Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 3
06:39
16. Gitar art festival: Koncert Jorgosa Dalarasa, 1. deo, r.
07:36
Čitanje slika: Dušan Otšević, r.
08:05
Moja lepa Srbija: Deliblatska peščara, r.
08:29
Veliki rat: Veliki rat i moda, r.
08:34
Inujaša 25-26, r.
08:59
TV feljton: Sartr protiv Sartra, r.
09:49
Buena Vista Social Club, 1. deo, r.
10:26
Kultura življenja: Sanskritska drama Kutijama, r.
11:24
Paleta kulturnog nasleđa: Ratni put Moravske divizije, r.
11:44
Srbija u Velikom ratu, 5-5, r.
12:39
Đuzepe Verdi: Atila, opera, r.
14:39
16. Gitar art festival: Koncert Jorgosa Dalarasa, 1. deo, r.
15:36
Čitanje slika: Dušan Otšević, r.
16:05
Sredinom 19. veka, sve do otvaranja Topolivnice u Kragujevcu kao prvog velikog potrošača, ugalj u Srbiji nije imao nikavu vrednost. Snimatelji Dušan Živković i Hadži Vladan Mijailović, montaža Ksenija Savićević, autor i urednik Božidar Đuran. Repriza, 13. novembar u 00:05 i 08:05.
16:35
Koncert za Arsena, 1. deo
17:05
Velikani srpske Vojvodine: 7 dana VNS, 19-28
17:13
RTS Poletarac: Kukuriku šou-Da li govoriš marsovski
17:38
RTS Poletarac: Restorančić zalogajčić
18:10
RTS Poletarac: Kolibri i Big bend RTS-a-Eci peci pec
18:15
RTS Poletarac: Dosije IX i OX-Latinični izrazi prevedeni na ćirilicu
18:23
U vreme obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata, predstavljamo važne ličnosti i manje poznate aspekte rata o kojima se u ovakvim trenucima malo ili nikako ne govori, a važan su i neodvojiv deo rata. Ova TV vinjeta nam prikazuje razaranje Beograda u Prvom svetskom ratu. Repriza, 13. novembar u 02:23 i 10:23.
18:30
Mitove starih Grka prenosili su mnogi pesnici, poput Homera koji je u svom epu Ilijada opevao Trojanski rat. To su priče o nastanku i toku rata, neustrašivim junacima i lukavim vojskovođama, o Parisovom sudu, odnosu između Sparte i Troje, o Ahilu, sinu boginje i smrtnika, ratnika naizgled bez mane, o Trojanskom konju i trijumfalnom osvajanju Troje, zahvaljujući mudrom i lukavom junaku Odiseju. Repriza, 13. novembar u 02:30 i 10:30.
18:47
Slaven Radovanović rođen je 1947. godine u Valjevu. Pisac je, filmski scenarista, dramaturg i esejista. Objavio je četiri romana i jednu zbirku priča. Scenarista je filmova „Atoski vrtovi“ i „Nečista krv“. Dobitnik brojnih nagrada za književnost i scenario. Prevođen je na engleski, francuski i makedonski jezik. Pripovetka „Pogibija Božina“ bila je u školskoj lektiri bivše Jugoslavije za 8. razred OŠ. Reditelj, autor koncepta: Rastko Šejić; kompozitor: Vladimir Lešić; direktor fotografije: Časlav Petrović; snimatelj: Marko Ristić; montažer: Milan Pejnović; dizajner: Zoran Mujbegović; asistent kamere: Milan Džodić; spiker: Aleksandar Novaković; čamdžije: Aleksandar Vujić, Rafailo Mitrović, Blagoje Ranković; intro animacija: Kosta Milovanović, Miroslav Spajić. Produkcija: Udruženje „Šta hoćeš 2018. Projekat podržali: Ministarstvo kulture i informisanja, Grad Valjevo. Repriza, 13. novembar u 02:47 i 10:47.
19:06
Poslednja emisija serije Retuširanje posvećena je dvema bojama koje mnogi s pravom ne smatraju bojama. Crno je skriveno, opasno i beskonačno kao strah od nepoznatog. Belo je, iako prepuno boje, zapravo prazno i podstiče strah od usamljenosti. U modi i dizajnu, to je jedna od najekstravagantnijih kombinacija. Mnoge pesme sadrže u naslovu te dve reči, koje nas podsećaju da je sve na svetu sazdano od suprotnosti. Urednik i autor serije: Jelena Radović Jovanović. Repriza, 13. novembar  u 03:06 i 11:06.
19:32
Krater Vulkana Pululagva. Indijansko selo. Gajenje šećerne trske, banana, kafe i hlebnog drveta. Biljka od koje se izrađuju panama šeširi. Selo San Antonio de Pičinče u kojem je smešten muzej sunca. Linija ekvatora, spomenik na sredini sveta. Snimci iz Kitoa, glavnog grada zemlje. Repriza, 13. novembar u 03:32 i 11:32.
20:02
Decembar na obali Ečizena… Moćni vetrovi duvaju iz udaljenog Sibira i uzdižu more koje se razbija o stene. Visoki talasi menjaju se iz časa u čas. Nežno cveće raste tik uz more. Ovde sneg retko pada, pa je obala poznata po najvećem broju narcisa u Japanu. Huk talasa odjekuje duboko u srcima onih koji su videli taj spektakl. To je zima na Japanskom moru. Krajem decembra, u vreme kad se more uzburka, u ribarskim lukama Ečizena užurbano se bacaju na lov na krabe.. Repriza, 13. novembar u 04:02 i 12:02.
20:32
Mađarski nacionalni balet: Šeherzada
21:22
Postoji Pariz sa avenijama i čuvenim znamenitostima ali postoji i mračno lice Grada svetlosti, čudan i opasan svet kojem je pristup uređen propisima i strogo zabranjen za javnost. Ući ćemo u odvodne kanale grada duge više od 2.400 kilometara; da nema njih, Pariz bi bio slivnik na otvorenom. Sići ćemo u pariske kamenolome, lavirint podzemnih 300 kilometara dugih prokopa. Vekovima su pretili da se uruše i usput progutaju čitave kvartove Pariza. Izrađivane golim rukama sve te megastrukture su genijalna ostvarenja, koja i danas, u najvećoj tajnosti omogućavaju Parizu da blista svemoćnim sjajem. Repriza, 13. novembra u 05:22 i 13:22.
22:17
Zalogaj Kine
23:09
Jubilarnim koncertom, Partibrejkersi su u Hali sportova na Novom Beogradu, 3. marta 2012. obeležili 30 godina rada. Temperamentnim dvočasovnim nastupom, beogradska grupa Partibrejkers oduševila je oko 5.000 posetilaca. Čuveni rokeri publiku su podigli na noge brojnim hitovima. Urednik: Uroš Marković Realizacija: Natalija Mićević. Repriza, 13. novembar u 07:09 i 15:09.
00:05
Privredna istorija Srbije, 6-9, r.
00:35
Koncert za Arsena, 1. deo, r.
01:05
Velikani srpske Vojvodine: 7 dana VNS, 19-28,r.
01:13
RTS Poletarac: Kukuriku šou-Da li govoriš marsovski, r.
01:38
RTS Poletarac: Restorančić zalogajčić,r.
02:10
RTS Poletarac: Kolibri i Big bend RTS-a-Eci peci pec, r.
02:15
RTS Poletarac: Dosije IX i OX-Latinični izrazi prevedeni na ćirilicu, r.
02:23
Iza kulisa - Veliki rat: Razaranje Beograda, r.
02:30
Mitovi i legende: Trojanski rat-Ilijada, 1. deo, r.
02:47
Na veslu priča: Krojač za mrtve-Slaven Radovanović, r.
03:06
Retuširanje: Crno – bela boja, 7-7, r.
03:32
Sa svih meridijana: Ekvador, r.
04:12
Lepota japanskih pejzaža: Zima moćnih talasa-Obala Ečizena, Fukui, 7-13, r.
04:32
Mađarski nacionalni balet: Šeherzada, r.
05:22
Podzemni svet Pariza, r.
06:17
Zalogaj Kine, r.
07:09
Partibrejkersi u Hali sportova, 1. deo, r.
08:05
Privredna istorija Srbije, 6-9, r.
08:35
Koncert za Arsena, 1. deo, r.
09:05
Velikani srpske Vojvodine: 7 dana VNS, 19-28,r.
09:13
RTS Poletarac: Kukuriku šou-Da li govoriš marsovski, r.
09:17
RTS Drama: TV teatar – Solo za Bertolda Brehta, r.
09:38
RTS Poletarac: Restorančić zalogajčić,r.
10:10
RTS Poletarac: Kolibri i Big bend RTS-a-Eci peci pec, r.
10:15
RTS Poletarac: Dosije IX i OX-Latinični izrazi prevedeni na ćirilicu, r.
10:23
Iza kulisa - Veliki rat: Razaranje Beograda, r.
10:30
Mitovi i legende: Trojanski rat-Ilijada, 1. deo, r.
10:47
Na veslu priča: Krojač za mrtve-Slaven Radovanović, r.
11:06
Retuširanje: Crno – bela boja, 7-7, r.
11:32
Sa svih meridijana: Ekvador, r.
12:12
Lepota japanskih pejzaža: Zima moćnih talasa-Obala Ečizena, Fukui, 7-13, r.
12:32
Mađarski nacionalni balet: Šeherzada, r.
13:22
Podzemni svet Pariza, r.
14:17
Zalogaj Kine, r.
15:09
Partibrejkersi u Hali sportova, 1. deo, r.
16:05
Rađanje srpske muzičke kulture: Putnici Orijent ekspresa, 5 -8
16:40
Srbi i Nemci u prošlosti nisu samo ratovali. Srbija je uvek imala važnu ekonomsku saradnju sa Nemačkom. Manje je poznato sa su u 19. i prvoj deceniji 20. veka Srbija i Nemačka imale dobru vojnu saradnju. Luger je kao gost Damjana Brankovića boravio u Beogradu i Kragujevcu i prisustvovao testiranjima mitraljeza maksim koje je kasnije srpska vojska uvela u naoružanje. Srpska verzija maksima bila je tada najmodernija na svetu. Od 250 komada, koliko ih je posedovala srpska vojska pre Prvog svetskog rata, sačuvan je samo jedan. Ćerka Vilhelma Mauzera se udala za tada majora a kasnije generala Kostu Koku Milovanovića koji je imao značajne inovacije na poznatoj pušci mauzer koja je po njemu u narodu nazvana kokinka. Zanimljiva je priča o poreklu pištolja broving koje su imali atentatori na Franju Ferdinanda. U emisiji govore Branko Bogdanović, Vuk Obradović i Zoran D. Nenezić. Urednik i scenarista Dragan Kolarević Reditelj Milan Jovanović. Repriza, 14. novembar u 00:43 i 08:43.
17:05
Velikani srpske Vojvodine: Mihajlo Pupin, 20-28
17:13
Koristeći se žanrom kabarea, novog cirkusa, pa i kamerne opere, predstava Solo za Bertolda Brehta pokazuje postulate velikog stvaraoca i postavlja pitanja koja su danas važna, ističu reditelj Ivana Vujić i glumica Danica Ristovski. Ovaj komad podseća i na to da je Breht bio apatrid, kako je svojom umetnošću menjao prostore boravka i trudio se da njegovo pozorište i poezija ne samo zadrže svoj smisao vež i da se nametnu svakoj novoj sredini. Predstava je za TV teatar snimljena na Novoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta u adaptaciji i režiji Ade Lazić. Repriza, 14. novembar u 01:22 i 09:22.
18:18
Iza kulisa - Veliki rat: Dinar
18:25
Rej Donovan, 2-60
19:20
Blagoje Ranković rođen je 1966. godine u Valjevu. Završio je Poljoprivredni fakultet u Beogradu. Objavio je četiri zbirke pesama. Objavljivao je kritike, kratke priče i eseje. Prevođen je na finski i poljski jezik. Komponovao je i aranžirao veliki broj boemsko-kafanskih pesama. Pesnik, poetski promišlja odrastanje i senke koje mogu pratiti čoveka zauvek veslajući spojnicom Obnice i Jablanice u Kolubaru. Repriza, 14. novembrar u 03:22 i 11:22.
19:30
TV feljton: Izvajani Balkan
20:50
Akademik Isidora Žebeljan (Beograd, 1967) je najprominentniji i najizvođeniji srpski kompozitor na svetskoj muzičkoj sceni. Njene kompozicije se redovno izvode po čitavoj Evropi, Dalekom Istoku, Americi i Australiji. Kao što je Georg Bihner u svojoj drami Leons i Lena posegao za strukturom starinske bajke, tako se i Isidora, u istoimenoj sviti, nastaloj iz muzike za beogradsku produkciju Bihnerovog komada, seća zvukova sa renesansnih dvorova i trgova, i nastupa putujućih skomraha. Dark velvet, koncertna minijatura za solo klavir, koja nosi podnaslov u spomen Gustavu Maleru, je beskrajna, nostalgična melodija, koja posredstvom kompozitorkine izrazite osetljivosti i emotivnog sadejstva sa prošlim vremenima, hvata malerovsku setu u mrežu sopstvene čarolije. U krčmi je kamerna verzija prvog stava Isidorine kompozicije Skomraška igra, pisane za kamerni orkestar, i to za čuveni kamerni orkestar Academy of Saint Martin in the Fields. U turbulenciji zgusnute muzičke naracije, nastale nizanjem različitih tematskih motiva, ostvarena je virtuozna zgusnutost muzičkog materijala u unikatnoj i uvek iznenađujućoj smeni metra. Predačka arhaičnost melodijsko-ritmičke okosnice stava seže do samih starosedelaca Starog sveta. Naslov svite Tri kozja uveta potekao je od naslova pozorišnog komada za decu Ljubivoja Ršumovića, 'U cara Trojana kozje uši', kao što i četiri stava svite potiču iz muzike za tu predstavu, postavljene u Beogradu, 1999. godine. Ova muzika poseduje izrazito pevnu melodičnost, ali nosi i karakteristike srpske i rumunske narodne muzike. Umbra je komponovana na trećoj godini studija, kada je Isidora imala 19 godina. Delo je inspirisano slikama Đorđa de Kirika, ali i igrama i neuhvatljivošću senki. Arnolofova pesma je potekla iz pozorišne muzike za Molijerovu Školu za žene', predstavu koju je 1998. godine postavilo Crnogorsko narodno pozorište iz Podgorice, u režiji Milana Karadžića. Prvi deo ove mediteranski zavodljive pesme peva se na izmišljenom, improvizovanom kvaziromanskom jeziku, na koga se nadovezuje vesela sicilijanska kanconeta. Diptih Mišolovka nastao je iz muzike za istoimenu pozorišnu predstavu po Agati Kristi, koja je 1995. postavljena u Beogradu. Prvim stavom vladaju emocije napetosti i slutnje, dok je drugi stav valcer, iza kojeg ostaje pitanje obnavljanja straha, produženo do u beskraj. Dve pesme nevjeste od vjetra proistekle su iz muzike za pozorišnu predstavu Nevjesta od vjetra' Slobodana Šnajdera, koja je u Beogradu postavljena 2003. godine. Bazirane na pentatonici iz Međumurja, ove dve pesme predstavljaju jedna drugoj varijaciju: setna patina drevnosti spore pesme i divlja ritmičnost brze pesme pretaču se jedna u drugu, postajući i kontrast i ogledalo. Diptih Suze su O. K. nastao je iz pozorišne muzike za istoimenu dramu Mirjane Bobić Mojsilović, postavljenu u Beogradu 1999. godine. Elementi džeza i popularne muzike prisutni su u ovom diptihu, iz kojeg se izdvaja Marijina pesma, kao primer Isidorine prefinjene, dirljive melodioznosti. Diptih Leda nastao je iz muzike za istoimenu dramu Miroslava Krleže, koju je u Ateljeu 212 režirao Dejan Mijač, 2001. godine. Svi stavovi te svite imaju za model popularne igre iz tridesetih godina prošlog veka, ali se te igre, pod dejstvom Isidorine mašte, obogaćuju lucidnim ritmovima i naglim obrtima u nesvakidašnjim zvučnim kombinacijama - one postaju igre Isidorine kompozitorske maestralnosti. Repriza, 14. novembar u 04:51 i 12:51.
22:01
Pod lupom
00:08
Rađanje srpske muzičke kulture: Putnici Orijent ekspresa, 5 -8,r.
00:43
Iz senke prošlosti: Srpskonemačko oružje, r.
01:08
Velikani srpske Vojvodine: Mihajlo Pupin, 20-28, r.
01:17
RTS Drama: TV teatar – Solo za Bertolda Brehta, r.
02:22
Iza kulisa - Veliki rat: Dinar, r.
02:29
Žitan gitar trio
03:00
Paleta kulturnog nasleđa: Mediala neka i sad
03:22
Na veslu priča: Pet senki-Blagoje Ranković, r.
03:34
TV feljton: Izvajani Balkan, r.
04:51
Studio 6: Pozorišna muzika Isidore Žebeljan, r.
05:55
Pod lupom , r.
08:08
Rađanje srpske muzičke kulture: Putnici Orijent ekspresa, 5 -8,r.
08:43
Iz senke prošlosti: Srpskonemačko oružje, r.
09:08
Velikani srpske Vojvodine: Mihajlo Pupin, 20-28, r.
09:17
RTS Drama: TV teatar – Solo za Bertolda Brehta, r.
10:22
Iza kulisa - Veliki rat: Dinar, r.
10:29
Žitan gitar trio, r.
11:00
Paleta kulturnog nasleđa: Mediala neka i sad,r.
11:22
Na veslu priča: Pet senki-Blagoje Ranković, r.
11:34
TV feljton: Izvajani Balkan, r.
12:51
Studio 6: Pozorišna muzika Isidore Žebeljan, r.
13:55
Pod lupom , r.
16:03
24. Beogradski džez festival: Džon Fedis, 3. deo
16:34
Prag sela Srbije: Burovac
17:05
Velikani srpske Vojvodine: Somborci-Lalošević, Konjović, 21-28
17:13
RTS Kolo: Simfonija duha i daha-Koncert Bore Dugića, 1. deo
18:09
Iza kulisa - Veliki rat: 1300 kaplara
18:17
Rej Donovan 3-60
19:12
Jovanka Božić rođena je 1953. godine u selu Vrelo, Ub. Magistar je političkih nauka, pisac i slikar. Predaje sociologiju u Valjevskoj gimnaziji. Objavila tri autorske monografije, preko dvadeset naučnih radova, pet knjiga proze i poezije. Zastupljena u antologijama. Održala šest samostalnih izložbi. Nagrađivana za poeziju i prozu. Reditelj, autor koncepta: Rastko Šejić; kompozitor: Vladimir Lešić; direktor fotografije: Časlav Petrović; snimatelj: Marko Ristić; montažer: Milan Pejnović; dizajner: Zoran Mujbegović; asistent kamere: Milan Džodić; spiker: Aleksandar Novaković; čamdžije: Aleksandar Vujić, Rafailo Mitrović, Blagoje Ranković; intro animacija: Kosta Milovanović, Miroslav Spajić. Produkcija: Udruženje „Šta hoćeš 2018. Projekat podržali: Ministarstvo kulture i informisanja, Grad Valjevo. Repriza, 15. novembar u 03:15 i 11:15.
19:23
Koncert za Arsena, 2. deo
20:27
Sati mog života 10-11
21:19
Na festivalu Nišvil, održanom 2017 godine, održan je koncert slovenačkog big benda Gverillaz. Ono što ih izdvaja jeste projekat koji su osmislili i koji se bavi predstavljanjem kompozicija Frenka Zape, ali u aranžmanima za veliki džez orkestar. Vođa ovog big benda je Peter Ugrin, sin čuvenog violiniste i trubača sastava „Septembar. Repriza, 15. novembar u 05:20 i 13:20.
21:56
Mladost
00:05
24. Beogradski džez festival: Džon Fedis, 3. deo, r.
00:36
Prag sela Srbije: Burovac, r.
01:07
Velikani srpske Vojvodine: Somborci-Lalošević, Konjović, 21-28, r.
01:15
RTS Kolo: Simfonija duha i daha-Koncert Bore Dugića, 1. deo, r.
02:11
Iza kulisa - Veliki rat: 1300 kaplara, r.
02:19
Vidik: Propast zapada
03:15
Na veslu priča: Svaka ljubav-Jovanka Božić, r.
03:26
Koncert za Arsena, 2. deo, r.
04:29
Sati mog života 10-11 , r.
05:20
Nišvil 2017: Gverillaz, r.