Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:29
Slagalica, kviz
06:50
Datum
06:55
Verski kalendar
07:05
Lajmet
07:11
Naučni intervju: Dr Andreja Jović
07:29
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:19
Jagodica Bobica
09:43
Bejblejd
10:00
Sednica Skupštine Srbije, prenos
10:05
Mali dnevnik
10:11
Fruška gora, ostrvo bez mora. Druga epizoda dečijeg televizijskog serijala Uprirodise pod nazivom Fruška gora na poetičan način, kroz stihove praćene slikovitim fruškogorskim prizorima, govori o ovoj svima tako bliskoj a opet još uvek nedovoljno poznatoj planini. Pored glavne junakinje serijala Sunčice, Fruškoj gori svoj stih poklanjaju kamen, molekul, lipa, pčela, šipak, Zdravko Dren, sova Dušanka, Brzometlica Čistić nabrajajući pritom sve lepote i posebnosti ove planine na kojoj je i snimljen veći deo serijala Uprirodise. Dečiji serijal Uprirodise je nastao u produkciji Zanatsko Filmske Zajednice www.uprirodise.rs.
10:19
U drugoj epizodi Šarlo vas vodi u Austriju. Na ovom putovanju deca će upoznati kompozitore klasične muzike, Štrausa i Mocarta, posetiće čuveni Prater, dvorac Šenburn i druge delove glavnog grada Austrije. U likovnoj radionici deca će praviti čuvene Mocart kugle, a svojim drugarima gledaocima predstaviće nemački jezik i druge zanimljivosti iz ove ne tako daleke zemlje.
10:34
Očima prirode: Bljesak skrivene lepote
10:47
Životinje u carstvu metafora: Ptice
11:06
Petnaest godina od smrti glumca Miodraga Petrovića Čkalje. Miodrag Petrović Čkalja, glumac i jedan od najboljih komičara u nekadašnjoj Jugoslaviji (Kruševac, 1. april 1924 - Beograd, 20. oktobar 2003). Zašto je Čkalja smešan - Gost Trezora, Ranko Munitić govori o tome kako je Čkalja dolazio do komičnog u različitim likovima i situacijama... o iskrenosti i toplini kao svojevrsnom Čkaljinom ključu. U okviru razgovora koji je potkrepljen sekvencama iz serija i emisija sačuvanih u arhivi TVB, za ovu priliku specijalno je ilustrovana pesma Čkalja Slobodana Stevovića iz zbirke pesama za decu Gospodin petao (Bagdala, Kruševac, 1973). - Učesnici: filmolog Ranko Munitić, sagovornik Bojana Andrić - Snimano 14.11.2004, premijerno emitovano u Trezoru 25.01.2005, reprizirano 02.04.2013; Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić. Milorad Kambek - Novogodišnja epizoda popularne serije Ljubav na seoski način. Milorad je u Londonu, a njegov deda sa Mićom Orlovićem kreće da ga vrati kući; u Londonu će se nagledati raznih čuda, u Muzeju voštanih figura među figurama Čerčila, Hičkoka nalaze i Miju Aleksića... Najzad nalaze Milorada i upakovanog ga vraćaju kući, u studio u novogodišnji program upada sva rodbina na čelu sa Čkaljom, tu je i pevačica Silvana Armenulić.. - Uloge: Miodrag Petrović Čkalja, Dragan Zarić, Mića Orlović, Ratko Sarić, Živka Matić, Milka Lukić, Silvana Armenulić - Scenarista Dušan Savković, reditelj Dragoslav Lazić - Premijerno emitovano 31.12.1970, Redakcija Zabavnog programa, urednik Miodrag Marinković; reprizirano reprizirano u Trezoru 25. 01.2005. -->. Glumac - druga priča televizijskih minijatura To se samo svici igraju. Tužna priča o glumcu koji na sceni igra kralja, okruženog bogatstvom, a kada se spusti zavesa stvarnost postaje neumoljiva.. - Uloge: Miodrag Petrović Čkalja, Mira Nikolić, Dubravko Jovanović, Borivoje Kandić - Scenarista, muzički urednik i reditelj Čedomir Petrović - Premijerno emitovano 20.09.1996, 3K RTS; reprizirano u Trezoru 25.01.2005, 03
12:08
60 godina Drugog programa Radio Beograda
13:00
Uprirodise
13:08
Šarlo vas vodi
13:23
Šta bi se dogodilo sa kosmosom da je opstala prvobitna simetrija - podjednak broj čestica i antičestica? Da li je princip simetrije i dalje svevažeći u kosmosu? Zašto je simterija utkana u sve temeljne fizičke zakone? Šta to sprečava da simetrija i asimetrija postoje jedna nezavisno od druge? Da li bi bez simetrije u vremenu isti uzroci imali danas jedne, a sutra druge posledice? Možemo li zaključiti da se simetrija i asimetrija nadmeću u prirodi, nauci i umetnosti. Pedeset ni po čemu nije osobit broj, ali nije ni nezanimljiv. Pitagorejci ga nisu slavili, iako su brojevima pripisivali božanska svojstva. Ni savremeni matematičari ga ne izdvajaju. Deljiv je sa 1, 2, 5, 10, 25 i sa samim sobom, rimski se piše kao veliko latinično slovo L, u računarskom ili digitalnom obliku to je niz od 110010, u Kabali postoji 50 kapija mudrosti i 50 kapija nečistoće, u religiji - pa i u svakodnevnom životu - obeležava veliki jubilej, u procentima označava savršenu polovinu, u fizici je jedan od sedam magičnih brojeva koji predstavljaju zbir izuzetno čvrsto povezanih protona ili neutrona u jezgru atoma, a u hemiji je to atomski broj kalaja. U sledećim sedmicama naši sagovornici razotkriće vam šta svaki od navedenih pojmova oličava u duhu najnovijih naučnih saznanja i u svetlu najdrevnijih tumačenja. U ovoj epizodi Nauke 50 autor serije Stanko Stojiljković razgovara sa akademikom Nemanjom Kaloperom. Akademik Kaloper je diplomirao na Fakultetu za Fiziku Univerziteta u Novom Sadu. Doktorsku tezu iz teorijske fizike odbranio je na Univerzitetu Minesote u Mineapolisu. Radi u oblasti kosmologije, kao što su kosmološka konstanta, kosmološki horizonti događaja i fizika crnih rupa. Redovni je profesor Odeljenja za fiziku Univerziteta Kalifornije u Dejvisu. Član je Američkog društva fizičara i Srpske akademije nauka i umetnosti - Odeljenja za matematiku, fiziku i geo-nauke. Simetrija je osnovna i nama još nedokučiva tajna, nešto nalik, gramatičkim pravilima, jezika prirode, kaže akademik Kaloper, koji nam u emisiji razotkriva tajne simetrije. Autor serije: Stanko Stojiljković Urednik serije: Aleksandra Daničić Montaža: Vladimir Jović Režija: Milica Mitrović.
13:50
Mali dnevnik
13:56
TV lica: Milena Dravić
14:47
Tunel, serija
15:39
Elementarno, serija
16:24
Lov i ribolov
16:54
Dani Dragiše Nedovića 2018.
17:43
Lajmet
17:55
Odbojka - PS: Jedinstvo - Mladi radnik, prenos
19:26
Grozd
19:55
Već kao desetogodišnja devojčica, Brankica je postala glavna atrakcija na vašarima širom bivše velike Jugoslavije, princeza na zidu smrti. (2016). Uz stariju braću, legendarne akrobate, vozila je motor paralelno sa zemljom, po zidu šest metara širokog drvenog bureta. Danas ima 43 godine, šestoro unučadi i još uvek izvodi iste zastrašujuće akrobacije. Braća odavno nisu pored nje, ona je jedina ostala, zarobljena između melanholičnih sećanja i klaustrofobične egzistencije na poslednjem zidu smrti. Režija: Mladen Kovačević.
21:00
Elementarno, serija
21:50
Profesor filozofije Eb Lukas predaje na Univerzitetu Brejlen. Ali muče ga brojni problemi. (Irrational Man, 2015). Pati od depresije i vrtoglavica, impotentan je i puno pije. Uskoro započinje vezu sa studentkinjom Džil, a njegov život se naglavačke okreće nakon jednog potpuno neočekivanog događaja.. Uloge: Hoakin Finiks, Ema Stoun, Parker Posi.. Režija: Vudi Alen.
23:34
Omaž Vladi Divljanu: Hajde sanjaj me, sanjaj
00:26
Lajmet
00:39
Trezor
01:41
Odbojka - PS: Jedinstvo - Mladi radnik, r.
03:00
TV lica: Milena Dravić
03:44
Lov i ribolov
04:14
Omaž Vladi Divljanu: Hajde sanjaj me, sanjaj
06:37
Slagalica, kviz
06:57
Datum
06:58
Verski kalendar
07:08
Lajmet
07:14
Naučni intervju: Prof. dr Ričard Kompton
07:34
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:15
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:19
Jagodica Bobica
09:43
Bejblejd
10:00
Sednica Skupštine Srbije, prenos
10:05
Mali dnevnik
10:12
U okviru Školske redakcije snimljena je nova serija za osnovce pod nazivom: I bez muke ima nauke. Serija je magazinskog tipa i sastavljena je iz više rubrika. Svaka rubrika namenjena je jednoj naučnoj oblasti, matematici, fizici, biologiji, astronomiji i geologiji. Serija je osmišljena kao igrano-dokumentarna, gde nas kroz priču vodi jedan dečak po imenu Miša. Miša ima tetku i teču, naučne radnike, i on sa njima komunicira i postavlja im razna pitanja. Inače tetka i teča se zbog svojih naučnih obaveza uvek nalaze negde daleko, u inostranstvu, ali Mišu redovno čuju i pomažu mu oko raznih nedoumica. Emisije su tematske i u svakoj emisiji obrađuje se jedna tema kroz ove nauke. U ovoj epizodi biće reči o kosmosu. Saznaćemo: kako je nastao kalendar? Šta znači nastanjiva zona za planete? Koje promene nastaju kod čoveka posle dugotrajnog boravka u kosmosu? Šta nazivamo Kumova slama? Koliko je najbliža zvezda posle Sunca udaljena od Zemlje? Da li postoji paralelan svet?... Sve su to pitanja na koja ćete odgovore dobiti u ovoj epizodi. Serija je namenjena svim ljubiteljima ovih nauka. U ulozi dečaka je mlad glumac Nikola Malbaša, u ulozi tetke je Ivana Despotović a ulogu teče tumači Ivan Tomić. Urednice: Tanja Čanić-Mlađenović i Aleksandra Stojanović, reditelj je Nikola Zdravković, dramaturg Marina Madžarev i Nikola Miladinović, kostimograf Suzana Gligorijević, scenograf Snežana Popović, muzički urednik Ana Pavlović, dizajner zvuka Predrag Stamatović, montažeri: Marko Tisovec i Ivan Vasić, snimatelj Vasko Vasović, tonac Srđan Bajski, izvršni producent serije Svetlana Bandić, organizator Srđan Boljević.
10:30
Filozofija i...
11:00
Jedno majsko popodne sa pesnicima na Novom groblju. Isto je pevati i umirati - Groblje je deo svakog grada ili sela upravo onoliko koliko je smrt deo života. I beogradsko Novo groblje je svedočanstvo istorije ne samo grada Beograda i Srbije, nego znatnim delom i nekadašnje Jugoslavije. Sa takvim uverenjem prolazimo kroz kapiju ovog kulturno-istorijskog spomenika. Posećujemo danas grobove po izboru dramskog umetnika Vica Dardića, a to su večne kuće njegovih omiljenih pesnika. Kraj spomenika svakog od njih Dardić kazuje jednu pesmu, a kaže i reč dve o svakom pesniku bilo da ga je poznavao lično ili zahvaljujući njegovoj poeziji. Tokom te majske šetnje Dardić je kazivao stihove:  Balada o ohridskim trubadurima Branka Miljkovića, Beograde, dobro jutro Dušana Radovića,  Nirvana Rada Drainaca i Svakom obraz osvetlasmo Stanislava Vinavera. Uz Vica Dardića i televizijsku ekipu, sve vreme, je bila Violeta Obrenović koja nas je vodila, a na kraju nam svima pričala o istorijatu Novog groblja i o svom svakodnevnom poslu istoričara umetnosti, na ovom mestu koje je proglašeno za Kulturno dobro od velikog značaja. - Učesnici: dramski umetnik Vico Dardić, istoričar umetnosti dr Violeta Obrenović, sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Milena Jekić Šotra , snimatelj Borislav Ristović, asistent Igor Stojković, snimatelji zvuka Dragan Sever, Marko Buđen; rasvetljivač Mile Ilić, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Dragan Vladisavljević, montažer Ljubomir Plavljanić, autor Bojana Andrić - Snimano 17.05.2018, premijerno emitovanje;  Redakcija za istoriografiju. -->. Volšebnik - Stanislav Vinaver (Šabac, 01.03.1891-Niška Banja, 01.08.1955), književnik i prevodilac; studirao je matematiku i muziku u Parizu; dobrovoljac u Prvom svetskom ratu; novinar i publicista u listu Vreme, Radio Beogradu i Pres-birou. Kao oficir, zarobljen 1941. proveo u nemačkim logorima sve do 1945. godine. Posle rata profesionalno se bavio književnošću i prevođenjem. Pesnik i esejista, Stanislav Vinaver je bio jedan od najznačajnijih i najraznovrsnijih stvaralaca u novijoj srpskoj književnosti. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista. U okviru Umetničke večeri emisija o Stanislavu Vinaveru realizovana je povodom stogodišnjice rođenja. - Učesnici: kompozitor Konstantin Vinaver, književnik Aleksandar Popović, prevodilac Živojin Karapešić, istoričar književnosti Gojko Tešić; Nadežda Šterić - Scenaristi Mira Otašević, Bojana Andrić; snimatelj Darko Bogdanović, snimatelj zvuka Milan Utržan, montažeri Branislav Godić, Ivanka Pravica; urednici Bojana Andrić, Mira Otašević, reditelj Milan Peca Nikolić - Premijerno emitovano 24.12.1992. u okviru Umetničke večeri, Redakcija igranog programa, urednik Milovan Vitezović; reprizirano u Trezoru 01.03.2005, 01.03.2011.
11:56
SO RTS i Ronald Colman
13:00
I bez muke ima nauke
13:20
Rečnik ekologije
13:22
Art zapisis o prirodi
13:50
Mali dnevnik
13:54
SAT
14:43
Tunel, serija
15:36
Elementarno, serija
16:24
Šta su sve tehnologije uradile za nas
16:50
Primeri dobre prakse, 4. deo. Poslednja epizoda mini serijala o upotrebi novih tehnologijama u školama koju je tokom 2018. realizovao Naučni program RTS-a u saradnji sa British Council-om, svedoči o inspirativnim primerima kretivnh nastavnika u Srbiji koji su digitalno doba iskoristili da unaprede nastavu. I to nisu samo nastavnici informatike i računarstva koji se lako snalaze u novom vremenu, već su tu i nastavnici engleskog jezika, književnosti, istorije, biologije i drugih predmeta za koje ćete retko pomisliti da imaju veze sa savremenom tehnologijom. Emisija počinje pričom iz Osnovne škole Jovan Jovanović Zmaj iz Aleksinačkog Rudnika koja je transformisala način rada u učionici zahvaljujući pametnoj tabli, tablet računarima, kameri i internetu. Sada su oni model škola koja pomaže drugim školama u Srbiji da prebrode dečije bolesti digitalizacije nastave. Sledi Osnovna škola Čegar iz Niša čiji su se učenici, zahvaljujući znatiželjnoj nastavnici engleskog, našli u promotivnom spotu kompanije Skajp jer su razvili niz edukativnih kontakata preko interneta sa naučnicima širom sveta. Emisiju završavamo posetom jedne od 10 škola u Srbiji odabrane za učešće u pilot projetu British Council-a Škole za 21. vek u okviru koga se uz pomoć mikrobita razvija kreativno mišljenje i sposobnost rešavanja problema. Urednik: Jelena Micić.
17:15
Njihova upotreba poboljšava usluge, povećava sigurnost građana, omogućava bolje lečenje, ali može biti i pretnja privatnosti. Oni su... Veliki podaci. Oni nisu samo rezultat istraživanja svemira, traganja za Higsovim bozonom, niti genetičkih, matematičkih i drugih naučnih studija. Njih svakodnevno ostavljamo i mi, korisnici današnjih informaciono-komunikacionih tehnologija. Reč je od dva ipo kvintiliona, ili dva ipo miliona miliona miliona podataka. Da biste stekli uvid koliko je to zapravo - ovom veličinom se označava težina zemljine kugle u tonama, ili broj neurona u ljudskom mozgu. Nastaju dok upotrebljavamo pretraživače, socijalne mreže, zdravstvene aplikacije. Njihovim pravilnim korišćenjem naš život može postati lakši. Obrazovanje, zdravstvena zaštita, usluge koje pružaju lokalne zajednice, pa i države, biće na mnogo višem nivou. Samim tim, život će biti kvalitetniji i mnogo drugačiji. O izazovima koji su pred istraživačima i zakonodavcima - da nove mogućnosti budu na dobrobit svima, uz najmanje moguće rizike pogledajte u emisiji Redakcije naučnog programa, Nauka 2018 - Veliki podaci. Urednik Marija Stevanović Reditelj Milica Mitrović.
17:41
Lajmet
17:52
Rukomet - PS: Kikinda - Spartak, prenos
19:30
Skoro osamdesetogodišnjak, Hose Pepe Muhika poznat je kao najsiromašniji predsednik na svetu, naime, on sedamdeset odsto svojih prihoda poklanja. (Pepe Mujica - Lektionen eines Erdklumpens, 2014). Sedamdesetih godina 20. veka borio se kao gerilac protiv diktatorskog režima u Urugvaju, a od 2010. godine nalazi se na čelu te Latinoameričke države. Pepe Muhika prati život njega i njegove supruge tokom nekoliko godina. Intervjui sa predsednikom su proizvod montaže arhivskih snimaka i scena iz svakodnevnog političkog života, u okviru koga se, između ostalog, Muhika bori i za legalizaciju marihuane. Dokumentarac Hajdi Spekonge nastavak je Tupamaros-a (takođe iz saradnje sa Rajnerom Hofmanom) filma o gerilskom pokretu u kome se Muhika borio protiv siromaštva ne libeći se da upotrebi nasilje. Od tada je ostavio oružje, a njegovo glavno sredstvo borbe sada je reč. O tome svedoče govori koji svaki put drže pažnju publike. Ali kako se ovi veliki ideali mogu porediti sa haotičnom političkom stvarnošću? Sedeći u stolici na svojoj maloj farmi, Muhika sa lakoćom objašnjava kako je kapitalizam ukorenjen u našoj kulturi i kako prouzrokuje gubitak ljudske dimenzije. Dok u svojoj prostranoj kancelariji u Montevideu izgleda iscrpljeno, što i nije toliko prijatno. Režija: Hejdi Spekogna.
21:06
Elementarno, serija
21:55
Koliko ima muzike u arhitekturi, matematike u muzici ili recimo muzike u fizici? Šta sve kriju naizgled nespojivi spojevi? Da li nam nekad velika ograničenja ustvari pomažu da preskočimo i najkomplikovanije prepreke i postanemo pobednici na različitim životnim poljima? Postoje li totalne suprotnosti koje jednostavno ne mogu jedna bez druge? Da li se sličan sličnom raduje ili je ipak mit o bitangi i princezi istinit. Dr Vesna Todorčević sa FON-a i Matematičkog instituta SANU objasniće nam skrivene matematičke istine koje prožimaju čitav naš fizički svet, ali i njihovu, na prvi pogled, ne tako očiglednu vezu sa muzikom. Fizičar i muzičar dr Andreja Stojić iz Instituta za fiziku i član benda Neverne bebe će nam pomoći da dodatno zakomplikujemo čitavu ovu priču i u igru uključimo još jednog igrača - fiziku - i u kakvoj je sprezi sa muzikom. Od matematike, preko fizike stižemo i do arhitekture - fantastičnog spoja nauke i umetnosti. Profesor dr Dragana Vasiljević Tomić sa Arhitektonskog fakulteta objasniće nam kako arhitekta barata sa različitim znanjima i veštinama iz ovih oblasti. Tajnu spoja nespojivog koji se krije u našim genima, ćelijama, tkivima, organima, ali i svetu koji nas okružuje otkriće nam neko ko i sam ima raznovrsna interesovanja i u svom životu spaja potpuno različite discipline - dr Dubravka Vejnović iz Centra za promociju nauke, genetičar, profesionalni ronilac i strelac iz vatrenog oružja. U želji da odgonetnemo da li se zaista sličan sličnom raduje ili su ipak suprotnosti te koje se privlače i kako da uopšte razumemo mehanizme privlačenja u psihološkom smislu u goste smo pozvali psihijatra i psihoterapeuta iz Instituta za mentalno zdravlje Srbije, dr Olivera Vidojevića. U našoj publici su studenti Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, koji u svojim projektima prave čudesan spoj arhitekture i muzike. Oni će nam otkriti kako to izgleda ili možda čak kako bi to moglo da zvuči. A kad smo kod zvuka, pre svega dobrog zvuka, našu malu scenu čuvamo, za muziku članova benda Neverne bebe koji će nam se u punom sastavu pridružiti na kraju emisije. Spoj nespojivog potražićemo i u svetu mode, ali i glume i to uz pomoć jednog od naših najboljih glumaca mlađe generacije - Nikole Rakočevića. Veliko nam je zadovoljstvo što će nam se pridružiti i košarkaši u kolicima predvođeni Vladom Kuzmanovićem, predsednikom Saveza košarkaša u kolicima Srbije. Oni će nam svoju hrabrost i veštinu demonstrirati u Studiju znanja. Urednik Studija znanja: Zoran Živković Urednik emisije i voditelj: Ivana Milenković Kovoditelj: Vinka Marinović Reditelj: Darko Kamarit.
22:57
Koliko je ponekad tanka linija između morala i nemorala, u kojoj meri slučajnost i zabluda oblikuju naše živote, kako se desilo da Evropa liči na sklerotičnu staricu i gde su danas zalutali crni psi istorije, neke su od tema o kojima Neda Valčić Lazović razgovara sa Ijanom Makjuanom, autorom koji je gotovo pola veka u samom vrhu savremene engleske književnosti. Ijan Makjuan rođen je 1948. na jugu Engleske. Detinjstvo provodi na Bliskom Istoku i u Aziji, a zatim se vraća u Veliku Britaniju gde završava studije književnosti. Paradoksalno, postaje poznat 80-tih godina prošlog veka kad BBC zabranjuje prikazivanje njegove drame Geometrija prostora, zbog njene navodne obscenosti. Sa naslovom Dete u vremenu otpočinje Makjuanova druga faza u kojoj su prisutne teme društvenog angažmana i usuda istorije koji kulminira u romanu Crni psi. 1998. roman Amsterdam biva ovenčan Bukerovom nagradom. Sledi Iskupljenje koje se smatra jednim od remek dela savremene engleske i svetske književnosti. Svoj novi roman Orahova ljuska, Ijan Makjuan potpisivao je u Beogradu, za vreme velike međunarodne konferencije posvećene Džonu Apdajku, na kojoj je bio počasni gost. Urednik i autor Neda Valčić Lazović Reditelj Ivana Stivens.
23:40
Vizionari naučne fantastike je američka dokumentarna serija o životu i radu najznačajnijih stvaralaca naučne fantastike. Autor, Ridli Skot otkriva na koji način su predviđali život u budućnosti i možda inspirisali da njihove futurističke vizije postanu deo naše svakodnevice. Artur Čarls Klark, kultni autor i vizionar naučne fantastike, smatra da u svemiru postoji još neko mesto na kom bi čovek mogao da živi. Mašta o tome da ga poseti. Kako bi čovečanstvo podstakao da ga nađe, postavlja okvire za novo kosmičko doba, doba u kome će svakom ko poželi da istraži univerzum biti potrebna samo karta za putovanje. Entuzijazam koji je Klark pokazivao prema nauci i otkrićima, njegov optimizam u vezi sa spoznajom nepoznatog i ljubav prema čovečanstvu predstavlja putokaz velikim umovima koji nas vode u budućnost. Ona počinje s malom iskrom maštovitosti, bleskom spoznaje koji poništava stara ograničenja i nadahnjuje otkrivanje tehnologija koje stvaraju nove svetove. Dokle seže mašta pisca naučne fantastike i koje su od njegovih mnogobrojnih vizija postale stvarnost u našoj sadašnjosti gledaoci će saznati u epizodi serijala Vizionari naučne fantastike - Artur Klark. Urednik Marija Stevanović.
00:21
Lajmet
00:29
Iza horizonta: Lazar Ristovski
01:22
Trezor
02:13
Rukomet - PS: Kikinda - Spartak, r.
03:41
Pepe Muhika, lekcija iz Cvetne leje, dokumentarni film
05:10
Iza horizonta: Lazar Ristovski
06:30
Slagalica, kviz
06:50
Datum
06:55
Verski kalendar
07:05
Znanje imanje
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:15
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:16
Jagodica Bobica
09:38
Bejblejd
09:58
Ružne reči
10:11
Redakcija dečjeg programa RTS-a emituje emisiju Zujalica. Emisija je magazinskog tipa, prati najaktuelnija dešavanja iz dečjeg sveta iz nedelje u nedelju. Centralno mesto u emisiji posvećeno je poznatoj ličnosti ili događaju koji je obeležio prethodnu nedelju. Cilj ove emisije je da se deca i roditelji upute kako kvalitetno mogu da provedu vreme. U ovom svojevrsnom mozaiku najboljih knjiga, predstava, muzičkih događaja, sporta, slobodnih aktivnosti, hobija, najaktuelnijih filmova pronaći će se za svakog po nešto. Emisija je namenjena deci uzrasta od tri do dvanaest godina i nije klasični vodič kroz događaje i dešavanja za decu jer uvek promoviše i neku lepu akciju kroz koju deca mogu da pomognu drugoj deci i sl. Urednik je Mirjana Popović.
10:40
Zemlja hrane
11:10
Nas je 10%
11:35
Magazin Srbije na vezi
12:05
Dozvolite...
12:35
Građanin
13:05
Studio znanja
14:20
Školski sport
14:30
Automobilizam: TCR, 1. trka, prenos
15:15
Strongman champions league 2018.
16:30
Ratna drama Zaspanka za vojnike snimljena po motivima Srpske trilogije premijerno će biti prikazana 1. novembra u okviru programa zvaničnog državnog obeležavanja stogodišnjice završetka Velikog rata. U Krupnom planu Velike iluzije je reditelj Predrag Antonijević. Fantastika na filmu, velike biografske priče, veliki jubileji istorijskih događaja i filmskih velikana - u fokusu su ovonedeljne Velike iluzije. U emisiji govorimo o: povratku filmskog junaka Majkla Majersa i legendarne glumice Džejmi L Kertis u 11. filmu iz popularnog serijala Noć veštica, o legendarnoj grupi Kvin i njenom frontmenu Frediju Merkjuriju u ostvarenju Boemska rapsodija. O festivalu Srpskog filma fantastike iz ugla kritičara Zorana Jankovića. U Premotavanju se podsećamo velikana svetskog filma Ingmara Bergmana, povodom stogodišnjice njegovog rođenja. U Kontraplanu sa jednom od najtraženijih figura francuske kinematografije, glumcem Gasparom Ulijeom. Autor i urednik: Sandra Perović Saradnici: Selina Lovren Aksentić, Jelena Carević, Zoran Janković Realizacija: Ana Đurković, Anika Tesla, Svetlana Perović, Marko Jeftić.
17:05
Kada El Hefe otkrije da je njegovu nevinu kćerku silovao Alfredo Garsija, ponudiće ubicama Maksu, Frenku, Džonu i Sapensliju milion pezosa da mu donesu Garsijinu glavu. (Bring Me the Head of Alfredo Garcia, 1974). Berni, večiti gubitnik, čuje o potrazi za Garsijom i ponudi pomoć. Od svoje devojke Elite saznaje da je Garsija poginuo u saobraćajci. Beni tada na blef izvuče 10 000 dolara od svojih novih poslodavaca i obeća da će im doneti glavu u roku od tri dana. Beni i Elita kreću da nađu Garsijin grob. Usput ih napadnu dvojica bukadžija, Džon i Pako. Beni, koji je veći deo svog života proveo kao kukavica, primoran je da brani sumnjivu Elitinu čast i ubije dvojicu nasilnika. Najzad, dvoje avanturista pronalazi Garsijin grob i Beni počinje da ga otkopava. Na kraju će uspeti da pobedi u toj igri, ali zato što je počinio nasilje, on je sada sasvim drugi čovek - što ne mora uvek da bude dobro. Uloge: Voren Oats, Isela Vega, Robert Veber, Kris Kristoferson.. Režija: Sem Pekinpo.
18:55
Ostvarenje Elita ubica snimio je Sem Pekinpo 1975. godine. Priča prati seriju ubistava pripadnika britanskog vazduhoplovstva (SAS). Atentatori su članovi takozvane Klinike, misteriozne organizacije. (The Killer Elite, 1975). U cilju odmazde, pravdu u ruke uzima grupa osvetnika, okupljena pod šifrovanim nazivom Ljudi od perja, koja ima dobro uvežbane i naoružane članove.. U glavnim ulogama: Džejms Kan, Robert Duval, Artur Hil.. Režija: Sem Pekinpo.
20:55
Snimljen prema istinitim događajima i u produkciji Martina Skorsezea, ovo je priča o Tomasu, čoveku koji je opsednut kulturom mafije u Njujorku 90-ih godina. (The Wannabe, 2015). Kada njegov neuspeli pokušaj da poništi suđenje ozloglašenom mafijašu, Džonu Gotiju, dovede do toga da ga se odreknu ljudi koje je najviše idealizovao, Tomas se zajedno sa svojom devojkom okreće protiv mafije.. Uloge: Patriša Arket, Vinsent Paza, Majkl Imperioli, Domenik Lombardoci, Dejvid Zejas.. Režija: Nik Sandou.
22:25
Viktorija, serija
23:20
Svet sporta
23:35
Ciklus: Premijere na TV, Ivor Martinić, Drama o Mirjani i ovima oko nje, Jugoslovensko dramsko pozorište. Glavni lik Mirjane centar je drame na granici teatra apsurda i postmodernog poimanja banalizacije ljudskog bitisanja. Oko nje se vrte drugi likovi u svojoj fragmentarnoj egzistenciji, a sve zajedno, i pored originalnog humora, stvara mučan utisak praznine. Ćerka tinejdžerka, sa ambicijom da postane pevačica, i bolesna majka koja dolazi u posetu - okosnica su osnovne radnje... Mirjanin pasivni odnos prema njima, kao i prema muškarcima sa kojima ostvaruje kontakt, zapravo su proizvod njenog nezainteresovanog stava prema sebi i sopstvenom životu.. Maestralna gluma ženskih likova donosi specifičnu atmosferu ovom dramskom ostvarenju. Pisac: Ivor Martinić Scenograf: Gorčin Stojanović Kostimograf: Maja Mirković Kompozitor: Vladimir Pejković. Igraju: Mirjana Karanović, Branka Petrić, Jelena Petrović, Marko Baćović, Cvijeta Mesić, Anđelika Simić, Feđa Stojanović i Bojan Lazarov. Režija: Iva Milošević Urednik TV Teatra: Mirjana Lazić TV režija: Andrea Ada Lazić.
01:05
Koncert grupe Smak
02:00
Automobilizam: TCR, 1. trka, r.
02:40
Elita ubica, film