Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:05
Datum
06:10
Verski kalendar
06:20
Lajmet
06:25
Zaharije Trnavčević, novinar i političar (Šabac, 2. januar 1926 - Beograd, 13. januar 2016) Novinarsku karijeru započeo je 1948. u listu Zadruga. U Televiziju Beograd došao 1. novembra 1964. godine, gde je uređivao najpre emisije za poljoprivrednike, a potom i dokumentarno feljtonističke emisije: Reflektor, Mandat, Nešto četvrto, a od 1978. godine do penzionisanja emisiju Znanje imanje. U penziju je otišao iz RTB, 1. aprila 1987. Po odlasku u penziju radio je na televiziji YUTEL, a od 1996. vodio emisiju Znanje na poklon koja je emitovana najpre na Televiziji B92 a potom na Happy TV, do 2015. Pisao je povremeno za novine, bavio se publicistikom i politikom. Dobitnik je mnogobrojnih novinarskih nagrada: Nagrade za dugogodišnii doprinos razvoju RTB, 1986; Dobitnik najvišeg priznanja za novinarstvo Svetozar Marković, 1987; Nagrade Moša Pijade i Nagrade za životno delo Saveza novinara SCG, 2003 Reflektor, 68. epizoda, odlomak - Autor i urednik ove emisije Zaharije Trnavčević pripemio je priloge: Mala zarada - veliki promet, princip po kome uspešno posluje trgovinsko preduzeće Gorica i ima najniže cene mnogih artikala u gradu. Drugi prilog pod nazivom Stečajni upravnik je priča o čoveku koji sprovodi sedmi stečaj, ovoga puta u Građevinskom preduzeću Novi Beograd. Kao lajtmotiv cele emisije smešten je i prilog Račun za osnovce - Učesnici: Milutin Jevtić, direktor preduzeć Gorica; inž. Predrag Bojić iz Soko-Štarka; Petar Čović, potpredsednik Privredne komore Beograda; Momir Antonić, stečajni upranik; Simeon Popović, bivši direktor Građevinskog preduzeća Novi Beograd - Urednik Zaharije Trnavčević, reditelj Svetlana Milić - Premijerno emitovano emitovano 23.01.1973; Redakcija informativnog programa, urednik Dušan Mitević Što lud kupi, Mandat - U ovoj epizodi serije koja se bavi aktuelnim problemima i pojavama u društvu, govori se o kupovini sasvim nepotrebne robe, o stvarima koje se proizvode, pa i kupuju, a da nemaju nikakvu svrhu. Istražujući tu pojavu, Trnavčević zalazi u fabrike, prodavnice, robne kuće i intervjuiše podjednako i prodavce i kupce. Govori se o gubicima trgovinskih firmi zbog uvoza bezvredne robe, o gomilanju robe u skladištima, pa i o privrednom kriminalu i nedovoljnim zaštitnim merama i razvijanju svesti o pravima radnika... - Urednik i voditelj Zaharije Trnavčević, snimatelj Dragan Jovanović, reditelj Branko Kičić - Proizvedeno 1976, Redakcija informativnog programa; reprizirano u Trezoru 05.03.2008, 02.03.2009, 17.07.2009. i 17.02.2016.
07:25
Mirakulus
07:47
Fintin
07:55
Mali dnevnik
08:00
Matematika za peti razred
08:27
Srpski jezik za peti razred
08:54
Fizičko i zdravstveno vaspitanje za peti razred
09:10
Biologija za peti razred
09:36
Zdravstveno vaspitanje za peti razred
09:40
U kakvoj situaciji zatiče Dositej ustaničku Srbiju? Šta želi da ostvari za nju i u njoj naš praučitelj? O čemu govori na otvaranju Velike škole? Koji san nije ostvario? Kako odlazi naš apostol kulture i šta nam ostavlja u amanet? U ovoj epizodi kroz Dositejeve poslednje veoma važne dane vodi nas reditelj i pisac Zlatko Paković. Sagovornici su: istoričar dr Radomir J. Popović sa Instituta za noviju istoriju, dr Vukašin Milićević sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta i profesor dr Dušan Ivanić, profesor emeritus Filološkog fakulteta. Urednik, scenarista i reditelj: Valentina Delić Montažer: Ksenija Savićević Snimatelji: Petar Vujanić i Rade Bubalo Narator: Zlatko Paković Stručna saradnica serije: dr Dragana Grbić Stručni saradnik epizode: dr Radomir J. Popović Snimatelj tona: Branko Stojanović Grafički dizajn: Nebojša Tesla Producent: Biljana Dautović Izvršni producent: Biljana Ivanić.
10:10
Trag u prostoru: Golema planina
10:35
Magazin Lige šampiona
11:00
Znanje imanje
11:56
Beogradska filharmonija i Aleksandar Madžar
12:31
51. BEMUS: The queens six
13:00
Dositej, putnik prosvećenosti
13:30
Reke bez povratka
13:55
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:47
Njuškalo, serija
15:50
Veštica, TV film, sećanje na Tihomira Arsića
16:47
60 najlepših narodnih pesama - kolaž
17:40
Pravo na sutra, specijal
18:04
TV feljton: Guzelj Jahina - Zajednički jezik
18:35
TV feljton: Miloš Crnjanski - Savremena tumačenja
19:01
Lajmet
19:06
Internat za plemićke kćeri, serija
20:00
Staro srpsko pisano nasleđe: Srpska kruna
20:26
Kina, kineski dokumentarni film
21:07
Ženski raj, serija
21:53
Kako bi završnica bila dramatičnija, govorićemo s glumcem Nikolom o njegovim putešestvijama u svetu drame. Upoznaćemo vas i s nekim drugim, malo neobičnijim glumcima - lutkama - i onima koji im posvećeno daruju scenski život. Drama voli napetost, pa ćemo se pozabaviti i jednim od najnapetijih žanrova i istražiti šta nas to toliko privlači u krimićima. Za kraj, razbijamo tenziju i donosimo katarzu jednom raspevanom završnicom, uz predlog da i sami pokušate da pretvorite neku mučnu školsku lekciju u mjuzikl.Gledajte nas na RTS Planeti, zvaničnom Jutjub kanalu Obrazovno-naučnog programa i pratite našu Instagram stranicu. www.instagram.com/promajartsEKIPA PROMAJE: Darko Mandić Katarina Lazić Marta Jovanović Milica Cvetković Mina Panović Relja Peršić Tijana VeljkovićUrednici: Ana Pavlović i Višnja Pečenčić Organizator: Milka Jovanović Snimatelj: Bojan Marojević Montažer: Jovana Filipović Dizajner zvuka: Aleksandar Zoričić Reditelj: Ivan Pecikoza.
22:23
Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom
23:07
Vavilon Berlin, serija
23:57
Lajmet
00:03
Omaž Vladi Divljanu: Hajde sanjaj me, sanjaj
00:57
Trezor
01:55
Staro srpsko pisano nasleđe: Srpska kruna
02:21
TV feljton: Miloš Crnjanski - Savremena tumačenja
02:45
Savamala, film
04:32
Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom
05:15
Omaž Vladi Divljanu: Hajde sanjaj me, sanjaj
07:08
Datum
07:15
Verski kalendar
07:25
Lajmet
07:30
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, obeležava se 27. januara. Ustanovljen je 2005. godine, a podseća na dan kada je oslobođen koncentracioni logor Aušvic gde je tokom Drugog svetskog rata umrlo više od milion zatvorenika. Tri priče iz Mauthauzena, Prilozi za istoriju XX veka - Koncentracioni logor Mauthauzen bio je mesto gde su u oba svetska rata bili zatočeni ljudi iz Srbije. Za vreme Prvog svetskog rata ovde se nalazio austrougarski zarobljenički logor u kome je umrlo više od 8000 Srba. Mauthauzen i Guzen su u Drugom svetskom ratu nosili oznaku logora III razreda, što je značilo da su bili namenjeni da budu najsuroviji logori za nepopravljive neprijatelje Rajha. Zatočenici su streljani, ubijani u gasnim komorama, satirani robovskim radom u kamenolomu ili fabrikama u tunelima za proizvodnju naoružanja. Umirali su od neuhranjenosti i bolesti, a nad njima su vršeni i medicinski eksperimenti. Mauthauzen je činio sistem od nekoliko desetina povezanih logora. Jedan od njih je logor Guzen, u kome je i stradalo najviše Srba i ljudi iz bivše Jugoslavije. Od zatočenih Srba kojih je bilo više od šest hiljada, stradalo je više od polovine. Procenjuje se da je najmanje 90.000 ljudi iz 40 evropskih zemalja umrlo u Mauthauzenu, ali pretpostavlja se da je taj broj višestruko veći. Svake godine se Međunarodnim komemorativnim skupom 5. maja, obeležava dan oslobođenja logora. Na njima su, dok su mogli da putuju, učestvovali i bivši zatočenici Ljubomir Zečević, Nikola Jovanović i Dušan Stojiljković, koji je još uvek živ. Njihova svedočanstva o vremenu koje su proveli u Mauthauzenu su u periodu od 2014. do 2016. godine zabeležili Tamara Ćirić, istraživač, koautorka knjige Koncentracioni logor Mauthauzen - povratak nepoželjan i reditelj Radoslav Moskovlić. Autori knjige Koncentracioni logor Mauthauzen - povratak nepoželjan (2015) su novinar Ljubomir Zečević i pedagog Tamara Ćirić, iz recemzije dr Milana Koljanina: ... S obzirom na to da je u Mauthauzenu bio logor za srpske zatočenike i da u tom smislu postoji jasan kontinuitet između stradanja Srba u oba svetska rata, glava započinje stradanjem Srba u logoru u period 1914-1918. Poseban kvalitet rada je personalizacija zločina, odnosno predstavljanje svih najvažnijih aktera nemačkog represivnog aparata... - Učesnici: Ljubomir Zečević, Nikola Jovanović i Dušan Stojiljković - Urednik Bojana Andrić, istraživač Tamara Ćirić, koautor knjige Koncentracioni logor Mauthauzen - povratak nepoželjan i član Međunarodnog komiteta Mauthauzena; snimatelj Radoslav Moskovlić, dizajner zvuka Predrag Stamatović, grafička obrada Darko Petrović, montažeri Tijana Todorović, Jovana Filipović, Budimir Hrnjak, Jakov Kronja, Nada Dodig Zildžić; autor Radoslav Moskovlić - Snimano od 2014. do 2016, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju.
08:30
Mirakulus
08:51
Fintin
08:59
Mali dnevnik
09:05
Datum
09:10
Verski kalendar
09:30
Hram Svetog Save, 69 dugih godina
10:05
Savin vrt: Autokefalnost
10:35
Pravo na sutra
11:05
RTS ordinacija
12:05
SO RTS i Ronadl Kolman
12:55
Hram Svetog Save, 69 dugih godina
13:30
Ovo zdanje građeno je za sinove kralja Aleksadra Karađorđevića. Likovna i dela primenjene umetnosti sabrana u ovom dvoru po svom značaju pripadaju ne samo našoj već i svetskoj kulturnoj baštini.
13:55
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:50
Njuškalo, serija
15:45
Ženski raj, serija
16:30
U svetu
17:00
Svetosavsko bdenije pesnika Jera
17:30
Teofilovići - Golubac
18:00
Gastarbajterske priče
18:55
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
20:00
Svetosavska Akademija, prenos
21:00
Ženski raj, serija
21:45
Film prati život Klare Plank, poznate kanadsko-jevrejske violončelistkinje, koja je 1972. godine pozvana u svoj rodni grad u Poljskoj da otvori koncertnu dvoranu. Tokom posete priseća se proleća 1941. godine kada je izgubila porodicu. Bila je udata za Artura, mladog doktora Jevrejina, sa kojim je imala dve ćerke, Lizu i Evu. Za vreme nemačke okupacije, u potrazi za skloništem, utočište nalaze u kući na farmi koja pripada Emili, lokalnoj prodavačici koja nakon muževljevog odlaska u rat živi sama. Usred ratnih strahota, rađa se nemogući ljubavni trougao kada se Emili zaljubljuje u Artura. Klaru ta romansa baca u očaj i to će uticati na sudbinu cele porodice.Poznati izraelski reditelj Uri Barbaš režirao je film Beyond the Walls koji je 1984. godine bio nominovan za Oskara za najbolji film na stranom jeziku.Film „Proleće 1941. premijeru je doživeo na Međunarodnom filmskom festivalu u Sijetlu. Proleće 1941. uspeva da predstavi složenost rata za one koji su bili uhvaćeni u Holokaustu. Ovo je film o teškim odlukama koje donosi rat. - The Movi Scene Mnogo talentovanih glumaca. Svi sastojci su dobri. - The Jerusalem Post Uloge: Katarzina Al Abas, Miroslav Baka, Adriana Džikovska, Džozef Fajns, Keli Harison, Kler Hidžins, Eva Kurilo, Marisia Levandovska, Marija Pakulnis... Režija: Uri Barbaš Scenario: Moti Lerner.
23:50
Bunt
00:35
Lajmet
00:40
Vavilon Berlin, serija
01:25
Stjepko Gut, SO i Hor RTS: Srpska simfonijska džez svita
02:50
Trezor
03:55
Svetosavsko bdenje pesnika Jera
04:25
Teofilovići - Golubac
06:05
Datum
06:10
Verski kalendar
06:20
Lajmet
06:25
Trezor
07:25
Mirakulus
07:47
Fintin
07:55
Mali dnevnik
08:00
Matematika za peti razred
08:30
Engleski jezik za peti razred
09:10
Biologija za peti razred
09:40
London ima bogatu istoriju i gledaoci će imati priliku da pešačkom šetnjom upoznaju mnoge znamenitosti ovog grada. Spomenici, parkovi, restorani, mjuzikli, noćni život, mostovi, tematske šetnje, Bakingemska palata, Nacionalna galerija,... sve to krasi i obeležava London. U gradu su uvek dešavanja jer se grad neprestano menja i razvija i uvek ćete saznati nešto novo. Šetnja je odlična prilika da se upozna grad.
10:10
Edu global
10:30
U svetu
11:00
TV lica... kao sav normalan svet
11:50
Novogodišnji koncert Bečke filharmonije 2021.
13:30
Nulta tačka: Ci gong
13:55
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:50
Njuškalo, serija
15:45
Ženski raj, serija
16:30
Datum
16:36
Verski kalendar
16:50
Internat za plemićke kćeri, serija
17:40
Rukomet - Seha liga: Vardar - Vojvodina, prenos
19:20
Nova evropska pesmarica 2020
20:05
Najstarije sačuvane freske u crkvi potiču iz treće decenije 13. veka. Za vreme turske vlasti, u 18. veku, freske su izubijane čekićem, pokrivene slojem maltera i prekrečene, a crkva je pretvorena u džamiju. Freske su ponovo otkrivene tek sredinom prošlog veka. Posle restauracije opet su, početkom 21. veka, pretrpele velika oštećenja iako je crkva pod zaštitom NATO snaga. Bogorodica Ljeviška je 2006. godine upisana na Uneskovu listu svetske kulturne baštine.
20:40
Jugoslovenske službe bezbednosti postigle su veliki uspeh u suprotstavljanju obaveštajnoj, subverzivnoj i diverzantskoj delatnosti sovjetske i obaveštajnih službi članica Varšavskog ugovora. Otkriven je veliki broj agenata i ilegalnih grupa, koje su delovale sa pozicija Informbiroa. Biće prikazano kako su sovjetske službe vrbovale i ucenjivale naše građane koji su po raznim osnovama boravili u Sovjetskom Savezu i kako su se UDBA i KOS tome suprotstavljali.Međutim, na radu službi bezbednosti iz tog perioda ostale su i dve velike mrlje: Goli otok i neosnovano sumnjičenje, hapšenje i progon ljudi.Ko je izmislio Goli otok i posebno ko je osmislio neljudske, nehumane i bezdušne metode mučenja u ovom zloglasnom zatvoru, neka su od pitanja kojima se bavi ova epizoda. Gledaoci će moći da čuju koliko je ljudi prošlo kroz Goli otok i postoji li pouzdana evidencija o tome.Posebno je interesantno potresno svedočenje najmlađeg golootočanina, koga je najbolji drug prijavio iz čiste zavisti i ljubomore i podmukle želje da mu preotme devojku. Osuđen je na osnovu lažnih dokaza i poslat na Goli otok u danu kada je trebalo da krene u Pomorsku akademiju u Splitu.Na osnovu ove lične sudbine urađeni su igrani delovi ove epizode, u kojoj ulogu nevino optuženog mladića igra Julijan Lučanin, a ulogu njegove devojke, koja ga je nesvesno optužila, igra Marija Gudžić.Producentkinja serije Tajne službe Srbije je Danka Milošević. Autor scenarija je general Svetko Kovač, a narator glumac Tihomir Stanić.
21:15
Ženski raj, serija
22:05
Glavni junak filma, koga tumači mladi glumac Pavel Ševando, bio je velika nada omladinske reprezentacije, ali je sticajem nesrećenih okolnosti izgubio obe noge. Zahvaljujući svojoj volji, duhovnoj snazi i radu, Moškin je uprkos svom velikom gubitku, nakon toga postao paraolimpijski šampion u skijaškim sportovima. Sa dna do vrha nije samo film sa sportskom tematikom, već film o putu ka samom sebi, kroz iskušenje, veru u sopstvene sposobnosti, iskrenosti, ljubavi, o ljudskim slabostima, hrabrosti i savladavanju istih. Ova dugometražna igrana akcija i melodrama posvećen je herojima našeg doba, sportistima, paraolimpijcima, a takođe govori o ulozi sporta u životu mladih ljudi, koji su se pokazali u teškoj životnoj situaciji.Režiseri filma su Jana Poljaruš, Tamara Cocorija, Konstantin Kutujev kojima je ovo debitantsko ostvarenje. Pored Pavela Ševanda, ostale uloge tumače i Vladimir Vidovičenkov, Ksenija Kuznjecova, Sergej Nikononemko, Konstantin Belošapka, Natalija Berger, Erdalj Kalimulin, Nona Grišajeva, Irina Rozanova, Sergej Puskepalis, Nikita Solopin i drugi.
23:55
Garvavi sokak
00:50
Lajmet
01:00
Trezor
01:55
Svedoci vekova: Bogorodica Ljeviška
02:30
Rukomet - Seha liga: Vardar - Vojvodina, r.