Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:24
Slagalica, kviz
06:45
Datum
06:50
Verski kalendar
07:01
Lajmet
07:07
Naučni intervju: Prof. dr Janko Nikolić Žugić
07:35
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:19
Jagodica Bobica
09:44
Bejblejd
10:00
Sednica Skupštine Srbije, prenos
10:06
Mali dnevnik
10:13
Zbog širokog znanja o čoveku, društvu i istoriji mnogi studenti i profesori sa Filozofskog fakulteta imaju neobične hobije kojima oživljavaju davna vremena. Tako smo se našli na mestu gde su studentkinja psihologije i profesorka filozofije ukrstile mačeve. Kao većina sa Filozofskog fakulteta i one su odabrale da u školi klasičnog mačevanja ožive vreme srednjeg veka i renesanse. Nasuprot tome, na fakultetu se bave problemima sadašnjice. U novoj epizodi Sutra sam ja savremeni filozofi ispituju posledice veštačke inteligencije, psiholozi izvode eksperimente u laboratoriji, pedagozi čitaju bajke ispred fakulteta dok nam andragozi ukazuju na novi pristup karijernog vođenja. Urednik Nevena Mladenović Blagojević Novinar Marija Tošić Reditelj Milica Mitrović.
10:39
Nuka u pokretu: Nove tehnologije u obrazovanju
11:12
Sećanje na filmskog snimatelja Milorada Markovića. Milorad Marković, pilot, filmski snimatelj, direktor fotografije (Beograd 3. maj 1922 - Beograd, 27. septembar 2018). O filmu i o životu - Milorad Mile Marković, pilot, snimatelj, direktor fotografije, pedagog - u polučasovnom razgovoru pred kamerom Trezora.  Iz minuta u minut tokom tog razgovora, po događajima i ljudima koje spominje, po naslovima filmova koje je snimao - može se naslutiti kakvo je bogatstvo gospodin Mile živeo i koliko je oduvek lično i stručno iskustvo darivao drugima. O tome koliko se film, pa i televizija, koliko se svoj poziv može voleti, vredi slušati i učiti. Pre rata civilni, u ratu vojni pilot, zatim u zarobljeništvu italijanskom i nemačkom, posle rata snimatelj. Od 1946. snima reportaže i dokumentarne filmove, a od 1948. dugometražne igrane filmove. Nekoliko filmova snimao je u saradnji sa starijim bratom, tehničarem i snimateljem, Slobodanom (1919-1962). Pedesetih godina prošlog veka za američku TV mrežu NBC Milorad Marković snima niz emisija o Jugoslaviji, a i saradnik je producentu Bil Bernsu u toku priprema za početak rada televizije Beograd. Kao stručni savetnik za elektronsku i filmsku sliku radi u TVB od 1975. do 1980. Profesor je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu od 1978. i svojim studentima ističe da su za dobrog snimatelja najvažnija tri uslova: tehnička spremnost, smisao za saradnju i umetnički senzibilitet. Filmovi: Pukotina raja (1959), Zajednički stan (1960), Karolina Riječka (1961), Marš na Drinu i Čovek iz hrastove šume (1964), Roj (1966), Burduš (1970)... za televiziju Čep koji ne propušta vodu (1971), Roman sa kontrabasom (1972), Otpisani (1973), Povratak lopova (1975), Prokletinja (1975).. Dodatak ovom razgovoru nije mogao proći bez Indeksa imena saradnika i prijatelja, o kojima je Marković govorio tokom ovog skraćenog životopisa za Trezor: Vojislav Opsenica, kamerman i snimatelj, profesor na FDU; Slobodan Marković, radio tehničar, snimatelj, jedan od projektanata Filmskog grada; dipl. inž. Miroslav Sore Borisavljević, tehničko vođstvo; Slavoljub Stefanović Ravasi, reditelj; Bil Berns, producent NBC, savetnik na početku rada TVB; inž. Rajka Petrović Ristić, tehnolog šef Filmske laboratorije; Aleksandar Đorđević, reditelj; Milica Dragić, reditelj; Ratko Dražević, oficir OZN-e, direktor Avala filma; Georgij Konstantinovič Žukov, sovjetski maršal, komandant Zapadnog fronta i Sovjetskih snaga u istočnoj Nemačkoj, ministar odbrane, isključen iz CK KP 1957; dipl. inž Lidija Eškerica, hemičar, Šef filmske laboratorije i Šef filmske tehnike u TV SA; Slobodan Nikolić Ciga, fotograf, šef  Fotolaboratorije TVB. - Učesnici: Milorad Mile Marković, sagovornik Bojana Andrić - Snimatelj Tihomir Mitrović, asistent Milorad Ševo, snimatelj zvuka Dragan Ušendić, rasvetljivač Dejan Mitić, organizator Gordana Grdanović, urednik istraživač Vesna Ignjatović, montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić - Snimano 06.10.2011, premijerno emitovano u Trezoru 02.11.202; Redakcija za istoriografiju. Dve poeme, Mali koncert  - Vuzalizacija dve pesme iz ciklusa Dušana Radića Iz moje zemlje inspirisanog izvornim narodnim stvaralaštvom. U ciklusu simfonijskih poema Iz moje zemlje, trudio sam se da što manje menjam liniju narodnog napeva, da ga samo harmonski podgrađujem i dopunjavam bojama orkestarskog tkiva... Postići ravnotežu našeg nacionalnog stila i jezika današnje muzike, vrlo je složen, i iznad svega, osetljiv zadatak. Ako je kompozitorova muzička ličnost zbilja izrasla iz zavičajnog tla, duh narodne pesme ne može biti izneveren, on će prodirati i pored svih individualnih odlika kompozitorovog izraza, tim više, što je autorova kreativna moć očiglednija... (iz knjige Dušana Radića Tragovi balkanske vrleti, 2007). Scenarista i reditelj ovog Malog koncerta je takođe kompozitor, Srđan Barić, muzički urednik od 1950. do 1988. u RTB. Sem kom­po­zi­ci­ja za decu, pisao je i primenjenu muziku, naročito za pozorišne komade, radio i televiziju. Po Barićevim rečima, dok je radio na televiziji učio je ljude da gledaju muziku, a kada je otišao u penziju, želeo je samo da sluša televiziju. U Malom koncertu vizualizacija Radićeve muzike u izvođenju Simfonijskog orkestra Beogradske filharmonije, ostvarena je na motivima naivnih slikara izrađenim na drvenim košnicama u Sloveniji i duborezima u Crkvi Svetog Spasa u Skoplju. Izbor je Trezora da za primer fotografije, promišljenih kadrova, odmerenih pokreta kamerom, pokaže veštinu i umetničku veličinu snimatelja Milorada Markovića. - Direktor fotografije Milorad Marković, asistent snimatelja Nikola Đurašković, montažer Dragoslav Cenerić, organizatori Ivanka Obrenović, Branko Stojnić; asistent režije Dragoje Skrinjik; sekretar režije Vera Isaković, scenarista i reditelj Srđan Barić - Premijerno emitovano 15. aprila 1980; Redakcija muzičkog programa.
12:14
Žil Apap, violina i Meduoteran duo
13:15
Iz Rusije, tačnije iz Sankt Peterburga i Kingisepa, ekipa RTS-a donosi vam još tri priče. U prvoj, govorimo o Srbima i Rusima koji se okupljaju u Akademiji Srbija, koja je na neki način nezvanični kulturni centar Srbije u Sankt Peterburgu.
13:40
Mali dnevnik
13:46
Potera, kviz
14:46
Tunel, serija
15:38
Elementarno, serija
16:25
Moj tata na određeno vreme, film
18:02
Kros RTS (Rekovac)
18:18
U svetu
18:43
Lajmet
18:50
Kada je imao najbolji status u televiziji odlučio je da ne radi emisije - prosto one su postale pretesan format za njegove filozofske ideje i metafizički odnos prema suštini življenja i postojanja. Napisao je najprovokativniju teoriju televizije koja je i danas, posle 40 godina čista avangarda počev od naslova - Televizija tvrđava koja leti pa do ideje da vizuelnom mediju ospori samu vizuelnost. Pretili su mu otkazom, zatvorom. Ali on je tamo otišao sam i stvorio novu formu dokumentarizma. I to je samo deo našeg priloga za radnu i stvaralačku biografiju Božidara Kalezića - dokumentariste koji je stvarao umetnost od televizijskog izraza, možda ne slučajno, jer je stvarao u vremenu kada je Dokumentarni program Televizije Beograd bio najuspešniji i najkreativniji u proteklih 60 godina. Kroz ovu priču dokumentariste - Olivere Pančić sa dokumentaristom - Božidarom Kalezićem o dokumentarizmu, protrčavši kroz neka lepa i značajna vremena postojanja naše kuće, ustvari smo otvorili suštinska pitanja pozicioniranja televizije kao medija u današnjem društvu. Kamerom su nas pratili Branko Pelinović i Vasko Vasović a sve to u montaži uobličio Goran Mitrović. Cela emisija Jutra i magle televizijskog dokumentarizma je ustvari vizuelizacija radnog procesa nastajanja jedne dokumentarističke emisije.
19:31
Traganja putujuće izložbe antikviteta
20:05
Kremlj - centar Rusije, tvrđava vlasti čije zidine duže od pet vekova čuvaju državne tajne i štite njihove glavne nosioce. Posebno za ovu dokumentarnu seriju Federalna služba bezbednosti je skinula oznaku tajnosti sa mnogih najvažnijih dokumenata. Dokumentarna serija Televizije Ostankino, Kremlj, zasnovana je na autentičnim arhivskim dokumentima specijalnih službi, jedinstvenim filmskim, video i foto dokumentima, kao i svedočenjima očevidaca i učesnika. -->. 3. Dnevnici. Da nije bilo Prvog svetskog rata i revolucije 1917, Nikolaj Vlasik bi verovatno ostao u svom selu u Belorusiji. Ali 1914, odmah po izbijanju rata, pozvan je u vojsku. Postao je obaveštajac, dobio podoficirski čin i Georgijevski krst. Odmah posle prevrata 1917. prelazi na stranu boljševika i već 1918. postaje pripadnik Čeke pod rukovodstvom Đeržinskog. Godine 1927, kontraobaveštajac Vlasik ranjen je prilikom terorističkog napada na Lubjanki. U krajnje opasnoj situaciji pokazao se na najbolji način i odmah posle lečenja, prekomandovan je u Staljinovo lično obezbeđenje. Dnevnici i beleške šefa Staljinovog ličnog obezbeđenja, Nikolaja Vlasika, više od pedeset godina ležali su u ormaru, u običnom starom koferu. Ti zapisi u beležnicama, sveskama, na pojedinačnim listovima papira, dragoceno su svedočanstvo epohe. U ovoj epizodi serije Kremlj se govori o događajima koje je zabeležio Vlasik.
21:00
Elementarno, serija
21:48
Evropska Turska, bure baruta, predvorje Evrope, granica između istoka i zapada... rečju Balkan. Novo izdanje Kulturnog centra traga za odgovorom na pitanje: kako se jedan geografski prostor percipira istovremeno kao kulturološka i geopolitička činjenica i kao simbol. Neki teoretičari Balkan nazivaju samo pretencioznom konstrukcijom Zapada, umetnici su u njemu videli veliki simbolički potencijal i zbir stereotipa, predmet interdisciplinarnog proučavanja. O tome šta je Balkan za istoričare, teoretičare i umetnike bio nekada i kako se doživljava danas te kakva je perspektiva kulturne saradnje na prostoru Balkana u emisiji govore istoričar, dr Slobodan Marković, vizuelne umetnice Ana Adamović i Ana Prvački, džez muzičar Bojan Zulfikarpašić, glumica Danica Maksimović, glumica i osnivačica organizacije Balkan prodžekt Marija Karan, direktor fondacije Balkankult Dimitrije Vujadinović, teoretičarka književnosti, dr Adrijana Marčetić, dramski pisac Dejan Dukovski, reditelj Dejan Projkovski. Gost nedelje je istoričar, dr Dragan Bakić, naučni saradnik Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti. Predsavljamo novi roman Igora Marojevića, Tuđine, knjigu Reja Robertsona, Životi pesnika (s gitarom), pravimo kritički rez svih Balkanskih špijuna u umetnosti do sada i nedavno završenog festivala Balkanima. Nobelovac Judžin O Nil rodio se pre 130 godina i tim povodom govorimo o značaju njegovog dela u rubrici Jubilej a fenomenološki analiziramo značaj epizodnih junaka u umetnosti. Ilija Šoškić u Muzeju savremene umetnosti ima retrospektivnu izložbu i gost je naše Tanke linije. Glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa: Nebojša Bradić Kreativni direktor: Boris Miljković Urednica serijala: Danijela Purešević Urednica emisije: Marija Nenezić Montažeri: Goran Mijić i Kristina Beočanin Todorić Reditelji: Ivan Bukvić i Goran Nikolić.
22:50
Bunt vas i ove nedelje vodi kroz aktuelnosti i dešavanja na polju rokenrola i alternativne kulture. Predlažemo vam da posetite neke od koncerata koji će se održati u predstojećim danima u Beogradu, među kojima su i nastupi džez zvezda na ovogodišnjem 34. Beogradskom džez festivalu, koji se održava pod sloganom Džez bez granica. Od 25. do 29. oktobra, u Domu omladine Beograd i Kombank dvorani, svake večeri će se održavati tradicionalni dupli koncertni program, u okviru koga će nastupiti neki od najintrigantnijih umetnika sa internacionalne i domaće scene. U ovom izdanju predstavljamo vam i pet novih predloga na našoj Top listi Bunta. Nakon emitovanja emisije kreće i zvanično glasanje, koje će se odvijati putem Fejsbuka. Glasanjem, ali i slanjem predloga na meil emisijabunt@rts.rs zajedno sa nama stvarate Top listu Bunt, koja je jedan od noviteta u šesnaestoj sezoni emisije Bunt. Među novitetima je i nova rubrika u kojoj će vam, iz nedelje u nedelju, neko od muzičara i protagonista sa alternativne scene otkrivati neke detalje iz svog privatnog života. U prvom izdanju ove rubrike, saznajte koja je knjiga i film najviše uticala na Aleksandra Lamu Markovića, frontmena benda Bolesna štenad, koji mu je omiljeni strip junak, muzički spot i na koji način provodi svoje slobodno vreme. U ovom izdanju vam predstavljamo i beogradski sastav Zid Mortal, koji je nakon duge diskografske pauze, objavio treće studijsko izdanje Monopol i Riziko. Autor emisije Branka Glavonjić Novinar Katarina Vujović Reditelj emisije Jovan Bačkulja. O TV serijalu emisija Bunt. Bunt u jesen 2018. ulazi u šesnaestu TV sezonu emitovanja i svrstava se jednu od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Svake srede na Drugom programu RTS-a, imate priliku da upoznate nove rok bendove, nisu zaboravljeni ni afirmisani autori, a prostora ima i za teme iz domena savremene umetnosti. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala. Pre 5 godina je pokrenut i Bunt rok festival - prvo i jedino televizijsko takmičenje novih i neafirmisanih bendova.
23:20
Viktorija, serija
00:15
Lajmet
00:20
Barcelona gipsy Balkan orchestra
01:28
Trezor
02:30
Moj tata na određeno vreme, film
03:55
Traganja putujuće izložbe antikviteta
04:25
Barcelona gipsy Balkan orchestra
06:32
Slagalica, kviz
06:54
Datum
06:59
Verski kalendar
07:09
Lajmet
07:15
Naučni intervju: Dr Andreja Jović
07:33
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:13
Jagodica Bobica
09:34
Bejblejd
09:58
Mali dnevnik
10:05
Fruška gora, ostrvo bez mora. Druga epizoda dečijeg televizijskog serijala Uprirodise pod nazivom Fruška gora na poetičan način, kroz stihove praćene slikovitim fruškogorskim prizorima, govori o ovoj svima tako bliskoj a opet još uvek nedovoljno poznatoj planini. Pored glavne junakinje serijala Sunčice, Fruškoj gori svoj stih poklanjaju kamen, molekul, lipa, pčela, šipak, Zdravko Dren, sova Dušanka, Brzometlica Čistić nabrajajući pritom sve lepote i posebnosti ove planine na kojoj je i snimljen veći deo serijala Uprirodise. Dečiji serijal Uprirodise je nastao u produkciji Zanatsko Filmske Zajednice www.uprirodise.rs.
10:13
U drugoj epizodi Šarlo vas vodi u Austriju. Na ovom putovanju deca će upoznati kompozitore klasične muzike, Štrausa i Mocarta, posetiće čuveni Prater, dvorac Šenburn i druge delove glavnog grada Austrije. U likovnoj radionici deca će praviti čuvene Mocart kugle, a svojim drugarima gledaocima predstaviće nemački jezik i druge zanimljivosti iz ove ne tako daleke zemlje.
11:00
Petnaest godina od smrti glumca Miodraga Petrovića Čkalje. Miodrag Petrović Čkalja, glumac i jedan od najboljih komičara u nekadašnjoj Jugoslaviji (Kruševac, 1. april 1924 - Beograd, 20. oktobar 2003). -->