Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS Svet
06:00
Vesti
06:05
Jutarnji program
08:00
Jutarnji dnevnik
08:30
Jutarnji program
09:00
Vesti
09:05
Jutarnji program
10:00
Vesti
10:05
Jutarnji program
11:00
Vesti
11:05
Santa Maria della Salute
12:00
Dnevnik
12:18
Vreme, Stanje na putevima
12:23
Slagalica, kviz, r.
12:47
Verski kalendar,aktuelno dokumentarni program
12:59
Magazin Srbije na vezi, r.
13:26
Savest u kamenu
13:56
Sasvim prirodno, reportaža
14:22
Zlatni glasovi Radio Beograda - koncert posvećen Veri Ivković, muzički program, r.
15:15
Ovo je Srbija
16:00
Selo gori, a baba se češlja, r
17:06
Beogradska hronika
17:37
25 godina grupe Regina, muzički program
18:25
Slagalica
18:45
Datum, dokumentarni program, r.
18:55
Srbija na vezi
19:30
Dnevnik
20:05
Ulica lipa, Svetlana Bojković i Predrag Ejdus Ulica lipa je urbana priča sa likovima koje su gledaoci već zavoleli jer otkrivaju bolju stranu ljudske prirode i vrednosti koje smo počeli da zaboravljamo: solidarnost i toplinu običnih ljudi u raznolikim životnim situacijama. Jedna zgrada, sa svojom atmosferom zgusnutog života, ljubavi, tuge i humora, predstavljena je kao živi organizam u kome ključaju ljudske nade i težnje. Svaka epizoda ima poneku tajnu koja svakidašnjici daje draž trilera. Ulica lipa, Vuk Kostić i Jelena Rakočević Pisac scenarija je Mirjana Lazić, a seriju je režirao Miroslav Lekić. Igraju: Radmila Živković, Josif Tatić, Dragan Mićanović, Ana Franić, Nada Šargin, Anita Mančić, Svetlana Bojković, Nataša Ninković, Nenad Jezdić, Branko Cvejić, Predrag Ejdus, Aleksandra Janković, Milorad Mandić, Aleksandra Nikolić, Bojana Bambić, Hristina Popović, Vuk Kostić, Vojin Ćetković, Đurđija Cvjetić, Feđa Stojanović, Vlasta Velisavljević, Daniel Sič, Miki Krstović, Ivan Zarić, Jelena Rakočević, Jelena Gavrilović, Dragana Milošević, Danica Radulović, Tatjana Beljakova, Jadranko Jovanović, Luka Romčević, i drugi... Ulica lipa.
21:00
Predizborna debata trebalo bi da neodlučnim biračima pomogne da učvrste svoj izbor. Prvi duel predsedničkih kandidata održan prethodne noći u Klivlendu, procenjuje se, samo je pojačao neodlučnost. Očekivali smo svađu, uvrede i galamu. To smo i dobili.Šta očekuju Amerikanci od budućeg predsednika i kako da znaju hoće li svojim izborom to i dobiti? Završnica američke kampanje prati se svuda u svetu, a prava drama, kažu, počinje, posle prve debate. Ko je oboren u prvoj rundi, a ko će biti nokautiran posle treće? Koje odgovore su birači do sada dobili, a koje ih dileme i dalje muče? Kakvom se izboru nadaju Srbi u Americi, a kakvom oni koji su u poslednjim nedeljama Trampovog mandata sa njim postigli važne dogovore? O završnici kampanje i o važnosti američkog izbora. U emisiji Četvrtkom u 9 govore Ljiljana Smajlović, kolumnistkinja Nedeljnika i Milan Krstić, asistent na Fakultetu političkih nauka. Videćete šta je obeležilo najnoviju, ali i koje se debate pamte čak i kad kandidati za najviše funkcije budu zaboravljeni. Urednik i voditelj Nada Gogić.
22:04
Dozvolite...
22:50
Dnevnik
23:12
Jasmina Vrbavac i Marija Nenezić Odmah po završetku Prvog svetskog rata, nemački industrijalac Valter Ratenau u Njujork Tajmsu govorio je o balkanizaciji Evrope. Ta predstava o Balkanu kao trusnom polju i opasnosti za uređene poretke, deo je onoga što će kasnije u teoriji biti prepoznato kao pandan orijentalizmu. Šta to znači u praksi? Novo izdanje Časa anatomije bavi se tim procesom balkanizacije, pitanjem kako je Balkan od geografske, demografske, kulturološke činjenice postao fenomen i problem i zašto? Da li je to večiti prostor ukrštanja različitih interesa, kako o Balkanu razmišljaju drugi, šta o sebi misle narodi koji žive na Balkanu i u kojoj meri se te dve predstave razlikuju? Šta je Balkan danas a šta može biti u budućnosti... O tome u emisiji razgovaraju istoričar Dragan Bakić, teoretičarka književnosti Milena Đorđijević i etnolog i antropolog Slobodan Naumović Urednice emisije, Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac Realizatorka, Maja Mandić.
23:50
Dnevnik
23:56
Izložba crteža Javora Rašajskog ''Pohvala Direru'', postavljena je u Galeriji RTS-a. Balet Narodnog pozorišta obeležava 180 godina od rođenja P. I. Čajkovskog. Kako je Hajnrih Kornelije Agripa u 16. veku stao u odbranu ženskog roda, otkriva njegova knjiga ''O plemenitosti i nadmoćnosti ženskog pola'', u izdanju kuće ''Gradac''. Kako izgleda provera funkcionalnosti i čišćenje velikih orgulja u katedrali Blažene Djevice Marije - ekskluzivno u ''Kulturnom dnevniku''. Najavljujemo projekat ''Efekat pregleda'' u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, obeležavamo 96. rođendan Radio Beograda i govorimo o drugim kulturnim dešavanjima. Urednik Snežana Stamenković Jojić Montažer Nikola Manić Realizator Marko Šotra.
00:18
Njegovo delo Pojam prava objavljeno 1961. godine postalo je pravi bestseler, i jedno od najznačajnijih dela pravne filozofije. Analizirajući pravo, njegove okvire, domene, norme Herbert Hart zašao je u područje filozofije morala i filozofije politike. Jedan od najvećih poznavalaca filozofije Herberta Harta u našoj zemlji jeste prof. dr Dejan Vuk Stanković, profesor Učiteljskog fakulteta Beogradskog univerziteta.Jasmina Vujnović MiloševićU emisiji Moral i pravo profesor Stanković govori o životu Herberta Harta, koji je za vreme Drugog svetskog rata bio i član britanske obaveštajne službe, zašto je značajno delo Pojam prava, kako nam pravo postaje jasnije, kakav je odnos prava, pravde i morala ali i koliki je uticaj filozofije u donošenju zakona i pravnih normi.Urednik i autor emisije Jasmina Vujnović Milošević.
00:43
Od pigmenta do koncepta: Simbolika boje, naučni program
00:55
Koncert Harisa Džinovića, muzički program, r.
02:00
Vesti (03.00, 04.00 05.00)
02:17
Srbija na vezi - dijaspora, program za dijasporu, r.
02:47
Slagalica, r.
03:03
Oko, r./ Oko magazin, r.
03:15
Trag, aktuelno dokumentarni program, r.
03:45
Zlatni glasovi Radio Beograda - koncert posvećen Veri Ivković, muzički program, r.
04:53
Santa Maria della Salute, repriza
05:48
Verski kalendar
06:00
Vesti
06:05
- Prvo su se izborile sa rakom dojke, a sada svoju snagu pokazuju u sportskom nadmetanju - veslanju. Šta je njihova poruka? O tome za oko pola sata - Nija juče bila sportska sreda, ali jeste sportski četvrtak! U okviru pregleda štampe vreme posvećujemo sportu. Osvrt na fudbal, tenis i košarku, posle 7 - Majčino mleko je jedan od najvažnijih prirodnih resursa. Najbolja, najbezbednija i najjeftinija hrana za bebe. Koje prakse mogu povećati procenat dojene dece? - Za šta je sve DNK ključ? Koliko genetika može da nam pomogne da živimo zdravije i kvalitetnije? Kako iskoristiti informacije koje nosimo u genima? Naša gošća biće, molekularni biolog i fiziolog, specijalsta genetike Dr Ivana Buzadžić. - Svetska rvačka federacija dodelila je Srbiji organizaciju Svetskog prvenstva u rvanju, koje bi trebalo da se održi početkom decembra ove godine u Beogradu. Ako okolnosti dozvole u Beogradu očekujemo oko 2 ipo hiljade najboljih svetskih rvača... - Da bi očistio reku Savu, bacio je u nju 4 hiljada plastičnih flaša. Zahvaljujući tome, poznati ljubitelj prirode, voditelj Jovan Memedović, dobio je svoj portret u vodi. Zašto - reći će nam Andrej Josifovski Pijanista - U samo jednoj četvrtini pokušaćemo da razradimo taktiku i razgovaramo sa nekadašnjim košarkašem, a sada generalnim menadžerom Unije igrača ABA lige, Aleksandrom Rašićem. Da čujemo i tu stranu, stranu onih koji ne vode politiku nego igraju košarku - Na samom kraju emisije predstavljamo vam pevanje iz vika, dvoglasnu vokalnu formu, koju izvode uvek samo dva pevača. Od 2012. godine upisano je na nacionalnu listu nematerijalnog nasleđa Srbije. Emisiju osmislili i uredili Sanja Dragićević Babić i Aleksandar Tucaković! U jutarnjim satima podeliće uloge, Aleksandar će voditi računa o uređivačkom, a Sanja o voditeljskom delu ove emisije..
08:00
Jutarnji dnevnik
08:30
Jutarnji program
09:00
Vesti
09:05
Jutarnji program
10:00
Vesti
10:05
Jutarnji program
10:53
Datum
11:00
Santa Maria della Salute
12:00
Dnevnik
12:17
Vreme, Stanje na putevima
12:22
Slagalica, kviz, r.
12:45
Verski kalendar, aktuelno dokumentarni program, r.
12:57
Srbija na vezi - dijaspora, program za dijasporu, r.
13:27
Grozd, aktuelno dokumentarni program
13:54
Moja lepa Srbija, reportaža
14:19
Koncert za dobro jutro: Zlatna ploča - Mile Bogdanović, muzički program, r.
15:15
Ovo je Srbija
16:00
Ulica lipa: Dobroćudni razvod, r.
17:00
Dnevnik RT Vojvodina
17:20
Šta radite,bre
17:42
Beogradska hronika
18:01
Šta radite, bre
18:25
Slagalica
18:45
Čitamo Andrića: Akademik Branislav Mitrović, arhitekta
18:55
Koridori
19:30
Dnevnik
20:05
Ulica lipa: Sladak život, r.
21:14
Tanja i Goran Nikolić, žive u skladnom braku 11 godina, sa dvoje zajedničke dece i četvoro Tanjine dece, u Erdeviku pored Šida. Kada je ostala u drugom stanju, bivši muž je napustio. Upoznaje Gorana i odlučuju da započnu zajednički život. Ljubav prema Tanji i njenoj deci, nadjačala je izazov sa kojim se Goran susreo. Ni malo lak početak nije pokolebao Gorana i Tanju da odustanu. Stvorili su dom i porodicu punu sklada, ljubavi i razumevanja.Goran, zaposlen kao građevinac, jedini u porodici radi i ostvaruje prihod za ovu osmočlanu porodicu. Tanja je posvećena deci i brine o domaćinstvu. Najstariji Nikola (17) je učenik tehničke škole u Sremskoj Mitrovici, pa zbog udaljenosti i troškova puta, retko dolazi kući. Violeta (14), Kristijan (12), Jovana (11) i Tamara (9) su učenici osnovne škole, dok najmlađi Marko (6) ide u predškolsko. Kada su u mogućnosti, zbog obaveza u školi, Violeta i Kristijan pomažu komšijama u kućnim i poljskim poslovima, da bi uvećali kućni budžet. Nikolići, iako složni i vredni, ne mogu da srede kuću u kojoj žive. Ekipa emisije S Tamarom u akciji, uz veliku pomoć lokalne samouprave i JKP, potpuno je renovirala dom porodice Nikolić. Zbog veoma lošeg stanja kuće, pripremni radovi su trajali dve nedelje. Goran je želeći da nekako proširi prostor, nažalost napravio je problem u dnevnom boravku preteranim rušenjem, pa je kuća bila sklona padu. U toku pripremnih radova uz pomoć lokalne samouprave, napravljeno je takozvano ukrućenje kuće u središnjem delu. Sagrađene su dve stope, dva stuba i prenosna greda i tako je zadržan dalji pad tavanice. Izbetoniran je pod u kuhinji, i proširen je prednji deo kako bi Tamarina ekipa mogla da sagradi kupatilo koje Nikolići nisu imali. Dozidane su dve sobe, potpuno obnovljena krovana konstrukcija i postavljen novi crep, tako da su Nikolići dobili potpuno novu kuću, u kojoj je svaki član mnogobrojne porodice dobio svoj kutak. Pored kuće, uz pomoć komšija i Zelenila iz Šida, uređeno je i dvorište, iskopana septična jama, posađeno je zelenilo, čak je i pas porodice Nikolić sa dva štenca dobi novu kućicu. Tamara Grujić: Tokom akcije posvećene osmočlanoj porodici Nikolić iz Erdevika, obišli smo i snimili sve najatraktivnije na teritoriji opštine Šid. Pored svojih prirodnih lepota sremske ravnice, jezera i vinograda, Šid se može se pohvaliti i velikim brojem umetnika, koji tu su živeli i radili. Sava Šumanović, jedan od najznačajnijih srpskih slikara 20. veka, je upravo u Šidu proveo najveći deo svog života. O tome svedoče Galerija i Spomen kuća, koje smo posetili i izbliza se upoznali sa životom i radom ovog velikog umetnika. Muzej naivne umetnosti Ilijanum nosi ime po slikaru - naivcu Iliji Bašičeviću Bosilju i predstavlja pravu riznicu kada je naivna umetnost u pitanju. Pažnju nam je privukao i Ruski dvor, zanimljive arhitekture i sadržaja. Posetili smo i jedinstveno lutkarsko pozoriše u Šidu, prisustvovali čuvenoj Kulenijadi, ali smo obišli i najlepšte lovište u Srbiji, čuveno Vorovo. Budite sa nama i ovog petka, 02. oktobra od 21.15 na RTS1.
22:00
Stigni me ako znaš je dinamična igra koja će vas ostaviti bez daha. U drugoj sezoni kviza možete da očekujete veliki broj nepredvidivih situacija i obrta, ali i priliku da se ispred TV ekrana zabavite i testirate svoje znanje zajedno sa prijateljima i članovima porodice.Ono što se nije promenilo u odnosu na prvu sezonu jesu srce i duša kviza - voditeljka Kristina Radenković koja nas je opčinila i svaku emisiju učinila dodatno uzbudljivom, kao i pravila igre.Četiri igrača stoje na ivicama ogromne četvorougaone interaktivne table, slične onima iz društvenih igara Monopol ili Ne ljuti se čoveče. U svakom krugu igre, svaki takmičar ima 30 sekundi da odgovori na 6 pitanja iz opšte kulture. Koliko tačnih odgovora da, toliko polja ide napred. Svako polje ispod sebe krije novac ili iznenađenje u igri. Ukoliko takmičar stigne nekog od protivnika, izbacuje ga iz igre i uzima mu sav osovjeni novac. Takmičar koji prvi stigne na startnu poziciju je pobedio i ima priliku da u poslednjoj rundi sačuva sav novac koji je osvojio. Ali, svi koji su pratili prvu sezonu kviza znaju da to nije sve! Sudbinu pobednika u poslednjoj rundi u svoje ruke preuzima publika u studiju. Zbog toga je Stigni me ako znaš jedini kviz u kom takmičar u jednom momentu igra i za sebe i za publiku.
22:37
Oko/Oko magazin
23:10
Dnevnik
23:30
Prostori Politike, Ljudi Politike, 2. deo - Giša Bogunović vodi ekipu Trezora od adrese do adrese Politikinih redakcija i štamparija. Ide tragom više ili manje starih zapisa, crteža i fotografija, otkriva ima li vidljivih svedočanstava da su na tim mestima ikada bila sedišta najstarijeg lista na Balkanu. Do 1941. godine Politika je promenila četiri adrese: njen prvi radni prostor bio je u ondašnjoj Kralja Milana 59 (danas Terazije 37), drugi u palati Batinjol na Terazijama broj 12, treći negde u unutrašnjem dvorištu zgrade u Kralja Aleksandra broj 12. Tek četvrto po redu sedište redakcije Politike bilo je pravljeno za njene potrebe i po njenoj meri. Posle dve godine boravka na Trgu Nikole Pašića, redakcija se preselila u zgradu koje je bila jedna vrsta sinteze poslovne i porodične funkcije. Suživot tih funkcija bio je presedan u arhitekturi međuratnog Beograda. Od trenutka kada je u zaglavlju lista osvanula nova adresa Poenkareova broj 33, Dom Politike izrasta u medijsku kuću najraznovrsnijih žurnalističkih službi - govori Bogunović za kamere Trezora stojeći ispred Doma Politike, danas na adresi Trg Politike broj 3, a u kadru se po dubini vidi na broju 1 - palata Politike izgrađena 1968, u kojoj redakcija dnevnog lista danas nije i jedini stanar. Opisuje se međutim vreme kada su okosnu snagu redakcije činili dr Slobodan F. Ribnikar i Vladislav S. Ribnikar, Milan Gavrilović, Jovan Tanović i Miomir Milenović, a u svakodnevnom stvaranju lista učestvovala prva imena umetnosti i nauke Kraljevine Jugoslavije: Miloš Crnjanski, Ivan Đaja, Branislav Nušić, Veljko Petrović, Milan Grol, Rastko Petrović, Milan Kašanin, Marko Ristić, Jovan Dučić, Branko Ćopić, Ivo Andrić... O prostorima Politike, svojim kolegama i životnim situacijama u Domu Politike, palati Politike i zgradi u Cetinjskoj broj 1 svedoče i Politikini novinari Borko Gvozdenović, Olga Božičković i Davorin Darko Ribnikar. Iz kritike objavljene posle prvog dela Ljudi Politike: ... Pa kako onda izgleda licenca za uspešan medij na Balkanu? Odgovor na ovo pitanje dobili smo možda u kasnim noćnim satima, u četvorodelnom serijalu Trezora pod nazivom Ljudi 'Politike'. Autori Bojana Andrić i Slobodan Giša Bogunović su osnove istoimene Gišine knjige Ljudi 'Politike - Leksikon saradnika 1904-1941 rekonstruisali uz upotrebu arhivske građe, u priču o medijskoj kući sa ugledom, tradicijom i ljudima koji su je gradili. U skromnim produkcionim uslovima, ovaj serijal na RTS2 je uspeo da prikaže sve važne aspekte ove medijske kuće. Imate osnivače (vlasničku strukturu, rečeno današnjim jezikom) koji su ugledni i obrazovani ljudi, sa misijom da unaprede društvo. Vlasnici i zaposleni žive jedni pored drugih, piše se savremeno, jasno, sa bogatom erudicijom i akcentom na kulturu u najširem smislu. Saradnici nisu plaćena piskarala već ljudi od autoriteta, kulturni i naučni vrh jedne sredine. U prvom planu uredništva je uticaj na društvo, a ne profit, a svaka reč se meri. Takođe, Ribnikari su imali viziju političkih događaja i bili deo šireg kulturnog prosotora (jugoslovenskog). Nije bez značaja i njihova levičarska oprijentacija. Iako su lako mogli biti bogati medijski tajkuni. Politiku su uništili neki drugi ljudi, devedesetih godina. I od tada se nikada nije potpuno oporavila. Recept za novinarstvo izgleda ipak postoji, samo treba noću ostati budan, pogledati Trezor ili prelistati predratne brojeve Politike. (Dragan Ilić, Vreme, broj 1539, 2. jul 2020) - Učesnici: autor knjige Slobodan Giša Bogunović, filozof; sagovornik Bojana Andrić - Snimano 20.06.2019, premijerno emitovano u Trezoru 23.06.2020; Redakcija za istoriografiju  Urednice: Milena Jekić Šotra, Marijana Cvetković, Vesna Došen,  Bojana Andrić.
00:27
Kulturni dnevnik
00:42
Pančevački džez festival: Dragan Ćalina kvartet, muzički program, r.
02:00
Vesti (03.00, 04.00, 05.00)
02:03
Koridori, aktuelno dokumentarni program
02:29
Slagalica, r
02:53
Oko, r./Oko magazin, r.
03:26
Moja lepa Srbija, reportaža
03:51
Koncert za dobro jutro: Zlatna ploča-Mile Bogdanović, muzički program
04:51
Santa Maria della Salute, repriza
05:48
Verski kalendar
06:00
Vesti
06:05
Jutarnji program
08:00
Jutarnji dnevnik
08:30
Jutarnji program
09:00
Vesti
09:05
Šarenica, zabavni program
11:00
S Tamarom u akciji 10, zabavni program, r.
12:00
Vesti
12:05
Medijska mreža srpske dijaspore: Američki san, program za dijasporu
12:30
Hronika Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema, program za dijasporu
13:00
Dnevnik
13:20
Vreme i stanje na putevima
13:25
Planetarijum, putopis
13:50
Gastronomad, zabavni program, r.
14:05
Rođen je u Beogradu, ali je odrastao u Novom Sadu pa je tako i jedan dan u njegovom životu snimljen u ova dva grada. Publika ga je upamtila po brojnim ulogama, ali se uvek izdvaja Kosta iz Montevidea pa je tako u novosadskom maniru pozvao gledaoce da izvole ući u jedan njegov dan. A dan je počeo u SNP-u gde je debitovao sa samo 9 godina. Uz sećanje na jurcanja kroz hodnike pozorišta i Josifa Tatića koji ga je nutkao kakaom, prisetio se uzbuđenja pred premijeru zbog koga mu je krenula krv iz nosa koju je zaustavio maramicom jedne devojke koja se tu našla. Maramicu čuva i danas baš kao i glumačku strast koja ga nije  napustila. U šetnji Novim Sadom govorio je o Akademiji i profesoru Radetu Markoviću, o Exitu u čijem je osnivanju učestvovao, o prioritetima koji su se promenili rođenjem sina Lazara, o ocu Đorđu i majci Klari koji su ga naučili da je hrabrost najvažnija na svetu i o toj istoj hrabrosti koju je morao da ispolji u trenutku velike porodične tragedije.Dan je nastavljen u Beogradu na predstavi Kerovi u koju je uskočio po želji Marinka Madžgalja koga je zamenio kada se razboleo, a Srđan je pričao o njegovoj poruci koju čuva, o pozorištu koje mu je nedostajalo u pauzi zbog korone, o tome kako je igrati pred publikom pod maskama koja je, uprkos novim okolnostima, burnim aplauzom na kraju predstave pozdravila glumce. Autor Tanja Peternek Aleksić.
14:55
Vesti
15:05
Stigni me ako znaš, kviz
16:05
Vesti
16:10
Ravna gora: Drina, r.
17:05
Zvonko Bogdan - Od Banata prema Sremu, muzički program 2.deo, muzički program, r.
17:50
80 godina Narodnog orkestra RTS - Tradicija svilom povezana , 2.deo, muzički program, r.
18:25
Bari, ugasiće nam se vatra, idi donesi drva! Bari za dvadeset sekundi stiže i odlaže drvo kraj kazana u kome se peče rakija.Bari, ožedneo sam kraj ovog kazana, idi i donesi mi jedno pivo, Zaječarsko, izdaje novu komandu njegov vlasnik Miladin Mitrović. Bari se poslušno vraća sa flašom piva u ustima, a potom po nalogu svog gazde, za snimatelja donosi koka-kolu, a za tonca fantu. U tom trenutku zazvoni mobilni telefon na stolu i Bariju gazda naređuje da odnese telefon gazdarici koja je u restoranu. Bari izvršava i tu komandu i potom se vraća do svog gazde koji ga nagrađuje za trud granulama.Druga priča u novom izdanju Kvadrature kruga govori o jednom od najtežih poslova u poljoprivredi, a to je uzgoj pirinča. Od setve do žetve, a to je period od šest meseci proizvođači pirinča provedu više od mesec dana u vodi do kolena.Ekipa Kvadrature kruga provela je dva dana sa makedonskim orizarima u Kočanima da bi zabeležili kroz šta sve prođe zrno pirinča pre nego što stigne na naše trpeze. Urednik emisije: Branko Stanković Snimatelj: Darko Bursać Montaža: Marija Barobijan Šašić.
19:00
Slagalica
19:30
Dnevnik
20:05
U kasno majsko popodne, u dvorište Taralića upada nemačka patrola. U kamion krcat muškarcima, ubacuju Stanoja Taralića. Živana bespomoćno trči za mužem, dok Vukadin i Žarko, skriveni, posmatraju nemili prizor. Hoće li uspeti da se odupru porivu i ostanu neprimećeni. Ravna Gora Pukovnik Draža Mihailović sa svojim saborcima nastavlja prema Srbiji. Prva stanica planina Tara, selo Zaovine - kafana Kod Kodeta Janjića. U gluvo doba, čuje se lupa na vratima. Zatečeni nenadanom posetom, Janjići primaju na konak kraljevsku vojsku, ne znajući da se među njima krije okoreli zločinac. Milisav sluti nevolju. Ravna Gora Režija: Radoš Bajić Uloge: Stojan Đorđević, Nikola Ranđelović, Olga Odanović, Mirko Babić, Radoslav Milenković, Nenad Jezdić, Nenad Okanović, Nebojša Glogovac, Milorad Mandić, Miloš Biković, Aleksandar Đurica, Lazar Ristovski, i drugi.
21:00
Svako od njih želi da na neki način zagrabi što više para za zemlju koju prodaje državi, dok mladi čobanin, Buzga otkriva polako svoj talenat, slikajući na platnu majstora Žileta, kojem su platili da napravi izložbu slika o izgradnji brane. Naivko Buzga, kojeg gazda zlostavlja, devojčin otac ne želi ni da čuje za njega, koji ima status seoske budale, iz dana u dan postaje pravi umetnik, naivac. Kada počne da zarađuje od toga, svi seljani počinju da se bave slikanjem. Kad može on, zašto ne bi mogli i oni? Ali njihova dela su bez ikakvog značaja, i na kraju, u svoju slikarsku zadrugu pokušavaju da privuku Buzgu kog su prethodno oterali. Uloge: Ljubiša Samardžić, Radmila Živković, Velimir Bata Živojinović, Pavle Vuisić, Slobodan Aligrudić... Režija: Jovan Živanović.
22:45
Medijska mreža srpske dijaspore: Američki san, program za dijasporu, r.
23:30
Vesti
23:35
Lice i potpetice, zabavni program
00:05
Njegovo naučno istraživanje baštine, posebno muzeja, povezano je sa iskustvom koje ima kao kustos, urednik, predavač i konsultant. To je i razlog što se ime Tomislava Šole nalazi u timu stručnjaka, koji su pozvani da svojim savetima pomognu projekat, za rekonstrukciju Etnografskog muzeja u Beogradu. Boravak profesora Šole u našem gradu je bio povod da njegova istraživanja, razmišljanja i savete zabeležimo u emisiji, pod nazivom, Najbolje u nasleđu koju je pripremila Redakcija za kulturu i umetnost. Konferencija u Dubrovniku Prof. dr Tomislav Šola je završio istoriju umetnosti i engleski jezik, poslediplomske studije muzeologije u Zagrebu i Parizu, i doktorat u Ljubljani. Bio je redovni profesor na Filozofskom fakultetu Univezitata u Zagrebu, i predavač na Univerzitetu umetnosti i Filozofskom fakultetu u Beogradu. Autor je osam knjiga i oko 250 članaka. Do sada je održao oko 325 sati predavanja širom sveta. Autor je koncepta i organizator međunarodne konferencije Najbolji u baštini koja se održava u Dubrovniku. Urednik je pet sajtova među kojima je i jedan od najlepših Globalni muzej ljubavi. Prof. dr Tomislav Šola U emisiji Najbolje u nasleđu prof. dr Tomislav Šola govori o kulturnim industrijama, profesiji kustosa, eko muzejima i totalnim muzejima, modelima kako upravljati baštinom, lošim stranama kulturnog turizma, virtuelnim muzejima, demokratiji i globalizaciji, ali i o marketingu u muzejima i o tome da li baština ima budućnost? Urednik emisije: Svetlana Ilić Montažer: Milan Radičević.
00:35
Emisija iz ekologije, r.
01:00
Riblja Čorba Čorba se čuje i bez struje, 1.deo, muzički program, r.
02:03
Hronika Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema, program za dijasporu, r.
02:30
Slagalica, kviz, r.
02:55
Kvadratura kruga, aktuelno dokumentarni program, r.
03:00
Vesti (04.00, 05.00)
03:25
Rođen je u Beogradu, ali je odrastao u Novom Sadu pa je tako i jedan dan u njegovom životu snimljen u ova dva grada. Publika ga je upamtila po brojnim ulogama, ali se uvek izdvaja Kosta iz Montevidea pa je tako u novosadskom maniru pozvao gledaoce da izvole ući u jedan njegov dan. A dan je počeo u SNP-u gde je debitovao sa samo 9 godina. Uz sećanje na jurcanja kroz hodnike pozorišta i Josifa Tatića koji ga je nutkao kakaom, prisetio se uzbuđenja pred premijeru zbog koga mu je krenula krv iz nosa koju je zaustavio maramicom jedne devojke koja se tu našla. Maramicu čuva i danas baš kao i glumačku strast koja ga nije  napustila. U šetnji Novim Sadom govorio je o Akademiji i profesoru Radetu Markoviću, o Exitu u čijem je osnivanju učestvovao, o prioritetima koji su se promenili rođenjem sina Lazara, o ocu Đorđu i majci Klari koji su ga naučili da je hrabrost najvažnija na svetu i o toj istoj hrabrosti koju je morao da ispolji u trenutku velike porodične tragedije.Dan je nastavljen u Beogradu na predstavi Kerovi u koju je uskočio po želji Marinka Madžgalja koga je zamenio kada se razboleo, a Srđan je pričao o njegovoj poruci koju čuva, o pozorištu koje mu je nedostajalo u pauzi zbog korone, o tome kako je igrati pred publikom pod maskama koja je, uprkos novim okolnostima, burnim aplauzom na kraju predstave pozdravila glumce. Autor Tanja Peternek Aleksić.
04:10
Zvonko Bogdan - Od Banata prema Sremu, muzički program 2.deo, muzički program, r.