Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:06
Muzika za dobro jutro
07:48
Slagalica, kviz
08:11
Datum
08:18
Verski kalendar
08:30
Svetlucava i sjajna
08:52
Patrolne šape
09:19
Mali heroji
09:35
Dositej, putnik prosvećenosti: Detinjstvo
10:04
E-TV
10:30
Od zlata jabuka
11:00
Područje Karulja, strašno ime koje odgovara ovom strašnom mestu neobjašnjive lepote. Stene koje se gotovo vertikalno propinju oko 400 metara iznad mora, kamenje, vododerine i provalije. Niz provaliju, koja završava u moru, moguće je spustiti se pomoću lanaca koji su prikovani za stenu. Na mestu gde je bila kelija najpoznatijeg Srbina sa Karulje - oca Stefana, Rus Atanasije podigao je građevinu koja podseća na zamak sa crkvom posvećenom našem Svetom Savi. Na kilometar i po iznad mora je Panagija. Mala građevina na kamenom platou, koja pruža utočište za oko tri stotine poklonika. Panagija znači Bogorodica i to je mesto do koga se, prema predanju, popela Majka Božija. Na najvišoj steni planine Atos (2033 metra) je gvozdeni krst, pored krsta je kapela u izgradnji posvećena Preobraženju Gospodnjem. Sveta Gora se pokazuje u svoj svojoj lepoti i slavi. Taj pogled vraća snagu i duhovno okrepljuje. Prema predanju prvi je vrh Atosa pohodio naš Sveti Sava. O čemu piše monah Teodosije u „Žitiju Svetog Save. Podvig spuštanja sa Atosa za mnoge je veći napor od uspona. A onda, uoči Preobraženja služi se svenoćno bdenije i sveta liturgija. Bdenije je počelo već u devet uveče, a liturgija i pričešće, za one koji su se pripremili, oko tri ujutru. „Od Karulje do Atosa je nastavak filma „Dobro nam je ovde biti, film o lepoti, duhovnosti i posvećenosti ovogodišnjih putnika. Autori: Dušan Ubović i Hadži Boris Solomko Urednik: Ljubisav Aleksić.
11:30
Verski mozik Srbije
12:10
Zna Srbija i za domaćina, gazdu, majstora, preduzetnika. Čovek na selu koji je upravljao domaćinstvom, porodičnom zadrugom nije bio seljak, već ekonom. Gazde su bili vlasnici kapitala. Preduzetni su ljudi ovih prostora, proizvodili, trgovali, radili, argatovali i za sebe i za svoju državu. Bilo je izuzetnih trgovaca i industrijalaca, radili su u kući, po garažama i fabrikama. Snivali su svoje snove, a onda su snovi pretvarani u preduzeća, danas kompanije.Šta je činiti sada kada su se vremena promenila, kada se umesto o CNC mašinama govori o robotizaciji, kada sve poslove postepeno preuzima veštačka inteligencija? Hoće li naslednici moći na isti način da vode kompanije kao što su vodili njihovi roditelji osnivači, da li je došlo novo vreme, vreme novih izazova? Kako porodičnu kompaniju učiniti održivom, funkcionalnom i transfernom objašnjavaju: - Boris Vukić, Institut ASEE; - Svetlana Radenković, menadžer; - Milovan Zvijer, advokat. Urednik emisije: Miloš Tanasković Novinar istraživač: Milica Brković Montažer: Vladmir Krstić Realizacija: Zorica Mijailović.
12:46
Kulturako aresipe
13:18
Sve boje života
13:47
Tajna veza između ove porodice i čokolade ne počinje u mirisnoj radionici nadomak grada. Njihove životne priče isprepletene su neobičnim okolnostima koje je na čudesan način začinila hrana bogova iz dalekih tropskih šuma južnog Meksika. Kakav je život od čokolade u sred Srbije, koliko je sladak a koliko gorak i kako se proizvode čokoladice sa tekilom, čilijem, anisom, mentom, saznaćete u TV priči u porodici Jovanović. Urednik emisije: Nataša Nešković.
14:10
Eko minijature: Podzemne tajne
14:15
Više pakovanja, rukavica za jednokratnu upotrebu i više lične zaštitne opreme istovremeno znači i više plastičnog otpada, ali zvaničnici, proizvođači i istraživači kažu da je sada prerano brinuti o tome. Povećana upotreba plastike je privremena, a zaštita zdravlja je uvek na prvom mestu. Koncept zooloških vrtova se razvio. Oni više nisu samo prostor u kojem su izložene životinje, već su postali centri istraživanja i očuvanja vrsta. Zatvaranje zooloških vrtova za posetioce zbog pandemije virusa kovid 19 uticalo je na njihovo poslovanje. Tim povodom posetili smo zoološke vrtove u Portugaliji.Džinovska kornjača sa Galapagosa, Diego, smatra se zaslužnom za opstanak ugrožene vrste kojoj pripada. Diego je star 100 godina i ima oko 800 svojih potomaka. Procenjuje se da njegovi potomci čine oko 40 procenata svih živih džinovskih kornjača. Diego je protekle decenije proveo u uzgajalištu na obližnjem ostrvu Santa Kruz a sredinom juna je sa još 14 drugih džinovskih kornjača pušten na slobodu na rodno ostrvo u Španiji. Komarci su zaista neprijatna pojava koja može za čas pokvariti uživanje u lepom vremenu ili šetnji pored vode a predstavljaju i opasnost po zdravlje jer mogu biti prenosioci raznih bolesti. Prikazujemo način na koji su stanovnici jednog gradića u Francuskoj uspeli da se reše ovih napasti. Odgovore na pitanja šta je sreća, šta doprinosi da se tako osećamo i zašto Danci sebe smatraju najsrećnijim narodom na svetu potražili smo u Muzeju sreće koji je nedavno otvoren u Kopenhagenu. Nakon sve češćih naučnih potvrda da su brojne igračke opasne po fizičko ili psihičko zdravlje dece počinjemo da se vraćamo jednostavnim, ekološkim igračkama. Predstavljamo andramolje - bezbednu igračku sa važnom ekološkom misijom. Urednik serijala: Jelena Radović Jovanović.
14:40
Slava Marković je kao mladić bio fasciniran filmom Bal na Vodi gde se Ester Viliams pojavljuje kao sirena iz vode a i zaljubio se u jednu devojku koju su roditelji odmah poslali u Pariz.Bila su to dva jaka motiva da Slava Marković sa 22 godine poželi da vidi svet. Pobegao je iz Jugoslavije u Francusku tako reći peške i posle dugih putešestvija od nemila do nedraga postao siva eminencija u Raspućinu jednom od najčuvenijih restorana u Parizu.Majka mu je bila Ruskinja govorio je odlično ruski i tako postao miljenik ruske carske emigracije u Parizu. Bio je poverenik mnogih poznatih ličnosti i sa njima delio njihove muke i tajne. Njegov životni put je dečački san o nekom drugom svetu. Poznavao je Marlona Branda, Grejs Keli, naše odbegle momke van zakona, Alen Delona, Iv Montana, Zak Tatija...Posle mnogo godina obreo se u Beogradu i kaže da je došao kući. Ispričao je svoju priču u knjizi svojih sećanja.Razgovor sa ovim zanimljivim čovekom svedoči o jednom vremenu koje postaje istorija.
15:12
Datum
15:20
Verski kalendar
15:30
U dalekom planinskom selu u Hercegovini, neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata, usamljene žene i deca čekaju povratak muškaraca sa fronta. Nekolicina ljudi koji su ostali u selu pokušava da ode u Ameriku i pronađe spas od drvlja i kamenja. Centar priče je na usamljenosti i iščekivanju. Ovo je tragična priča o dva čoveka čija je borba za srce žene koštala glave obojicu.Uloge: Izet Hajdarhodžić, Radmila Radovanović, Dragan Žarić, Jelena Žigon, Faruk Begolli, Snježan Aćimović, Olga Babić... Režija: Vlatko Filipović.
17:15
Njeni ogorčeni zemljaci pozivaju verenika na osvetu, u ime običaja i zakona njihovog kraja. U poslednjem trenutku seljaci sprečavaju zločin. Berba je završena. Kao i ranije, neki se vraćaju kući, dok se drugi prilagođavaju životu na bogatoj banatskoj zemlji... Uloge: Beba Lončar,Boris Dvornik, Velimir Bata Živojinović, Ranko Kovačević, Ružica Sokić... Režija: Zdravko Randić.
18:45
Teškoće u radu na tunelu su velike, ali je on ipak završen na vreme. Između ostalog i zaslugom Milana, koji je, još neizlečen, pobegao iz bolnice i sa svojom bušilicom olakšao rad. Uloge: Bahrija Hadži-Osmanović, Borislav Gvojić, Branko Mikonjić, Jovan Antonijević... Režija: Gustav Gavrin.
20:20
Markov otac nestao je u ratu kao heroj. Marko oseća nemir zbog ambicija da i sam bude u nečemu iznad ostalih, ali mu nedostatak volje i nesređen emotivni život za to ne daju priliku. Upoznaje Irenu, devojku s medicine, koju je Dragan planirao za svoje donžuanske poduhvate. Istovremeno, drugovi odozgo smatraju da bi bilo zgodno da taj talentovani momak (Marko je apsolvent arhitekture) radi na urbanističkom projektu naselja koje bi nosilo ime njegovog oca. Marko prihvata kao zgodnu tezgu. Na Draganovo razočarenje, Markova emotivna veza sa Irenom se učvršćuje. Miško, posle jedne utakmice i nesretnog loma noge, mora da apstinira od fudbala. Lola koristi taj trenutak da se njihova veza kruniše brakom. Dragan stiže iz vojske na vanredno odsustvo radi polaganja ispita. Čopor se za trenutak objedinjuje radi zajedničkog izleta na kojem Irena stavlja do znanja Marku da je trudna. Marko joj predlaže da abortira, što Irena odbija. Marko oseti samoću i vraća se Ireni koja ga dočekuje hladno objasnivši da ga je lagala. Ne shvatajući poraz, Marko ne reaguje čak kad Irena pred njim krene u zagrljaj njegovom prijatelju Ćutku. Uloge: Magda Fedor, Petar Božović, Dragomir Čumić... Režija: Nikola Stojanović.
22:00
Fauda, serija
22:40
Hor i SO RTV Španije
00:10
Put koji prolazi pored njihove kuće dovodi im ljude različitih sudbina, koje se u Jovani talože razarajući njenu predstavu o sopstvenom životu kao mirnom, idiličnom toku. Bez njene volje ona je uvučena u zlo drugih koje raste do zla u njoj samoj. Boreći se protiv tog prodiranja, ona sukob sa spoljnim svetom pretvara u sukob sa mužem, a oružje pobune postaje joj samo zlo.Uloge: Merima Isaković, Bogoljub Petrović, Krunoslav Šarić... Režija: Živko Nikolić.
01:59
Moja strana svijeta, film
03:31
Zemljaci, film
06:11
Datum
06:17
Verski kalendar
06:28
Mjuzikl na jugoslovenskim scenama - Skromnom najavom u dnevnoj štampi, 8. januara 1974. godine počelo je emitovanje u mreži Jugoslovenske radio-televizije (JRT), serije Mjuzikl na jugoslovenskim scenama. Sledilo je zatim dva puta mesečno, utorkom na Drugom programu emitovanje televizijskih prenosa već postojećih mjuzikla koji su snimani po pozorišnim scenama širom Jugoslavije, dva iz svake republike - već po tadašnjem uobičajenom ključu. Posada kolor reportažnih kola Televizije Beograd, tada prvih kolor kola u Jugoslaviji, snimala je mjuzikle na pozorišnim scenama putujući po gradovima širom zemlje, predstavljala nova reportažna kola, novu tehnologiju, nove uređaje i nesagledive mogućnosti elektronskog medija - u boji. Da su ostali sačuvani na trakama svi ovi snimci, to bi danas bila odlična građa za analitičare, istoričare, pozorišne hroničare i muzealce... ali, kako su ostala samo dva snimka mjuzikla - značaj sačuvanog je nemerljiv.U uvodnoj emisiji serije Šta je to mjuzikl na popularan način objašnjava se kako je nastao ovaj muzičko-scenski rod, kada se pojavio prvi put kod nas, kakva je razlika između mjuzikla, komada s pevanjem, muzičke komedije... U emisiji se izvode i kompozicije iz najpoznatijih svetskih i domaćih mjuzikala. Gledaoci će takođe imati priliku da vide i insert iz prvog muzičkog ton filma sa Al Džonsonom u glavnoj ulozi. Gosti su: Milena Dravić, Sanda Langerholz, Senka Velentanlić, Bisera Veletanlić, Duško Jakšić, Gertruda Munitić, Leo Martin, Alfi Kabiljo, Milan Grgić, Anton Marti, Vlado Štefančić, Mira Trailović, Mića Tatić i dr Raško Jovanović. Pevače prati Veliki zabavni orkestar RTB, pod upravom Ilije Genića. Scenario dr Raško Jovanović; muzički urednik Vojkan Borisavljević; scenografija Bora Nježić; kostimi Mira Čohadžić; voditelj Saša Radojčić; reditelj Branko Kičić. Ovaj tekst je napisao i poslao štampi urednik serije Predrag Perišić, ali najavljenu uvodnu emisiju - danas nećete gledati, jer nije sačuvana. Možete samo zamišljati kako je proteklo 50 minuta u ovako uglednom društvu. No, kakav bi to bio naš Trezor kada ipak, svoje blago ne bi izneo danas, pred vas. Naime, namerno ili slučajno posle emisije Šta je to mjuzikl i programa iz Antologije jugoslovenskog dokumentarnog filma, u 21.40 sledila je emisija u produkciji Muzičke redakcije, po žanru bliska mjuziklu: madrigalska opera-balet Stav'te pamet na komendiju - rađena po sižeu Držićevog Dunda Maroja, a po muzici Nikole Hercigonje. E , pa to će te upravo sada gledati, jer taj je snimak sačuvan, doduše snimljen godinu dana ranije, studijskim c/b kamerama. Stav 'te pamet na komediju - madrigalska opera-balet, savremenog beogradskog kompozitora Nikole Hercigonje, rađena je po sižeu popularne komedije Marina Držića Dundo Maroje. Učestvuju Baletski ansambl Narodnog pozorišta u Beogradu; solisti Dragoslava Nikolić, Aleksandra Ivanović, Zvonko Krnetić, Nikola Mitić; Hor i orkestar RTB, dirigent Oskar Danon - Uloge: Božidar Pavićević Longa (Pomet); Lidija Pilipenko (Laura); Ljiljana Dulović (Petrunjela); Vladimir Hadžislavković (Dundo Maroje); Spomenka Pantelić (Pera); Mira Popović (baba); Srba Suvočarević (Mare); Dragan Đulić (Bokčilo); Miodrag Mirković (Popiva); Vladimir Logunov (Tudešak), Milenko Pavlović, Aleksandar Veljković - Pisac Marin Držić, kompozitor Nikola Hercigonja, koreograf Vera Kostić, reditelj Slavoljub Stefanović Ravasi - Premijerno emitovano 04.10.1973; Muzička redakcija, urednik Srđan Barić; reprizirano u Trezoru 10.09.2004. i 26.11.2018.
07:30
Mirakulus
07:53
Mali dnevnik
08:00
Srpski jezik za peti ra?red
08:30
Matematika za peti razred
09:10
Istorija za peti razred
09:45
Imali smo čast i sreću da nam Mitrović pokloni vreme i svoje znanje kako bismo analizirali fenomen samoupravljanja o čijim se vrednostima, kako je u ovoj emisiji rekao: govori u vidu nasilja stereotipa od najlošijeg do najpohvalnijeg. Milutin Mitrović pisao je do poslednjeg dana, objavljujući u nedeljniku Biznis i finansije i na sajtu Peščanik. U svojoj kratkoj biografiji na tom sajtu napisao je: Studirao prava i italijansku književnost, ali nijedne od tih studija nije završio, pa je zato studirao za svaki tekst. Najveći deo radnog veka proveo u nedeljniku Ekonomska politika, gde je obavljao poslove od saradnika do glavnog urednika i direktora. U toj novini je osnovno pravilo bilo da se čitaocu pruži što više relevantnih informacija, a da se sopstvena mudrovanja ostave za susrete sa prijateljima u bifeu. Tekstovi su mu objavljivani ili prenošeni u kanadskim, američkim, finskim i italijanskim medijima, a trajnije je sarađivao sa švajcarskim časopisom Galatea. Pisao za Biznis i finansije i Peščanik. Fabrika knjiga i Peščanik su mu objavili knjigu Dnevnik globalne krize. Scenario i režija: Valentina Delić Montaža: Ksenija Savićević.
10:14
Sve boje života
10:43
E-TV
11:10
S Tamarom u akciji
12:03
49. međunarodno takmičenje muzičke omladine - otvaranje, 2. deo
12:52
Ja, mi i drugi
13:22
Povratnik: Dragana - Minhen
13:46
Mali dnevnik
13:53
Internat za plemićke kćeri, serija
14:43
Mornarički istražitelji, serija
15:29
Ženski raj, serija
16:13
Draga Irena, film
17:45
Sa majkom Gojom i sestrom Nađom, Stojan, u to vreme Tole, 1954. godine napustio je Užice i preselio se kod oca Radiše, imigranta kraljeve vojske u Ameriku gde je diplomirao, a potom i doktorirao rusku književnost na prestižnom Kolumbija univerzitetu. Po završetku školovanja umesto sigurnog zaposlenja i profesorske plate, Stiv se posvećuje jedinoj istinskoj ljubavi - pisanju. Pišući za pozorište i film, doživeo je brojne uspehe.Ma koliko, u početku, bio zanesen Amerikom i američkim snom, i u godinama najveće slave, Stiv nikada nije zaboravio i u potpunosti napustio svoje Užice. Rado se vraćao u Srbiju, u grad svog detinjstva koji se tek poslednjih godina, s dužnim poštovanjem priseća velikog pisca i njegove nesvakidašnje potrebe da se, osim svetskoj publici, dopadne i svojim zemljacima.Stojan Stiv Tešić, proslavljeni američki pisac i romansijer srpskog porekla, duboko razočaran epilogom američkog sna, umro je 1996. godine u 54. godini života. Za sobom je ostavio kćerku Ejmi, suprugu Beki, 6 ekranizovanih filmskih scenarija, 10 drama i 2 romana. Po svedočenju najbližih prijatelja neostvarena je ostala njegova želja da ponovo, bar povremeno živi u Užicu i Solotuši kraj Bajine Bašte. Autorka: Nada Gavrilović Urednik: Ljubisav Aleksić Snimatelj: Goran Marjanović Montažer: Branko Vidaković.
18:24
Promišljajući svoja životna iskustva u paralelnoj priči koja prepliće dve ličnosti u jednu sudbinu, Duška Dragićević i Konstantin Kostjukov, zapravo, govore o lepom, dobrom i istinitom kao vrhunskim vrednostima života kakav vredi živeti - vrednostima za kojima, birajući sagovornike, kroz seriju Talenat kao sudbina, traga i njen autor, Marija Kovač. U emisiji je korišćen dokumentarni materijal RTS-a, ali i lični trezor uspomena baletskog para, koji je otvoren u njihovom domu na Gundulićevom vencu.
19:07
Lajmet
19:12
Internat za plemićke kćeri, serija
20:04
Zabavni portret mitske kasete prikazan je kroz putovanje od istoka ka zapadu i vice versa, a osvrt na osamdesete godine prošlog veka kao perioda koji je definisao naš svet takođe je istaknuti deo dokumentarca VHS revolucija. Režija: Dimitri Kourtčin.
21:05
Drama Štićenik je priča o mladiću koji pati od nesavladivog uverenja da ga neko smrtno ugrožava. Uloge tumače: Milan Mihailović, Dušan Janićijević, Branko Pleša... Urednik ciklusa: Marko Novaković Režija: Đorđe Kadijević Scenario: Filip David Direktor fotografije: Branko Ivatović Scenograf: Stevo Škorić Kostimograf: Mirjana Kuruzović Montažer: Neva Habić.
21:55
Obrađeni su radovi brojnih andergraund umetnika, sa naglaskom na one latinoameričkog porekla, gde se vide obrisi rastuće pank scene i budućih autora grafita. Režija: Anjes Varda.
23:20
Pričaj mi priču, serija
00:18
Lajmet
00:25
Nišvil: Lazar Tošić Kvintet
00:58
Trezor
01:59
Dramski ponedeljak: Štićenik, TV film
02:42
Murali, film
04:00
Talenat kao sudbina: Duška Dragičević i Konstantin Kostjukov
06:10
Datum
06:15
Verski kalendar
06:25
Lajmet
06:30
Od Brodveja preko Ilice do Terazija - Povodom starih snimaka mjuzikla koje Trezor emituje prvi put posle 30 godina, izjave su dali kompozitor Vojkan Borisavljević, muzički urednik serije Mjuzikli na jugoslovenskim scenama, i pozorišni istoričar i reditelj prof. Svetozar Rapajić. Kompozitor Vojkan Borisavljević ističe, iz svog ličnog bogatog iskustva, da je mjuzikl najkomplikovaniji žanr koji traži od glumaca izuzetnost u svim područijima njihovog rada. Prof. Svetozar Rapajić upoznaje gledaoce sa mjuziklom, kao najtipičnijim izrazom američkog pozorišta nastalog mešanjem domorodačkog i novog prepoznatljivo američkog i evropsko-doseljeničkog stila. Prof. Rapajić naglašava da se uočava velika razlika imeđu tog žanra sa početka XX veka kada je to bio musical comedy, što podrazumeva komičan sadržaj i onoga posle Drugog svetskog rata kada se žanr širi u musical play i postaje ambiciozniji muzički izraz koji obrađuje teme iz takozvane velike, ozbiljne literature. Prvi mjuzikl odigran na ovim prostorima bio je Oklahoma, izveden 1966. godine u Pozorištu na Terazijama, upravo u režiji Svetozara Rapajića, samo par godina nakon što je postavljen u Americi. - Učesnici: kompozitor Vojkan Borisavljević, reditelj prof. Svetozar Rapajić - Snimano 14.06.2004, premijerno emitovano u Trezoru 17.09.2004, reprizirano 27.11.2018; Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić Dundo Maroje 72, prvi deo - iz ciklusa Mjuzikli na jugoslovenskim scenama, uvodnu reč daje kompozitor Đelo Jusić. Ova popularna renesansna komedija Marina Držića izvođena je gotovo na svim pozorišnim scenama širom zemlje, a 1970. godine kao mjuzikl postavljena je na sceni zagrebačkog Gradskog kazališta Komedija. Predstava je imala velikog uspeha kod publike. Televizija Beograd je snimila 100-to izvođenje ove predstave. Muziku je po libretu dr Marka Foteza i na songove Stjepana Stražičića, napisao Đelo Jusić. - Libreto dr Maro Fotez, pisac songova Stjepan Stražičić, kompozitor Đelo Jusić, scenograf Zvonko Šuler, kostimograf Ika Škomrlj, koreograf Tihana Škrinjarić, pozorišna režija Vlado Štefančić - Učestvuju: Richard Simonelli, Lukrecija Brešković-Opalk, Vlado Krstulović, Boris Pavlenić, Mato Jelić, Đurđa Ivezić, Žarko Potočnjak, Martin Sagner, Branko Kubik, Đani Šegina, Ivona Grunbaum, Željka Turčinović, Vladimir Leib, Tedy Stošek, Josip Fišer, Josip Heinz, Antun Tudić, Trpimir Delić, Ivo Pattiera; Studio za savremeni ples; zbor i orkestar kazališta Komedija, dirigent Đelo Jusić - Posada RK 1, prvih kolor reportažnih kola u Jugoslaviji: slika Ljubomir Jelić, Borivoje Urošević; svetlo Zdravko Ignjatović; asistenti tona Božidar Kovačević, Dragan Aleksić, Nikola Stokanović; ton majstor Dragoljub Gojković; mikser slike Dragan Samac; magnetoskop inž. Momčilo Obradović; tehn. vođstvo inž. Branko Matijašević; organizatori Vera Margitić, Vlada Papić; muz. urednik Vojkan Borisavljević; gl. kamerman Aleksandar Radosavljević, kamermani Slobodan Obradović, Milan Drezgić, Mladen Relić; sekr. režije Gordana Đelajlija, reditelj prenosa Vlado Štefančić - Premijerno emitovano 05.02.1974, Redakcija humorističkog programa, urednik Predrag Perišić; reprizirano u Trezoru 17.09.2004. i 27.11.2018.
07:32
Mirakulus
07:55
Mali dnevnik
08:00
Matematika za peti razred
08:35
Srpski jezik za peti razred
09:10
Biologija za peti razred
09:30
U ulozi devojčice je mlada glumaca Ana Ninković, u ulozi tetke je Ivana Despotović a ulogu teče tumači Ivan Tomić. Urednik je Tanja Čanić-Mlađenović, reditelj je Nenad Krkelić, scenarista Marina Milivojević Mađarev, kostimograf Suzana Gligorijević, Marina Škundrić Purić, scenograf Snežana Popović, snimatelji: Vasko Vasović, Aleksandar Luković, Petar Vujanić, Rade Bubalo, tonci: Srđan Bajski, Slaviša Petrović, Izvršni producent serije Biljana Dautović, organizator Tihomir Semeljac, Srđan Boljević, Snežana Jokić.
10:00
Životna sredina i zdravlje: Ko uti vodu
11:00
Znanje imanje
12:00
Gitar art festival 2019 - Klasika 2
13:00
I bez muke ima nauke
13:25
Ekologija materijala
13:55
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:50
Mornarički istražitelji, serija
15:35
Štićenik, TV film
16:20
Tri boje zvuka
16:50
Izabrali ste 60 najlepših narodnih pesama
17:25
To subjektivno može stvoriti osećaj dodatne konfuzije, može se doživeti kao izazov i podsticaj čak, a oprezni sve smatraju dodatnom zaštitom. Od prvog susreta sa kovidom 19, strahuje se od urušavanja zdravstvenih sistema širom planete. U sredini, poput kosovske, koja već 20 godina trpi posledice velikih društvenih i istorijskih lomova s kraja prošloga veka, briga o zdravlju stanovništva posebno je važna, ali i krhka. Dovoljno je pogledom obuhvatiti i shvatiti da je hvatanje u koštac sa virusom koji je nepoznanica i za one koji rade u daleko boljim uslovima - veliki izazov. Ipak, odgovorni iz Kliničko bolničkog centra Priština u Gračanici, tvrde da je epidemiološka situacija na centralnom Kosovu pod kontrolom.Ekipa serijala „Pravo na sutra bavila se i posledicama pandemije na ostale segmente života na ovim području - na polju kukture, ali i školstva. Za razliku od učenika u centralnoj Srbiji, za đake u kosovskim školama ulazak u učionice je odložen dve sedmice. Učionice su prazne. U zdanju Osnovne škole „Miladin Mitić u Lapljem selu, zatičemo samo zaposlene.Dok bitka protiv korone traje na globalnom nivou, meštani u nekim srpskim sredinama na Kosovu i dalje strahuju i za bezbednost. Nakon poslednjeg incidenta u selu Babin Most, strah se dodatno uvukao.Autorka i urednica: Tatjana Manojlović Reditelj: Bojan Vorkapić Snimatelj: Aleksandar Agbaba Montaža: Vesna Grba Realizacija: Biljana Erdeljan.
17:55
Savremeni svetski pisci: Peter Handke
18:55
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
20:05
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Ženski raj, serija
21:45
Serija je svojevrsno putovanje brodom od Bezdana do Trajanovog mosta, nadomak Kladova, u kojoj nam o Dunavu, njegovim prirodnim i kulturnim vrednostima i drevnim tvrđavama pripoveda narator-kapetan iz of-a, glumac Miodrag Miki Krstović, a ulogu kapetana koji pravi makete brodova tumači, Bogdan Ljubinković, kapetan u penziji sa Srebrnog jezera.U seriji učestvuje 50 sagovornika među kojima su stručnjaci: istoričari, arheolozi, arhitekte, istoričari umetnosti, ali i pisci, umetnici, hroničari, entuzijasti, turistički vodiči, ribari. Epizoda su nazvane po tvrđavama koje smo posetili: Bač, Petrovaradinska tvrđava, Beogradska tvrđava, Smederevska tvrđava, Tvrđava Ram, Tvrđava Golubac i Tvrđava Fetislam. Serija je snimana u periodu od septembra do sredine novembra 2019. godine. Za potrebe serije ekipa je brodom Argus koji je u vlasništvu Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, plovila Dunavom, od Bezdana do Kladova, i prešla put dužine oko 550 km. Serija Tvrđave na Dunava je snimana sa vode, kopna i iz vazduha. Takođe, u seriji je korišćen arhivski materijal RTS iz šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, kao i fotografije i stare mape. Tvrđave na Dunavu je veoma kvalitetno urađena, edukativna i značajna dokumentarna serija koja će zasigurno ostati u Arhivi RTS za mnoge buduće generacije. Emitovanje serije počinje 22.09.2020. u 21.45 na Drugom programu RTS i emitovaće se svakog utorka po jedna epizoda. Ideja da se serija Tvrđave na Dunavu realizuje potekla je od reditelja Nebojše Bradića.Glavni i odgovorni urednik KUP-a: Vladimir Kecmanović Odgovorni urednik Redakcije za kulturu i umetnost: Olivera Milošević Izvršni producent serije: Svetlana Bandić Glavni organizator: Srđan Boljević Autor i urednik serije: Svetlana Ilić Scenaristi: Vule Žurić, Svetlana Ilić Narator: Miodrag Miki Krstović Stručni konsultant serije: dr Slavica Vujović Grafički dizajner: Vladimir Ivanović Muzički urednik: Tijana Lukić Majstor zvuka: Damjan Popadić Dizajneri zvuka: Bojan Mangović, Nebojša Dragićević, Predrag Stamatović Dron operateri: Dobrivoje Kaitović, Miroslav Kondić Direktor fotografije: Petar Vujanić Kolor korekcija: Draško Pejanović Montažer: Milan Radičević Reditelj: Milan Jovanović Najava za prvu epizodu: Tvrđave na Dunavu - BačPrva epizoda dokumentarne serije Tvrđave na Dunavu nosi naziv Bač. Naša plovidba brodom Argus počela je od Bezdana, mesta gde Dunav ulazi u Srbiju i završila se u Baču, pričom o kulturnim predelu koji čini: Tvrđava Bač, Franjevački samostan, manastir Bođani i turski hamam. Tokom naše plovidbe od Bezdana do Bača upoznali smo se sa najznačajnijim kulturno-istorijskim i prirodnim vrednostima Bačkog Podunavlja.Narator, glumac, Miodrag Miki Krstović, u ulozi kapetana u penziji, dok pravi makete brodova, seća se svojih putovanja rekom i priča nam priče o Dunavu i sedam tvrđava na njegovim obalama. U prvoj epizodi on priča o Bezdanu i prvoj betonskoj brani u Evropi, Apatinu i dunavskim čardama, močvarama i ritovima, rezervatima prirode i retkim biljnim i životinjskim vrstama, ali i o starim utvrđenjima i životu ljudi na obalama Dunava.Priča nam priču o prošlosti Bača i njegovoj tvrđavi i projektu Vekovi Bača koji povezuje tvrđavu, samostan, manastir i hamam u jednu celinu, u kulturni predeo Bača.Njegovu priču o Baču upotpuniće šokačka pesma, gajde i tamburaši iz Deronja.Autor i urednik serije: Svetlana Ilić Scenaristi: Vule Žurić, Svetlana Ilić Narator: Miodrag Miki Krstović Stručni konsultant serije: dr Slavica Vujović Dron operateri: Dobrivoje Kaitović, Miroslav Kondić Direktor fotografije: Petar Vujanić Montažer: Milan Radičević Reditelj: Milan Jovanović.
22:25
Put odrastanja
23:10
Koncer Mire Škorić
23:55
Fauda, serija
00:45
Lajmet
00:50
Galija - Akustično kao nekada
01:45
Trezor
02:45
Tvrđave na Dunavu
03:25
Put odrastanja
04:20
Željko Vasić u Sava centru