Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
07:13
Slagalica, kviz
07:31
Datum
07:36
Verski kalendar
07:49
Pepa Prase
07:54
Super krila
08:06
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:20
Majk vitez
08:32
Anđelina balerina
08:45
Svetlucava i sjajna
09:09
Jagodica Bobica
09:30
Bejblejd
09:55
E-TV
10:22
Od zlata jabuka
10:45
Veliki školski čas, prenos iz Kragujevca
11:52
Verski mozaik Srbije
12:40
Kada ljudi znaju čemu teže, onda pred sobom imaju jasnu viziju i cilj. Studenti Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu sigurni su u jedno, oni žele da ostanu i da rade u svojoj zemlji. I ove godine tražilo se mesto više na ETF-u, a samo su najbolji uspeli. Dekan ETF-a dr Milo Tomašević objašnjava nam zašto je sve veće interesovanje studenata za ETF i može li Elektrotehnički fakultet da odškoluje mlade ljude za poslove budućnosti. Da li je Srbiji potrebna reindustrijalizacija i je li IT sektor srpska šansa u globalnom svetu saznajte ove nedelje u Profilu i profitu, a odgovore na pitanja daje nam profesor ETF-a dr Branko Kovačević. Urednik emisije: Miloš Tanasković Novinar istraživač: Milica Brković Realizacija: Zorica Mijailović Montažer: Vladimir Krstić.
13:10
Sve boje života
13:35
Nova emisija serijala Filozofija i... posvećena je filozofskoj i naučnoj misli kontroverznog naučnika Vilhelma Rajha. Vilhelm Rajh bio je austrijski psihijatar, psihoanalitičar, sociolog i filozof i kritičar društva. Studirao je na Univerzitetu u Beču kod Sigmunda Frojda i bio člam Komunističke partije Nemačke. Frojd i Rajh izvesno vreme delili su slična naučna shvatanja ali su se posle razišli. Zbog svog jevrejskog porekla i pojave nacizma u Nemačkoj preselio se u SAD. Tamo je razvio svoju čuvenu teoriju orgona, a jedna od njegovoh tvrdnji bila je da nedostatak energije orgona uzrokuje i pojavu kancera. Zbog te svoje teorije privukao je pažnju Američke asocijacije za hranu i lekove. Sud je 1954. godine naredio spaljivanje njegovih spisa a potom je osuđen na dvogodišnju zatvorsku kaznu. U zatvoru je preminuo 1957. godine. Nakon šezdeset godina od njegove smrti, delo Vilhelma Rajha, u brojnim krugovima, postaje sve aktuelnije. Profesori Fakulteta Političkih nauka u Beogradu i profesori Filozofskog fakulteta njegovoj naučnoj misli posvetili su i skup. O životu i delu ovog mislioca i naučnika govore profesori Filozofskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Milanko Govedarica, filozof, i prof. dr Gordana Jovanović, psiholog. Autor Jasmina Vujnović Milošević.
14:00
Magazin Lige Evrope
14:50
Magazin Lige šampiona
15:20
Šta je diskriminacija? Da li je to nova pojava, ili je nov i moderan samo naziv? Šta je u prirodi diskriminacije? Zašto je ona opasna? Ima li nevine diskriminacije, ili nijedna nije bezazlena i svi joj možemo biti izloženi. O ovoj temi govorimo tumačeći filmove U vrelini noći Normana Džuisona, Misisipi u plamenu Alena Parkera, Osama Sadika Barmaka i pozorišnu predstavu Miljakovac, tj. Novi Zeland prema priči Jasminke Petrović u kojoj je glavni junak tinejdžer Jovan koji ima cerebralnu paralizu. Gosti: reditelj Zoran Popović, književnica Jasminka Petrović, književni kritičar Vladimir Arsenić. Režija: Valentina Delić Montaža: Ksenija Savićević Obrada: redakcija Atuelnosti.
15:50
Automobilizam: TCR, prenos
16:58
Rečnik ekologije: Estivacija
17:01
Edu global
17:32
Žena koja je pobedila sistem. Posle dvadeset godina života u Americi, Gordana Šifaneli došla je na proslavu mature kada se ponovo susrela sa svojom generacijom. Dipolomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je završila i posdiplomske studije. Tokom NATO bombardovanja 1999, u Beogradu je srela svog budućeg supruga Amerikanca koji je strpljivo čekao tri meseca da se Gordana odluči da li će ostaviti sve i poći sa njim u novi život nakon tako kratkog poznantva. Odlučila se... i u svoju zemlju nije dolazila 20 godina. U Americi je zasnovala porodicu i uspela u onome u čemu retko ko - postala je najmađi finansijski savetnik žena u poznatoj korporaciji gde je naučila kako se isteruje pravda, ali i kako da sa jednom od najvećih svetskih kompanija izađe na kraj. Ostvarila je svoja prava i tako započela specifičnu karijeru, izborivši se sa nizom administrativnih teškoća. I sama je prošla kroz proces dokazivanja pravde i postala ekspert za savetovanje u slučajevima sličnim njenom. Doktorirala je pravo i pobeđivala u sudskim postupcima protiv najvećih finansijskih kuća koje su u svom timu imale i po nekoliko advokata. Kaže da su mnoge prepreke premostive ako je čovek optimista i to govori i svojim studentima. Svojim velikim uspehom smatra i to što je pozvana da predaje na jednom uglednom državnom univerzitetu. Danas ima firmu u Merilendu, koja nosi njeno prezime i bavi se advokaturom i finasijama. Njen rad Berzansko poslovanje i finansijske transakcije na berzi kao i knjiga Berzansko poslovanje robnim derivatima koju je objavilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 1997. godine, prema njenim rečima, smatra se pionirskim delom na našim prostorima, jer se u to vreme o ovoj temi nije govorilo u Srbiji. Gordana Šifaneli ima trojicu sinova, udata je za Marka koga je upoznala u Beogradu i čiji koreni dopiru do Sicilije.
18:00
63. Međunarodni beogradski sajam knjiga, svečano otvaranje, prenos
18:45
Sećanje na žrtve kragujevačkog masakra opisano kroz događaje koji se odnose na grupu dečaka, uličnih čistača cipela. Njihova sudbina je utkana u atmosferu grada i okupacije, kada su pale prve nevine žrtve. (1969). Tada su hiljade radnika odbile da rade za okupatora, pa je ceo grad izložen surovim represalijama, progonima, maltretiranjem nedužnih građana i ukidanjem redovnih sledovanja hrane. Deca su se dovijala na različite načine, pa je dečak po imenu Mali Piljak, došao na ideju da sa svojom družinom organizuje pred kasarnom čišćenje cipela okupatorskim vojnicima i oficirima. To je bio način da mališani dođu do zarade. Ali u jednom okršaju sa partizanskim odredom na domak grada, gine više neprijateljskih vojnika. To izbezumljuje njihove starešine koji naređuju masovnu odmazdu i za svakog poginulog vojnika streljaju stotine građana. Tada u gradu nastaje atmosfera užasa i lova na ljude. Grupa malih čistača cipela odbija da očisti prljave nemačke čizme, i njih odvode na streljanje. Kragujevac je postao grad crnih zastava i crnih marama, a posmrtna zvona zvone, jer se drži opelo za 8000 streljanih. Uloge: Mira Stupica, Mija Aleksić, Velimir Bata Živojinović.. Režija: Branimir Tori Janković.
20:10
Tragedija učenika i profesora kragujevačke gimnazije, koji su streljani od strane okupatora 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu. (1962). U ovom zločinu stradalo je oko 2800 ljudi, od toga nekoliko desetina đaka muške gimnazije. Uloge: Dragoslav Popović, Božidar Stošić, Radmila Savićević, Branko Cvejić.. Režija: Milenko Štrbac.
22:00
Viktorija, serija
23:00
Liz Vejd, agentica CIA, koja je spavač u Beogradu, dobija zadatak da se pridruži timu srpskih i američkih agenata koji su poslati da nađu američki špijunski satelit koji se srušio negde u Srbiji, i da izvuku informacije koje bi otkrile misteriju zašto je došlo do pada. (The Rift, 2016). Međutim, kada stignu na lokaciju otkriće da je umesto satelita nešto drugo došlo iz svemira, nešto što nije sa ovog sveta. Dok im vreme ističe, agenti će morati da se izbore sa zlom koje ih okružuje i da shvate šta se dogodilo u svemiru, pre nego što nastupi apokalipsa. Uloge: Ken Fori, Katarina Čas, Dragan Mićanović, Monte Markham, Denis Murić.. Režija: Dejan Zečević.
00:41
Automobilizam: TCR, r.
01:20
Krvava bajka, film
02:40
Prozvani je i V3, film
04:14
SAT
06:29
Slagalica, kviz
06:49
Datum
06:56
Verski kalendar
07:04
Naučni intervju: Marko V. Jarić
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:15
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:43
Anđelina balerina
08:56
Svetlucava i sjajna
09:20
Jagodica Bobica
09:41
Bejblejd
10:00
Sednica Skupštine Srbije, prenos
10:03
Mali dnevnik
10:13
Kako čitati Svete knjige? 2. deo. U novim emisija serije Ja, mi i drugi govorimo o svetim knjigama i načinu na koji mogu da se tumače, kroz analizu filma Isus iz Montreala kanadskog reditelja Denija Arkana. U ovom filmu pratimo kako jedan sveštenik naručuje osavremenjenu pozorišnu predstavu prema tekstu Markovog Jevanđelja. Predstava, međutim, biva zabranjena, a glavni glumac poput Hrista nastrada u sceni raspeća. U emisiji se bavimo sledećim pitanjima: Šta su svete knjige? Kojim pitanjima se bave? Kako su formirane? Da li je njihov sadržaj neupitan? Da li je za njihovo razumevanje važan kontekst u kome su nastale? Da li ih na isti način tumačimo ako smo vernici i ako nismo? Ko i na koji način ima pravo da ih tumači? Da li prema svetom predanju čovek treba da bude slobodan? Kako Novi Zavet komunicira sa savremenim svetom? Da li crkva treba da bude uteha i tutorstvo čoveku ili nešto drugo? Kakvog boga želi današnje vreme? Kako bi sveštenici trebalo da deluju? Šta se desi kad nadritumači prisvoje pravo na čitanje svetih knjiga. U emisijama govore prof. dr Jasmina Ahmetagić, sveštenik Vukašin Milićević i reditelj Zlatko Paković. Scenario i režija: Valentina Delić Montaža: Ksenija Savićević.
10:39
Sve boje života
11:06
Odgovornost prema audio-vizuelnom nasleđu. Televizija Beograd: Majka i maćeha - Do 1961. godine nije postojala tehnička mogućnost za snimanje i ču­va­nje snimaka emisija. Emitovanje programa je išlo uživo iz studija ili reportažnih kola. Snimanje na VTR traku počelo je prilikom proslave 4. jula 1961. magnetoskopom nabavljenim za Prvu konferenciju nesvrstanih zemalja, septembra iste godine. Počelo se sa fondom od 10 dvoinčnih VTR traka; do početka sedamdesetih godina doguralo se do 600 traka, kada se polovinom osamdesetih prešlo na novi format u magacinu je bilo oko 8.400 traka i na njima najmanje tri puta toliko emisija. Večito siromaštvo uz koje ide i nestašica traka osnovni je razlog što televizija nije sačuvala sve svoje proizvode. Sledi zatim i nedostak pogleda u budućnost, što podrazumeva svest o neprocenjivoj vrednosti dela i odgovornost prema audio-vizuelnom zapisu kao sastavnom delu nacionalnog i kulturnog blaga. Emisija sadrži sledeće priloge. -->. O živoj televiziji: Sećanje Slavka Simića na prvu zabavnu emisiju Televizije Beograd Otvorena vrata po scenariju Branislava Đuričića i u režiji Jovana Konjovića. Živo emitovanje bilo je 23. avgusta 1958 - Snimano 22.10.2003, premijerno emitovano u Trezoru 25.11.2003. O formiranju filmskog arhiva: Sećanje prvog rukovodioca Dokumentacije TVB Jelisavete Pavlović Dokumentacija je blago Televizije! Ona je za večnost! Smenjuju se ljudi, smenjuju se sistemi, smenjuju se političke garniture, ona ostaje kao zapis o proteklom vremenu. - Snimano 16.05.2003, premijerno emitovano u Trezoru 25.11.2003. Vlada Bulatović Vib, jedna emisije iz filmskog arhiva: iz serije Kad sam bio mali. Jedna emisija iz filmskog arhiva. - Urednik Duško Radović, reditelj Aleksandar Antić - Premijerno emitovano 22.01.1966, Redakcija dečjeg programa, urednik Dušan Radović. O prvom fondu VTR traka: sećanje Mome Radovanovića, prvog rukovodioca Sektora planiranja programa i kapaciteta u čijoj nadležnosti je bio prvi fond od nekoliko desetina videomagnetnih traka od 2 inča. - Snimano 28.05.2003, premijerno emitovano u Trezoru 25.11.2003. Konferencija za novinare, jedna emisija iz VTR arhiva: jedan od retkih snimaka mnogobrojnih stranih novinara kojima Josip Broz Tito odgovara na pitanja o promenama nastalim odlaskom Nikite Hruščove. - Proizvedeno 1965, Redakcija informativnog programa - Ovaj Trezor pripremili novembra 2003: Vesna Ignjatović, Vera Mileusnić, Vesna Došen, Nemanja Vlajković, Diana Bošnjak - grafička obrada Nikola Rafajlović, montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić - Premijerno emitovano 25.11.2003, reprizirano 20.03.2009, 20.08.2015; Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić.
12:09
Veče Šuberta: Misa br. 5
12:58
Ja, mi i drugi
13:30
Šta su sve tehnologije uradile za nas
13:55
S Tamarom u akciji
14:56
Tunel, serija
15:48
Elementarno, serija
16:35
Prozvani je i V/3, film
18:15
Nordijski region jedan je od digitalizovanijih na svetu i sa najefikasnijom javnom administracijom. Svoje iskustvo spremni su da podele sa Srbijom. O tome za Srpsku ekonomiju govore Jan Lundin, ambasador Švedske u Srbiji i eksperti u oblasti digitalizacije nordijskih zemalja. Zapošljavanje i samozapošljavanje teme su o kojima smo razgovarali sa direktorom Nacionalne službe za zapošljavanje Zoranom Martinovićem. On kaže da je planirano da se do kraja godine organizuje 25 obuka za tržište rada za 700 osoba sa evidencije na teritoriji 31 filijale. Proveravamo i šta je to potrebno, osim novca, za pokretanje sopstvenog posla. Stefano Ambrosini prenosi italijansko iskustvo u vezi sa Zakonom o stečaju. Udruženje poslovnih žena Srbije dodeljuje ove godine po dvanaesti put nagradu Cvet uspeha za ženu zmaja. Za Srpsku ekomoniju o toj nagradi kao i o rezultatima dvadesetogodišnjeg rada govori Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja. U okviru rubrike Tri pitanja za privrednike razgovaramo sa Dušanom Perovićem, najboljim preduzetnikom u 2017. godini. Urednica: Danka Milošević.
18:45
TV Mreža
19:10
Lajmet
19:15
Mera za muziku
19:50
Palio, strani dokumentarni film
21:23
Izuzetne žene dvadesetog veka. Četvrti naslov koji, u okviru ciklusa Izuzetne žene dvadesetog veka, emitujemo 22. oktobra 2018. godine na programu RTS 2, je televizijski film Breg čežnje, snimljen 2002. godine u režiji Slobodana Radovića. Ova drama posvećena je Anici Savić-Rebac, snažnoj figuri naše nauke i umetnosti. Bila je profesor univerziteta, doktorirala na klasičnoj filologiji, pesnikinja, istoričar ideja i prevodilac sa nekoliko mrtvih i živih jezika i retka ličnost naše kulture koja je, uz svog nerazdvojnog životnog saputnika Hasana Repca, i u životu i u radu ostvarila za nas danas nedostižni helenski princip: jedinstvo etičkog, estetičkog i intelektualnog. Iako je prevazilazila mnoge, u pameti, znanju, obrazovanju, Anica Savić-Rebac dugo je morala da čeka na mesto koje joj pripada, jer su njeni savremenici uglavnom bili nemi, gluvi i ravnodušni prema svemu što je kazivala kao pesnik, esejista i naučnik, ali veoma radoznali za njenu privatnost. uloge tumače: Danica Ristovski, Branka Pujić, Nebojša Ljubišić, Dušanka Stojanović, Milan Mihajlović, Toma Trifunović, Vladislav Mihajlović i drugi. urednik ciklusa: Marko Novaković reditelj: Slobodan Radović pisac scenarija: Jelica Zupanc.
22:55
Zasnovan na istinitim događajima, film Dekodiranje Ani Parker govori o afirmativnoj životnoj priči dve izuzetne žene: Ani Parker, koja je tri puta preživela rak i genetičarki Mari-Kler King, čije je otkriće mutacije genoma raka dojke smatrano jednim od najvažnijih otkrića 20. veka. (Decoding Annie Parker, 2013). Nadahnuta i dirljiva priča o 15-godišnjoj borbi sa opakom bolešću, dve žene koje nije spojila samo bolest već odlučnost i nekonvencionalni pristupi istraživanju ali i samom životu, generalno. Uloge: Aron Pol, Alis Iv, Megi Grejs, Helen Hant, Samanta Morton.. Režija: Stiven Bernštajn.
00:39
Lajmet
00:46
Crvena kraljica, serija
01:45
Dani Beograda
02:38
Trezor
03:35
Dešifrovanje Ani Parker, film
06:21
Slagalica, kviz
06:41
Datum
06:46
Verski kalendar
06:56
Lajmet
07:02
Naučni intervju
07:31
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:19
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:13
Jagodica Bobica
09:37
Bejblejd
09:56
Mali dnevnik
10:05
Svaki znakovni jezik u svom nazivu sadrži prefiks naziva govornog jezika. Naš znakovni jezik tako nosi naziv Srpski znakovni jezik. U seriji Znakopis možemo videti da postoji muzika na zj, poezija na zj, da gluvi slikaju. U ovoj seriji pričamo o kulturi, umetnosti, obrazovanju, i sve to na znakovnom jeziku (pominjemo neke važne ličnosti koje su gluve osobe)? Kako i gde se usmeravaju talentovani učenici iz osnovne škole Stefan Dečanski? Jedan od onih koji je završio ovu školu je i Vlada Magdalenić - akademski slikar. Urednik serije: Kosovka Ivković-Bobić Scenarista: Dr Gordana Nikolić Snimatelj: Mr Branko Pelinović Montaža: Marija Aranđelović Reditelj: Marko Jeftić.
10:18
Rastao je u doba kada se gomilao gnev naroda protiv Obrenovića i njihove neuspešne ratne politike, kada su varoši bile pune vojnika, a ratni bubnjevi bili glavna muzika gradske dečurlije. Teško je doživeo poraz srpske vojske od Bugara na Slivnici. Možda je zato i rešio da se školuje na Vojnoj akademiji. Stiče nadimak Apis prema crnom biku Apisu iz egipatske mitologije, simbolu božanske snage i moći. Majski prevrat 1903. kojim je ušao u istoriju je delo grupe zaverenika oficira u kojoj na početku, zbog nižeg čina, nije igrao važniju ulogu. Tek će ga sudbonosna noć između 28. i 29. maja izbaciti u prvi plan. Zbog teškog ranjavanja tokom akcije u dvoru, postaje junakom beogradske čaršije i vojnih krugova, simbol Majskog prevrata i vođa zaverenika. Ostaće tajna da li je on osnovao tajnu organizaciju Ujedinjenje ili smrt, u narodu nazvanu Crna ruka, ili je uticao na njeno stvaranje iz drugog plana. Moć Crne ruke uticala je da borba za vlast i uticaj tokom rata preraste u Solunski proces. Apis je, polazeći od svoje nevinosti, do zadnjeg časa bio ubeđen da će biti pomilovan. Streljan je u uvali kod Soluna, vezan za kolac u grobu. U proleće 1953. dolazi do obnove Solunskog procesa, tokom koje su rehabilitovani optuženi iz 1917. I posle Apisove rehabilitacije, ostalo je mnogo pitanja bez odgovora u vezi jednog od najmarkantnijih zaverenika u srpskoj istoriji.. Urednik i scenarista serije je Momir Karanović, a reditelj Ivan Popović.
11:00
Trezor
12:00
Gala koncert Smederevo 2018
13:00
Znakopis
13:13
Velikani
13:50
Mali dnevnik
14:00
Znanje imanje
14:55
Tunel, serija
15:50
Breg čežnje, TV film
17:15
Skupljači perja, film
18:40
Uprkos preprekama, predrasudama i okolnostima koje su često otežavajuće - život Srba južno od Ibra nije obavezno i uvek sumoran, težak i komplikovan. O nekim važnim datumima, kao i u nekim sredinama gde nisu manjinsko stanovništvo - oseti se nada, zabeleži optimizam, energija pokrene i one koji bi odustali. Tokom leta žene iz Sevca, sela na obroncima Šar-planine, u opštini Štrpce, njih četrdesetak, okupile su se, organizovale i uz pomoć donacije Austrijske razvojne agencije (ADA) i Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) osnovale prvo socijalno preduzeće na ovom području. Koliko je to značajno u kraju gde je zaposlenje prioritet opstanka i gde je ekonomski položaj žena u potpunosti nezavidan - suvišno je naglašavati. Tek, žene iz Sevca i nekoliko okolnih sela ovde proizvode zimnicu, sokove, vino, rakiju i pakuju čajeve. Njih četrdeset imaju sada svoje radno mesto i prihod koji daje osećaj sigurnosti, elana i nove snage. Kada se premijerno igra neka pozorišna predstava, onda je to poseban događaj i za teatar i za sredinu u kojoj se dešava. A, ako premijeru ima Narodno pozorište iz Prištine, sa sedištem u Gračanici, onda je to više od igre. Premijerom Gogoljeve Ženidbe, u režiji Milana Karadžića, prištinsko Narodno pozorište obeležilo je jubilej - 70 godina postojanja. Poslednjih dvadeset obeleženo je zapletima koji bi mogli poslužiti kao scenario za posebnu predstavu o samom teatru. Ratna dešavanja, egzodus, napuštanje matične scene, privremeni krov nad glavom na severu Kosova, igranje na najneobičnijim improvizovanim scenama, ponekad i za svega dve-tri starice u publici. Kuća putujuća, donosioci nade.. Poslednjih nekoliko godina u Gračanici su pronašli dom i stalnu scenu. Svaki nastup prištinskog Narodnog pozorišta u Gračanici je izuzetan događaj. Tada u ovaj gradić u centralnom Kosovu, koji je dolaskom teatra dobio posebnu notu urbanog, dolaze i Srbi iz najudaljenijih enklava. Kada se zavesa spusti i utisci slegnu, život se u Gračanici vraća u kolotečinu. Ipak, pozorišni dah i duh oboji realnost i da joj drugu dimenziju, do nekog novog susreta. Urednica: Tatjana Manojlović Reditelj: Bojan Vorkapić Snimatelj: Aleksandar Agbaba Montažer: Miloš Aćanski Realizatorka: Biljana Erdeljan.
19:10
Lajmet
19:15
Vavilon
19:45
TV feljton: Vrnjačka banja
20:10
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Elementarno, serija
21:45
Uslovljen dugotrajnom geografskom izolacijom, Madagaskar je dom jedinstvene faune i flore, sa visokim procentom endemičnih vrsta. Zbog nedostatka predatora na ostrvu, izvanredne životinjske vrste poput smešnih lemura uspele su da opstanu na jedinstven način. Madagaskar je zemlja puna raskoši, lepote i prirodnih kontrasta. Ovo ostrvo u Indijskom okeanu je biser božanskog stvaranja. Milionima godina Madagaskar je bio izolovan od ostatka sveta i stvorio je svoj jedinstveni, mali univerzum. Planine, litice i šume Madagaskara dobile su svoj specifičan oblik sporim, ali neprekidnim menjanjem prirode... Svako ko kroči na ovo ostrvo, biva doživotno očaran neodoljivim šarmom Madagaskara. Od obale, pa sve do visoravni u unutrašnjosti ostrva, prati vas osećaj da prisustvujete nečem nezaboravnom... Dok putujete ostrvom, susrećete se sa tajanstvenom magijom i neospornom lepotom Madagaskara. Jedinstvenost prirode otkriva se pod jakim suncem... Iako na ostrvu ljudi žive već dve hiljade godina, oni još nisu pronikli u njegovu suštinu, kao ni u svu raznolikost biljnog i životinjskog sveta.
22:40
Viktorija, serija
23:40
Narodni ansambl RTS: Pesma kao sudbina
00:35
Lajmet
00:40
Trezor
01:40
Skupljači perja, film
03:05
Znanje imanje
04:25
Narodni ansambl RTS: Pesma kao sudbina