nedelju od 18.00 časova igraju protiv selekcije Rusije prvi meč druge faze takmičenja na Evropskom prvenstvu u Francuakoj. Direktan prenos utakmice je na Drugom programu RTS-a. Komentator meča biće Nemanja Matić. Rusija je u drugu fazu takmičenja prenela maksimalna četiri boda. Na startu turnira u grupi B Ruskinje su najpre pobedile Francuskinje sa 26:23, da bi već u drugom kolu i osigurale plasman u drugu fazu trijumfom nad Crnom Gorom sa 24:23. U poslednjem, trećem kolu prve runde, u meču bez rezultatskog značaja, Rusija je poražena od Slovenije sa 29:27. Inače, Ruskinje su jedan od velikih favorita za pobedu na Evropskom prvenstvu, aktuelne su olimpijske šampionke, i četvorostruke svetske prvakinje. Poslednju medalju na Svetskom prvenstvu osvojile su 2009. u Kini. Nedostaje im samo zlato sa Evropskih šampionata gde imaju srebro osvojeno 2006. i dve bronzane medalje koje su im pripale na prvenstvima u Rumuniji 2000. godine i na šampionatu starog kontinenta 2008. u Makedoniji. Pored zlata u Riju na Olimpijskim igrama imaju i jednu srebrnu medalju 2008. u Pekingu. Posle pobede Francuske nad Danskom u prvom kolu novoformirane grupe 1 u drugoj fazi Evropskog prvenstva, Francuskinje su se izjednačile sa Ruskinjama po broju bodova, ali Rusija ima meč manje. Ukoliko naša selekcija koja je prenela dva boda pobedi na ovom meču, izjednačiće se sa ove dve reprezentacije po broju bodova i znatno će povećati svoje izglede da se nađe u polufinalu. Srbija je dva puta pobedila na prvenstvu do sada, ekipe Poljske i Danske, dok su naše dame pretrpele i jedan poraz od Šveđanki koje u na startu drugog kruga izgubile od Crne Gore. Srbija je trenutno na trećem mestu u grupi, a pobedom nad Rusijom Srbija bi mogla i do prve pozicije pred duele sa Crnom Gorom u ponedeljak, i domaćinom Francuskom u sredu. Naš selektor Ljubomir Obradović uzda se u kvalitete Andree Lekić, Katarine Krpež-Šlezak, Stiljkovićeve, Dragane Cvijić na pivotu, potom dobar šut sa desnog beka Jelene Lavko i našu najiskusniju igračicu na golu, Tomaševićevu. Ruskinje krasi izuzetno čvrsta i pokretljiva odbrana, tako da će naš tim kao i protiv Danske morati da igra raznovrsno u napadu i da koristi sve adute, pogotovo krila i kontre. Naše pivote očekuje žestoka borba na crti, a bekove čvrst blok, tako da će Andrea Lekić lucidnim asistencijama morati da slama rivala u pozicionom napadu. Meč između Srbije i Rusije igra se u Nantu u nedelju od 18.00 časova uz direktan prenos na Drugom programu RTS-a. Komentator utakmice je Nemanja Matić.
19:56
Dokazi jedne karijere - Dr Dragan Buđevac. Dragan Buđevac, građevinski inženjer dobio je toliko dokaza o svojoj uspešnosti i to u samim objektima koje je opremio čvrstim čeličnim konstrukcijama koje nikada nisu dovele u pitanje njegovu stručnost i pouzdanost. Redovni profesor Građevinskog fakulteta univerziteta u Beogradu, doktorirao je u svojoj oblasti i postao mentor u 300 diplomskih radova. Rukovodio je investicionim izgradnjama velikih kompanija u više od 500 različitih objekata u zemlji i inostranstvu. Poznat među stručnjacima u svetu i kod nas važi za čoveka koji ima reč i sigurnost u poslu. Jasno vam kazuje šta od njega možete očekivati - precizan u dogovoru i odnosima sa ljudima bio je dugogodišnji tehnički i generalni direktor Delta Investa u okviru kompanije Delta Holding i rukovidio investicionim ulaganjima velikih kompanija. Ponosan je na zgradu Jugoslovenskog dramskog pozorišta za koju je dobio priznanje stručne javnosti, izgradio je Delta Siti u Beogradu i Podgorici i naselje Belvil u Beogradu. Prepoznatljiv je po izvedbi Nove opere u Moskvi, sportskom kompleksu u Sočiju, poslovnoj zgradi Ceptera u Varšavi, tržnom centru Milenijum. Italijanski stručni časopis Materija uvrstio ga je u 50 najvećih graditelja. Srećem ga u njegovom domu posle mnogo godina, gde je pokazao samo delić svog umeća i po malo otkriva svoju prirodu i način razmišljanja.
20:20
U gradu na Kosovu na brutalan način je prekinuta ljubav Srbina i Albanke. Reditelj iz prestonice odlazi sa video kamerom da snimi učesnike događaja, rad istražnih organa i porodice zaljubljenih. Priča se odvija kroz preplitanje više slojeva: zvanični televizijski zapisi, lični video zapisi reditelja, njegov pokušaj da od materijala napravi igrani film. Svako ima svoj stav o ovom događaju, neko svoje viđenje i daje svoj savet za najbolje rešenje. Uloge: Meto Jovanovski, Mira Furlan, Boro Begović, Eva Ras.. Režija: Srđan Karanović.
22:00
Četri godišnja doba u Havani, serija
23:00
Anđela Holms (koju tumači Olivija Tejlor Dadli) je obična devojka sa jednostavnim interesovanjima i životom bez trzavica. Nažalost, sve se to menja kada počinje da povređuje osobe oko sebe, donoseći ljudima koje voli ozbiljne povrede i smrt. (Vatican Tapes 2015). Pregledaju je i zaključuju da fizički nema nikakvih tegoba, nakon čega se ona okreće spiritualnim rešenjima. Završava u Vatikanu, gde treba da izvrše egzorcizam, ali izgleda da je demon koji je u njoj mnogo stariji i snažniji od svega što su očekivali. Sada je sve na svešteniku Lozanu da pobedi u ratu između dobra i zla i oslobodi Anđelu, ali i spase svet u kojem živimo. Uzbudljivo ostvarenje Tajne Vatikana izazvalo je veliku pažnju javnosti zbog jedinstvene priče i odličnih efekata. Režiju potpisuje Mark Neveldin, a u glumačkoj ekipi su i Majkl Penja, Ketlin Robertson i mnogi drugi.
00:40
Rukomet (ž) - EP: Srbija - Rusija, r.
02:00
Rukomet (ž) - EP: Švedska - Franuska, r.
03:07
Za sada bez dobrog naslova, film
04:31
SAT
06:20
Slagalica, kviz
06:42
Datum
06:50
Verski kalendar
07:00
Dobro je, dobro je znati...
07:27
Kocka, kocka, kockica
08:00
Papa prase
08:05
Super krila
08:15
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:55
Mirakulus
09:23
Mia i ja
09:47
Bejblejd
10:09
Mali dnevnik
10:16
Vrli novi svet, 2. deo. U drugoj epizodi u kojoj analiziramo delo Oldouza Hakslija Vrli novi svet govorićemo o tome kako je ovaj pisac pre skoro sto godina predvideo suštinski pravac razvoja današnjeg sveta. Poredićemo u čemu Haksli, za razliku o drugog važnog umetničkog proroka, svog nekadašnjeg studenta, Džrdža Orvela, vidi priorodu kontrole informacijama. Razmatraćemo i kako se Vrli novi svet nosi sa pitanjem smisla? Zašto je važna droga soma i kakvu funkciju ima? Kako je ključna sfera - slobode - ograničena? Zašto se u ovakvom svetu favorizuje timski rad i lojalnost, a potiskuje solidarnost? Zašto se Haksli ironisjki obračunava sa savremenim usko - specijalističkim obrazovanjem. U emisiji govore profesorka filozofije dr Daša Duhaček, profesorka književnosti dr Jasmina Ahmetagić i magistar političkih nauka Stefan Aleksić.
10:46
Sve boje života
11:13
Radmila Andrić (Beograd 17.07.1934 - Beograd 20.11.2018) Diplomirala je na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu, a od 1965. je član ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Među njene najznačajnije uloge u matičnoj kući spadaju Blanša u predstavi Tramvaj zvani želja (1973), Eliza Dulitl u Pigmalionu (1969), Džesika u Prljavim rukama (1966), Zoja u Zojkinom stanu (1982) kao i uloge koje je odigrala na scenama ostalih beogradskih pozorišta, u predstavama Pogled s mosta Artura Milera, Proces Franca Kafke, Beton i svici Oskara Daviča, Gospođa Deli ima ljubavnika (1969) Vilijama Henlija, u režiji Slavoljuba Stefanovića Ravasija, sa Gojkom Šantićem, Dogodine u isto vreme (1978) Bernarda Slejda, u režiji Nikole Jevtića, sa Miodragom Radovanovićem, Noć i magla (1988) Danila Kiša, u režiji Boška Dimitrijevića, sa Stojanom Dečermićem, kao i Dragi moj lažljivče (1961) Džeroma Kiltija, u režiji Milenka Maričića, sa Mihajlom Viktorovićem, jednoj od najdugovačnijih predstava Ateljea 212 (odigrana je 210 puta, a poslenji put 1995). Brojne uloge ostvarila je na radiju, kao i u televizijskim dramama. Za glumačka ostvarenja i celokupni doprinos pozorišnoj umetnosti dobila je veliki broj nagrada Zlatnu arenu na festivalu u Puli Radmila Andrić osvojila je 1969, ulogom u filmu Moja strana sveta reditelja Vlatka Filipovića. -->. Žena - Kolaž beseda, kazivanja, ispovesti i pisama žena koje su, svaka na svoj način, pokušavale da promene svet i svoj položaj u njemu: Na­dežda Man­de­lj­štam, Ro­za Luksemburg, Klara Cetkin, Alek­san­dra Ko­lo­n­taj, Marija Ki­ri, Li­za Turajev, Isidora Sekulić, Anđele Dej­­vis, Simona Vej. Ova monodrama ilustrovana je arhivskim foto i filmskim ma­te­ri­jalom. - Uloga Radmila Andrić - Pisac Jadranka Daša Kovačević, urednik Vesna Janković scenograf Marina Milin, kostimograf  Maja Drašković, montažer Radmila Nikolić, kamerman Vojislav Lukić, reditelj Boro Drašković - Premijerno emitovano 07.06.1982; Redakcija dramskog programa, urednik Vasilije Popović; reprizirano u Trezoru 01.10.2003.
12:25
Četvrta prolećna klavirska fešta
13:19
Ja, mi i drugi
13:50
Nauka 2018.
14:00
S Tamarom u akciji
15:00
Rej Donovan, serija
16:00
Elementarno, serija
16:47
Sa 15. jubilarnog Foruma hotelijera, koji je održan na Zlatiboru, stiže lepa vest - Srbija je od turizma ove godine zaradila više od 1,3 milijarde evra. Na forumu pod nazivom Na putu od vizije do realizacije, rečeno je da u toj privrednoj grani sve veći problem predstavlja nedostatak kadrova, ali da su, zbog sve većeg broja turista, hotelijeri spremni za nove investicije. Država daje dodatne stimulacije, o kojima govori Miroslav Knežević, državni sekretar u Ministartsvu trgovine, turizma i telekomunikacija. U Beogradu je održan italijansko-srpski poslovni forum na kojem je glavna tema bila zelena ekonomija. Italija je u toj oblasti lider u Evropi. Na forumu je dogovorena realizacija 22 projekta. O tome za Srpsku ekonomiju, između ostalog govori i Matijas Klajvaz, ataše za ekonomiju, trgovinu i naučnu saradnju Ambasade Republike Italije u Srbiji. Posetili smo i manifestaciju Ukusi Koreje na kojoj je predstavljena autentična korejska kuhinja. O korejskim jelima i začinima, ali i o novim investicijama razgovarali smo sa sekretarkom Ambasade Južne Koreje Sol Đivon. Inače, robna razmena između Srbije i Južne Koreje iznosi 144 miliona dolara. Urednica emisije: Danka Milošević.
17:08
TV Mreža
17:39
Lajmet
17:50
Rukomet (ž) - EP: Danska - Rusija, prenos
19:33
Ljudi koji žive na malom grčkom ostrvu Amorgos vredno rade i uživaju u životu na svoj jedinstven način. Kapetan Konstantis i pastir Leonidas ceo svoj život proveli su na ovom udaljenom ostrvu, pa ipak ne poznaju jedan drugog. Njihov svakodnevni život definisan je zajedničkim ciljem: čitanjem znakova na nebu. Njihova sposobnost da predvide vremenske prilike rezultat je znanja izgubljenog u prošlim vekovima. Znaci neba, vetra, zvezda, oblaka i mora šapuću stanovnicima ostrva. Večni krug života, smena godišnjih doba, ciklus rođenja i smrti konstantni su podsetnici jednostavne lepote koja nas sve okružuje, nijedan dan nije kao prethodni. Režija: Maro Anastopolou.
20:50
Rukomet (ž) - EP: Srbija - Crna Gora, prenos
22:30
Ciklus: Premijerne TV drame studenata FDU. Dramski ponedeljak u decembru prikazuje premijere televizijskih drama nastalih u sklopu saradnje Radio-televizije Srbije i Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Snimanje se odvijalo pod supervizijom profesora Gorana Pekovića, mentora ovog projekta, i Marka Novakovića, odgovornog urednika Redakcije dramskog i domaćeg serijskog programa. Prvi premijerni naslov koji emitujemo 10. decembra 2018. Na RTS 2 od 21.30 časova je drama Ne igraj na Engleze, koju je po istoimenom tekstu Vladimira Đurđevića u scenario adaptirao student dramaturgije Marko Marković. Ne igraj na Engleze je popularni dramski tekst beogradskog pisca Vladimira Đurđevića koji godinama pleni pažnju publike širom jugoslovenskog prostora u raznim pozorišnim kućama. U pitanju je komedija, koja dramski tok drži u nemogućnosti trojice nekada najboljih drugova da se otrgnu pošasti kladionice. Njihovi životi su protraćeni, kladionica je od njih napravila ljude iskidane niskim strastima, koji se međusobno varaju i podmeću jedan drugome. Komedija je na granici urnebesnog, pogotovo kad saznaju da su sva trojica na isti dan odigrali isti tiket sa tri različita ishoda.. Rediteljka drame Ne igraj na Engleze je studentkinja režije Maša Šarović, direktori fotografije su studenti kamere Aleksa Radunović i Predrag Gavrilović, a producentski posao preuzela je studentkinja produkcije Martina Krivokapić. Montažu i snimanje i obradu zvuka takođe su uradili studenti FDU-a, scenograf je Matija Jokić (student Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu), kostimograf Kristina Savić, a kompozitor Lazar Đorđević (student Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu). Uloge u ovoj TV drami poverene su mladom studentu glume Denisu Muriću, kao i dvojici diplomiranih mladih glumaca - Ivanu Ninčiću i Marku Vasiljeviću. urednik drame: Marko Novaković mentor projekta: prof. Goran Peković reditelj: Maša Šarović scenarista: Marko Marković (po istoimenoj drami Vladimira Đurđevića) producent RTS: Goran Radić producent FDU: Martina Krivokapić direktori fotografije: Aleksa Radunović i Predrag Gavrilović scenograf: Matija Jokić kostimograf: Kristina Savić kompozitor: Lazar Đorđević montažeri: Olga Košarić i Kristina Todorović snimatelj zvuka: Uroš Todorović dizajner zvuka: Milan Antić proizvodnja: Radio-televizija Srbije i Fakultet dramskih umetnosti 2018. godine.
23:37
Laki je stari vojni veteran čvrsto ustaljenih navika i stavova koji živi u malom gradu. (Lucky, 2017). Njegovu rutinu naglo prekida nezgoda koju doživi u kući, nakon čega shvata da njegovo zdravo staro telo polako počinje da propada i da on to mora prihvatiti. U toj situaciji, Laki mora da se pomiri činjenicom da se ono u šta on veruje ne podudara u potpunosti sa prioritetima njegovih komšija. Neustrašivi i nezavisni Laki, čiji život sada visi o koncu, otpočinje svoje spiritualno putovanje, devedesetogodišnjeg ateiste, u potrazi za prosvetljenjem. Poslednja uloga na filmu harizmatičnog Harija Din Stentona koji je preminuo u oktobru, 2017. godine. Uloge: Hari Din Stenton, Dejvid Linč, Ron Livingston.. Režija: Džon Kerol Linč.
01:08
Lajmet
01:16
Crvena kraljica, serija
02:14
Trezor
03:21
Rukomet (ž) - EP: Srbija - Crna Gora, r.
04:40
Rukomet (ž) - EP: Danska - Rusija, r.
06:18
Slagalica, kviz
06:39
Datum
06:44
Verski kalendar
06:54
Lajmet
07:00
Dobro je, dobro je znati...
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Papa prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Mirakulus, avanture bubamare i crnog mačora
09:17
Mia i ja
09:40
Bejblejd
10:05
Mali dnevnik
10:15
Znakopis
10:28
Ideje jugoslovenskog zajedništva Ljuba Stojanović je nasledio od svog profesora Stojana Novakovića. Prvi svetski rat zatekao ga je u ruskoj prestonici Petrogradu. Mimo volje ruskog ministra inostranih poslova, propagirao je ideju jugoslovenstva. Poručivao je: Rešavanje jugoslovenskog, kao i srpskog pitanja sastoji se u potpunom oslobođenju i ujedinjenju svih srpsko-hrvatsko-slovenačkih zemalja, pošto su Srbi i Hrvati jedan narod i po poreklu i po jeziku, što žive izmešano, te se ne mogu osloboditi jedni, a drugi ne i što se, ujedinjenjem s njima, Slovenci mogu spasiti i za Slovenstvo i za Rusiju. Po povratku iz Rusije čekala ga je albanska golgota. Od 1915. do kraja rata, boravio je u Švajcarskoj i Francuskoj. Kada je doneta Krfska deklaracija, Ljuba se nije složio s njenom sadržinom. U pismu Jovanu Cvijiću predlagao je stvaranje novoga koncepta buduće federativne republikanske države, sa novim mogućim nazivom: Ujedinjene Jugoslovenske Države. Kao federalne jedinice predlagao je: Srbiju, u predratnim granicama, Crnu Goru, takođe u predratnim granicama, zatim Bosnu i Hercegovinu, Dalmaciju, Istru, Banovinu Hrvatsku zajedno sa Slavonijom, Sremom, Bačkom i Banatom. Po završetku rata aktivno se uključio i u rasprave oko ustava novostvorene države. Kada ga je, u poodmaklim godinama, ophrvala bolest, otišao je na lečnje u Prag. Umro je u tom gradu. Tu je i sahranjen.. Urednik i scenarista serije je Momir Karanović, a reditelj Ivan Popović.
10:45
Film Knjiga o džungli je topla i zabavna priča o dečaku Mogliju koga, kao bebu, pronalazi o odgaja porodica vukova. (Jungle Book, 1994). Priča o dečaku Mogliju koga, kao bebu, pronalazi o odgaja porodica vukova. Odrastajući sa mladuncima vuka duboko u opasnim džunglama Indije, Mogli izrasta u dečaka spremnog da se uhvati u koštac sa svim opasnostima koje vrebaju u džungli. Njegov svet ispunjen je brojnim lepim trenucima, koje deli sa ostalim životinjama. Ipak, iz tame ga od samog početka vreba i njegov smrtni neprijatelj Šir Kan, krvoločni tigar ubica. Međutim, jednog dana Moglijev svet iz korena će se promeniti. Sve opasnosti koje vrebaju i sve što je naučio od svoje porodice vukova nisu mogle da ga pripreme za susret sa bićem koje nikada raije nije sreo čovekom.. Uloge: Džejson Skot Li, Keri Elvejs, Lena Hedi.. Film je režirao Stefen Somers.
12:35
SO RTS: Berloiz
13:30
Velikani
13:50
Znanje imanje
14:50
Rej Donovan, TV serija
15:45
Ne igraj na Engleze
16:45
Koridori
17:15
Vavilon
17:45
Lajmet
17:55
Rukomet - PS: Metaloplastika - Partizan, prenos
19:35
Biti spreman, to je sve. Sagovornica ove epizode serijala Čitanje pozorišta je Nela Mihailović, glumica Narodnog pozorišta, ovogodišnja dobitnica nagrade Raša Plaović za ulogu Danice u predstavi Balkanski špijun. Suvereno i snažno, s punom empatijom i psihološkim poistovećenjem, Nela Mihailović je prostudirala i na sceni suvereno, do tančina, elaborirala lik nesrećne, izmanipulisane žene. Glumci Narodnog pozorišta u Beogradu iskazali su doslednost i odvažnost kakve se retko sreću u ova odurna, smutna vremena, i to ne samo kod nas. Da li je time okončana tragikomična farsa u nacionalnom teatru, ili samo njen prolog, pokazaće vreme, a gledaoci će imati prilike da čuju šta o tome misli i kaže naša sagovornica. Međunarodni, regionalni pozorišni festival savremenog pozorišta Desire Central Station, koji je osmislio i pokrenuo Andraš Urban, ovogodišnji dobitnik nagrade za režiju Bojan Stupica, prikazao je u Subotici svoje 10, jubilarno izdanje. Od svog osnivanja Festival Desire je mesto susreta i razmene drukčijih, savremenih, subverzivnih, radikalnih pogleda na pozorišni i scenski jezik. Pod sloganom Barbarikum - čime se jasno, i ne bez izvesne umetničke provokacije, referira na aktuelnu, sumornu stvarnost i okruženje u kojem živimo - tokom 10. jubilarnog festivala prikazane su pozorišne predstave iz Rusije, Francuske, Mađarske, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Srbije. U Novom Sadu je održan Festival jezičkih manjina sveta. Festival je plod zajedničkog rada idejnog tvorca i pokretača Valentina Vencela, direktora Novosadskog pozorišta, zaposlenih u Ujvideki sinhazu, koje je nosilac projekta, uz svesrdnu podršku Novog Sada, osnivača Festivala. Ovo je jedan od najvažnijih projekata u okviru programa Novi Sad Evropska prestonica kulture. Sinergija je ključna reč za Festival jezičkih manjina sveta, a potom i razmena iskustava na putu očuvanja sopstvenog identiteta u eri interkulturalnosti. Drugi Festival Synergy WTF prikazao je predstave Slovenaca iz Italije, Srba iz Mađarske, Tatara iz Rusije, Jermena iz Turske, Rusa iz Izraela, Mađara iz Rumunije i Ukrajine... Videli smo Marlen Ditrih na italijanskom, Marinu Abramović na rumunskom... Rečju, tokom sedam dana u Novom Sadu okupio se, simbolično, ceo pozorišni svet u malom. U ovoj epizodi, u segmentu o Festivalu u Subotici, biće emitovan i eksluzivni insert sa koncerta kultne slovenačke grupe Lajbah. Autor i urednik serijala: Slobodan Savić.
20:05
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Elementarno, serija
21:45
Svet budućnosti
22:40
Čovek bez sluha. Novo izdanje emisije Bunt posvećeno je radu jednog od najvažnijih pank rok bendova kod nas, bendu ČBS (Čovek bez sluha). Ovaj bend će održati koncert 14.12.2018. u sali Amerikana - Doma Omladine Beograda, te su kao specijalnu pozivnicu za sve ljubitelje njihove muzike, u studiju 8 na Košutnjaku uživo izveli tri pesme. Bićete u prilici da čujete pesme  I posle svega (Odj*bi) i Stanimo u gard, sa istoimenog aktuelnog albuma, kao i pesmu Superheroj sa albuma Događaj dana. Već 24 godine kao predstavnik kragujevačke scene ČBS uporno radi i istrajava uprkos svemu što ih okružuje. Frontmen benda Milan Miki Radojević je i jedan od najcenjenijih pank pesnika kod nas. O bendu i njegovoj poeziji, saznaćete u prilozima Katarine Vujović, a u razgovoru koji je Milan Miki Radojević vodio sa autorkom Bunta - Brankom Glavonjić otkriće između ostalog zašto ne odustaju od početnih ideja i stavova i šta je uloga panka danas. Autor emisije: Branka Glavonjić. Novinarka: Katarina Vujović. Reditelj emisije: Miodrag Kolarić.
23:10
Četiri godišnja doba u Havani, serija
00:00
Koncert Šabana Bajramovića
01:00
Lajmet
01:10
U okviru serije Trezora započete marta 2015, o teškoćama očuvanja vlastite baštine u muzejima, arhivama, štampanim i elektronskim medijima i kulturnim institucijama, o iskustvima u digitalizaciji nematerijalnog i materijalnog nasleđa, o blagodetima i zamkama novog digitalnog doba, počeli su i dogovori o snimanju u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka. Kako je Zavod prošle godine obeležio 50 godina rada, a ove godine i 50 godina izlaženja časopisa  Kultura, najavljujemo ove pripreme premijernim prikazivanjem filmovima, koje smo dobili od Zavoda kao znak dobre volje i potvrde buduće saradnje. Pedeset godina zavoda za proučavanje kulturnog razvitka - Film je posvećen jubileju ove jedinstvene institucije koja se bavi razvojnim, primenjenim i akcionim istraživanjima u društveno-humanističkim naukama u oblasti kulture i medija, kao i pratećim delatnostima: strateškim planiranjem, izdavaštvom, organizovanjem naučnih, stručnih i međunarodnih događaja; i sličnim projektima. Zavod predstavlja jednu od prvih i najdugovečnijih ustanova te vrste u svetu i u filmu se u formi svedočenja zaposlenih i saradnika Zavoda upoznajemo sa istorijatom Zavoda i njegovom razgranatom delatnošću. - Učesnici: akademik Vladeta Jerotić, ministar kulture i informisanja Republike Srbije Vladan Vukosavljević, prof. dr Darko Tanasković, mr Trivo Inđić, prof. dr Milena Dragićević Šešić, prof. dr Divna Vuksanović, prof. dr Vesna Đukić, prof. dr Branimir Stojković, prof. dr Radoslav Đokić, dr Ružica Rosandić, prof. dr Vukašin Pavlović, mr Svetlana Ljuboja i direktor Zavoda dr Vuk Vukićević, kao i sadašnji zaposleni istraživači u Zavodu dr Slobodan Mrđa, dr Maša Vukanović, dr Biljana Jokić, Bogdana Opačić,  Peđa Pivljanin -  Organizator Maja Marinković, scenaristi i reditelji Maša Vukanović, Vladimir Kolarić - Proizvedeno 2017; Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, tehnička podrška Filmske novosti. Pedeset godina časopisa Kultura - Kultura, časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, kao jedan od prvih interdisciplinarnih časopisa na svetu posvećenih istraživanju kulture, pokrenut je 1968. godine, godinu dana po osnivanju Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, na predlog osnivača, prvog direktora Zavoda i prvog urednika Kulture dr Stevana Majstorovića i istraživača mr Trive Inđića. Kroz svedočenja urednika i osnivača, film podseća na istorijat i domete Kulture. Ovaj naučni časopis, kao  jedna od prvih interdisciplinarnih periodičnih publikacija iz domena kulture na svetu, i danas se odlikuje relevantnošću i inovativnošću i njegova reputacija odavno prevazilazi nacionalne okvire. U sredu, 5. decembra 2018. godine u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka održana je proslava jubileja pedeset godina časopisa Kultura. Na proslavi je  predstavljen novi, 160. broj časopisa obeležen temom Kultura i demokratija, zatim internet sajt časopisa koji na adresi www.casopiskultura.rs omogućava pretraživanje svih tekstova objavljenih u časopisu prema različitim kriterijumima, zatim je premijerno prikazan i ovaj film. - Učesnici: akademik Vladeta Jerotić, ministar kulture i informisanja Republike Srbije Vladan Vukosavljević, mr Trivo Inđić, prof. dr Milena Dragićević Šešić, prof. dr Branimir Stojković, prof. dr Radoslav Đokić, prof. dr Jelena Đorđević, prof. dr Vladislava Gordić Petković, direktor Zavoda dr Vuk Vukićević, izvršni urednik časopisa Kultura Peđa Pivljanin - Organizator  Maja Marinković, snimatelj Svetislav Vučković, montažer Branislav Popović, scenaristi i reditelji Vladimir Kolarić i Peđa Pivljanin - Premijerno emitovano 05.12.2018; Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, tehnička podrška Filmske novosti.
02:10
Rukomet - PS: Metaloplastika - Partizan, r.
03:40
Znanje imanje
04:35
Koncert Šabana Bajramovića