Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:00
Muzika za dobro jutro
07:41
Slagalica, kviz
08:04
Datum
08:09
Verski kalendar
08:26
Mašine strašne priče
08:32
Mirakulus
08:54
Super krila
09:10
Ovako vas vidimo
09:27
Radoznalci
09:46
Digitalna azbuka
09:53
E-TV
10:20
Od zlata jabuka
10:50
Mnogi danas više pažnje posvećuju svojim pametnim telefonima nego ljudima oko sebe. Najveći broj mladih informacije o svetu oko sebe pronalazi na internetu i društvenim mrežama i da njih 98 posto provede tako nekoliko sati dnevno. Zavisnost od interneta je poremećaj koji nam je donela moderna tehnologija i novi način komunikacije. Zato što ostavlja negativne i ozbiljne posledice na funkcionisanje ličnosti u socijalnom, porodičnom, poslovnom životu a može narušiti i zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija definisala je ovaj poremećaj kao bolest zavisnosti i dala preporuke za lečenje. Kako ispred ekrana i na društvenim mrežama.Kad postoji zavisnost od interneta i kako se leči, ko je najugroženiji pogledajte u emisiji Život na mreži. Autor i urednik: Jugoslava Đurica.
11:23
Verski mozaik Srbije
12:04
Na rastoci tri reke smestio se Palež, tek onako slučajno ili namerno na pola puta između Valjeva i Beograda, ta naseobina, pa varošica, a danas opštinsko mesto prkosilo je i vremenu i izazovima koje su nosile i Sava i Kolubara i Tamnava! U ovoj opštini sve je usredsređeno na stvaranje nove vrednosti da li kroz kilovat struje, poljoprivredu ili usluge. Ima čime Obrenovac da se pohvali, svojom termoelektranom, domaćinskim odnosom prema zemlji, kući i vodi. Obrenovac je opština perspektive, a predsednik Opštine Obrenovac Miroslav Čučković govori o planovima za budućnost i dalji razvoj ovog kraja. Urednik emisije: Miloš Tanasković Novinar istraživač: Milica Brković Montažer: Vladimir Krstić Realizacija: Zorica Mijailović.
12:37
Kulturako aresipe
13:10
Sve boje života
13:35
Neverbalna komunikacija
13:40
Srpska muzika kroz vekove
13:53
Neverbalna komunikacija
14:00
Klizanje: Gran pri, egzibicije, finale (Torino), prenos
16:36
Magazin Lige šampiona
17:00
Magazin Lige Evrope
17:55
Godinama je Zarić trenirao sam u svojim Borićima u Užicu, borio se sa raznoraznim životnim i sportskim nepravdama i na kraju je uspeo. Bio je prvak Evrope, sveta, evropski rekorder, a jedini je naš sportista koji je učestvovao i na letnjim na na zimskim paraolimpijskim igrama. Miloš je specifičan i po tome što je u rodnom gradu osnovao i atletski klub Pora koji okuplja osobe sa invaliditetom. U sport je uveo i svog sugrađanina Nebojšu Đurića, sadašnjeg kolegu iz reprezentacije. Poznat je po tome što po Užicu krstari kvadom, terenskim vozilom kojim stiže i do najnepristupačnijih krajeva. Za njega, jednostavno, ne postoje prepreke i 24 časa dnevno mu je premalo da ostvari sve što želi.Zarić je i porodičan čovek, supruga Julija je, takođe, bivši sportista i njih dvoje čine jedan savršeno skladan bračno - sportski par.
18:23
Biće reči o svim speleološkim, građevinskim i arhitektonskim detaljima, kao i o mnogobrojnim istorijskim pričama o ovoj Tašmajdanskoj pećini. Urednik i scenarista: Vitka Vujović Voditelj: glumac Aleksandar Kecman Snimatelj: Vuk Ćetković Reditelj: Milan Jovanović.
18:35
Videćete kako jedna Beograđanka živi upravo po tim ekološkim principima. Govorimo i o lovu na mrkog medveda u Rumuniji, koji će ponovo biti omogućen na period od pet godina. Vodimo vas i na Borneo u Maleziji, koji je poznat po veoma razvijenom ekooškom turizmu. Ako budete uz nas, čeka vas još mnogo zanimljivih priča iz zemlje i sveta. Urednik emisije Nataša Todorovć.
19:00
Kod nas se retko ko seća svojih učitelja, svojih uzora i onih koji su doprineli uspehu i karijeri.Ne često u kabinetima srećemo sliku učitelja, nekoga koga intervjuišemo. U kabinetu akademika profsora dr Nebojše Radunovića (Predsednik Odbora SANU za humanu reprodukciju) na Ginekološko akušerskoj klinici KCS je slika profesora dr Vojina Šulovića čuvenog ginekologa i čitave grupe onih koji su uz njega učili i nastavljali tradiciju ove klinike.Profesor Radunović nas upoznaje sa prim. dr Nemanjom Stojanovićem (Klinika za ginekologiju i akušerstvo) koji u pauzama između dežurstava i operacija govori o zajedničkom poslu i poverenju i značaju kada se prepozna posvećenost u poslu.Ova dva lekara ginekologa govore o svemy što moramo znati kada se opredeljujemo za intervencije, preglede i strepnje sa kojima se svakodnevno susreću porađajući buduće majke.
19:33
Tri boje zvuka - portreti: Del Arno bend
19:55
Borba s usamljenošću i adaptacija na novonastalu situaciju tek sledi... Film je nastao po noveli Pitera Handkea koji je režirao film, dok produkciju potpisuje Vim Venders.Uloge: Bruno Ganc, Edit Klever, Bernard Mineti... Režija: Peter Handke.
22:00
Okupirani, serija
22:50
Rođen je u Senti, gde je završio osnovnu i srednju školu. U rodnom gradu već sa 17 godina organizuje prvu kreativno-umetničku radionicu za pozorišne predstave u kojima se pojavljuje kao pisac scenarija, reditelj i glumac. Zatim, sa vršnjacima osniva umetničku grupu AIOWA. Učestvuje na brojnim seminarima i stručnim usavršavanjima gde stiče znanja iz oblasti savremenog scenskog izražavanja koja će mu biti od velike koristi prilikom građenja uspešne pozorišne karijere.Studirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi Vlatka Gilića i režirao u Narodnom pozorištu u Subotici. Devedesetih napušta studije i vraća se u Sentu da bi tokom 2000-te godine diplomirao u klasi Bore Draškovića. Po završetku studija počinje njegov profesionalni angažman u pozorištu Kostolanji Deže u Subotici čiji je direktor, a rukovodi i Desire festivalom.Bogat rediteljski opus Andraša Urbana svedoči o njegovom raznolikom interesovanju. Nagrađen je brojnim i značajnim nagradama na pozorišnim festivalima kao što su BITEF, Festival alternativnog teatra Mađarske, Sterijino pozorje, Infant, MESS. Treba izdvojiti priznanje Jasai Mari koja se dodeljuje kao najznačajnija nagrada Mađarske za pozorišnu umetnost i Nagradu Bojan Stupica koju dodeljuje Savez dramskih umetnika Srbije, a namenjena je  najboljim rediteljima. Serijaj Teatrologike je fealizovan u Hartefakt produkciji. Autor i scenarista: Olivera Milošević Izvesni producent Selena Pleskonjić Snimatelj Vladimir Đurić Montaža Bogdan Čurguz Režija Srđan Ćešić.
23:24
Ali kako njihov eksperiment postaje sve opasniji, sve ih progone gresi iz prošlosti izazvani paranormalnim posledicama prelaska na drugu stranu.Uloge: Kifer Saterlend, Elen Pejdž, Nina Dobrev... Režija: Nils Arden Oplev.
01:30
Klizanje: Gran pri, egzibicije, finale (Torino), r.
03:15
Peter Handke: Levoruka žena, film
05:05
SAT
06:32
Slagalica, kviz
06:52
Datum
07:00
Verski kalendar
07:09
Na skriveno te vodim mesto
07:40
Kocka, kocka, kockica
08:15
Mašine strašne priče
08:21
Mirakulus
08:43
Super krila
09:00
Ovako vas vidimo
09:15
Mali dnevnik
09:23
Ja, mi i drugi
09:53
Elementi: Kalcijum
09:55
Sve boje života
10:25
Balkanskom ulicom
11:06
Devedeset pet godina Radio Beograda - Radio Beograd, najstariji elektronski medij na Balkanu, 2019. godine obeležava devedeset pet godina postojanja. Prvog oktobra 1924. godine, pokretanjem programa stanice Beograd-Rakovica, počelo je ispisivanje istorije talasa Radio Beograda. Tokom prethodnih decenija Radio Beograd je izrastao u respektabilnu medijsku kuću koja ne samo da ispunjava svoju ulogu u okviru Javne medijske ustanove Radio Televizija Srbije, nego neguje pre svega jezičku i govornu kulturu, dok u odnosu na televiziju koja je prethodnih decenija uzela primat, osvetljava i oglašava društvene fenomene na drugi, sebi svojstven, način imajući u glavi da uvek osluškuje želje i potrebe slušalaca. Sada već na pragu drugog veka postojanja nastavlja da usmerava i postavlja standarde u oblasti radiofonskog stvaralaštva. Emisija iz radija o Radiju Beograd, u kojoj govore sami radijaši- slavljenici, a sama emisija snimljena je većinom u prostorijama ovog istorijskog zdanja u Hilandarskoj 2, nekim prepoznatljivim a nekim a prvi put sada viđenim za gledaoce. - Učesnici: Ranko Stojilović, Ljiljana Đorđević, Mirjana Nikolić, Nataša Raketić, Vlade Radičević, Srđan Bošković, Predrag Šarčević, Radoman Kanjevac, Milica Kuburović, Slobodan Petrović, Mirjana Blažić, Vladan Vukosavljević, Vojislav Bubiša Simić, Vladimir Kostić, Zoran Marković, Žarko Obračević, Vladimir Janković, Milenko Marković i drugi. Numere izvode Big band RTS-a i hor Kolibri - Producent Ljiljana Raković, organizator Pedrag Sekulić, tonska ekipa Studija 6, muzički producent Tihomir Jakšić, dizajner zvuka Zoran Marić, tehnička vođstva Nebojša Arsenijević, Dimitrije Trifunović; dizajner slike Milan Urošević, kamermani Milan Ljubinković, Branko Drljača, Jadranka Sekerić, Olivera Friščić, Darko Porofirović, Dejan Rosić; video mikser Tatjana Šajković Stogov, ENG ekipa: vođa rasvete Ivan Jakovljević, snimatelj zvuka Srđan Bajski, scenograf Miroslava Andrejević, grafička obrada Dragan Najdanović, montažeri Milan Radičević, Milica Živojinović; pomoćni reditelja Đorđe Jovičić, sekretarica režije Ljiljana Dimitrijević, direktor fotografije Igor Milićević, reditelj Ivan Milanović - Premijerno emitovano 01.10.2019; Redakcija Aktuelnosti, urednik Nataša Raketić.
12:07
200 godina od smrti Hajdna: Simfonija br. 96. Čudo
12:33
Ja, mi i drugi
13:10
Dani evropske kulturne baštine 2019.
13:35
Mali dnevnik
13:40
S Tamarom u akciji
14:40
Škorpija, serija
15:25
Ženski raj, serija
16:25
Sirota Marija, film
17:40
Barkod
18:10
Kreativni nagon javio se posle nepravde koju je doživela, izbegavši sa Kosmeta ostavila je za sobom bogatu kulturnu baštinu našeg naroda. Danas, svojim radom pokušava da očuva ornamentiku srpskih manastira i spase ih od zaborava.Lidija Karalejić je rešila da se svilom bori protiv uništavanja spomenika kulture.Glavni junaci dokumentarnog serijala  Plodovi mašte su obični ljudi, različitih profesija, a zajednička im je izrazita potreba za kreativnim stvaranjem. Trenutak kada pronađu svoju strast i način da ožive prizore iz svoje mašte, menja njihov život nabolje. Autor serijala: Maja Kukavica Produkcija: produkcijska kuća YU-BI-NET.
18:31
Lajmet
18:37
Andre Riju: Dobro došli u moj svet
19:25
Kroz intervjue, izjave i arhivske snimke, rediteljka Korina Belc prikazuje život i misli ovog poznatog umetnika. Stvorila je empatični i inspirativni film o percepciji stvarnosti i načinu na koji se ona pretvara u umetničko delo, postavljajući pitanja o tome kako treba živeti.Ovaj dokumentarni portret je sniman više od tri godine, a premijerno je prikazan na Filmskom festivalu u Lokarnu u avgustu 2016. Scenario za film takođe potpisuje Korina Belc, a u filmu se pojavljuju Peter Handke, Amina Handke i Leokadija Handke.
21:00
Drugi naslov koji, u okviru Dramskog ponedeljka u decembru, koji u okviru ciklusa TV drame studenata FDU emitujemo 09. decembra 2019. na RTS 2 od 21.00 čas, je prva repriza TV drame Beogradska trilogija. Ovu TV dramu, nastalu u sklopu saradnje Radio-televizije Srbije i Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, po istoimenom tekstu Biljane Srbljanović u scenario je adaptirala Tijana Grumić. Biljana Srbljanović je komad Beogradska trilogija posvetila mladima iz svoje zemlje. U biti je to komad koji se bavi dramom emigracije i gubitkom sopstvenih korena. Tri priče koje se smenjuju u toku novogodišnjih noći 1996, 1999. i 2018. godine predstavljaju tri karakteristične epizode čitave jedne generacije koja je odrasla između mržnje, nasilja i smrti i koja je napustila Srbiju kako bi sledila nadu u mogući život. Njihove destinacije su različite i udaljene među sobom (Prag, Sidnej, Los Anđeles), ali ova drama pokazuje da u globalnom svetu ne postoji velika razlika u mestima boravka naše mlade dijaspore. U ovim trima pričama likovi su povezani istom sudbinom: uklapanjem, odnosno odbacivanjem u novu realnost, i deljenjem zadovoljstva i nemira svakodnevnog života sa svojim vršnjacima.uloge tumače: Hana Selimović, Milan Marić, Vaja Dujović, Marko Janketić, Filip Hajduković, Sonja Isailović, Nedim Nezirović, Nikola Šurbanović, Mia Simonović, Dimitrije Aranđelović i Vanja Nenadić.urednik TV drame: Marko Novaković mentor projekta: prof. Goran Peković reditelj: Jovana Avramović scenarista: Tijana Grumić (po istoimenoj drami Biljane Srbljanović) producent RTS: Biljana Dautović producent FDU: Nemanja Leković direktor fotografije: Ana Melentijević scenograf: Vladimir Ćirić kostimograf: Aleksandra Milojković kompozitor: Predrag Radisavljević montažer: Aleksandar Aleksić i Tamara Kostić šminker: Vesna Mijušković dizajner zvuka: Nemanja Antonić, Marko Veljković i Teodora Đurković proizvodnja: Radio-televizija Srbije i Fakultet dramskih umetnosti 2018. godine.
22:10
Verovatno najveći filmski uspeh Vima Vendersa predstavlja poruku ljubavi upućenu smislenosti, razmišljanje o ograničenosti ovozemaljskog bivstvovanja i posveta mitu Berlin. Crno-bele umetničke sekvence snimljene 1986. prikazuju Berlin koga karakterišu ožiljci od rata i rane od podele. Asocijativna struktura filma otvara prostor onoj svesti kao da se nalazite u vanvremenskom prostoru i ujedno u centru istorije, svesti koju pokreće estetika raspada, simboli hladnog rata i dalja prošlost i romantični impulsi bekstva subkulture.Uloge: Bruno Ganc, Oto Sander, Piter Folk... Režija: Vim Venders.
00:28
Lajmet
00:38
Ulica milosrđa, serija
01:31
Duško Gojković i Big Bend RTS
02:20
Trezor
03:15
Sirota Marija, film
04:25
Dramski ponedeljak: Beogradska trilogija, TV film
06:01
Koncert za dobro jutro
06:53
Slagalica, kviz
07:15
Datum
07:20
Verski kalendar
07:30
Lajmet
07:36
Na skriveno te vodim mesto
08:04
Kocka, kocka, kockica
08:30
Mašine strašne priče
08:36
Mirakulus
08:58
Super krila
09:10
Ovako vas vidimo
09:30
Mali dnevnik
09:35
Postanak i opstanak ćirlice
10:00
Elementi: Magnezijum
10:05
Na skriveno te vodim mesto
10:30
Magazin Lige šampiona
11:00
Veliko džez putovanje, 60 godina Džez orkestra RTS, prvi deo - Ove, 2008. godine Džez orkestar RTS proslavlja svoj 60. rođendan. Na prvoj probi muzičari, tada Zabavnog orkestra Radio Beograda, okupili su se 18. januara 1948. godine, regrutovani iz prvog posleratnog big benda Dinama i manjih sastava, među kojima je najznačajniji bio Fis-dur. Kroz svedočenja muzičara koji su u prvim godinama ušli u Zabavni orkestar Radio Beograda, stvara se slika ratnih i posleratnih godina u kojima džez polako osvaja naše koncertne podijume. Početkom 1949. godine Radio Beograd 2 pokreće Džez orkestar koji je vodio Branko Pejaković i iz kojeg su mnogi muzičari kasnije ušli u Zabavni orkestar. Tokom godina iz prvobitnog sastava u kojem su bili i gudači izdvaja se Džez orkestar RTB, sastavljen od duvača i ritam sekcije, kasnije Big bend RTS, koji je svirao sa najboljim svetskim i domaćim solistima i dobijao prestižne nagrade još početkom šezdesetih godina prošlog veka. U ovaj orkestar utkana su imena Mladena Guteše, Predraga Ivanovića, Milana Kotlića, Vlade Vitasa, Eduarda Sađila, Mihajla Živanovića, Bore Rokovića, Predraga Stefanovića Grofa, Duška Gojkovića, Karla Takača, Lale Kovačeva, Radeta Milivojevića Nafte, Stjepka Guta, Zvonimira Skerla, Vojislava Simića, Milivoja Markovića i mnogih drugih muzičara koji su utemeljili džez na ovim prostorima. - Učesnici: Predrag Ivanović, Predrag Stefanović Grof, Mihajlo Blam, Robert Hauber, Boško Gavrilović, Predrag Krstić, sagovornik Ana Milićević - Snimatelj Borislav Ristović, asistenti Sima Dimitrić, Nedeljko Jevtić; snimatelji zvuka Dragan Ušendić, Dragan Zoroski, Radoš Milosavljević; organizator Gordana Grdanović, autor Ana Milićević - Snimano 06.12.2007, 24.01.2008, 31.01.2008, premijerno emitovano u Trezoru 14.04.2008. u ciklusu Osma vrata; Redakcija za istoriografiju.
12:00
Muziče večeri RTS: Aleksandar Serdar, klavir
12:45
Postanak i opstanak ćirlice
13:10
Životinje u carstvu metafora
13:25
Čovek i kamen
13:40
Mali dnevnik
13:45
Znanje imanje
14:50
Škorpija, serija
15:35
Beogradska trilogija, TV film
16:45
Oslobođenje Skoplja, film
18:30
Koridori
19:00
Lajmet
19:05
Od antičke Grčke do danas pozorište je, između ostalog, i mesto javnog dijaloga. Taj dijalog podrazumeva i tematizovanje ključnih pitanja čovekovog društvenog, socijalnog, emotivnog i političkog života. Angažovanost odnosno političnost savremenog pozorišta ogleda se ne samo u izboru tema nego, a možda i pre svega, u načinu i formi pozorišnog kazivanja. Dakle, nije reč samo o tome o čemu se govori nego kako se govori, kako se određeni korpus tema i ideja plasira gledaocima.Jedno od ključnih pitanja je da li savremeno pozorište svoju angažovanost i političnost treba da iskazuje na implicitan ili eksplicitan način? O ovoj temi govore pozorišne rediteljke Monika Dobrovlanjska, Jelena Bogavac, Jovana Tomić i dramaturg Željko Hubač.U ovoj epizodi govorimo i o predstavama Livada puna tame (Narodno pozorište u Beogradu), Balava (Beoart i Hartefakt) i Pandorina kutija (Multicultural city Berlin).Autor i urednik serijala: Slobodan Savić.
19:35
TV feljton: Sto godina udruženja dramskih umetnika Srbije
20:05
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Ženski raj, serija
22:05
Počeci originalne srpske književnosti vezuju se za obnovu Hilandara i za Svetog Savu, čija dela predstavljaju najranije (poznato) izvorno stvaralaštvo kod Slovena. Tu je najpre reč o tipicima (hilandarski, karejski), a onda i o njegovim literarnim delima, kao što su Žitije Svetog Simeona i Služba Svetom Simeonu. Sveti Sava je započeo ono što se kasnije bogato razvilo na Svetoj Gori, a što se može nazvati svetootačka svetogorska srpska književnost. Nakon Svetog Save, stvaraju Domentijan i Teodosije. Domentijan radi i stvara u Kareji, piše Žitije Svetog Simeona, a kasnije i Žitije Svetog Save. Na njegovom tragu Žitije Svetoga Save piše i Teodosije, stvarajući delo koje je verovatno najprepisivaniji sastav originalne srpske srednjovekovne književnosti, budući da se raširilo ne samo po srpskim zemljama, već i u Rusiji. Teodosijevo Žitije Svetog Petra Koriškog donosi nešto novo u odnosu na dotadašnju srpsku književnost, pošto se tu pisac okreće junaku, koji živi potpuno usamljen: u ovom slučaju, u Koriškoj pustinji. Za Teodosijem stvara i Danilo, koji piše proslavne sastave za srpske svetitelje kojih je do njegovog vremena već bilo više.Naporedo sa nastankom originalne srpske književnosti u srednjem veku intenzivno se radi i na prevođenju vizantijske literature na srpskoslovenski jezik. Prevode se dela klasika asketske književnosti (Jovan Lestvičnik, Ava Dorotej), ali i najvažniji izdanci spekulativne literature - kako oni koji su obeleženi uticajem aristotelovske filosofije (Jovan Damaskin, Varlaam Kalabrijski, Grigorije Palama), tako i oni koji su obojeni (novo)platonovskim koloritom (Dijadoh Fotički, Dionisije Pseudo-Areopagit). Srednjovekovna srpska misao na taj način hvata korak sa najvažnijim misaonim dostignućima Vizantije, stvarajući intelektualce koji su kadri da prevedu tako zahtevna dela. U 14. i 15. stoleću sadržaji te prevodne literature se ulivaju u književna dela naredne generacije izvornih srpskih stvaralaca, u kojima se oni kondenzuju i u jednom uprošćenom obliku predstavljaju široj publici. Veliki uticaj na srpsku književnost tog perioda odigrao je isihastički pokret, a on je nazočan u delima autora kakvi su Grigorije Camblak, Marko Pećki, Danilo Pećki, i mnogi drugi.Ono što čini suštinu srpske srednjovekovne pismenosti jeste liturgijsko i mističko iskustvo, odnosno predanje Crkve koje se pisanim putem prenosi iz generacije u generaciju. Cilj te pismenosti je upoznavanje reči Božije i načina spasenja koji iz toga proizlazi, odnosno načina na koji čovek te reči može da pretoči u sopstveni život.Istraživači lavirinta biblioteke poput detektiva dešifruju tragove i puteve rukopisa, koji govore da ono što je nazivano mračnim srednjim vekom zapravo predstavlja doba prosvećenosti. Sekularizam modernog doba, a naročito 20. veka, doneo je zaborav duhovnih korena i stare srpske knjige. Međutim, sjaj književnih dela nastalih u svetogorskoj molitvenoj tišini uspeo je da se probije i do modernog čoveka. Pletenje rečima nastalo na tragu Svetog Save nastaviće se i onda kada se to najmanje očekivalo - u doba ateističke Jugoslavije.Učestvuju: dr Vladan Trijić, dr Fedon Hadžiantoniu, prof. dr Mikonja Knežević, prof. dr Tomislav Jovanović, prof. dr Vladeta Janković.Urednik serijala: prof. dr Mikonja Knežević Scenarista: Nemanja Nikolić Montaža: Srđan Ristić Narator: Andrija Milošević.
22:35
Veličanstvena priroda
23:30
Okupirani, serija
00:20
Lajmet
00:25
Autorsko veče kompozitora Radeta Radivojevića: Tragovi
02:05
Trezor
03:05
Oslobođenje Skoplja, film
04:50
Veličanstvena priroda